11. Zamke i minsko polje

Chuck Smith
- Biblija nas uči da je put spasenja zaista uzan put...

Čini se da uvek ima onih koji su spremni da uđu na požnjeveno polje, da bi pokupili malo useva.

Na parkiralištu naše crkve, često susrećemo ljude što dele neke letke sa dosta čudnim doktrinama. A ponekad smo opet viđali neke ljude kako stoje pored puta pokušavajući doktrinarno da ubeđuju vernike dok ulaze. Uvek ih pitamo: "Zašto idete u crkve da delite svoje letke?" Kada bismo mi odlučili da održimo neki događaj i planirali da podelimo letke - obaveštenja o tome, poslali bismo našu omladinu na obalu ili u tržni centar da to rade, a ne u drugu crkvu! Zašto biste išli u drugu crkvu pokušavajući da vrbujete one koji su već tamo utemeljeni?

Ako imate neku vitalnu doktrinu za koju smatrate da drugi moraju razumeti i verovati u to, umesto da nas pokušavate obratiti, zašto nam ne podarite privilegiju kojom ćemo moći videti kako je ta istina promenila vaš život na lik Isusa Hrista? Da vidimo tu istinu prikazanu u vašem životu. Kada vidimo vašu divnu predanost i vaš blizak hod s Gospodom, nema sumnje da ćemo vas priupitati o čemu se tu radi, jer vi imate nešto što i nama treba.

Žalosno je da ljudi nisu nikad zadovoljni da samo to učine. Tragično je kada osećaju da imaju neki božanski poziv da pokradu telo Hristovo radi nekog drugog ubeđenja. Zbog toga je Novi Zavet pun upozorenja i opomena protiv lažnih učitelja i njihovih lukavih šarmantnih taktika.

Možeš biti siguran

Svi kultovi imaju tendenciju da izopače Hristovo evanđelje. Veoma često ističu važnost dela i zadobijanje pravednosti po delima. Ako pitaš neku osobu koja je upletena u neke od ovih kultova, da li je nanovo rođena, često će ti odgovoriti: "Brate, to nećeš znati sve do trenutka smrti, jer ne znaš kakva će to biti zadnja dela." Pa zar to ne bi bio grozan trenutak da baš tada saznaš da li si spašen ili ne?

Bog želi da imamo sigurnost što se tiče našeg spasenja, i ako se uzdajemo u Isusa Hrista i Njegovo delo, onda zasigurno da ćeš ga i imati. Ako je naše spasenje zasnovano na našim delima, onda nikada ne ćemo dosegnuti tu sigurnost. Ako je naše spasenje zasnovano na vernosti nekom ubeđenju ili sistemu dela, onda nećemo znati šta će biti s našom sudbinom u večnosti sve dok ne umremo... a tada će već biti suviše kasno. Ali, ako se naše spasenje zasniva jedino na veri u Isusa Hrista i Njegovom delu za nas, tada možemo biti sigurni u to spasenje.

Znate, ja nisam baš siguran u svoja dela, niti sam siguran u svoju samopravednost. Ali sam siguran u Njegova dela i Njegovu pravednost. Kao što je to i jedan pisac starih pesama napisao: "Moja nada sazidana beše na Isusovoj krvi i pravednosti; zbog toga se ne uzdam u raskoš i sjaj, jedino u Ime Isusa." Pavle je toliko ubeđen u istinu ovoga da je napisao: "Ali, ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet." (Galatima 1:8). Zaista jake reči! Pavle ovde koristi izraz anathema što znači "proklet do samog dna pakla".

Recimo da ti večeras neki anđeo sedne kraj kreveta. Osećaš neki nespokoj i probudiš se na sve to, i vidiš neko blistavo stvorenje visoko 3 metra, kako sedi pri kraju tvog kreveta. I kaže ti: "Ne boj se! Došao sam da ti saopštim neke dobre vesti. Ti si jedna posebna osoba, stoga te je Bog izabrao za jedan poseban zadatak. Ako uradiš ovo delo za Boga, bićeš spašen!" Šta treba iz svega ovoga da zaključiš? Jedna je stvar sigurna: Da ovaj anđeo nije od Boga. Zato neka bude proklet.

Biblija nas uči da je put spasenja zaista uzan put. Pavlove reči su bile poput smrtnog udarca toj rasprostranjenoj vrsti religioznog stava koja je veoma popularna i dan danas, koja kaže: "ja verujem da će ta osoba koja čini ono što oseća u svom srcu da je ispravno, biti prihvaćena pred Bogom." Petar je rekao: "to je kamen (Hrist) koji ste vi zidari odbacili, a koji je postao kamen ugaoni. Nema spasenja ni u jednom drugom niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima u kom treba da nađemo spasenje." (Dela 4:11-12)

Mnogi bi ljudi na ovo reagovali: "O Petre, suviše si kratkovid. Hoćeš da kažeš da je Isus jedini put? To je suviše uskogrudo, Petre. Ja se st im ne mogu složiti". Pa dobro, onda budi proklet. "ali ovo su toliko oštre reči" - možda će neki reći - "Isus je bio mnogo širi od ovakvog shvatanja!" A Isus je sam rekao: "Ja sam Put, i Istina i Život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene." (Jovan 14:6) Isus je bio taj koji je rekao: "Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze." (Matej 7:13-14).

Pavle je bio u pravu svo vreme. Skoro da i u današnja vremena možeš da ga čuješ kako moli Galaćane: "Slušajte, još jednom ću reći. Ako ja ili bilo kakav anđeo s neba ili neki čovek dođu da vas opterete s bilo kakvim drugim učenjem: onim što vas podstiče da se oslanjate na sebe, na svoja dela, na svoju dobrotu, na svoju pravednost, na svoje držanje zakona, na svoju obrezanost, na sleđenje nekih obreda, na priključivanje nekoj grupi, na svoje velikodušno davanje - neka bude proklet!"

Zašto je Pavle bio toliko uporan u ovome? Jer nas je Bog prihvatio baš onakve kakvi jesmo - kada smo postavili svoju veru u Njegovog sina Isusa Hrista. Kroz naše uzdanje u Njega, On nas je očistio od svih naših greha, prihvativši nas. Bog želi da izlije na nas svo bogatstvo i puninu svoje ljubavi, ne zato što mi to sve zaslužujemo, nego zato što nas on voli. Ovo je evanđelje milosti u Isusu Hristu. Ovo je razlog zbog koga je Pavle na kraju umro.


Zaista je čudno

Da li se ikad zapitaš, zbog čega se doktrine koje naučavaju prilazak Bogu na osnovu dobrIh dela tako čvrsto ukorene u ljudskim životima? Ja priznajem da jesam.

Nema sumnje da se i Pavle pitao isto, jer je rekao Galatima: "Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću, na drugo evanđelje." (Galatima 1:6) Zaista je čudno da su ljudi skloni ostaviti Hristovu milost radi drugog evanđelja - pogotovo ako ovo "evanđelje" nije radosna vest uopšte!

Kad god osoba kaže: "Dobro je verovati u Isusa Hrista, ali je potrebno nešto malo više od toga", pazite se! Onog trenutka kada mi budete rekli da moram biti pravedan dokazujući tako pred Bogom svoju svetost, nećete me približiti Bogu, nego ćete me gurati od Njega. Ja nisam pravedan, niti sam svet, zato nema šanse da to sam po sebi postanem, znači ovo što mi vi govorite nije radosna vest uopšte. To je daleko od radosne vesti. To je navešćivanje smrti.

Pavle zato nije nikako mogao da razume zašto bi neko ostavio to zajedništvo ljubavi sa Bogom da bi zasnovao zajedništvo na osnovu dela, obrezanja ili držanja zakona. On je pisao: "Ima nekih koji vas zbunjuju i žele da izvrnu evanđelje, radosnu vest Hristovu. " (Galatima 1:7).


Ljubav kao oružje

Zapanjujuće je kako su ljudi spremni ostaviti pravo evanđelje radi neke imitacije i laži. A ni to nije tajna na koji način lažni učitelji pridobijaju sebi nove sledbenike. Pavle ističe jednu veoma uobičajenu tehniku revnovanja: "Oni ne revnuju dobro za vas, nego žele da vas odvoje od evanđelja, da vi revnujete za njih" (Galatima 4:17).

Oni koji su bili uvučeni u neku sektu, često svedoče kako im je bila ukazana neverovatna bujica ljubavi i pažnje ako je ta sekta smatrala da su potencijalno perspektivni. Kada se osoba već priključi njihovoj grupi, odjednom se revnost prema njemu pretvara u prevaspitavanje. Umesto da je novi obraćenik preplavljen pažnjom, on biva podvrgnut strogoj disciplini u kojoj biva iscrpljen u potpunosti. Svako osećanje samouverenosti je otrgnuto od njega, ostavljajući osobu u ekstremnoj podložnosti duhovne izvitoperenosti te grupe.

Ljubav koju su tako spremno pružali na početku je samo sredstvo da se osoba u potpunosti izoluje i dovede u stanje ropstva. Ako se on ili ona ne uklapa u njihov program, ljubav prema njima veoma brzo počinje da iščezava, i osoba se nađe odbačena i isključena. A ako se osoba ne da nagovoriti ni kroz nova ubeđivanja i rasprave, ta "ljubav" ubrzo prerasta u otvorenu netrpeljivost.

Na početku moje službe u Tuskonu, imao sam jedan nemio susret sa takozvanom grupom "Samo Isus", pentekostalne pozadine. Ova sekta naučava da su Otac, Sin i Sveti Duh samo različite oznake za Isusa. (Naravno, imaju poteškoće s objašnjavanjem kome se Isus obraćao kada se molio Ocu, ili ko je to govorio s neba, prilikom Isusovog krštenja. Možda je glas iz Mateja 3:17 koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji" bio samo govor iz trbuha?) Slabost njihovih stavova je očita ali njihovi sledbenici ipak vole nastupati veoma žestoko stvarajući različite konflikte.

Na žalost, jedan bračni par iz uticajne porodice u našoj crkvi se upleo u ovu doktrinu. Uskoro sam im ja postao meta kao sledeći potencijalni projekat, zato su "veoma revnovali" oko mene. Zvali bi me na ručak i neprestano govorili kako sam ja zaista veliki potencijal i kako oni zaista vole našu crkvu. Nikad nisam voleo da se raspravljam s ljudima u vezi Božje reči. Uvek ih pustim da izlože svoje pogrešne stavove bez da ih pokušavam ubeđivati ili dokazivati svoje pravo. Pa bi tako i ovi ljudi citirali onaj stih gde je Isus rekao: "Ja i Otac jedno smo" (Jovan 10:30), na to ja kažem: "Da, tako je. To je On rekao." I svaki put kada bi citirali neki stih iz Božje reči, ja bih odgovorio: "Da to baš tako kaže" i ne bih se raspravljao uopšte.

Naravno, znao sam mnoge stihove s kojima bih mogao da pojasnim ovu temu, ali nisam uopšte želeo da se raspravljam s ovim ljudima. Isus je rekao: "Pokaži dobru volju protivniku svome brzo, dok si još s njim na putu" (Matej 5:25), tako da sam se ja samo složio sa stihovima koje su citirali. Iako se nisam slagao sa određenim tumačenjima tih stihova, sa samim stihom sam se uvek slagao. Pošto se uopšte nisam raspravljao sa njima, ovi ljudi su pomislili da su me ubedili.

Jednog dana su spomenuli svoju doktrinu u nedeljnoj školi za odrasle. Kada ih je predavač odlučno odbio u njihovoj tvrdnji, neki su pokušali da dokažu kako se i ja nalazim na njihovoj strani. Predavač me je odmah pozvao telefonom da bi razrešio ovu prepirku. I kada sam podelio pred celim skupom svoje ubeđenje da verujem da je Bog jedan, ali da se manifestuje i tri posebne osobe Oca, Sina i Svetog Duha, "Samo Isus" sekta je poplavila od besa.

Sledećeg dana su me nazvali telefonom i rekli: "Večeras želimo da te vidimo kod nas u kući." To veče kada sam ih posetio, zahtevno su pitali: "Zašto poričeš istinu sada?" ja sam na to odgovorio: "Nisam. Nisam porekao istinu niti sam porekao svoja uverenja. Na skupu sam izjavio tačno ono u šta verujem. Ne verujem da se Isus koristio jeftinim trikovima govora iz stomaka i ne verujem da je hteo da zavede ljude kada se molio svom Ocu. Ja verujem da su Otac, Sin i Sveti Duh posebne ličnosti u jednom Bogu." Od tog trenutka sam počeo da osećam poslovan i striktan odnos prema meni s uprtim prstom i pretnjama: "Brate, Bog nam je otkrio kroz jednu viziju da ćeš biti iznesen u crnom kovčegu ako ne ustaneš pred celom crkvom i ne potvrdiš da smo mi u pravu." Dok sam tako slušao bujicu groznih pretnji, pitao sam se, šta se desilo sa svom tom ljubavi i pažnjom koju su ovi ljudi imali prema meni?

"Daćemo ti rok do subote da se odlučiš pred celom crkvom šta ćeš" govorili su. Ja sam rekao: "Ne treba mi rok do subote, mogu vam odmah sada reći svoju odluku." - "Ne govori ništa sada" - rekli su oni žurno - "samo se moli za ovo, brate, i ako se do subote uveče ne predomisliš da ovo izjaviš, nikada se više nećemo vratiti u tvoju crkvu." Uzgred budi rečeno, vođa ove grupe je imao 11 od ukupno 53-oje dece iz nedeljne škole. Celu situaciju otežava, to što imaš na srcu da i ova služba raste i napreduje.

U subotu uveče su me nazvali i rekli: "Dobri, brate, jesi li doneo odluku?" "Nisam se predomislio, niti sam promenio svoje mišljenje" - odgovorio sam. "Dobro, mi smo te upozorili" - rekao je a sa druge strane sam čuo samo "klik" i prekinutu vezu. Čovek je otišao, zajedno sa njegovih jedanaestoro dece.

Ovaj čovek i njegova grupa su bili revni u iskazivanju svoje brige i naklonosti prema meni sve do onog trenutka dok sam za njih predstavljao potencijalnog obraćenika. Ali čim su shvatili da ne želim da se uplićem u ropstvo njima i njihovim ubeđenjima, odbacili su i mene i crkvu kao neku lošu naviku.

Ovo nije bila istinska ljubav, to je bio samo licemeran način da naprave od mene preobraćenika. Šekspir je jednom rekao: "Ljubav nije prava ljubav ako se ona promeni čim zapazi neku promenu." Kada nisam hteo da se preobratim, njihova istinska osećanja su se pokazala.

Često ovako izgleda taktika lažnih učitelja. Oni će biti veoma revnosti u iskazivanju svoje pažnje da bi mogli da izvuku korist iz tog kontakta, da se osoba preobrati. Ali, ako vide da ta osoba neće da se podredi njihovim ubeđenjima, oni je veoma brzo odbacuje.

Ljudi mogu da ti pristupe možda na veoma snažan način, na izgled s puno ljubavi, dobrote i ljupkosti - ali samo zato da bi te pridobili za svoja ubeđenja. A ako se ne upecaš - čuvaj ih se! Nazvaće te svim i svačim i nakititi te svakom vrstom osude i prekora. Ovo nije evanđelje milosti


Nemoj da se prevariš

Uvek je teško gledati ljude kako ostavljaju istinu radi neke laži. Voliš i želiš da ih poštediš bola koji znaš da ih očekuje, ali jako malo možeš učiniti u vezi toga. Pavle je zaista dobro poznavao ovaj osećaj. U Galatima 5:7 se nalazi jedan gorko-sladak stih, koji podseća na odnos apostola koji je bio pun ljubavi prema Galaćanima. On piše: "Dobro ste trčali; ko vas je sprečio da se ne pokoravete istini?"

Galaćani su pre ovoga hodali u toliko gorućoj ljubavi prema Bogu i svojim bližnjima da su i za Pavla bili veliko ohrabrenje kroz njihovu otvorenu i nesebičnu službu i u najekstremnijim okolnostima. Bili su voljni da se odreknu čak i svojih očiju za njegovu dobrobit. Ali neki su počeli bivati sprečavani u svom hrišćanskom hodu toliko da su počeli Pavla smatrati neprijateljem. Zašto? Jer mu je dovoljno stalo do njih da bi im rekao istinu.

Uzimajući primer s područja atletike, Pavle upoređuje Galaćane sa trkačima koji su doro počeli trku sa startne linije, ali koji su se zatim upetljali u razne stvari dok su trčali svoju trku. "To nagovaranje nije od onoga koji vas poziva." (Galatima 5:8). Pavle je podvlačio da te "nove i dublje istine" što su Judaisti širili nisu od Boga.

A opet koliko mnogo ljudi ipak biva uvučeno kroz ovakve načine lažnog učenja. Često su čak i najsikreniji vernici zavedeni u zabludu kroz lukave priče nekog evangelizatora. Oni zagrizu na takva lažna učenja ne zato što su istraživali reč Božju, nego zato što dođu pod uticaj neke ubedljive osobe.

Žalosni rezultati takvog bezbožnog uticaja su da žrtve često završavaju u ropstvu, skoro u potpunosti lišene svog sopstvenog karaktera. Da li si se ikada pitao, kako je moguće da na izgled sasvim normalni ljudi padaju pod uticaj vlasti neke sekte u toj meri, da počinju prodavati cveće ili kikiriki na aerodromima za njihovog vođu? Ovakva vrsta ubeđenja zasigurno ne dolazi od Boga. U stvari, u svim tim sistemima koji se usredsređuju na kontrolu ljudi, osobe nađu sebe pre ili kasnije pod gospodarenjem čoveka.

Najbolja odbrana protiv ovakvih prevara jeste "sve proveravajte, zadržavajte što je dobro" (1. Solunjanima 5:21). Bez obzira koliko je visoko uvažavana neka osoba, bez obzira koliko da su mu sledbenici istaknuti ili ih ima u velikom broju, ne smemo uzimati nečiju reč kao evađeosku istinu. Svaki vernik je odgovoran da istražuje Božju reč, da vidi da li je sve baš tako kako mu govore.

Tragično je videti kada se odbaci opreznost i poveruje se u bilo šta što neki učitelj propoveda, samo zato što izgleda na određeni način, ili ima neki poseban stil govora, ili pak zato što ima neku službu na televiziji ili radio stanici. Kada omanemo u proveri nekog učenja koje nam je servirano, tada postajemo širom otvoreni za neka ubeđenja koja ne potiču od Onog koji nas je pozvao. Bog se ne predomišlja. Bog ne preuređuje svoju istinu niti je začinjuje novim otkrivenjima. Evanđelje milosti se ne menja - ipak - nije teško naći propovednike koji tvrde sasvim suprotno.


Ropstvo pod bilo kojim drugim imenom

Čak i danas postoje neki ljudi koji propovedaju život po zakonu. Oni će vam postaviti razna pitanja, kao: "Brate, kako su tebe krstili? Ko te je krstio? Koje reči su govorili kada su te krstili?" Neki čak govore stvari poput: "Ako nisi kršten po ispravnoj formuli, onda to krštenje ne važi. I da li si samo poškropljen ili potopljen skroz u vodi?"

Tragično u celoj stvari je to što nas ovakva vrsta učenja samo udaljava od onog dela koje je Bog uradio u našim srcima kroz veru u Isusa Hrista. Bilo kakav ritual, bez obzira da li je to krštenje, Gospodnja večera ili pranje nogu, neće doprineti ni milimetar našoj pravednosti. Naša pravednost pred Bogom nam u potpunosti pripada jedino kroz veru, što proizlazi iz ljubavi. Ovo je ključ pravoj sili i istinskom miru u našem hodu sa Bogom. Nije čudo da je veliki apostol rekao: "Čudim se da se tako brzo okrećete od istine ka nekom drugom evanđelju, koje nije ni pravo evanđelje."

Pravo evanđelje jeste radosna vest. Dobra vest je Božja milost i oproštenje greha kroz svršeno delo Isusa Hrista. Tvoje zajedništvo s Bogom se ne zasniva na tvojoj pravednosti ili tvojim delima niti na držanju određenih pravila, nego na tvojoj veri u Božju žrtvu za tebe. Ako želiš jednostavno samo da se uzdaš u ovo delo Božje kroz Isusa Hrista, ti ćeš moći imati predivno, neprekidno zajedništvo sa Bogom. Svi tvoji gresi će biti izbrisani i sva krivica zbog neuspeha, padova i tvojih stavova će jednostavno nestati. Njih više neće biti, jer si ti opravdan kroz veru u Isusa Hrista.

Pavle je u potpunosti bio upoznat sa pokušajima da se Bogu priđe na osnovu dela. I baš zbog toga nije video krajnji rezultat svemu tome, jer se stalno vraćao tamo gde je započeo. Verovatno je mogao reći: "Nemoj mi govoriti ništa za zakon, jer sve znam o njemu. Znam sve o pravednosti koja se zasniva na zakonu. Bio sam farisej, i to zagriženi. Bio sam revniji od sve svoje braće. Zato mi nemoj dolaziti s tim pričama o zakonu; jer znam o čemu se radi. Ali hvala Bogu da sam oslobođen od svega toga onda kada sam stupio u novo zajedništvo s Bogom kroz veru u Isusa Hrista!"

I mi smo takođe oslobođeni. Zato, sada, kada si utemeljen u evanđelju milosti, ne dozvoli čoveku da te uznemirava pritiskajući te sa krivicom ili mislima da se pravednost postiže delima. Ne isplati se. Niko od nas nema potrebu da mu uz ime bude prikačena reč kao što je anathema.

Svaki vernik ima odgovornost da istražuje Božju reč, da bi video da li su neka učenja istinita ili lažna.
"Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno."
- Psalam 12:6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 193
Ukupno: 2448202
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/milost/011.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.