8. Nešto više

Chuck Smith

Nedavno mi je prišao jedan mladić i rekao: "Ja sam prihvatio Isusa pre nekoliko godina, ali nikada nisam bio previše uzbuđen time. Čitanje Biblije nije mi bilo interesantno. Moje misli bi odlutale i ne bih mogao da se skoncentrišem. Nikada nisam znao šta to znači slaviti Boga a moj molitveni život je bio neredovan. Ali otkako sam ispunjen Svetim Duhom pre par meseci moj se život u potpunosti promenio. Sada uživam u Božjim stvarima. Ne mogu da se nasitim Biblije i uživam da sam u društvu vernika. Velika promena se desila u mom životu otkako sam ispunjen Duhom."

Ja sam čuo stotine ovakvih priznanja, uz neke varijacije, od onih koji su otkrili da postoji nešto više od toga kada Duh samo uđe u njihov život prilikom obraćenja. Mi smo svesni toga da Duh prebiva u svakom verniku koji je nanovo rođen. U 1. Korinćanima 6:19 Pavle kaže da su naša tela hramovi Svetog Duha koji prebiva u nama. On takođe kaže u 1. Korinćanima 12:3 da niko, osim po Duhu, ne može nazvati Isusa Gospodom.


Duh i vernik

U Novom zavetu se koriste tri grčka predloga da označe različite odnose Duha sa vernikom: para, en i epi. U Jovanu 14:17 Isus je svojim učenicima rekao sledeće o Svetom Duhu: "Vi ga poznajete zato što boravi kod (para) vas i biće u (en) vama." Ovde je opisan dvostrani odnos: para (sa ili kod) i en (u). Sveti Duh je bio sa vama pre vašeg obraćenja, On je taj koji nas je ubedio u našu grešnost i ukazao nam na Isusa kao rešenje. Kada smo prihvatili Isusa kao svog Spasitelja i pozvali ga u naš život, Sveti Duh je počeo da prebiva u nama.

Ali Bog ima nešto više - prekrasno ojačanje kroz epi-odnos. Isus je ovo obećao svojim učenicima pre njegovog vaznesenja. U Luki 24:49 On je rekao: "A ja ću, eto, poslati na vas (epi) obećanje svoga Oca." U Delima 1:8 Isus je rekao: "Nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na (epi) vas."

U Delima 10:44 piše da se Sveti Duh spustio "na" mnogobošce u Kornelijevoj kući: "Dok je Petar još govorio ove reči, siđe Duh Sveti na (epi) sve koji su slušali govor." U Delima 19:6, kada je Pavle položio ruke na vernike u Efesu, Sveti Duh je sišao na (epi) njih.

U Delima 8 piše kako je Filip otišao u Samariju i propovedao Hrista. Mnogi ljudi su poverovali njegovom propovedanju carstva Božjeg i imena Isusa Hrista, i bili su kršteni. Ako postoji samo jedno krštenje (Efescima 4:5), onda mi moramo prihvatiti da su u tom trenutku vernici iz Samarije bili kršteni Duhom u Hristovo telo (1. Korinćanima 12:13), i da je Sveti Duh ušao u njih. Očigledno je da postoji i drugi odnos sa Svetim Duhom, jer kada je crkva u Jerusalimu čula da su Samarićani primili jevanđelje, oni su im poslali Petra i Jovana da bi primili Svetog Duha, jer Duh još nije bio sišao (epi) ni na jednog od tamošnjih vernika.


Prepunjen život

Kada je Pavle došao u crkvu u Efesu i otkrio da ovo iskustvo nedostaje u životima vernika, možda kroz nedostatak ljubavi ili radosti, on ih je upitao: "Da li ste vi primili Svetog Duha kada ste poverovali?" Da je odnos sa Svetim Duhom upotpunjen pri obraćenju, Pavlovo pitanje bi bilo besmisleno. Ali samim pitanjem se priznaje da postoji odnos sa Svetim Duhom koji je dublji od onoga uspostavljenog pri obraćenju. Ono što je njima nedostajalo bio je epi - odnos sa Svetim Duhom, jer se upravo to desilo pošto je Pavle položio ruke na njih u Delima 19:6: "siđe Sveti Duh na (epi) njih."

Ispunjenje Svetim Duhom dodaje nove dimenzije ljubavi, radosti i energije hrišćanskom životu. Ako biste se sreli sa apostolom Pavlom koji bi počeo da vam govori o tome kako je Bog veličanstven, da li bi on bio u pravu kada bi vam zadao ovo pitanje: "Jeste li primili Duha Svetoga kad ste poverovali?" Bog želi ne samo da Sveti Duh prebiva u vašem životu, već i da vas ispuni. On želi da vaš život bude prepunjen.


Osmodnevni praznik

U Jovanu 7:37 piše: "A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko žedan, neka dođe k meni i neka pije." Ovo je bio praznik senica, kada se Božji narod prisećao kako je Bog sačuvao njihove očeve dok su 40 godina lutali pustinjom. U Trećoj Mojsijevoj 23 piše da je trebalo da oni za vreme ovog praznika naprave male šatore i da borave u njima tokom osam dana praznika. Posle su oni kroz tradiciju dodali i to da u šatorskom pokrivaču treba da ostave rupe da bi se mogle videti zvezde, da ih podsećaju na to da su njihovi očevi 40 godina spavali pod vedrim nebom. Trebalo je da zidovi takođe imaju dovoljno rupa u sebi da bi vetar mogao duvati kroz šator, da bi imali na umu kako je Bog tokom 40 godina lutanja čudesno sačuvao njihove očeve od vremenskih nepogoda.

U hramu u toku te sedmice sveštenici su svaki dan odlazili do Siloamskog bazena i punili velike posude vodom. Zatim bi se u koloni penjali uz brdo na kome se nalazio hram. Ljudi bi za to vreme pevali veličanstvene aleluja-psalme. Tada bi sveštenici izlili vodu na trotoar da bi se podsetili na to kako je voda potekla iz kamena u pustinji kada ga je Mojsije udario, i kako je Bog sačuvao njihove očeve u toj bezvodnoj divljini.

Na poslednji, veliki dan praznika sveštenici nisu išli po vodu. Toga dana nije bilo izlivanja vode na trotoar. Ovo je takođe imalo svoje značenje. To je značilo da je Bog ispunio svoje obećanje i da ih je doveo u zemlju koja je bogata vodom i u kojoj su tekli med i mleko, i da više nije bilo potrebe da im Bog na čudesan način pruža vodu iz stene.

Na ovaj, veliki dan praznika Isus je stajao napolju i govorio: "Ako je ko žedan, neka dođe k meni i neka pije." Isus govori o toj univerzalnoj duhovnoj žeđi koju poseduje svaka osoba.


Osnovne ljudske potrebe

Čovek je trojako biće i sastoji se od tela, duše i duha. Teško je, ako ne i nemoguće, da se ti delovi razdvoje jedan od drugog zbog toga što smo mi tako kompaktno sagrađeni - naše telo, duša i duh - da šta god da se desi mom telu, na primer, to će se odraziti na moje mentalno i duhovno stanje. Šta god da se desi u mom umu to se odražava na moje fizičko stanje. Psiholozi otkrivaju sve veću povezanost između našeg mentalnog i fizičkog zdravlja, Na isti način, šta god da mi se desi duhovno to će se odraziti na moje emocije i na moje fizičko stanje, tako da se, kada je osoba nanovo rođena, to odražava na nju u potpunosti - na duh, dušu i telo.

Abraham Mazlo je identifikovao i kategorisao naše potrebe po njihovoj jačini. One su poznate po imenu homeostaze. Ovo su prekrasni Bogom-ugrađeni mehanizmi koje je Bog stvorio da bi držao naša tela pod kontrolom i u odgovarajućoj ravnoteži koja nas održava u pokretu. Mazlo je zaključio da je naša najjača potreba za kiseonikom. Naše telo proverava nivo kiseonika u krvi i zahteva da se kiseonik obnavlja kada mu nivo opadne. Telo tada reaguje uzdisajima dok se broj otkucaja srca povećava. Posle ovoga dolaze potrebe za uzimanjem tečnosti, hrane, fiziološke potrebe, seksualne potrebe, itd. Sve ove potrebe objašnjavaju čovekove fizičke potrebe.

Sociolozi su takođe opisali ono što oni nazivaju našim socijalnim potrebama. Čovek ima potrebu za ljubavlju. Njemu je isto tako potrebna i sigurnost, a ima i potrebu da pripada nekome. U najdubljem delu čoveka, u njegovom duhu, isto tako postoji jedna veoma snažna potreba. To je potreba za kvalitetnim odnosom s Bogom. Pokušaj psihologa da razume ljudsko ponašanje će biti neuspešan sve dok on ne prepozna i čovekovu duhovnu dimenziju.

Čovekova najjača i najdublja potreba je potreba da poznaje Boga. David je rekao, u Psalmu 42:2-3: "Kao što košuta potoke traži, tako duša moja za tobom čezne, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga." Pavle je u Filipljanima 3:7-8 rekao da sve što mu je nekada bilo važno on sada smatra gubitkom prema poznanju Isusa Hrista. Pavle objašnjava u Rimljanima 8 kako je Bog učinio čoveka podložnim ispraznosti. Čovek je namerno tako napravljen da nikada ne bi mogao postati potpun bez Boga. Priroda teži ka tome da ispuni vakum, i prirodno je što čovek pokušava da ispuni ovu duhovnu prazninu različitim fizičkim ili emotivnim preživljavanjima.


Potrebe su različite

Potrebe koje mi osećamo su odvojene i različite, tako da mi ne možemo zadovoljiti žeđ za vodom nekim emotivnim doživljajem. Ako biste se izgubili u pustinji, hodajući po vrućem pesku, nivo vode u vašem telu bi drastično opao i osetili biste ogromnu žeđ za vodom. Vaše telo bi dehidriralo i vi biste izgubili snagu. Zamislite sada da ležite na vrućem pesku zbog iznemoglosti, instinktivno kopate u potrazi za vodom i odjednom naiđe neko, primeti vas i kaže: "O, ja vas poznajem. Želim da vam kažem da ste vi moja tajna ljubav. Ja mislim da ste vi najbolja osoba na svetu, i ja vas mnogo volim."

Iako bi ova osoba možda ispunjavala vašu emotivnu potrebu za ljubavlju, vi biste umirali od žeđi u njenim rukama, zato što ne možete zadovoljiti fizičku žeđ emocijama. Isto tako ne možete vodom zadovoljiti emotivnu žeđ za ljubavlju, a baš ovo je dovelo do nekih problema u našem društvu.


Jednostrano ispunjene potrebe

Mi (Amerikanci) živimo u društvu u kojem je većina naših fizičkih potreba zadovoljena na adekvatan način; ali veoma često dolazi do tragičnog nedostatka u ispunjenju emotivnih potreba. Mnogo puta roditelji ne mogu da razumeju pobunu svoje dece protiv kuće. Ja sam ih čuo kako govore: "Ja sam mom detetu pružio sve. Ne mogu da shvatim zašto se tako ponaša." Kada kažu "sve", oni obično misle na materijalne potrebe - dete je dobilo nekoliko bicikala, svoj sopstveni televizor, stereo, kola...

Ali su sve ove stvari često date detetu da bi ga gurnule na stranu. Svrha svih tih poklona je da se dete zabavi nečim kako roditelji ne bi provodili svoje vreme s njim - vreme u kojem bi ono osetilo porodičnu bliskost i ljubav. Majka veoma često kaže: "Zašto ne odeš u svoju sobu da gledaš televiziju? Zar ne vidiš da sam nervozna? Nemoj sada ništa da me pitaš. Idi malo napolje da se vozaš na biciklu." Dete željno ljubavi i sigurnosti odgurnuto je u materijalni svet, protiv koga će se jednog dana pobuniti, kao što je to bio slučaj sa hipi pokretom.

Ne možete zadovoljiti emotivnu potrebu materijalnim stvarima. Isto tako je istina da čovek, negde duboko u sebi, ima duboku žeđ za Bogom. Jedan od problema današnjice je u tome što je čovek pokušao da emocijama ili materijalnim stvarima zadovolji tu žeđ za Bogom. Ova duboka žeđ za Bogom je razlog manijačke potrage za raznim zadovoljstvima. Ljudi pokušavaju da zadovolje potrebu za Bogom kroz materijalne stvari ili kroz osećanja. Ovo tako e delimično objašnjava probleme sa drogom, pošto ljudi uzimajući drogu često imaju pseudo-duhovna iskustva. Mnogi ljudi koji su uzimali LSD su bili ubeđeni da su imali istinski susret s Bogom.


Duboka univerzalna žeđ

Kada je Isus rekao: "Ako je neko žedan", on je govorio o dubokoj univerzalnoj čovekovoj žeđi za Bogom. Interesantno je da mnoge knjige iz psihologije navode frustraciju kao jedan od osnovnih uzroka nervoze. U knjigama piše da lični problemi obično počinju sa frustracijom, tim osećanjem da niste u potpunosti postigli sve u životu i da mora postojati mnogo više od onoga što ste vi proživeli - ali šta je to i kako se može doživeti? To znači posegnuti za nečim što nismo sigurni kako izgleda i ne naći ono čemu smo se nadali. Frustracija nije ništa drugo do žeđ, duhovna žeđ, duboka potreba čovekovog duha za Bogom.

Udžbenici psihologije opisuju kako frustracija dovodi do kompleksa inferiornosti, koji je u stvari objašnjenje sopstvenog neuspeha samome sebi. Ja mogu da kažem: "Da sam samo imao para" ili "Kad bih barem imao plave oči umesto smeđih" ili "Da sam stekao bolje obrazovanje..." Koristeći ove izgovore, i još hiljadu drugih, mi sebi objašnjavamo razloge naše frustracije.


Dva pravca za beg

Na osnovu udžbenika, čovek pokušava da pobegne od svog kompleksa inferiornosti. Beg ka unutrašnjosti (introvertni beg) se obično manifestuje pokušajima da se izgradi zid oko pravog ja. Obično onda pokazujete ljudima masku koja je sasvim različita od vašeg pravog ja. Ponašate se kao da niste povređeni kada u stvari jeste; kao da ste veoma samouvereni kada vas je u stvari strah. Počinjete da držite ljude na nekom rastojanju od sebe zbog straha da mogu da otkriju vaše pravo ja. Izbegavate osobu koja vam se previše približava. Ne želite da razgovarate sa njim/njom kada vas pozove. Dođete do tačke kada ne želite da otvorite vrata ako neko zvoni. U ekstremnoj formi, introvertni beg se manifestuje u liku samotnjaka koji živi negde u pustinji i puca na svakoga ko prekorači njegovu kapiju sa znakom "Privatna imovina - ne prilazi."

Ekstrovertan, ili beg prema spoljašnjosti, može poprimiti mnoge oblike: alkoholizam, uzimanje droge, prežderavanje, kockanje, lutanje, vanbračne afere, itd. Čovek koji ne može da se suoči sa stvarnošću neuspeha, da pronađe istinsko ispunjenje, beži u imaginarni svet. Ovo bežanje čoveka zatim dovede do kompleksa krivice. Ja znam da je pogrešno ono što radim. Ja znam da to uništava mene i one koji me vole, ali nemam snage da se zaustavim. Počinjem da mrzim sebe zbog onoga što radim drugima.

Kompleks krivice se zatim pretvara u podsvesnu želju za kaznom. Ovo se obično manifestuje neurotičnim ponašanjem koje ima za cilj da isprovocira one koji su oko mene. Ja njihovo negodovanje tumačim kao kaznu, koja me oslobađa osećanja krivice. Kada sam bio dete, moj otac me je oslobađao kompleksa krivice tako što me je kažnjavao. U mom slučaju su to obično bile batine. Nakon kazne ja se više ne bih osećao krivim i bio bih u stanju da opet zauzmem svoje mesto kao dobar član porodice. Pre kazne ja bih osećao kao da odnos između mene i moje porodice nije u redu; kao da sam se otuđio od njih.

Kada odrastemo, autoritet roditelja prestaje, i mi, da bismo se oslobodili od krivice, treba da se ponašamo nepristojno da bismo izazvali prekor koji onda tumačimo kao kaznu. Nakon kazne mi se osećamo oslobođenim od krivice i onda se vraćamo našoj frustraciji, i sve počinje iz početka. Kada je Isus rekao: "Ako je neko žedan", on je govorio o čovekovoj žeđi za Božjim Duhom, o onom što psiholozi nazivaju frustracijom.


Istinski utoljena žeđ

Kada je Isus govorio sa ženom u Samariji i kada je zamolio za malo vode, ona ga je upitala kako on kao Jevrejin može tražiti vode od nje koja je bila Samarićanka. Po tradiciji, njih dvoje nisu smeli imati nikakav međusobni kontakt. Isus joj je odgovorio: "Kad bi znala ko je taj koji te pita, ti bi od njega tražila vode." Na to mu je ona pametno odgovorila: "Zašto bih ja od tebe tražila kad nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok?" Isus joj je zatim odgovorio: "Svaki ko pije od ove vode - opet će ožedneti." Ja verujem da bi ovaj stih trebalo ispisati iznad svakog cilja, ambicije ili zadovoljstva koje čovek ima. Možete piti od te vode, postići svoj cilj, ispuniti ambicije, istinski doživeti vaše fantazije, ali ćete opet ožedneti. Sve to vas neće zadovoljiti, jer duboko u vašem duhu postoji potreba za Bogom koji ništa ne može zadovoljiti osim kvalitetnog odnosa s Bogom.

Kada je Isus rekao: "Ako je neko žedan, neka dođe kod mene da pije", on je izražavao jevanđelje u najjednostavnijoj formi. On je govorio čovečanstvu: "Duboko u vašim životima vama je potreban Bog. Vi u stvari tražite jedan kvalitetan odnos s Bogom. Dođite meni i vaša žeđ ne samo da će biti zadovoljena, već će i iz vašeg života poteći reke žive vode." Samo Isus može zadovoljiti vašu duhovnu žeđ, jer vas on dovodi u kvalitetan odnos s Bogom.


Reke žive vode

U Jovanu 7:38 Isus je rekao: "Ko veruje u mene - kao što reče Pismo - iz njegova tela će poteći reke žive vode." Grčka verzija na ovom mestu daje malo snažniji opis. Ako bi se bukvalno preveo sa grčkog, ovaj stih bi glasio: "Iz njegovog tela će voda izvirati kao vodoskoci, ili kao brzi planinski potok" - ne samo kao spora ravničarska reka, već kao ogromna masa vode, kao voda koja se sliva niz planinu za vreme kišne oluje.

Na šta je Isus mislio kada je govorio o "potocima žive vode" koji će izvirati iz našeg života? Jovan je svoje jevanđelje pisao nekoliko godina posle ovog događaja. Njegova knjiga je jedna od najkasnije napisanih knjiga u Bibliji, i Jovan je imao prednost da je stvari mogao sagledati u retrospektivi. U to vreme kada je Isus izgovarao ove reči, Jovan je verovatno bio zbunjen time šta je Isus hteo da kaže ili šta je obećavao ljudima. Ali pošto je Jovan pisao svoje jevanđelje sa prednošću retrospektivnog gledanja na stvari, on je dodao svoj komentar u stihu 39, u kojem je objasnio da je Isus govorio o Svetom Duhu: "koga su imali da prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen." Znači da je Isus govorio o snazi u vernikovom životu a koja dolazi kroz Svetog Duha.


Božja želja za vas

Ja mislim da moramo, bez ikakvih pitanja, prihvatiti činjenicu da je ovde opisano mnogo više od početnog nastanjivanja Svetog Duha u vernikov život pri obraćenju. Da imate Svetog Duha u vašem životu je jedno; a ta dinamična, veličanstvena sila koja izvire iz vašeg života kao u potocima je nešto sasvim Drugo.

Bog za vas ima odnos koji je puniji od samog prebivanja Duha u vama. Bog želi da Duh poteče iz vašeg života. Ako pogledamo samo na terminologiju, razlika ne izgleda mnogo velika. Neki to nazivaju krštenje Svetim Duhom, neki ispunjenje Svetim Duhom, a neki osnaženje Svetim Duhom. Uopšte nije važno kako ćete vi to nazvati; ono što je važno jeste da vi imate to veličanstveno izlivanje sile Svetog Duha iz vašeg života.

Bog uvek gleda na čoveka na dva načina. Prvo, Bog gleda čoveka subjektivno, kada pokušava da ispuni svoje delo u vama, Ali Božji planovi ne prestaju kod subjektivnosti. Bog takođe želi da ispuni neki objektivan rad kroz vas. On subjektivno radi u vama da bi mogao objektivno da radi kroz vas. On želi da nešto uradi u vama da bi posle mogao kroz vas da dosegne druge. Naš odnos sa Duhom nikada nije potpun kada je on samo nastanjen u nama. Mi smo više nego samo posude koje sadrže u sebi Božji Duh. Bog želi da mi budemo kao kanali kroz koje njegov Duh može da teče.


Sila u akciji

Ako, dok posmatrate svoj odnos sa Svetim Duhom, ne možete da primetite kako snažna dinamika Božjeg Duha izvire iz vas kao u potocima žive vode, onda je Bog spremio za vas puniji odnos sa Svetim Duhom koji on želi da unese u vaš život, i ja bih vas ohrabrio da tražite ovu silu od Božjeg Duha dok ona ne poteče iz vašeg života. Svet oko nas ima potrebu da bude dotaknut snagom Božjeg Duha koji će poteći kroz nas. Ako ne želite da ovo nazovete krštenje Svetim Duhom, nazovite ga kako god hoćete, ali ono što Isus opisuje je mnogo vode od jednostavnog prebivanja Svetog Duha u životu vernika u koga Sveti Duh uđe pri obraćenju. To predivno isticanje Duha iz života jedne osobe je prava duhovnost.

"Jedna mala rupa će potopiti veliki brod, jedan greh će uništiti čoveka."
- John Bunyan

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1580
Ukupno: 2445473
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/harizma/008.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.