9. Gospod - Bog milosti, ili Božja pedagogija

Ondrej Markuš
"A Gospod Bog zapovedi, te uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom da mu pomogne u muci njegovoj; i Jona se obradova tikvi veoma. Potom zapovedi Bog, te dođe crv u zoru sutradan, i podgrize tikvu, te usahnu. I kad ogranu sunce, posla Bog suv istočni vetar; i sunce stade žeći Jonu po glavi tako da obamiraše i požele da umre govoreći: Bolje mi je umreti nego živeti.

A Bog reče Joni: Je li dobro što se srdiš tikve radi? A on reče: Dobro je što se srdim do smrti. A Gospod mu reče: Tebi je žao tikve, oko koje se nisi trudio, i koje nisi odgajio, nego jednu noć uzraste a drugu noć propade. A meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li levo, i mnogo stoke?"
(Jona 4,6-11)

Poslednja analiza - kraj knjige o Joni. Gospod je video dela Ninivljana, koji su donosili prave plodove pokajanja. Nije to bila pobožno emotivna laž, jer su odbacili svoja loša dela. Ovakvo istinsko pokajanje je dodirnulo i nebesa. Znamo da je velika radost na nebesima zbog jednog grešnika, koji čini pokajanje. Ovde se pokajalo više stotina hiljada ljudi. Gospod je video da je to istinska promena, i zato je i on promenio svoj sud i smilovao se nad njima. Međutim, znamo da je ovakav obrt u Božjem delovanju doveo Jonu u veliku krizu. To mu se ni malo nije sviđalo i zato se jako razljutio. Ovde su vidljiva dva sveta: ogromna radost u nebu i veliki bes na zemlji. Bezvoljnost i velika ljutnja. "Bolje mi je umreti, nego živeti!" Ogromna konfrontacija. Evanđelista se ljuti na probuđene. Pastir se ljuti na ovce, koje su mu se vratile. Da li je to moguće? To je bilo moguće, a to je moguće i danas. Turoči tako govori: "mi propovednici i sveštenici smo u stanju da uradimo i nemoguće neočekivane stvari."

Želimo na trenutak još jednom da se pozabavimo Joninom problematikom. Neosporno da je u Niniveji uradio veliki posao. Nešto slično se u istoriji ljudi nije ponovilo i nešto slično evanđelisti su jako retko doživljavali. Njegovu službu su shvatali veoma ozbiljno. Vreme Božje milosti - 40 dana - se bližilo kraju. Jona je, verovatno, završio svoju službu par dana ranije. Napustio je grad, zato što je to smatrao za jedino ispravno, jer nije želeo da propadne zajedno sa ovim gradom. Nije mogao da ne veruje tome što je sam propovedao. Sedeo je u svojoj kolibi i hteo da bude svedok pravednog Božjeg suda. Mesto za postavljanje svoje kolibe je pažljivo odabrao. Hteo je da ima dobar pogled. U tako toplom podneblju bio mu je potreban i hlad, ali izgleda da je malo pogrešio u izboru mesta. Izjutra je imao prijatan hlad, ali mu je u podne sunce udaralo pravo u glavu. Tako je to sa svim ljudima. Mnogo toga pogrešno proračunamo, i tek kasnije shvatimo da smo nešto loše uradili. Jona je bio u neprijatnoj situaciji i sveti Bog mu je pomogao.

Tikva ("Tikva" prema prevodu Đ. Daničića. Drugi prevodi kažu da se radi o stabljici "ricinusa", što je najverovatnije tačniji prevod. Prim. prev.) je izrasla upravo tamo gde je njemu bio potreban hlad - nad glavom. Bile su to samo sitnice, ali nikako ne beznačajne. Gospod je pomoću ove biljke Jonu otrgao od njegovih problema. Naravno, ljudi sa nezdravim stavovima ne vide dobro, i ne primećuju i u ovakvim sitnicama Božju ruku. Tu je Bog delovao. Jona to nije shvatao, ali piše da se veoma obradovao biljci. Konačno je i kod Jone primetna promena. Ovaj jako mrzovoljan i ljut čovek zna i da se obraduje. Uvek je prijatno videti radosne ljude. Radost je dobro i lepo osećanje. Naravno, važan je i razlog radosti. Jona se nije obradovao pokajanju u Ninivi, nego jednoj biljci, koja je tamo izrasla i pružala mu zaštitu od sunca. Ne želim reći da i takve male stvari nisu dobre i da nam ne mogu doneti radost u srce, ali ipak sve ima svoje vreme, meru i mesto. Jona bi mogao da ima na hiljade poslova među probuđenima u Ninivi, međutim, oni ga uopšte nisu zanimali. On se u svojoj kolibi osećao kao neki penzioner. Ima svoju kolibu i namešta je tako da mu bude prijatno. Pa ipak, svi nekako osećamo da se ne možemo baviti sa cvećem, golubovima, zečićima i sličnim kada nas u "Ninivi" čekaju probuđeni.

Ovakvi nezdravi izlivi radosti brzo uvenu. Moguće je da je sledećeg jutra Jona ustao ranije, i moguće je da je zanemario jutarnju molitvu, da bi mogao uživati u hladu biljke. Ali, jao! Šta to vide njegove oči? Tikva je uvenula. Jona je prebledeo. Tikva je uvenula - nema više njenog hlada. Nije mogao da se smiri i reče sam sebi: "Bolje mi je umreti, nego živeti." A šta mu se ustvari desilo? Sasvim mala stvar, jedna biljka se osušila. Na ovom primeru je vidljivo kako i sasvim male stvari mogu ljude izvesti iz ravnoteže. Naravno, samo ako nemamo blizak odnos sa Bogom. Tako veliku snagu može imati sitnica u životu jednog čoveka. Ah, ali da se samo biljka osušila! Danas kao da se sve okrenulo protiv njega. Imao je jako loš dan. Na uvenulo lišće je počelo da prži neobično jako sunce i počeo je da duva jak istočni vetar. Sunce mu je udaralo u glavu. Dobio je sunčanicu i počeo je da gubi svest, pa je već po drugi put poželeo radije da umre nego da živi. Jonina radost se ponovo promenila u gorčinu. Više ništa drugo ne želi, već samo da umre. Ovo nam jasno govori da sami sebe analiziramo u ogledalu svojih želja. Čovek puno zavisi od spoljašnjih stvari. Sitnice utiču na čovekovo razmišljanje i raspoloženje. Umor, hladnoća, nedostatak nečega lako čoveka izvedu iz takta. Neosporno je da se u životu stalno srećemo sa neprijatnim nedostatcima. Ima puno stvari za koje nismo ustanju lako da molimo. Stalno smo u opasnosti, kao što je i Jona bio, da sami sebe sažaljevamo. Kako i ne bi, kada smo stvarno u "nesvesti". Život postane "nesnosno" težak, i imamo želju samo da umremo. Naravno, to je potpuno nezdravo razmišljanje. Poznato je, da je apostol želeo za sebe smrt, da bi bio sa Gospodom doveka. Međutim, ova želja nije nastala kao posledica umora i gorčine, nego kao posledica svete želje da se bude u Božjoj blizini. Pazimo na sebe, jer vidimo, gde možemo dospeti sa svojim željama i biće samo velika sreća ako nas Bog ne posluša. Naše srce je stvarno nepredvidljivo, muče nas razne želje. Moguće je sa svojim željama dostići visinu na kojoj je bio Mojsije, ili apostol Pavle, koji su sami želeli da budu odbačeni od Boga, samo da mogu pridobiti svoju braću. Uvek se pitamo, kada nešto tražimo, ili kada se nad nečim sablažnjavamo - da li smo u pravu?

Ovakav stav Jonine duše i nas iznenađuje. Međutim, budimo oprezni prilikom donošenja zaključaka! Jona je bio iskren i rekao je šta ga muči. On nije dvoličan, već iskren i otvoren čovek, koji otvoreno priznaje i ispoveda. Moguće je da i među nama postoje ovakvi oportunisti, i moguće je da i naši domovi i crkve postanu takve kolibe, gde zavađene Jone borave. I možda još grešimo i to što se pretvaramo. Jona je otvoreno rekao šta oseća i misli, i šta bi hteo da ima. Gospod ga zato ceni i ne ispušta iz svojih ruku. Obraća mu se, ukazuje mu na njegove pogrešne stavove. Jako je velika stvar, kada nas sveti Bog ne pušta iz svojih ruku, već nam stalno govori. Gospod je opet pitao Jonu: "Da li je dobro što si se naljutio? I zašto si se toliko naljutio? Zbog jedne tikve?" I ponovo isto pitanje: "Da li je dobro što se ljutiš? Razmisli da li je dobro što ti radiš?"

Naravno, mi smo uvek ubeđeni da smo u pravu i da je naš bes opravdan. Međutim, ovde ipak moramo da se divimo Božjoj mudrosti i njegovoj strpljivosti. Besnog čoveka je teško uveriti da greši. Takav čovek obično ne prihvata nikakve sugestije, ali Jona nije bio jedan od takvih tvrdoglavih ljudi. Imao je smisao i za duha pokajanja, dopustio je i da bude uveren u to da nije u pravu. A Gospod Bog ga uči sa velikom strpljivošću: "Jona, ti se ljutiš na mene, na Ninivljane, besan si zbog uvenule biljke, zbog vetra i vrućeg sunca, ali ne vidiš sebe. Tvoj problem nisam ja, tvoj Bog. Nisu ni ljudi i okolnosti. Ti si sam sebi problem. Tebi probleme stvara tvoj stari čovek, taj sin Amatijev. Besan si zbog moje dobrote, a ne primećuješ da i ti živiš i stojiš ovde samo zbog moje milosti. Žao ti je, boli te, što se tikva isušila. A zar meni da ne bude žao hiljade ljudi i dece, i nevinih goveda u Niniveji?"

"Ti si se obradovao tikvi, oko koje si nisi ni malo pomučio i zaboravljaš da sam Ja i njoj dao život. Ja sam se pobrinuo za to da ti ona drži hladovinu. Radost zbog hlada nije trajala dugo. Dovoljan je bio jedan crv da ti se sav svet sruši. Više nisi radostan. Ja sam poslao i veliku ribu, i tog malog crva, koji je pokvario tvoju radost. Ti si se jako obradovao hladu, ali nisi video moju ruku ispod zemlje koja je i tamo bila, i dala tog malog crva. On je obavio svoj zadatak odlično. Sve ti se srušilo! Ali, nemoj zaboraviti, da Ja, tvoj Gospod, nisam tu samo za to da ti pokvarim radost. Mene moraju da slušaju ribe, ali i malecni crvi i njih sam dao samo zato da od tebe, i svih ljudi, napravim tihe, plemenite i blagoslovene ljude."

Znamo da, mnogi ljudi sede u hladu svojih konfesionalnih tikvi. Mnoge stvari nam se čine jako važne i skupe. Međutim, ne primećujemo male crve, koji podgrizaju korene naše radosti. I Gospod mora ponekad na nas da pošalje vruć istočni vetar, koji suši sve, da bi nas izlečio od naše nezdrave ljubavi. "Znam", rekao je Gospod proroku, "da si i ti čovek koji je podložan slabostima ljudske naravi i raspoloženja, ali ja te neću odbaciti. Hoću da pomoću svojih slabosti upoznaš moje biće. Dobro si me video, Ja sam Bog milosti i jako volim ljude. Pa, to su moja deca. Razumi me, Jona, Ja sam Bog milosti, koji mrzim greh, ali volim grešnika i želim da ga spasim od propasti."

I na kraju se pitamo da li je Jona ozdravio od svog pogrešnog uverenja? Da li je promenio gledište? Da li je popravio svoje puteve? Biblija o tome ne govori ništa. Ova knjiga kao da nije dovršena. Ne znamo šta se desilo sa Jonom. Pa ipak tvrdimo, da se Jona obratio i iz osnova promenio svoje razmišljanje. Ova knjiga nije dovršena, mnogo toga bi smo još hteli da znamo, ali moramo da se naučimo čitati između redova. Kod Jone su, pored nezdravog razmišljanja, vidljive i divne osobine. Iskrenost - Jona nije sakrivao krivicu, nije hteo da izgleda bolje, nego što je u stvarnosti bio. I za ovu iskrenost se uhvatila ruka Božja. Jona se promenio i činio iskreno pokajanje. Odakle to znamo? Njegova knjiga o tome govori. Bio je čovek koji glasno razmišlja. Šta mu je bilo u srcu, o tome je i govorio. Hrabro je odgovorio Gospodu da je njegova ljutnja u redu. Međutim, to poglavlje se završilo njegovim ćutanjem. Poslednja je reč Božja. Mnogi ljudi se svađaju samo zato što svaki želi da ima pravo poslednje reči. Jona više nema šta da kaže, već samo da ćuti sa crvenilom na licu. Međutim, to je za one ljude koji imaju Joninu narav - previše. Veliko junaštvo. Ljudi koji rado otvoreno govore, a onda odjednom - ćute! Jona ćuti jer je pobeđen. Izgleda nam kao da se izgubio iz istorije. Međutim, nije se izgubio! Jer se ljudi koji se kaju zbog svojih zlih dela ne mogu izgubiti! I u prethodnom razmatranju smo videli da je Jona ćutao, ali njegovo ćutanje je bilo rezultata besa i oportunizma. Sada ponovo ćuti, ali sada je ćutanje rezultat pokajanja i ispovedanja greha.

Jona se promenio. Ne znamo kako je to bilo, ali moguće je da je zaćutao pred svetim Bogom, odmah je seo u svojoj kolibi i zapisao svoj doživljaj Boga. A to je upravo bilo ispovedanje greha. Zatim je, verovatno, otišao kući, i šta je tamo radio? Pričao je svojoj braći šta se sve sa njim dešavalo. Nije to bilo lako za njega, ali je to ipak uradio! O sebi nije mogao reći ništa dobro. Takav sam bio ja, a takav je bio naš sveti Bog! Propovedao je ovaj događaj ne na svoju, već na Božju slavu. Govorio je svojoj braći kako ga je ponovo uhvatila ruka Božja. Takav je Gospod, a takvi smo mi Jevreji, mi ljudi. Govorio je to ne samo svojoj braći, već i nama. Ova knjiga nije bila napisana zato da bi smo se sa njom malo zabavili, već da u našim životima ima nastavak. Šta je Gospod očekivao od Ninivljana, ali i od svog proroka - to je bilo pokajanje. I ova knjiga je imala, i ima, samo jedan cilj, da nas odvede na jedini ispravan put našeg života - put pokajanja. Pitanje koje za sve važi jeste: "Kada ću već jednom da zaćutim, da budem u pravu? Kada ću već jednom da odem u svoju 'kolibu', i početi i ja ovako da govorim - da Gospode, Ti si jedina istina, i Ti si uvek u pravu!"

Knjiga proroka Jone je knjiga proroka koji se kaje. Međutim, dobro shvatimo, da i pokajanje ima svoje vreme milosti, koje ne smemo promašiti. Ninevljani su učinili duboko pokajanje, ali je sto godina kasnije taj veliki grad ipak bio uništen. Drugi put im Gospod nije poslao proroka, već je u Jerusalimu samo objavio svoj strašan sud, koji je bio i doslovno ispunjen (Naum 3,11-19). I nemojmo zaboraviti šta bi možda Isus rekao, parafraziraću: "Zar mislite da su Ninevljani bili više grešni od ostalih? Ne, govorim vam, ako ne budete činili pokajanje, svi ćete na sličan način poginuti!" (Luka 13,1.5)

"Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše."
- Rimljanima 4:7

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 547
Ukupno: 2449958
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/markus/009.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.