2. Ljubav dobijena od Boga
Ljubav je najznačajnija stvar na svetu. Ona je odgovor na držanje celog Zakona. Jedino ljubav može rešiti naše svakodnevne probleme i borbe.
13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima veliko je poglavlje o ljubavi. U njemu apostol nastavlja raspravu o glavnom predmetu 12. poglavlja u kome govori o različitim darovima Svetog Duha. Verovatno su hrišćani u Korintu očekivali razna čuda kao dokaz da imaju Svetog Duha. O tome govori i 14. poglavlje. Ali, usred analize o duhovnim darovima Gospod uključuje ovo divno 13. poglavlje kako bi nam pokazao stvarni rod i pravi znak prisutnosti Svetog Duha u našem životu.
U duhovnom smislu svi su darovi Božjeg Duha dobri i korisni. Ali, oni su potpuno beskorisni ako nisu podržavani ljubavlju. Bez ljubavi oni mogu završiti u oholosti, umišljenosti, lažnoj ponositosti, a to obično dovodi do toga da čovek počinje ogovarati svoje bližnje i iznositi neistine o njima.
Zbog toga apostol počinje ovo poglavlje o ljubavi rečima: "kada bih jezicima ljudi i anđela govorio (govori o jednom od darova), a ljubavi ne bih imao, bio bih kao medenica koja zveči, ili cimbal koji ječi ". Izraz koji je u našem jeziku preveden rečju "ljubav", u grčkom je jeziku najsnažnija reč, za takvu vrstu osećanja, koja je ikad upotrebljena. Kao što smo već videli, ona se u ovom značenju nalazi jedino u Bibliji, jer je Bog njen jedini stvarni izvor.
To nije ljudska ljubav. To nije onakva vrsta ljubavi koju mi izražavamo svojim bilžnjima. Ponekad, kada gledamo neku majku kako se divno posvetila svojoj deci, ili nekog muža kako voli svoju ženu, ili žena muža, mislimo da se njihova ljubav ne može nadmašiti. To je ipak ljubav na ljudskom nivou.
Postoji, međutim, ljubav koja ima Božanske kvalitete. "Bog je tako ljubio svet..." - to je ta ljubav. Ona je izlivena u naša srca, i u Bibliji se o njoj govori kao o rodu Svetog Duha.
Dokaz ispunjenja Svetim Duhom
U poslanici Galatima 5,22 ta ljubav je navedena kao dokaz ispunjenja Svetim Duhom! Zapamti, ljubav je znak ispunjenja Svetog Duha, to nisu samo neki čudesni darovi. Oni su manje važni. Ljubav je najveći dokaz. Ona je test prisutnosti Svetog Duha. Ako su ostali darovi propraćeni ljubavlju, to nije samo dokaz da smo ispunjeni Svetim Duhom, već i mera, tj. stepen kontrole koju nad nama ima Sveti Duh.
Naprotiv, ako ti darovi nisu vođeni ljubavlju, nego se uz njih javljaju težnje za prepirkom, svađom, ponosom, ili čak pogrešnim optuživanjem drugih, tada se može konstatovati da su ti darovi samo imitacija pravih koje sotona može da podmetne.
Međutim, iako đavo može imitirati mnoge darove Svetog Duha, on ne može stvoriti imitaciju roda Duha. Već sam naveo tvrdnju iz Galatima poslanice 5,22-23, gde stoji zapisano da je "rod Duha ljubav". Primetite da se ovde govori u jednini, pa je, prema tome, rod Duha sličan jednom velikom grozdu roda. Ljubav je najveći dar od svih darova, a kao rezultat slede radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost i uzdržljivost. Dakle, da ponovim: prisutnost ljubavi u životu jedini je pravi dokaz ispunjenja Svetim Duhom.
Vratimo se ponovo 13. poglavlju. Tamo piše da bi bili ništa makar bi govorili ljudskim ili anđeoskim jezicima, ili imali dar proricanja i znali sve tajne i imali sve znanje, da smo najmudriji ljudi, i da imamo toliku veru da možemo premeštati brda. Ako ti darovi ne bi bili praćeni ljubavlju, ne bi imali nikakvog smisla.
Ljubav, a ne sažaljenje
"I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao i telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao, ništa mi sve to ne bi pomoglo" (3. stih). Ima ljudi koji pomažu siromašnima samo iz sažaljenja. Možda zato socijalno evanđelje toliko i odgovara mnogim hrišćanima. Treba misliti na usamljene, sirote, gladne i bolesne, i treba im pomoći...
Ali, iz istog izvora treba da ističe i saosećanje sa njima, jer se onda nećemo moliti samo za njihovo fizičko dobro, nego ćemo istovremeno misliti i moliti za njihovo duhovno dobro. Čista, prava ljubav u nama će učiniti da težimo da oni upoznaju Isusa Hrista.
Nemojte me pogrešno razumeti. Mislim da moramo deliti to što imamo sa onima koji su u potrebi, ali to ne bi smela da bude naša jedina preokupacija u vezi sa njima. Žalosna je činjenica da mnogi završe svoje pomaganje upravo kod ove tačke, umesto da krenu dalje i pruže pravu stvar, a to je Evanđelje Isusa Hrista.
Vernikova prva ljubav
Pre nego što nastavimo proučavanje osobina ljubavi, bilo bi korisno da se još jednom pozabavimo crkvom u Efezu. U prethodnom poglavlju ovog proučavanja ukazao sam na činjenicu da se Pavle molio kako bi hrišćani u Efezu stekli jasniju sliku Božje ljubavi, i da bi bili utemeljeni i ukorenjeni u njoj (Efescima 3, 14-18). To je stvarno veoma važno.
U 2. poglavlju Otkrivenja nalazi se drugo pismo istoj crkvi, napisano mnogo godina kasnije od prvog. U vreme kada je apostol Jovan pisao knjigu Otkrivenja, crkva u Efezu je bila veoma aktivna i živa, ali joj je nedostajalo ljubavi. Oni su zaboravili najvažniju stvar. Zato im je Bog poručio: "Znam dela tvoja, i trud tvoj, i trpljenje tvoje. Znam da ne možeš zločeste podnositi, i da si okušao one koji govore da su apostoli, a nisu, i našao si ih lažne, i da imaš istrajnosti i da si se trudio za ime moje i da nisi posustao. Ali što imam protiv tebe to je da si prvu ljubav svoju napustio." On ne kaže da su je oni izgubili, nego su je ostavili, napustili. Postali su toliko zaokupljeni onim što rade da su ostavili i zanemarili svoju prvu ljubav.
Neko se možda pita šta je to prva ljubav. To, pre svega znači biti predan Hristu, a ne samo pobožan i uključen u Božji rad. Ta odanost njemu znači da smo usmereni da živimo životom koji neće žalostiti Hristovo srce. Iz toga proizilazi naša odanost prema Hristovom narodu, onima koje je on iskupio svojom krvlju. U toj ljubavi nema samoljublja.
U poslanici Filipljanima 2,5 apostol preporučuje vernima da njima vlada ista težnja kojom je bio zaokupljen Isus Hrist. To se odnosi na Isusovu težnju kada je iz čiste ljubavi prema čoveku dao samoga sebe. Ostao je poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (8. stih). To je ljubav puna samoodricanja. To je odricanje od svega kroz ljubav koja je dala sve.
Naš je Spasitelj opomenuo hrišćane u Efezu da su napustili takvu ljubav. Oni su bili zauzeti uspesima prošlosti, sadašnjim radom i planovima za budućnost više nego samim Hristom. To je slučaj i danas kod mnogih hrišćana, gde služba istiskuje samog Sina. Naši programi guše i ugrožavaju duhovnu silu, a hrišćanska aktivnost istiskuje duhovno zajedništvo. Previše nas je slično Marti; zauzeti smo stvarima za Hrista, a promašujemo da budemo slični Hristu. Trebalo bi da sledimo Marijin primer i tražimo samog Hrista.
Ljubav i odani život
Nijedan pravi Božji sluga nije se nikada udaljio od Božjeg lica, a da nije najpre prestao biti odan Hristu. U životu koji je odan Hristu neguje se ljubav. Srce čoveka koji je odan Hristu ispunjeno je Svetim Duhom, Božjom Reči i njegovom ljubavlju. Hrišćanske aktivnosti koje nas odvajaju od našeg ličnog zajedništva sa Hristom prouzrokuju da prestajemo biti korisni za Boga. To zadovoljava sotonu, a nikako našeg Gospoda.
Naš je Spasitelj rekao: "Ako me ljubite, držite moje zapovesti". Takva ljubav teži da zadovolji Hrista, ali isto tako da pomogne drugim ljudima. Nažalost, mi pokazujemo tako malo ljubavi. To se vidi u činjenici da radije slušamo šta govore ljudi nego šta nam poručuje Bog. Mi shvatamo da kada Bog govori mi činimo to što on kaže ili smo osuđeni zbog neposlušnosti, a kada čovek govori mi to, što on kaže, oblikujemo da pristaje našoj savesti.
Pavle je za sebe utvrdio: "Ljubav me Hristova nagoni." Možeš li ti to isto reći! Mi propovedamo i propovedamo, ali ipak su rezultati slabi. Zašto! Šta nas sprečava da čujemo! Da nije to možda zato što smo zaokupljeni sa toliko drugih stvari umesto sa Božjom ljubavlju! Zar smo toliko zaokupljeni stvarima, službom, tako da Bog može govoriti koliko god želi, a da mi uopšte ne čujemo njegov glas!
Trebalo bi da se ugledamo na Samuila koji je rekao još dok je bio dete: "Govori Gospode, jer čuje sluga tvoj!" (1. Samuilova 3,10).
