5. Božja ljubav: agape
Ako neko ne dospe na nebo, on za to može okrivljavati razne ljude i okolnosti, ali jednu osobu nikada neće moći okriviti - Boga. Neko može reći: "Crkva je kriva. Ja sam pokušao da idem tamo, ali niko nije uradio ništa za mene." On može okriviti loš primer hrišćana koji su bili oko njega: "On je govorio da je hrišćanin; ali kada sam video kakav je bio njegov život, odlučio sam da ne želim da imam ništa s tim."
Ali jedna osoba koju nikada ne možete okriviti je Bog. Kada samo pomislim šta je sve Bog učinio da bi nam doneo spasenje, shvatim koliko neko treba da se bori da se ne spase. Biblija kaže: "Ako je Bog s nama, ko će protiv nas?" Bog je tako voleo ovaj svet da je dao svog jedinog Sina, a zatim je poslao svog Svetog Duha da nas ubedi u našu grešnost i da nas približi Isusu Hristu. On ukazuje na našu bespomoćnost, a zatim nam pokazuje Isusa kao na jedino rešenje - kao put, istinu i život.
Početak pravog rada
Kada jednom dođemo do ove tačke kada stanemo pred Isusa i kažemo: "Gospode, preuzmi moj život!", dakle, u trenutku kada sebe predamo Bogu, Sveti Duh započinje ozbiljan rad u nama. U trenutku kada se naše srce otvori da primi spasenje Sveti Duh uđe u naš život i počinje da pravi neophodne promene, preobražavajući nas da budemo nalik Hristu i dajući nam snagu da postanemo onakva osoba kakvom nas Bog želi. On nam daje znanje i razumevanje Božjih stvari tako da Biblija odjednom postaje sasvim nova knjiga za nas. Dok je čitamo, ona oživljava pred našim očima, zbog toga što nam Duh pomaže da je razumemo i ispunjava naša srca Božjom ljubavlju agape. Ali prvo treba da dođemo Isusu i da mu predamo svoje živote.
Isus je rekao u Otkrivenju 3:20: "Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i ješću s njim - i on sa mnom." Na Istoku, najviši oblik druženja sa nekim je da zajedno jedete. Kada se to desi, onda je između vas stvoreno neko jedinstvo, neka veza. Pošto ste oboje jeli istu hranu, ona postaje deo vas, i vi postajete deo jedan drugoga. Ljudi sa Istoka su veliku važnost pridavali zajedničkom lomljenju hleba i pijenju iz iste čaše, jer se time stvarala bliskost, jedinstvo. Interesantno je primetiti da je Isus uvek uživao da jede sa ljudima. Uživao je u tom jedinstvu, u toj istovetnosti s ljudima.
Važno je kada Isus kaže: "stojim na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i ješću s njim." On će ući u vaš život i onda možete započeti taj prelepi bliski odnos sa njim u kome postajete deo jedan drugog. Sve ovo se dešava kroz rad Svetog Duha. U trenutku kada ja otvorim vrata i poverujem u Isusa, Duh učini veličanstveno delo za mene i u meni. U Efescima 1:13 i dalje možemo čitati kako Sveti Duh zapečati vernika. Pavle nam opisuje sve fantastične blagoslove koje dobijamo kao deca Božja. On počinje u 1:3 gde piše: "Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom." Zatim počinje da nabraja neke od tih veličanstvenih blagoslova kojima nas je Bog blagoslovio.
Neopisivo blagosloveni
Hrišćanin je u stvari najblagoslovenija osoba na svetu. Bog nas je blagoslovio do te mere da mi ne možemo podneti sve blagoslove. I kada završi sa ovozemaljskim blagoslovima, On će nas uzeti u svoju večnu slavu, gde će nas blagosiljati zauvek. Pavle govori o Božjim blagoslovima: On nas je izabrao, predodredio, prihvatio, otkupio, oprostio nam, otkrio nam misteriju svoje volje, i dao nam nasledstvo. U Efescima 1:13 Pavle piše: "...u njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđelje svoga spasenja, i poverovali..."
Sve počinje sa slušanjem "istinite reči, evanđelja spasenja." Pavle je rekao: "Kako će poverovati u onoga za koga nisu čuli?" Neophodno je za veru da vi prvo čujete poruku da vas Bog voli večnom ljubavlju, i da je zbog te ljubavi poslao svog Sina da preuzme vaše grehe i umre umesto vas, da bi se moglo otkloniti ono što vas je sprečavalo da priđete Bogu, i da ništa više ne može sprečiti vaše zajedništvo sa njim.
Bog je rekao kroz proroka Isaiju : "Nije kratka, ne, ruka Gospodnja da spasenje pruži, nit je tvrdo uho njegovo da čuje; al' zločinstva vaša rastavljaju vas sa Bogom vašim" (Isaija 59:1-2). Tragična posledica greha uvek je odvajanje od Boga. Greh u mom životu me odvaja od Boga. Bog nije želeo to odvajanje, ali je morao da se reši greha, i zato je poslao svog Sina da preuzme moje grehe - da umre umesto mene - da ja ne bih bio odvojen od njega, i da bih mogao imati zajedništvo s Bogom.
Ako ste nanovo rođeni, vi ste prvo čuli Božju radosnu vest za vas, i posle toga ste poverovali. Slušanje je došlo pre verovanja. Zatim, pošto ste poverovali, pošto ste otvorili vrata, vi ste bili "zapečaćeni obećanim Svetim Duhom."
Pečat Božjeg vlasništva
Pečat se u prošlim vremenima koristio prvenstveno kao znak posedovanja nečega. Grad Efes je bio glavna luka u koju se roba iz Azije sakupljala i zatim slala na druga mesta, uključujući tu i Rim. Trgovci iz Rima bi došli u Efes da tamo kupuju robu. Zatim bi zapečatili kupljenu robu svojim pečatnim prstenom koji bi utisnuli u vruć vosak. Kada bi brod pristao u Puteoli (luka u kojoj se istovarala roba koja je išla za Rim), trgovac bi dokazao da je roba njegova pomoću svog ličnog pečata. Ako bi neko drugi pokušao da dokaže da roba pripada njemu, trgovac bi jednostavno rekao: "Ta roba pripada meni zato što je taj pečat moj."
Prelepa biblijska istina je u tome da me je Bog, kada sam ja jednom poverovao, zapečatio svojim ličnim pečatom i ja sam postao njegovo vlasništvo. On me je u stvari pretvorio u njegovo vlasništvo tako da kada neprijatelj pokušava da me prisvoji, Bog samo treba da kaže: "Ruke sebi, on je moj." Taj pečat Božjeg vlasništva je Sveti Duh. Kada poverujete u Isusa Hrista, Sveti Duh uđe u vaš život, i prebivanje Svetog Duha u vašem životu je Božji znak da ste vi njegovi.
Božja dragocenost
Ja ne mogu da shvatim zašto me Bog ceni tako mnogo, ali on to ipak čini. U Efescima 1:18 Pavle piše: "...da znate kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima." On u stvari govori, kazano drugim rečima: "Neka vam Bog otvori oči da vidite koliko mnogo vas on ceni". Moja je molitva da mi Bog, svojim Svetim Duhom, otvori oči da mogu videti koliko mnogo me On ceni. Za mene je veličanstveno to što me Bog ceni.
Bog ima svoje razloge zbog kojih nas ceni i zbog kojih stavlja svoj pečat na nas. Sveti Duh u nama jeste Božji pečat. Isto tako piše u 2. Korinćanima 1:22: "... zapečatio nas (je) i dao Duha u naša srca - kao kaparu." U Efescima 4:30 nama je naređeno: "I ne žalostite Božijeg Svetog Duha, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja."
Preuzimanje u budućnosti
Bog vas je sada zapečatio kao svoje vlasništvo iako još niste sasvim iskupljeni. Baš zbog toga i trgovci zapečaćuju svoju robu - zato što je još nisu preuzeli u njihovoj matičnoj luci. Kuda god da je ova roba otišla, ona je bila obeležena vlasnikovim pečatom. Na isti način je Bog, iako vas još nije preuzeo kao svoje, stavio svoj pečat na vas. Naše otkupljenje još nije potpuno, ali je Sveti Duh pečat i "kapara."
U Efescima 1:14 Pavle izjavljuje: "...koji je kapara našeg nasledstva - za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave." Sveti Duh nije samo Božji pečat, već i njegova kapara, što znači depozit, ili prva rata. Bog čvrsto namerava da završi vaš otkup. On je već dao kaparu - Svetog Duha. Bog je time iskazao svoju nameru da završi vašu transakciju.
Ovaj otkup neće biti gotov dok se mi ne oslobodimo ovoga tela. Ovo telo nas još uvek vuče ka dnu. Pavle je rekao: "Mi koji smo u ovom telu uzdišemo." U Rimljanima 8:22 on opisuje kako mi "uzdišemo" i kako se "mučimo." Cela tvorevina se u stvari muči i uzdiše do dana današnjeg. U Rimljanima 8:23 piše: "I ne samo ona, nego i mi sami, koji imamo prvi dar duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje, iskupljenje svoga tela."
Kraj starog tela
Robert Servis, u svojoj pesmi "Kremacija Sam Mekgi," govori o tome kako je on žurio sa "poluskrivenim telom kojeg se nije mogao otarasiti..." Ono je bilo privezano za saonice, ali ga on nije mogao zbaciti, jer je to obećao na Badnje veče. Tako je i sa nama hrišćanima. Naš duh je otkupljen i živ za Boga, ali treba i dalje sa sobom da vučemo leš ovog starog tela. Ono se drži nas gde god da pođemo, dok ga se jednog dana ne rešimo. Pavle je rekao: "A mi koji smo u ovom šatoru uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoj nebeski stan" (vidi 2. Korinćanima 5:1-4). To će biti ispunjenje našeg otkupljenja. To je ono što ja očekujem.
Neke ljude muči pomisao da će izgubiti ovo telo. Mene to uopšte ne nervira. Apostol Pavle je rekao: "Znamo, naime, ako se sruši naša zemaljska kuća, koja je kao šator, da imamo zgradu od Boga, večnu kuću na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagrađena." Ovo telo koje ja sada posedujem meni je bilo predato od mojih predaka. Svi genetski faktori su nasleđeni, tako da sam ja proizvod mojih predaka. Ja sam pokupio sve čovekove grešne nasledne karakteristike i sada uzdišem u ovom telu.
Novo nebesko telo
Novo telo koje ću imati neće mi biti predato od posrnulog čoveka, nego će mi biti dato direktno od Boga. Ono se neće umarati i neće biti podložno bolu i sportskim povredama i neće osećati toliko mnogo neprijatnosti kroz koje sam ja prošao u ovom telu. Novo telo će doći direktno od Boga. Pavle naziva ovo sadašnje telo šatorom u 2. Korinćanima 5:4. Šator nikada nije mesto za trajno prebivalište. Možete živeti u šatoru par nedelja dok kampujete negde u planini, ali nikada niste razmišljali o šatoru kao o mestu trajnog boravka. Mnogo je bolje živeti u pravoj kući. Bog planira da nas u potpunosti iskupi.
Otkupljenje uključuje ne samo otkupljeno, već i novo telo. S mojim umom ja želim da činim Božju volju. S mojim umom ja želim sve da predam Bogu. Želim u potpunosti da živim onakvim životom kakvim Bog želi da živim. Moje srce i moj um se u potpunosti slažu s tim. Moj problem je u tome što me moje telo vuče dole. Ono me konstantno povlači i sapliće, tako da ja ne radim uvek ono što bih želeo da radim. Moje telesne želje me povlače nadole. Ja uzdišem zbog toga što ne mogu da budem sve što bih želeo da budem. Sva Božja tvorevina uzdiše u očekivanju iskupljenja kada Bog dođe po ono što je njegovo. Te stvari su zapečaćene kao Božje vlasništvo, i jednog dana će on doći i reći: "Ovo je moje." On će osloboditi moj duh i moju dušu od ovoga tela i trenutačno ih obući u novo telo koje je nebesko.
Svet u patnji
Iste stvari važe i za ovaj svet. U ovom trenutku čitav svet pati zbog posledica greha: "Sva tvorevina uzdiše i muči se." Kažu da je svaki trn ne izrastao pupoljak. Trnje je posledica prokletstva. A trn je isto tako znak kako tvorevina uzdiše - iako želi da pupi, ona to nije u stanju. Cela tvorevina pati pod prokletstvom greha, i čeka na taj dan izbavljenja, na dan kada će Bog uzeti sebi ono što je platio.
Isus je platio za ceo svet, ali ga još uvek nije uzeo sebi. Svet pripada njemu, ali ga on još uvek nije uzeo. Sotona još uvek poseduje kontrolu. Ali Isus će, jednog dana u veoma bliskoj budućnosti, doći da s pravom uzme ono što mu pripada. Možemo o tome čitati u Otkrivenju 5. "I videh u desnici onoga što seđaše na prestolu knjigu ...zapečaćenu sa sedam pečata. I videh jakog anđela kako objavljuje snažnim glasom: ko je dostojan da otvori knjigu i da otpečati njene pečate? A ja sam mnogo plakao što se ne nađe niko dostojan da otvori knjigu... I jedan od starešina reče mi: ne plači; vidi, pobedio je lav iz Judina plemena... pa može da otvori knjigu i njenih sedam pečata. I videh - Jagnje gde stoji kao zaklano... I dođe te uze knjigu iz desnice onoga što sedi na prestolu" (Otkrivenje 5:1-7). Ova knjiga je simbol zemlje. Ko je dostojan da je uzme i da kaže da je njegova? Niko osim Isusa, jer je on platio na krstu, i on će se vratiti po ono što je kupio. A ja sam taj kojeg je on kupio.
Moje osiguranje
Zadatak Svetog Duha u mom životu jeste da me zapečati. Njegovo prebivanje u meni daje mi sigurnost. Kada sotona dođe i počne da me gnjavi zbog slabosti mog tela, i kada mi počne govoriti kako Bog uopšte ne brine za mene, i kako me on ne voli, i da me neće spasti, ja mu samo odgovorim: "Sotono, nisi u pravu." Ja imam Božji pečat; on me je obeležio; on me je zapečatio kao njegovo vlasništvo. Sveti Duh prebiva u meni. Bog me je zapečatio! On mi je dao kaparu, i on će se vratiti da uzme ono što je otkupio."
Kada dođemo na nebo (kada Isus dođe po nas pri vaznesenju, ili kada umremo), naš otkup će biti potpun. Isusovo delo u nama će biti završeno, i mi ćemo zauvek biti deo veličanstvenog Božjeg carstva, bez ikakvih prepreka koje nam je zadavalo naše staro telo. Bićemo u stanju bezgranično da volimo, da delimo, da dajemo, i da komuniciramo jedni sa drugima bez ikakvih prepreka.
Kakav veličanstven dan! Kako je veličanstveno to što nas je Bog zapečatio i što nam je kao kaparu dao Svetog Duha do dana izbavljenja, kada će doći po ono što je kupio!
Isusova ljubav: agape
Još jedan od zadataka Svetog Duha u našim životima je da nas dovede do Isusove agape - ljubavi. Isus je rekao svojim učenicima: "Po ovome će ljudi znati da ste moji sledbenici: po tome što volite jedan drugoga." Reč koja je ovde prevedena kao ljubav je grčka reč agape, koja se u grčkom retko upotrebljava, osim u Bibliji. Isus je tu reč upotrebio da opiše osobinu ljubavi koja se nalazi iznad uobičajenog iskazivanja ljubavi. Naš jezik je na neki način ograničen u iskazivanju ljubavi. Francuzi obično kažu: "Vi imate samo jedan način na koji možete reći ženi da je volite. Mi imamo sto." Po ovom pitanju je francuski mnogo slobodniji i potpuniji. U grčkom ima više reči koje označavaju ljubav, ali mi imamo samo jednu. Ja volim kikiriki. Volim kokice. Volim moju ženu. Primorani smo da koristimo istu reč kada govorimo o hrani i o osećanjima prema našoj deci. Ali ono što osećam prema kokicama je sasvim drugačije od onoga što ja osećam prema mojoj deci ili prema mojoj ženi. Mi smo primorani da za sve ovo koristimo reč "ljubav."
Tri reči za ljubav
Reč eros se u grčkom koristi da opiše ljubav samo na fizičkom planu. Lako je zapaziti da naša reč erotika potiče iz grčkog. Ona označava čisto fizičku ljubav. Ova reč je danas postala veoma popularna među mladima, a verovatno i među starijima. Oni kažu: "Hajde da vodimo ljubav" i pod ovim misle na erotski doživljaj, koji uopšte ne mora biti povezan sa pravom ljubavlju.
Druga grčka reč za ljubav označava ljubav na višem nivou od fizičkog - mentalnu ljubav, emotivni odnos. Ta reč je fileo. Ova ljubav je mnogo dublja od erotske, jer zahteva dublji odnos sa drugom osobom. Fileo-odnos se razvija druženjem sa drugom osobom kroz koje otkrivate da volite iste stvari. Mi imamo mnogo zajedničkog u nama; mi se uzajamno cenimo, i kroz druženje mi dođemo do fileo-ljubavi.
Agape-ljubav je potpuna ljubav. To je ljubav na najdubljem planu; to je duhovna ljubav. Eros nije prava ljubav. Ako kažem da te volim na erotskom planu, ja u stvari govorim da volim samog sebe i da si mi ti potreban zbog toga što sam zaljubljen u samog sebe. Ako vam neko kaže da ne može živeti bez vas, on ne izražava duboku ljubav prema vama, već samo pokazuje da misli na sebe. Eros je neverovatno sebična ljubav. To je samoljublje.
Fileo-ljubav je uzajamna: "Ja te volim zato što ti voliš mene; volim te zato što se smeješ na moje šale; volim te zato što volimo toliko mnogo istih stvari; volim te zato što se dobro slažemo i dobro se provodimo kada smo zajedno. Volim te zato što i ti mene voliš, i ti si prijatna osoba, i super nam je kada smo zajedno."
Najviša ljubav
Agape-ljubav nastavlja da voli čak i onda ako ljubav nije uzvraćena. To je duboka ljubav koja daje i ništa ne traži zauzvrat. Ta ljubav je toliko duboka i velika da ona neprestano daje. Davanje je u stvari i glavna osobina agale-ljubavi. Reč agape je toliko sveobuhvatna da nam je teško čak i pokušati da je definišemo u našem jeziku. Nemoguće je da je razumemo na bilo koji drugi način osim kroz Božje otkrivenje Svetim Duhom u našim srcima, zato što to nije prirodna ljubav, to je natprirodna ljubav. U Bibliji piše: "Bog je agape." To je božanska, natprirodna ljubav, i ona je verovatno najbolje definisana u 1. Korinćanima 13.
Pavle nam, kao prvo, ukazuje na preimućstvo ove agape-ljubavi. Važnije je da posedujete ovu vrstu ljubavi, nego da posedujete duhovne darove. Pavle je rekao: "Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju." Možete biti veoma ubedljiv govornik; možete imati srebreni jezik; možete biti u stanju da se izrazite izuzetno dobro. Ali ako nemate agape-ljubav, svi vaši govori nemaju ništa više značenja nego što to ima odjek činela. Onda se sve to pretvara u besmislen zvuk.
Agape je važnija od dara proroštva ili reči znanja ili od dara vere, jer "ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a agape nemam, ništa sam." Pavle nastavlja "i ako hraneći siromahe razdam sve svoje imanje..."; agape-ljubav je važnija od žrtvovanja. Vi možete prodati sve što imate da biste nahranili siromahe, i možete predati vaše telo da bude spaljeno, praveći žrtvu nad žrtvama, ali ako nemate agape-ljubav, sve što činite ništa vam ne vredi.
Pavle zatim prelazi na definiciju ove vrste ljubavi. "Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra." Ovo znači da agape-ljubav prima uvrede i dugo trpi. Ona trpi i trpi i na kraju svega ona je opet dobra. Koliko često ste čuli ljude kako govore: "E, sad je već dosta. Trpeo sam već i previše. Vreme je da vratim istom merom." To nije agape. Agape trpi i trpi, i opet je dobra. Ona ne vapi za osvetom. "Ljubav ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi." Agape-ljubav "ne prestaje nikada."
Dva znaka ljubavi
Isus je rekao: "Ljudi će znati da ste moji učenici po tome što volite (agape) jedan drugoga." Ovo stvarno postaje najsnažniji primer svetu da smo mi Isusovi učenici. Ova agape-ljubav bi trebalo da radi u našim životima čineći nas me osobno kao jedno, uz uzajamno poštovanje, bez grupisanja ili izdizanja pojedinaca; jednostavno da svi učestvujemo u tom jedinstvu ljubavi. Mi treba među sobom da delimo Božju dobrotu i milost, besplatno dajući kao što smo besplatno i primili Božju ljubav i milost. Dok ova agape-ljubav radi u našim životima, ona postaje znak svetu da smo mi uistinu Isusovi sledbenici.
U Prvoj Jovanovoj (1. Jovanova 3:14) piše: "Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer volimo braću." Ovde je ponovo upotrebljena reč agape. Ne samo da je ona znak svetu da smo mi Isusovi učenici, već je takođe znak i nama da smo prešli iz smrti u život. Dok Božja ljubav radi u mom životu, ona postaje znak meni da sam prešao iz smrti u život, jer volim braću, one koji su deo Isusovog tela.
Izvor prave ljubavi
Ova ljubav je božanska i njen izvor je sam Bog. Ona nije nešto što ja mogu proizvesti, ili podstaknuti negde u sebi. Ovo je uvek bila jedna od poteškoća u hrišćanskoj zajednici - svesnost da treba da volimo sve vernike, i činjenica da postoje i oni koje baš i ne volimo. U takvim slučajevima mi pokušavamo da proizvedemo veštačku ljubav. Mi pokušamo sebe da ubedimo da u stvari volimo te ljude. Ali agape-ljubav ne izvire iz mene; agape izvire iz Boga. Bog je agape. Ja je ne mogu razviti, ona je nešto što ja treba da primim od Boga. Ako otkrijem da nemam ovu ljubav, ja sam po sebi ne mogu mnogo učiniti da to ispravim; treba samo da priznam Bogu i da ga zamolim da on u mene usadi tu ljubav.
Mnogi hrišćani su se veoma razočarali, jer su uzaludno pokušali sami da proizvedu ovu agape-ljubav. Oni su svim silama pokušavali da vole ovom božanskom ljubavlju, ali im nije polazilo za rukom. Bog je njen izvor, i ona vam mora doći od Boga da bi zatim isticala iz vašeg života. Ako ste otkrili da vam nedostaje ova agape-ljubav, jedina stvar koju možete da uradite jeste da zamolite Boga da vam, kroz Svetog Duha, ispuni srce tom ljubavlju. Nemojte dovoditi sami sebe do očaja pokušavajući da sami proizvedete ovu ljubav; jednostavno zamolite Gospoda da vam je da.
