3. Dokaz prave ljubavi
U 2. poglavlju Otkrivenja Isus Hrist poručuje crkvi u Efezu: "Ali imam protiv tebe to što si svoju prvu ljubav ostavio" (Efescima 2,4). Tu se govori o ljubavi prema njemu (Isusu), dok je u 13. poglavlju 1. Korinćanima reč o ljubavi prema braći. U daljoj analizi usmerićemo pažnju na ta dva vida ljubavi.
Biblija govori da Boga treba voleti celim svojim srcem, celom svojom dušom i celim svojim umom. Gledano sa ljudskog stanovišta - to je nemoguće. Zakon je postavio taj zahtev, ali nije dao i silu da se to ispuni. Ali, mi živimo u vremenu koje se naziva vremenom Svetog Duha. Sveti Duh stanuje u svakom verniku, a preko njega je u naša srca izlivena Božja ljubav.
Zato je Pavle mogao reći: "Ljubav me Hristova goni!" Prisutnost Božanske ljubavi ga je gonila da ljubi Isusa, a takođe i druge ljude. Takva nam je ljubav potrebna. Mi je nemamo u svojoj prirodi. Ona daleko nadmašuje svaku ljudsku ljubav, kao što je, na primer, ljubav koju roditelj oseća prema svom detetu, a takođe se nikako ne misli na onu ljubav koju nazivamo "fizičkom, strasnom, senzualnom". To je Božanska ljubav kojoj je Bog i izvor i glavna preokupacija.
Zahtev
Kako možemo ispoljavati takvu ljubav! Potrebno je svakodnevno predavanje Bogu, u svakom trenutku, da bi smo ga mogli voleti, i da bi On kroz nas ljubio druge ljude. Promena u nama pokazaće se sama od sebe, iako to ne mora biti očigledno u početku. Neka srca brže shvataju te činjenice i kod njih brže dolazi do promene u stavu i ponašanju, dok je kod drugih proces prepoznavanja te ljubavi sporiji. I pored svega, mi moramo čeznuti za tom ljubavlju i treba da mu se predajemo verujući da će on u nama izgraditi tu ljubav.
Princip je isti kao i onaj koji se tiče Svetog Duha o kome se govori u Jovanovom Evanđelju: "Ko je žedan neka dođe k meni i pije" (Jovan 7,37). To je mesto gde možemo primiti. Zato moramo doći Reči, tj. čitati Reč, i svakodnevno razmišljati o njoj. Moramo biti sami sa Bogom. Ovde ne govorimo o službi za Boga. Mnogi hrišćani, poput onih u Efezu pokušavaju službom za Gospoda ispuniti prazninu ljubavi prema njemu. To je Gospod mislio kada je rekao: "Ostavili ste svoju prvu ljubav".
Time im je ustvari rekao: "Vi ste vrlo aktivni, činite mnoga dela, ali ih ne činite iz ljubavi". Upravo nas na to opominje 13. Poglavlje Korinćanima gde stoji zapisano: "Kada bih imao i dar proricanja, i znanje svih tajni, i celo poznanje, i kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao da premeštam, a ljubavi ne imao, bio bih ništa. I kada bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao i telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao, ništa mi sve to ne bi pomoglo" (1. Korinćanima 13,2-3). Ta ljubav dolazi od Boga, a izražava se kao rezultat ličnog života koji je posvećen Bogu.
Drugi vid ljubavi koji želimo detaljnije analizirati u ovom proučavanju odnosi se na ljubav prema čoveku. Ova ljubav prema drugim ljudima dokaz je naše ljubavi prema Hristu. Podsetimo se na krst, koji se sastoji od vodoravnog i uspravnog dela. Uspravni deo govori o našem odnosu prema Hristu, a vodoravni o našem odnosu prema drugom čoveku. Naš odnos prema Hristu će biti meren našim odnosom prema drugom čoveku. U 1. Jovanovoj poslanici 4,20 piše sledeće: "Ko ne ljubi brata svoga koga vidi, ne može ljubiti Boga koga ne vidi". To je znači, test prave duhovnosti.
To je mesto gde je moguće rešiti svaki nesporazum koji se može pojaviti među hrišćanima, crkvenim vođama i ostalima. Potrebno je prihvatiti sledeći stav. Može se desiti da se ne slažemo sa nekim našim bratom po veri u vezi sa nekim principima ili doktrinom, ali to ne sme uticati na naše međusobne odnose. Prava će se ljubav za Hrista otkriti u našoj ljubavi za braću.
Upoređenje
Reči: "Ostavio si svoju prvu ljubav" možemo uporediti sa stihovima iz 1. Solunjanima. Pišući crkvi u Solunu apostol Pavle je pisao ljudima koji su stvarno ljubili Gospoda Isusa Hrista.
On je upotrebio reči slične onima koje je izrekao naš Gospod crkvi u Efesu. Samo su između njih dodane još neke druge reči. Evo šta je apostol pisao Solunjanima: "Zahvaljujemo Bogu... sećajući se bez prestanka dela vere, truda ljubavi i postojanje nade u našem Gospodu Isusu Hristu" (1. Solunjanima 1,2-3).
U Otkrivenju nalazimo ove reči: "Znam dela tvoja i trud tvoj i trpljenje tvoje" (2,2). Zar ne primećujete da su ovde izostavljene neke reči koje su navedene u poslanici Solunjanima! Tamo čitamo "vaše delo vere". Dakle, ta su dela rezultat vere u Boga.To može biti istina samo tamo gde je prisutna prava ljubav, ali kada nje nestane, tada se može reći samo: "Znam dela tvoja". U crkvi u Efesu su postojala dela, ali to nisu bila dela vere.
Trud Solunjana bio je "trud ljubavi", dok se za crkvu u Efesu moglo reći samo "vaš trud". Reč "trud" može biti prevedena kao "napor" ili "mučan posao". Posao postaje veliko opterećenje ako se ne radi sa ljubavlju, ali, ako ljubimo Isusa Hrista naš će rad za njega biti delo ljubavi. Uveren sam da nećete naći ženu koja istinski voli svog muža i svoju decu, a da se žali na kućne poslove.
Crkvi u Efesu bile su, pored toga, upućene i reči: "Znam tvoje trpljenje". Za Solunjane je to bilo trpljenje nade. Tu se radi o nadi koja je, naravno, usmerena na Boga. Ako nema nade onda trpljenje ili istrajnost postaju samo podnošenje. Na to se misli u ovom odlomku iz Otkrivenja. "Znam da trpiš", kaže Gospod. "Stvarno pokazuješ istrajnost, ali to nije pravo strpljenje". U crkvi u Efesu postojali su spoljašnji znakovi dela, truda i istrajnosti, ali nije bilo unutrašnjih, duhovnih motiva. Tamo je nedostajala vera koja pokreće dela, nije bilo ljubavi, pa je posao postao opterećenje i nije bilo nade koja donosi strpljenje, pa je ostalo samo podnošenje. Trebalo bi često da čitamo 13. Poglavlje 1. Korinćanima da ne bi pokazivali samo spoljašnji oblik pobožnosti, dok bi ustvari duhovno propadali.
Pitanje
Jesmo li odvojili svoje vreme da bismo bili sami sa Isusom, da bi ga naučili voleti! Pavlova je velika želja bila da upozna Hrista. Možda znamo nešto o njemu, ali moramo biti sa njim ako ga želimo lično upoznati. To je velika razlika. Vi koji ste oženjeni sigurno se sećate kada ste se zaljubili. U trenucima udvaranja niste celo vreme pričali. Zbog ljubavi koju ste osećali, jednostavno ste uživali u tome što ste zajedno. Na to mislim kada govorim o ljubavi prema Isusu. Treba da odvojiš određeno vreme za čitanje njegove Reči da bi mogla rasti tvoja ljubav prema njemu, jer inače možeš pokazivati veliku aktivnost, možeš biti vrlo revan, možeš se boriti za veru, a da sve to ipak bude u suprotnosti sa pravom verom. Lako je postati borben ako nismo kontrolisani Hristovom ljubavlju.
Ponekad primamo pisma koja nam razdiru srca upravo zato što su pisana bez ljubavi. Cenimo ljude koji nam pišu, jer osećaju da smo pogrešili u tumačenju neke doktrinarne tačke, ali kada postanu borbeni pišući to, kao što se često događa, mislim da u tome nema nikakvog uticaja Sveti Duh. Postoji velika razlika između prepiranja u vezi sa nekim pitanjima, i saveta danog iz ljubavi. Može postojati revnost za istinom kada se ukazuje na neki greh, ali ako ta revnost nije motivisana ljubavlju za Isusa Hrista, lako se može pojaviti mržnja - mrzi se grešnik umesto da se prekori greh. Revnost koja nije motivisana sa ljubavlju nema nikakve vrednosti pred Bogom.
Opomena
Mislim da živimo u vremenu kada ljudi rade za Boga više nego ikad, ali na žalost, veliki deo toga je bez ljubavi. Opomena data crkvi u Efesu važi i za nas danas: "Opomeni se dakle odakle si ispao, pokaj se i prva dela čini. Ako li tako ne učiniš, doći ću ti uskoro..." (Otkrivenje 2,5). Možemo li zapamtiti te tri reči: seti se, pokaj se i obnovi svoja prva dela. Setimo se odakle smo pali, pokajmo se zbog toga i ponovo počnimo činiti prva dela ljubavi.
To znači, vratimo se natrag Božjoj Reči. Prisetite se kako se izgubljeni sin, o kome govori Isus u 15. poglavlju Lukina evanđelja (stihovi 11-32), setio svog doma i kako je odlučio da se vrati natrag. On se pokajao. Okrenuo se i krenuo natrag. Ako ste slični hrišćanima iz Efesa okrenite se od zlih stvari i obratite se nazad Bogu. Ustanovićete jednu zanimljivu stvar: sami sebe ćete već prvog dana prisiliti na čitanje Božje Reči. To će trajati neko vreme, a onda ćete shvatiti da vam se vraća ljubav za Božju Reč, a takođe i ljubav za Isusa Hrista.
Za one koji se ne vrate sledi opomena osude. To je žalosno, ali to ne smemo prevideti.
"Pokaj se i prva dela čini. Ako li tako ne učiniš, doći ću ti uskoro, i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaješ." (Otkrivenje 2,5). Ovo se odnosi na drugi Hristov dolazak. To je lični, kontrolni, Božji Sud. To nije prepušteno nekom drugom. Sam Isus kaže: "...doći ću ti uskoro, i dignuću svećnjak tvoj sa mesta njegova". Svećnjak nam govori o svedočanstvu sile Svetog Duha. Sveti Duh je poslan da svedoči o Hristu, a to, drugim rečima, znači da je Sveti Duh u nama oličenje Hristovog karaktera. To je daleko više od običnog govorenja o Hristu.
To, isto tako, ne znači biti upoznat sa doktrinarnim učenjem Biblije o Hristu, bez obzira na važnost toga. Da li se u tvom životu ispoljava karakter Isusa Hrista! Možda je Gospod već sklonio svećnjak iz tvog života. Danas ima mnogo pojedinaca, crkava i hrišćanskih organizacija, kojima je svećnjak uklonjen. U njima se više ne vidi Isus Hrist. Nestalo je njihovo svedočanstvo, a da oni toga nisu ni bili svesni, jer je odlaskom Duha nestalo i njihovo duhovno rasuđivanje. Kao rezultat toga može biti samo bezvredno svedočanstvo.
Nauči ljubiti Isusa. Prihvati reč i proučavaj je. Moli se da ti Sveti Duh otkrije Isusa, jer je on zato i došao. Za sve to je potrebno vreme, i zato ćeš ga morati odvojiti, pa makar morao napustiti neke od svojih aktivnosti. Ali, ako to učiniš, bićeš bogato nagrađen stvarnim duhovnim vrednostima.
