Naslovna » U Hristu » Knjige » ....

S kim u jaram?

I.V.P.

- O zabavljanju i braku s nehrišćanima

Pre četiri godine otišla sam na hamburger sa Anitom, apsolventicom koja je stanovala u našoj maloj studentskoj zajednici. Kad smo u razgovoru stigle do ženidbe i udaje, počele smo nabrajati argumente za i protiv braka s nehrišćanima. Tada mi je Anita rekla da se nikada ne bi udala za nevernika. Ipak, šest meseci kasnije bila je zaručena za Stefana, presvedočenog nehrišćanina - ateistu.

Sledeće godine, nasuprot svim savetima prijatelja hrišćana, Anita i Stefan su se venčali. Jedno vreme sam mislila da će sve biti u redu. Možda će ih Bog blagosloviti i pored greha, mislila sam. Anita je nastavila pohađati crkvu i učestvovati u zajedništvu vernika. Njihov brak je izgledao srećan. Možda smo ipak bili suviše ograničeni u razmišljanju?

Onda smo čuli da imaju nekakvih problema. Zatim su se razdvojili, i konačno rastali.

Šta se to dogodilo sa Anitinim presvedočenjem da će se udati samo za hrišćanina. Kako je za tako kratko vreme mogla promeniti svoje mišljenje? Šta se to dogodilo sa njezinim brakom? Da li je on bio truo od samog početka ili se mogao spasiti?

Budući da je Anita bila moja prijateljica a i moja sestra u Hristu, osećala sam se slobodnom da joj postavim ova pitanja. Anita je priznala, uviđajući jasno i pokajnički, da je u vreme zaruka sa Stefanom stavila svoju volju ispred Božje. "Ja sam volela Stefana i ljubav prema njemu sam stavila ispred ljubavi prema Bogu. U tom trenutku izgledalo mi je najlakše i najlepše činiti ono šta sam sama želela. Nisam stala da razmislim kakve bi dugoročne posledice mogla imati moja neslušnost Bogu."

"Prve sumnje", nastavila je, "došle su odmah posle venčanja. Jesam li učinila pravu stvar? Kako da se podredim čoveku koji ne poznaje Gospoda i koji ima sasvim drugačija duhovna merila?"

I Stefan je, a da to Anita nije ni znala, počeo sumnjati u njihov brak. Polako i tiho u njihov se odnos počela uvlačiti smrt. Ono što su jedno drugom imali reći postajalo je sve manje značajno. Vrlo su retko jedan drugom govorili o svojim osećajima. Njihov se zajednički život sve više sastojao od održavanja domaćinstva negoli od uzbudljive ljubavi. Zatim se Stefan iselio. Dve godine nakon venčanja, bili su rastavljeni.

Da je Anitina priča samo jedna jedina tragedija takve vrste, plakali bismo sa žalosnima, a zatim prešli na radosnije misli. No njena se priča, s malo izmenjenim detaljima, uvek ponavlja tamo gde hrišćani i hrišćanke padaju u kušnje vođeni lepotom ljubavi koja nije od Boga.

Kad se javi ljubav

Svako ljudsko biće želi voleti i biti voljeno. To je prirodna i dobra želja. Ali budući je ljubav snažna sila, moramo, pre nogo što ljubav započne, razmisliti o značenju ljubavi koju dariva Bog, i o posljedica ma koje donosi ljubav van Božjeg kraljevstva.

Verovatno ni jedan predani hrišćanin (hrišćanka) ne bi namerno odjurio da se zaljubi u nehrišćanku (nehrišćanina). Najveći broj odnosa koji završavaju u ljubavi otpočinje kao prijateljstvo ili kao školska, ili sa posla nametnuto poznanstvo. Gde da kao hrišćani, postavimo granice? Smeju li hrišćani izlaziti s nehrišćanima? Mogu li hrišćani imati nehrišćane za prijatelje? Kojih pravila se kao hrišćanin pridržavati kada živiš u sekulariziranom društvu?

Biblija jasno naučava da se hrišćani ne smeju izdvajati. Davno, već u 1. Mojsijeva 12, bio je Abraham izaslan iz vlastite zemlje u Egipat, a Josipa je Bog upotrebio na faraonovom dvoru. Rana se hrišćanska Crkva mogla širiti zato što su muškarci i žene bili pozvani (ili naterani progonstvom) da napuste svoje domove i žive u stranim kulturama. Kao Hristovi poslanici najverovatnije svoj posao ne bismo dobro obavljali izdvajajući se u sopstvene hrišćanske zajednice. Moramo biti prijatelji nehrišćanima, moramo ih ljubiti Hristovom ljubavi. Moramo s njima podeliti svoja iskustva i svom dušom želeti zadobiti ih za Hrista.

Ali iako je Božji narod poslan da živi među onima koji ne poštuju Boga, uvek iznova biva podsećan da razmena na društvenom i intelektualnom nivou nikada ne sme voditi do moralnog i duhovnog kompromisa.

Danilo je, na primer, iz svoje zemlje bio odveden u Vavilon da služi tamošnjem kralju. Zajedno sa nekim drugim zgodnim mladićima, on je trebao biti hranjen i odgajan na kraljevom dvoru. Međutim, "Danilo je u srcu odlučio da se neće okaljati kraljevim jelima" (Dan. 1,8). Bog je nagradio Danilovu poslušnost time što ga je učinio "lepšim i ugojenijim od svih dečaka koji su jeli od kraljevih jela" (Dan. 1,15). Drugom prilikom, kada Danilo nije poslušao zapovest kralja Darija da se ne moli Bogu, Bog je njegovu duhovnu poslušnost nagradio tako što ga je izbavio iz lavljih ralja. Krajnji rezultat ovog događaja bio je obraćenje kralja Darija Bogu.

I u naše vreme hrišćani često mogu videti kako Bog čini čuda kada odbiju podrediti se svakom pritisku koji se na njih vrši. Pritisci ne moraju biti u obliku bogatog jela, zabrane molitve ili lavljih ralja, ali će ipak biti jaki. Moramo sa ljudima oko nas sarađivati bez spoljašnjeg ili nutarnjeg kompromisa.

Novi zavet to sažima u Jovanu 17. hrišćani trebaju biti u svetu, ali ne i od sveta.

Ova slika izdvajanja uklapa se u značenje reči svetost. Kada se o nekome ili nečemu u Pismu kaže da je "svet", misli se da je u potpunosti odvojen od svega što nije Božje. Odvojen je za Božje namere. Isto tako su se u Starom zavetu svete stvari, kao na primer Kovčeg Saveza, su se pažljivo odvajale od svetovnih stvari. Sveštenici su morali proći najrazličitije rituale pranja pre nogo što su smeli ući u najsvetiji deo Hrama, koji je bio odeljen pažljivo istkanom zavesom. Kada je Hrist umro, ovaj "hramska se zavesa razdera na dvoje od vrha do dna" (Mt. 27,5). To je pokazalo da sada možemo ući u Božju prisutnost (svetinju) bez posredovanja sveštenika.

No, ovo nas ipak ne oslobađa odvojenosti za svetost. U Novom zavetu čitamo: "Naprotiv, kao što je svet Onaj koji vas pozva, i vi budite sveti u svem življenju. Ta pisano je: 'budite sveti, jer sam i ja svet'" (1. Pet. 1,15-16). A Pavao kaže: "Zaklinjem vas, braćo, milosrđem Božjim: prikažite svoja tela za žrtvu živu, svetu, Bogu milu - kao svoje duhovno bogoslužje. Ne suobličujte se ovomu svetu, nego se preobrazujte obnavljanjem svoga uma da možete razumeti šta je volja Božja, šta je dobro, Bogu milo i savršeno" (Rim. 12,1-2). Naša odgovornost da budemo sveti još je ozbiljnija, budući nemamo više rituale obožavanja na koje bismo se oslonili, već k Bogu dolazimo direktno.

Svetost, ili odvojenost, nije popularna tema u naše vreme. Mnogo radije kažemo:

"Ja sam u redu, ti si u redu", te na taj način i sebe i druge na nivou razuma lišavamo greha. Mi ne želimo ljude deliti na hrišćane i nehrišćane. Ali dolazi dan kada će sam Bog obelodaniti koji su njegovi, a koji nisu. U međuvremenu moramo pokazati svoju oštroumnost isto toliko koliko i milost. Naš zadatak nije da idemo okolo osuđujući i proklinjući svoje prijatelje. Ali kada ulazimo u lični odnos i u situacije koje će uticati na naše ponašanje a i na naš odnos sa Bogom, mi svakako moramo ostati sveti.

Začuđujuće je koliko je Bogu stalo do toga da se očuva svetost. Razmislimo što se dogodilo onima koji je nisu držali. U vreme Noino Bog je odlučio izbrisati svoje stvorenje sa lica zemlje jer "su sve misli srca njihova samo zle" (1. Moj. 6,5). Gradovi Sodoma i Gomora su bili uništeni jer je njihova zloća bila prevelika. Pre njihovog uništenja, Lotu, Avramovu nećaku, rečeno je:

"Izbavi dušu svoju, ... beži... požuri..." (1. Moj. 19,22). U 1. Dnevnika 13,9 Uza je bio ubijen jer se usudio dotaći Kovčeg Saveza. U 2. Carevima 24,20 čitamo: "Jer od gnjeva Gospodnjega zbi se to Jeruzalemu i Judi, da ih odbaci od sebe."

Svetost i brak

Bog je naredio Izraelcima da ostanu odvojeni od naroda koji su živeli oko njih i klanjali se idolima. U 5. Mojsijevoj 7,3-4 čitamo: "Niti se prijatelji s njima; kćeri svoje ne daj za sina njihovog, niti kćeri njihove uzimaj za sina svog. Jer bi otpadila sina tvog od mene, i služio bi bogovima drugim, te bi se razgnevio Gospod na vas i potro vas brzo."

Nije namera ovih odlomaka da nas strahom nateraju na poslušnost, iako se i to može dogoditi. No oni se nikako ne smeju zapostaviti. Živimo u društvu u kome se "sve može" i "ništa nije greh". Ali kazati da "nema greha" laž je i uvreda na našeg svetog Boga. Istina je da mi jesmo grešni. Mi smo grešnici spašeni samo kroz Hristovu smrt. Ako sam hrišćanin, moram nastojati da budem poslušan Bogu u svakom području svoga života, uključujući tu i lične odnose, naročito brak.

U 2. Korinćanima apostol Pavle uči:

"Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj." (2. Kor. 6,14-18).

Svakako da širina ovog teksta iz Biblije nadilazi samo "zabavljanje" i brak, ali vera mladih najviše je kušana baš ovde. Pod "zabavljanjem" razumem određen, isključujući odnos sa osobom suprotnog spola. To može biti tradicionalni odnos kao što je onaj kad "mladić izlazi sa devojkom" ili opet ono trenutno popularno suptilno prijateljstvo. Bez obzira na to kako ga nazivali, odnos na koji mislim na određen način je isključiv i romantičan, da li se on kao takav prikazuje ili ne.

U svakom slučaju hrišćani u druženju sa nehrišćanima mogu mnogo dati i mnogo dobiti. Svakako bismo trebali imati mnogo prijatelja nehrišćana. Ipak morali bismo vrlo pažljivo razmisliti s kime se "zabavljati" a sa kime ne.

Zbog čega se treba drugačije odnositi prema takvim vezama? Ima nekoliko razloga.

Biblija nas poziva da pomažemo drugima u njihovim potrebama, da im svedočimo i da od njih učimo. Kako rastemo u Hristu, u ličnim odnosima postajemo sve osetljiviji. Zato će hrišćani "zabavljanje" uzimati mnogo ozbiljnije od nehrišćana, koji se prema međusobnom druženju prilično bezbrižno (bez obaveza) odnose.

Drugi, važniji razlog za pažljivo odabiranje s obzirom na "zabavljanje" je taj da jedan od tih odnosa za većinu mladića i devojaka znači brak. Dok kod nehrišćana namere "zabavljanja" nadilaze traženje partnera za brak, ipak činjenica je da najveći deo brakova izrasta baš iz "zabavljanja".

Da li to znači da hrišćani ne smeju izaći sa onim s kim se ne žele venčati? Svakako ne! Ali to znači da pri romantičnom odnosu, trebamo vrlo ozbiljno razmisliti zbog čega smo baš tu osobu izabrali kao posebnog prijatelja.

U jednoj prilici ćete reći nekome: "Želim ti dati svoj život." Bio to muškarac ili devojka, kada odlučiš ući u brak, reći ćeš to svojom odlukom svom budućem bračnom drugu: "Želim da u mom životu ti budeš najuticajnija osoba. Želim deliti tvoje vrednosti, tvoje ciljeve, tvoje uspehe i neuspehe. Želim tebe uključiti u svaku želju koju imam za svoj život." Izrazili to na bilo koji način, religiozno ili ne, kada dvoje ljudi stupaju u brak, jedan drugom govore: "Tvoj narod će biti moj narod i tvoj Bog će biti moj Bog."

Od "zabavljanja" do braka

Zamisli šta se događa kada hrišćanin koji služi Bogu stupi u brak sa nehrišćankom koja služi idolu - sebi, karijeri, materijalnim dobrima ili dobrim delima. Kao prvo, govori Bogu ovako: "Da, Gospode, ja sam svoj život predao tebi, ali sada želim sebe predati nekome ko te ne poznaje. Oprosti, kasnije ću ti se vratiti...

Reči ne mogu izraziti tragediju ovakve situacije, hrišćanin se ruga Bogu, on čini preljubu klanjajući se nekom drugom osim Bogu. On ili ona je na krajnji način neposlušan Bogu koji nam govori da brak sklapamo samo unutar vere.

Druga ozbiljna greška, koju prave hrišćani sklapajući brak sa nehrišćanima jeste da prodaju svoj život. Hrišćani znaju, ili bi trebali znati, da samo u Hristu mogu biti jedinstvena bića, za što su i stvoreni. Jedino u Hristu mi možemo naći sebe. Jedino u Hristu smo zaista slobodni, do svake punine kreativni i radosni, uprkos okolnostima.

Zašto bi hrišćani ostavili sve to da sklope brak s nehrišćanima? "Zato što je on tako dobar prema meni." "Jer je ona upravo takva kakvu sam oduvek sanjao (osim što naravno nije hrišćanka)!" "Zato što znam da će moj ljubljeni uskoro postati hrišćanin." Zašto? Zato. Zato što uvek postoji dobar razlog za greh. Da ga nema, ne bismo ni grešili. Da onaj koga voliš nije za voleti, ti se sigurno ne bi zaljubila! Ali zaljubiti se ne mora značiti da činiš Božju volju. Sigurno ćeš voleti onu (onoga) za koga Bog želi da se venčaš. Međutim, on ne želi nužno da stupiš u brak sa nekim samo zato što si se zaljubio.

Pogledajmo Efescima 5,21-23. Odnos muža i žene mora odražavati odnos vernika i Hrista. Muž ženu mora ljubiti istom praktičnom požrtvovnom ljubavlju koju je Isus pokazivao dok je bio na zemlji (prao je učenicima noge, spremao im doručak, učio ih, služio im, umro za njih). A žena se zauzvrat treba podrediti muževljevoj ljubavi kao što se mi kao hrišćani podređujemo Hristovoj ljubavi. Kada u braku jedan od supružnika nije hrišćanin, brak možda može oponašati, ali nikako ne i odražavati, Hristovu ljubav.

Kada je Bog odredio da hrišćani sklapaju brak samo sa hrišćanima, on nije bio ograničena uma ili bezosećajan. On nas je, naprotiv, želeo zaštititi od drugorazrednog. Ako je brak nešto divno kako ga je on stvorio (a on to može biti), onda je nerazuman svaki koji se zadovoljava manjim.

Problem je u tome što je "srce varljivo mimo svih stvari" (Jer. 17,9), a zaljubljena osoba nije u stanju sagledati mudrost neromantične logike. Zato je baš ta varljivost srca najbolji razlog da se donese odluka: nikada se "ne zabavljati" sa nehrišćanima. Biblija nam to izričito ne zabranjuje. Zapravo ona uopšte ne govori o "zabavljanju" kakvo mi danas poznajemo. Tako bi u svetlu bogodane mudrosti hrišćanin bi se morao zapitati: "Ako se ne želim oženiti sa nehrišćankom, zbog čega bi se onda trebao zabavljati sa njome?"

"O ne", reći ćeš, "ja ću furati (hodati) sa nehrišćaninom i svedočiti mu." Istina, možeš mu svedočiti. Ali, igraš se vatrom. Potreba da se voli i da se bude voljen silna je strast, a tvoj je zadatak da budeš Božji sluga, a ne sluga sopstvenih strasti (Rim. 6,16-18). Što će biti ako se zaljubiš? Gde će se tada naći tvoja lojalnost? Hristov poslanik zna bolje načine svedočenja nehrišćanima nego što je "zabavljanje" sa nevernicima. Grupne aktivnosti, pažljiva prijateljstva i diskusije u grupi prijatelja bolje će poslužiti toj svrsi.

Jednom sam pošla sa jednim mladićem da ga pridobijem za Hrista, no moje jedino svedočanstvo bilo je to da sam morala prekinuti vezu. Njegove namere bile su ozbiljnije od mojih. Nadam se da je pronašao hrišćanina koji mu je mogao reći da ga Bog prihvata i ljubi, jer sve što sam ja stigla da mu kažem bilo je: "Odlazi!" Koliko bolje bi bilo da sam ga upoznala sa svojim prijateljima hrišćanima, pa da smo ga zajedno kroz prijateljstvo i ljubav doveli pravo u Božje kraljevstvo.

Reći ćeš: "Ali ja poznajem par od kojeg je ispočetka samo jedan bio hrišćanin, a onaj drugi se obratio kad su već bili u braku."Da, to se događa s vremena na vreme. Može se dogoditi da se veoma mladi hrišćanin, koji još nije stigao upoznati Božju nauku o braku, oženi nehrišćankom. Može se dogoditi i to da je neki hrišćanin krajnje neposlušan Bogu, a da ga Bog ipak u svojoj milosti sačuva od katastrofe. No, Božja milost nikad ne može biti izgovor za greh. "Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj! Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu?" (Rim. 6,1-2). Činjenica je da u brakovima u kojima postoje razlike u duhovnoj zrelosti, bračni drugovi pronađu najniži zajednički veznik (ono što će ih spojiti), češće se dogodi da onaj duhovniji izgubi svoju veru deleći svoj život sa nevernikom ili nezrelim hrišćaninom.

Upomoć!

A što da se radi ako se već "zabavljaš" sa nehrišćankom (nehrišćaninom)? Trebaš li gledati da što pre raskineš vezu?

Možda. Ipak Bog ti može dati jednostavniju alternativu. Prvi korak koji se u ovoj situaciji mora učiniti jeste da sedneš i razmisliš šta ti zapravo znači tvoj odnos sa Isusom Hristom. Da li želiš biti "odvojen za Boga" čak i ako to znači raskid nesvetih veza? Veruješ li zaista da te Bog ljubi? Veruješ li da Biblija otkriva Božju volju za tebe? Želiš li ono što Bog smatra najboljim za tebe bilo u braku ili neženstvu, ili pokušavaš ostvariti lični uspeh prema normama sredine? Jednom rečju, da li tvoj život pripada tebi, društvu u kome živiš ili Bogu?

Kada si preslišao sama sebe u svetlu ovih pitanja, bilo bi dobro da se poveriš nekom prijatelju (prijateljici) zrelom hrišćaninu. Trebaće ti podrške da bi se borio sa ovim krajnje emocionalnim iskušenjem. Sledeći korak bi bio da svoja razmišljanja podeliš sa svojom devojkom nehrišćankom (mladićem, nehrišćaninom). Možeš zamoliti svog prijatelja hrišćanina da ti pomogne da svojoj devojci (mladiću) prikažeš Evanđelje. Možeš joj (mu) dati i knjigu koja jasno opisuje kako se postaje hrišćaninom. Uz to, iako će ti to tvoja emocionalna vezanost možda otežavati, jasno joj (mu) opiši svoju veru u Hrista. Svakako bi joj (mu) trebao ispričati svoje lično svedočanstvo - o obraćenju Hristu.

Donesi jasnu odluku o tome šta ćeš uraditi ukoliko se tvoja devojka (mladić) ne obrati. Ne pitaj Boga da li je njegova volja da uđeš u brak sa nehrišćankom. Ta, on ti je već rekao da nije. Ako kažeš da si Hristov sledbenik, pa ga zatim namerno ne slušaš, tvoja izjava je laž. Ako tvoja devojka (mladić) ne postane hrišćankom (hrišćaninom), ne možeš se venčati po Božjoj volji.

Možemo naći razno-razne razloge da negiramo tu istinu. Pre nekoliko godina došla je k meni jedna mlada žena i rekla da se mora udati za svog nevernog mladića, jer je sa njim imala intimni odnos. Ona se poslužila Božjom zapovedi protiv preljuba kao razlogom da se uda za nevernog čoveka. Na sreću, ipak je na vreme zaključila da jedan greh ne briše drugi.

No, ako nećeš ući u brak s nevernikom, ima li smisla se i dalje zabavljati? Postoji li pozitivan način da se održi takva veza a da to za oboje bude dobro? Volela bih da mogu odgovoriti sa jasnim "da" ili jasnim "ne". To bi bilo mnogo lakše. Ali Bog ne daje jednostavne "instant" odgovore. Kroz celu Bibliju nailazimo na situacije u kojima milost i pravda, istina i ljubav izgledaju kao da stoje u suprotnosti. Bog je suviše ličan i on previše ljubi da bi dao jedan odgovor na sve situacije. Naprotiv, kada razmišljaš o odnosu u kome se nalaziš, budi svestan svog varljivog srca. Ako je greh za tebe ostati u toj romantičnoj vezi, bolje je da snosiš bol rastanka negoli da žalostiš Boga.

Razmisli o uticaju koji taj odnos ima na tebe i na tvoju devojku (mladića). Pokazuje li ona (on), da definitivno ide Hristu? Da li joj (mu) vaš odnos pomaže ili odmaže u razumevanju toga ko je Bog? Da li vaš odnos obogaćuje tvoje hodanje sa Bogom ili ti ispija svu energiju? Da li te tvoji bliski prijatelji hrišćani ohrabruju da nastaviš u svom odnosu sa njom (njim) ili ti preporučuju da raskineš? Ako te ova pitanja dovode do ozbiljnih sumnji, trebao bi što pre prekinuti tu vezu.

Uporedi svoje zaključke sa Rimljanima 14, gde Pavle govori o tome treba li ili ne jesti meso žrtvovano idolima. On zaključuje: "Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe za ono šta nađe za dobro. A koji se sumnja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je." (Rim. 14,22-23). Očigledno da isto vredi i za zabavljanje: ako sumnjaš, prekini.

Ali recimo da se tvoja devojka (mladić) obrati. Da li je onda predodređeno da sa njom (njim) sklopiš brak ili se nastaviš zabavljati? Jedan od problema hodanja sa nehrišćankom (nehrišćaninom) jeste da će među vama postojati razlike u zrelosti čak i kada se obrati. Neka vrsta zrelosti postiže se samo tokom vremena. Ako si ti već neko vreme hrišćanin (hrišćanka), tvoja će devojka (mladić) morati najpre dostići tvoju duhovnu visinu da bi moglo doći do međusobnog poštovanja i podržavanja u veri.

Ako se tvoja djevojka (mladić) obrati, naći ćeš se u istoj situaciji u kojoj se nalazi dvoje hrišćana koji hodaju. Ne mora biti Božja volja da se dvoje ljudi venča samo zato što su hrišćani. U svakom je odnosu neophodno sagledati Božje namere za brak (Ef. 5,21-33) i pitati se: "Mogu li se dobrovoljno i potpuno predati ovoj osobi s takvom ljubavlju kakvu Bog želi da imamo u braku?" žrtvu i podređivanje koje brak zahteva treba preduzeti samo sa oduševljenom sigurnošću da je Bog uspostavio taj odnos.

Dopreti do srži

Problem hodanja sa nehrišćanima uistinu seže duboko u pitanje (problem, dilemu): Hoću li ili neću verovati Bogu da on ima najbolji put za mene?

Možda on ne želi da se oženiš (udaš). Dok je brak njegova volja za većinu ljudi, nekima on daje dar neženstva (1. Kor. 7,7-8, 1. Kor. 7,32-35). Ne smeš napraviti grešku i brak izjednačiti sa srećom. Naprotiv, ako sam nisi srećan, vrlo je verovatno da ćeš svoju nesreću uneti i u brak. Brak nije univerzalni lek. Iskoristi svoje samotne godine da postaneš toliko zreo, radostan, interesantan koliko god više možeš. Tako, ako ti Bog daje dar neženstva, on će te kvalitete upotrebiti u posebnoj službi koju će ti dati, a koju nikada ne bi mogao vršiti uz brak. Ako opet ti da, dar braka, bićeš u stanju sve te kvalitete dati onoj osobi koju voliš.

Recimo da je Božja volja za tebe da se oženiš (udaš). Možeš li čekati godinu, dve, ili deset na osobu koju je Bog posebno izabrao za tebe? Naše društvo je vrlo nestrpljivo društvo. Sve nam je instantno: čaj, hamburgeri, pa čak i bankarstvo. Čekati je moguće, ali je teško. I baš tu dolazi sotona, krvnik ljudi od početka, (Otk. 12,9) i govori: "O, hrišćanine, ako još dugo čekaš, smanjiće ti se mogućnosti. Zašto da rizikuješ i potpuno promašiš. Vidiš, devojko onog mladića, tako je dobar. Gotovo da nalikuje Hristu. Nije to baš tako važno što ne veruje u Hrista." Takve sotonske laži mogu odzvanjati kao prividna, ali ne i prava, istina u tvojim ušima. Božji glas je vrlo često samo šapat. No poslušaj Božji šapat:

"Ja sam za tebe izabrao život koji obiluje svakim dobrom (Jn. 10,10; Ps. 84,11). Ono što ti se sada čini dobrim ne mora biti dobro za tebe za dvadeset ili trideset godina. Ali ja sam veliki JA JESAM. Ja vidim celi tvoj život, tvoju sadašnjost i budućnost (Ps. 139,16) i ja te ljubim (Jer. 31,3). Ja za tebe imam put koji ti ne možeš ni zamisliti (Jer. 33,3; 1. Kor. 2,9). Možda ću ti dati dar neženstva (1. Kor. 7,7; 1. Kor. 7,25; 1. Kor. 7,39; Mt. 19,10-12). Ili ćeš možda otkriti da moji planovi uključuju brak. Iduće nedelje ili iduće godine možda ću dovesti u tvoj život osobu koja će te voleti ljubavlju kakvu daje samo moj Duh. Čekaj na tu osobu. Osoba koju sam JA za tebe izabrao ljubiće te onako kako te ja ljubim. Neću te terati da se njome oženiš i neću ti braniti da se oženiš sa nekim po svojoj volji. No, ne daj se prevariti: žeti ćeš što si posejao (Gal. 6,7). Čeznem za tim da ti bude dobro (Isa. 30,18). čekaj na me hrišćanine, JA radim.

"Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja, koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja." (Isa. 46,9-10).

Čekati na najbolje

Teško je čekati, ali se isplati. C. S. Lewis je bio neoženjen najveći deo svog života. Predavao je u Oxfordu i Cambridgu a u slobodno je vreme pisao knjige. Neka od njegovih dela spadaju među najbolju hrišćansku literaturu na svetu. A onda kad se već približavao penziji, upoznao je jednu ženu i oženio se. Njihova ljubav tokom tri kratke godine bila je velika. Zamisli što bi svet izgubio da se C. S. Lewis ranije oženio osobom koju Bog nije izabrao za njega.

Kada sam ja diplomirala, mnogi od mojih kolega sa fakulteta stupali su pred oltar. Ja međutim nisam ni imala izgleda za to. Tek nakon tri godine sam srela svog budućeg supruga. Ali dok sam čekala, naučila sam mnogo o vernosti koju Bog ima prema meni kao pojedincu. Razvila sam darove služenja koje i danas koristim. Naučila sam kuvati. Stekla sam mnoga prijateljstva. Putovala sam. Uživala sam. Plakala sam. Ponekad sam bila i obeshrabrena. Naučila sam da me Bog ljubi baš na način i u situacijama gde mi je ljubav bila potrebna.

Moj brak je sada ispunjen radošću. Ne osećam se kao da sam čekajući izgubila godine. Ne osećam ni da se moje nadarenosti guše u braku. Takva je Božja matematika. Dok sam bila zauzeta kao sama, Bog je radio sa mojim budućim suprugom i učinio ga takvim da me može voleti baš onako kako je to meni potrebno i da može primiti ljubav koju mu ja mogu dati. Nikada nisam posumnjala da moj muž nije najbolji muž za mene. Godine koje sam provela sama nikada ne priželjkujem niti oplakujem. Bog je dobar prema nama kada čekamo na njega. On nas nikada neće ostaviti ni zaboraviti.

PET LEKCIJA ZA BRAK

Božja volja za odnos zabavljanja može se samo shvatiti u kontekstu Božje namere za brak. U ovoj kratkoj studiji pogledaćemo detaljnije neka biblijska poglavlja u vezi sa brakom. Posluži se olovkom i papirom da bi lakše oformio svoje mišljenje o svakom pitanju. Zatim bi svoja razmišljanja trebao podeliti sa nekim zrelim hrišćaninom.


Lekcija 1: Kako Bog gleda na brak?

Pročitaj Efescima 5,21-23 (1) Napravi listu zapovesti koje su date mužu u ovom odlomku. Na koji se način muž stvarno podređuje ženi izvršavajući ovu zapovest? (2) Koja je zapovest data ženama? (Ne daj se zbuniti nekom uskom definicijom podređivanja. Ovo nikako ne zahteva princip "skači-kad-ja-skačem", definiši podložnost. (3) Kako po tvom mišljenju međusobno pokoravanje sledi Hristov primer? (4) Na koji poseban način se brak hrišćanina i hrišćanke razlikuje od mešovitog braka?


Lekcija 2: Šta je to predanje u braku?


(1) Koje važno mesto prema 1. Mojsijevoj 2,23-24 treba žena da ima u muževu životu? (2) Pročitaj Ruta 1,16-17. Ovaj odlomak opisuje Rutinu čežnju da sledi svoju svekrvu Noemi. Vrlo često se ovaj tekst analogno koristi i za brak. Napiši u tri ili četiri rečenice predanje koje će izražavati tvoj odnos prema budućem supružniku. (3) Prema 1. Korinćanima 7,3-4 šta sve obuhvata predanje supružnika? Kako se osećaš kada pomisliš da više ne poseduješ svoje vlastito telo? Ako sada razmišljaš o venčanju, da li bi želeo (želela) da tvoja sadašnja devojka (mladić) poseduje u braku tvoje telo? (4) Što misliš na koji specifičan način ćete kad se oženiš (udaš) tvoj supružnik i ti biti predani jedno drugome?


Lekcija 3: Ne želi li Bog možda da ostanem sam(a)?

(1) Napravi listu razloga koje apostol Pavle daje za neženstvo prema 1. Korinćanima 7,7-9; 1. Korinćanima 7,25-40. (2) Koji su to pritisci u tvom životu koji bi mogli biti razlogom da još uvek nisi u braku? (3) U koje aktivnosti i službe si uključen sada a morao bi ih napustiti kad se oženiš (udaš)? (4) Primeti da nam Pavle ne želi uzeti zadovoljstvo braka (35 st.). Isto piše u Efescima (5) Šta misliš kakve bi karakteristike trebala imati jedna romantična veza a koje bi ukazivale na to da se dvoje ljudi treba venčati?


Lekcija 4: Kako Bog gleda na greh u mom životu?

(1) Pročitaj Rimljanima 6,12-19. Kakav treba biti naš stav prema grehu? U kojim područjima života si svestan da imaš pobedu nad grehom? U kojim područjima prevladava greh? (2) Postoji li granica za Božju milost? Čitaj Rimljanima 1,24-25. Postoji li područje iz koga si izgurao Boga i on te je prepustio tvojim željama? (3) Da li je prema 2. Korinćanima 6,14-18 greh sklopiti brak sa nevernikom? (4) Ako se sada zabavljaš sa nehrišćankom (nehrišćaninom), odgovori iskreno iz dubine srca na ova pitanja: Da li te ovaj odnos tera na to da kršiš Božje zapovesti? Da li te taj odnos primorava da negiraš (stidiš se) svog Gospoda? Da li rasteš sve bliže prema Bogu? Imaš li sada kad si uključen u taj odnos više ili manje duhovne i emocionalne energije? Postoje li promene koje Bog želi da učiniš u tom odnosu?


Lekcija 5: Predanje Bogu

Jednoga dana kada budeš sklapao brak, moraćeš dati zavet (zakletvu) predanja pred oltarom - Bogom. Svom bračnom drugu možeš se predati samo do one mere do koje si se sam predao Bogu. Napiši zavet koji bi sada želeo učiniti sa Bogom. Učini to na osnovu reči iz Biblije koje su te podstakle. Za početak pročitaj Matej 16,25 i 1. Jovanova 2,15-17.

Izvornik: An Unequal Yoke
Š Inter - Varsity Christian Fellowship 1979.
"Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim."
- Matej 11:29

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1919
Ukupno: 2443724
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/jaram.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.