10. Izneti sve na svetlo
Da bi koren razočaranosti i gorčine mogao potpuno da se iščupa iz naših srca, bez opasnosti da ostane neki deo koji bi i pored svega mogao da bude uzrok nove "upale", verujem da nam je potreban još i ovaj korak u našim odnosima. To je korak potpune otvorenosti i iznošenja na svetlo svega onoga što je i bio uzrok razočaranosti. Velika boljka naše pale prirode je nevoljnost da se temeljno obračuna s manama koje ima. Ljudska priroda skoro uvek želi da ide napred po prečicama. "Hajde, samo da se ovo završi i da idemo dalje", jeste stav nesavršene prirode koju imamo nakon čovekovog pada u greh. Isto tako može da bude odraz duhovne lenjosti i straha da se ide do samog kraja i da se sve raščisti.
A ovo je poruka koju smo čuli od njega i koju vam objavljujemo: Bog je svetlost i u njemu nema ni malo tame. Ako tvrdimo da imamo zajednicu s njim, a hodamo u tami, lažemo i ne živimo u skladu sa istinom. Ali, ako hodamo u svetlosti i kao što je on u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Isusa, njegovog Sina, čisti nas od svakog greha. (1. Jovanova 1:5-7)
Sve što ostane u mraku daje mogućnost da dođe do ponovnog rađanja i razvoja razočaranosti. Ovde je važno da se napomene da se sve ove stvari iznose na svetlo, ne kao otežavajuće činjenice za drugu stranu, već kao lična priznanja pogrešnih stavova i misli obe strane. Tekst kaže da ako priznajemo svoj deo, ne ako naglašavamo odgovornost druge strane, onda je Bog spreman da nam oprosti i da nas očisti od svega što je bilo pogrešno, a što bi kasnije moglo da zasmeta u odnosu. Iznošenjem svega na svetlo uklanja se i poslednja mogućnost da u nama ima nešto što bi đavo mogao da iskoristi kao mogući kontakt sa našim ranjenim osećanjima. Izbegavanje iznošenja svega na svetlo može stalno da daje život sumnji da druga osoba nešto krije, što bi već i samo bilo dovoljno za novo razočarenje1).
Za informacije kako i gde da naručite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se na: .
