1. Ukorenjeni u Božjoj ljubavi
U današnje vreme se mnogo govori o duhovnom probuđenju, i moramo biti zahvalni Gospodu na hiljadama duša koje su spašene. Ali, stvarna potreba u hrišćanskom svetu jeste da hrišćani dožive probuđenje. Mislim da se vide neki znaci takvog probuđenja, jer mnogi hrišćani počinju da shvataju suštinu probuđenja, iako ima i drugih koji izgledaju pospaniji više nego ikad pre.
Iako ćemo ovo naše proučavanje usmeriti na 13. poglavlje 1. poslanice Korintskoj crkvi, najpre bi hteo da analiziramo jedan deo iz poslanice Efescima. U 1. poglavlju te poslanice stoji zapisana jedna od dve Pavlove velike molitve. Apostol se ovde moli za Efežane da bi im srca bila prosvetljena, i da bi im bile otvorene duhovne oči, kako bi mogli upoznati koliku nadu pruža Božji poziv i koliko je bogata slava u njegovom nasleđu svetima, i kolika je veličanstvena moć Isusa Hrista prema onima koji veruju.
U trećem poglavlju iste poslanice zapisna je druga Pavlova molitva, stihovi 13 do 21, u kojoj apostol naglašava jednu jedinu reč - Ljubav.
U grčkom prevodu Novog Zaveta postoje dve različite reči za ljubav. U grčkom jeziku postoje tri različite reči, ali u Bibliji su upotrebljene samo dve. Ona koja nije upotrebljena u Bibliji označava strastvenu, senzualnu vrstu osećanja, a takva osećanja Biblija i ne smatra ljubavlju.
Jedna od reči za ljubav koja se često nalazi u Novom Zavetu označava ljudsku ljubav, kao što je ljubav muža prema ženi, ili ljubav majke prema deci.
Treća reč za ljubav govori o ljubavi čiji je izvor jedino u Bogu. Ta ljubav potpuno nadilazi razumevanje čoveka. Ta se ljubav manifestuje uprkos mržnji, suprotstavljanju, progonstvu i svemu ostalom što je pokušava ugušiti.
Pavlova molba
U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.
Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.
U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.
Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.
Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).
Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.
Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.
Ukorenjeni u ljubavi
Naša ljubav mora biti ukorenjena u Isusu Hristu. Radi boljeg razumevanja prikazaćemo to slikovito. Kada je Bog izlio svoju ljubav u čovekovo srce! Najpre ju je izlio u Isusovo srce. U Hristu je njegova ljubav potpuna. Bog nije izlio svoju ljubav u bezvredno, opako i zlo čovekovo srce i onda očekivao da će se ona širiti dalje. Međutim, pošto smo verom ušli u zajednicu sa Hristom i sjedinjeni smo sa njim, Bog želi da verom prisvojimo od Hrista sve što nam je potrebno. Ljubav koja je u Hristu, počeće da deluje u nama, a onda, kroz nas počeće da deluje na one oko nas. To je značenje Pavlove izjave "da smo ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi".
Mi smo tako sjedinjeni sa Hristom da smo postali jedno sa njime. Drvo koje je usađeno u zemlju usko je spojeno sa njom, jer njegovo korenje duboko prodire u nju. Ono je čvrsto ukorenjeno, poput građevine koja ima dobre temelje. Takvo drvo će lako odoleti naletima vetra i oluje.
To je to što Bog hoće.On hoće da se naše biće tako duboko verom ukoreni u Hrista i u ljubavi utemelji u njemu kako bi ljubav, koju je Bog izlio u Isusovo srce, ispunjavala i naše biće.
Kako Bog deluje u nama
Apostol Pavle nastavlja svoju molitvu rečima: "da bi ste mogli razumeti sa svim svetima šta je širina i dužina i i dubina i visina; i poznati jaču od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božjom". Kako možemo upoznati to što je iznad naše moći raspoznavanja? To je moguće samo ako neprestano, trenutak za trenutkom, živimo u Hristu.
Ovde se ne govori o nekom ponovnom sjedinjenju. Ako smo Božje dete, onda smo već sjedinjeni sa Hristom. Treba da se pouzdamo u tu činjenicu i da osećanjima svog srca zagrabimo duboko u srce Isusa Hrista. Ako pravilno koristimo svoje trenutke tihog časa sa Bogom i razmišljamo o onome šta nam govori njegova reč, onda možemo razumeti nešto od dužine, širine, visine i dubine te predivne ljubavi.
Ljubav o kojoj govorimo, ljubav o kojoj govori 13. Poglavlje 1. poslanice Korinćanima, to je ljubav koja se iskazuje drugima. Što se Božje prirode tiče - on je ljubav. Zato, ako smo ukorenjeni i utemeljeni u Isusu Hristu, i ako svakog trenutka dozvoljavamo Svetom Duhu da nas ispunjava sobom, onda će nas on ispuniti sa Božjom ljubavlju. Ta će ljubav doći od izražaja u odnosima sa drugim ljudima. Za tu ljubav Pavle govori u 1. Korinćanima da je najvažnija stvar u životu.
To je najvažnija stvar na svetu, jer Božja reč kaže: "Ali najveća od svih je ljubav!" (1. Korinćanima 13,13).
Kada počnemo da razumevamo karakter i silu Božje ljubavi u našim srcima, samim tim ćemo početi da rešavamo svoje lične probleme. Možda će neko staviti primedbu: "Mislim da ste shvatili da će to učiniti tihi čas, vreme kad razmišljam o Božjoj reči i posvećujem svoj život njemu."
O da, u tim trenucima Bog vrši svoje delo u našim srcima. Dok razmišljamo o Božjoj reči sve više spoznajemo da je u nama Božja ljubav.
