8. U čemu ljubav uživa, a šta mrzi?
Kada se predamo Svetom Duhu da bi nas ispunila Božja ljubav, tada će u našim životima početi manifestacija onih devet komponenti ljubavi opisanih u 13. poglavlju 1. Korinćanima. Čim više se predajemo Bogu tim više se u nama usavršava njegova ljubav.
G. Ljubav kontroliše temperament
Ljubav "nije nepristojna, ne traži svoje, ne razdražuje se, zaboravlja i prašta zlo" (5. stih). Iz ovog stiha učimo da ljubav kontroliše čovekovu narav, odnosno njegov temperament. Svaki čovek ima svoju narav. Kad je ne bi imao, čovek ne bi imao mnoge vrednosti, ali ta narav ili temperament moraju biti pod kontrolom. Kada se zaletimo ili zaboravimo u jednom trenutku, kažemo da se ispoljila naša narav. To se ljubavi nikad ne događa. Nju nije lako izazvati.
To ne znači da imamo kontrolu nad našim temperamentom samo spolja, a da unutar nas sve vri. Jednom dečku je rečeno da sedne, ali on to nije hteo. Majka je uporno nagovarala dečaka da posluša i sedne, ali je on sa istom upornošću to odbijao. Tada ga je ona uhvatila za ruku i prisilila da sedne. Dečak ju je pogledao i rekao: "Iako sedim na ovoj stolici, ja u svojoj unutrašnjosti ipak stojim". Njegovo srce, tj. njegova narav nisu bili pod kontrolom.
Kada su naša srca ispunjena pravom ljubavlju, onda nas niko neće moći lako izazvati, ili razdražiti. Najštetnije šta može izaći iz ustiju hrišćana jeste ona "mala" nekontrolisana reč. Možemo biti ne znam kako ljubazni i činiti sva moguća dobra dela, a onda u jednom nezgodnom trenutku izgovoriti neku nekontrolisanu reč koja će sve pokvariti. Reč koja dolazi nekontrolisano je izgleda ona koju ne možemo zaustaviti. Zato apostol Jakov govori o jeziku kao o zlu koje je zapaljeno u samom paklu. Samo ljubav koja dolazi od Boga jeste u mogućnosti da kontroliše jezik.
H. Ljubav je konstruktivna
Ljubav je konstruktivna, ona gradi. U 5. i 7. stihu čitamo da ljubav ne misli na zlo, nego svemu veruje. Pitam se da li je tačno ako kažem da u tome leži koren mnogim problemima koje imaju hrišćani u svom međusobnom ophođenju.
Pošto je ljubav konstruktivna, ona pokriva i greške i grehe drugog čoveka. Šta obično radimo kada neko sagreši! Zar nije običaj da se to tu i tamo, ili čak svuda prepričava. Ali, tamo gde caruje čista ljubav, nema mesta nikakvom ogovaranju.
Pre nekoliko godina sam bio pastor jedne crkve u kojoj sam uživao radeći sa grupom đakona koji su stvarno ljubili Boga. To su dokazali i svojim delima. Jednom su to naročito pokazali u odnosu na mene. Naime, u komšijskoj crkvi su se širile neke jako ružne glasine o meni. Ja o tome nisam još ništa znao kada su đakoni to saznali. Sastali su se na molitvu, i posle detaljno ispitali celu stvar.
Ustanovili su da je izvor tih priča u drugom gradu. Otišli su tamo i, potražili odgovornog čoveka i rekli mu: "Vi ste rekli to i to o našem propovedniku. Mi smo njegovi đakoni. Pre svega, to što ste rekli nije istina, i vi to sigurno znate. Drugo, želimo da priznate da ste govorili laž. Zatim, zahtevamo da odete kod ljudi kojima ste to govorili i da im kažete da ste rekli laž." Kasnije, kad je sve bilo rešeno, došli su k meni i sve mi ispričali.
To je bio znak prave ljubavi. Vidite, ljubav je kostruktivna. Umesto da misli zlo, bori se za istinu.
Korinćani su oštro kritikovali apostola Pavla, ali je on na to odgovorio: "Meni nije nimalo stalo do toga da me vi ili neki drugi ljudski sud sudite. Još više: ja sam sebe nesudim. Istina, moja me savest ne prekorava ni zbog čega, ali nisam time opravdan. Moj je sudija Gospod. Zato ne sudite prerano, pre nego dođe Gospod! On će osvetliti to što je sakriveno u tami i objaviti nameru srdaca! I tada će svako primiti zasluženu pohvalu od Boga." (1. Korinćanima 4,3-5)
Tako bi se moglo mnogo zla sprečiti, mnogo nevolja među hrišćanima kada ne bi odmah pripisivali pogrešne motive na dela svoje sabraće. Ponavljam, verujem da je to razlog mnogih rascepa, kušnji i testiranja i boli koje danas razdiru hrišćane. Nešto čujemo, počnemo o tome loše misliti, i umesto da to pokrijemo, priču širimo dalje.
Ako je neki vernik sagrešio, treba mu pomoći. U poslanici Galatima u 6. poglavlju čitamo šta treba da se uradi ako je neki brat upao u greh. Onaj koji je duhovan treba da duhobno obnovi onoga što je pao. Ali, koje su osobine duhovnog hrišćanina! To je čovek koji vidi sebe kao ljudsko biće koje je sklono padu. Shvata da bi i on mogao zgrešiti ako bi se možda našao u sličnim oklnostima koje su dovele do pada njegovog brata u Hristu. Osim toga, on takođe poznaje divnu Božju milost i silu i sa takvim saznanjem u srcu ide za zalutalim bratom da bi mu pomogao. Sigurno će biti potrebno da duhovan hrišćanin opomene onog drugog radi greha, da se sa njim moli i da mu ukaže na put pobede koji je u Hristu Isusu. To je sve ljubav na delu.
Ljubav veruje u stvarne motive koji su podstakli bližnjeg da učini određenu stvar. Božjom sam milošću zauzeo stav da ne verujem svemu šta čujem, a isto tako da ne verujem bar polovini onog šta vidim, jer mogu videti mnogo toga, a da ipak ne primetim prave motive srca. Vidljivi znaci mogu delovati vrlo sugestivno, a da ipak ne otkriju istinu koja je sakrivena u srcu.
Ako bi se postavili u okolnosti onog drugog brata, možda bi i mi uradili potpuno istu stvar.
I. Ljubav se raduje istini
"Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini" (6. stih). Ovo se odnosi na doktrine Božje Reči, kao i na istinu izraženu u životima Božjih ljudi. Kada neki brat padne u greh, izgleda da to mnogim hrišćanima pruža mogućnost i zadovoljstvo da ga ogovaraju. Ljubav u tome ne nalazi zadovoljstvo. Ona ne nalazi razloga da se raduje grehu, nego se raduje samo onome koje je u vezi sa istinom.
Pođimo još korak dalje. Ljubav se ne raduje lažnoj nauci. Raduje se stvarnoj istini o Gospodu Isusu Hristu. Govori o istini, i ne zadovoljava se samo delimičnom naukom o Isusu Hristu. Dešava se da govorimo ljudima o veri u Boga i veri u Isusa Hrista za spasenje, a da oni kažu:"Ne verujemo u to!" Na pitanje zašto, najčešće odgovaraju: "Naša nauka nije takva. Naše verovanje ne govori tako i mi jednostavno ne verujemo na taj način." Prijatelji, prava ljubav će istražiti celu istinu Božje Reči.
Primamo mnogo pisama u kojima nam ljudi pišu da se ne slažu sa doktrinom koju mi propovedamo, ističući zašto se ne slažu sa nama u nekom delu našeg verovanja. Svaki put kada primetim da je Duh Božji delovao u srcu onog koji je pisao, postavljam sebi zadatak da ispitam stvar i ustanovim dali nisam možda ja promašio istinu.
Naravno, ako se u pismu naslućuje ljutito i borbeno raspoloženje, kao što se u nekim pismima primećuje, ako su pisana bez ljubavi i saosećanja, onda se na to ni ne obazirem, i ne trošim dragoceno vreme. Stvarna ljubav mrzi zabludele, a voli istinu. A kada govori istinu, iznosi je sa ljubavlju.
