• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nema mnogo doživljaja u životu koji su zajednički za celo čovečanstvo. Svi koji su ikad živeli jednom su se rodili i umrli. Ima li još takvih doživljaja koji bi mogli da budu karakteristični za sve ljude sveta? Mi smo ipak tako različiti, psihička građa nam je drugačija, a opet, verujem, postoje još mnogi doživljaji koji su nam zajednički, iako se ispoljavaju na različite načine.

Ne stignemo svi da doživimo iste stvari, ne vidimo mnoga mesta koja su drugi videli, niti sretnemo ljude koje su neki sreli, a želja nam je bila da i mi sve to doživimo. Verovatno u sebi svi nosimo snove, ali ih svi ne doživimo. Ogromna većina ljudi je verovatno doživela jednu stvar, ako im je život bio dovoljno dugačak. Većina, usudio bih se reći skoro svi, smo nekad u životu doživeli razočarenje u nekoga ili u nešto. Mnogima je život samo niz doživljaja usko povezanih s ovim iskustvom. Život nije fer. Ako postoji neko ko je delio životne scenarije, ni on nije bio fer. Ako je sve igra slučaja, ni ta igra nije fer. Kako objasniti svu nametnutu nepravdu, sve slučajnosti negativne prirode koje su zauvek poremetile onaj normalni tok života, i razbile snove koji su nam bili pokretačka snaga u životu. Možda će ovo iskustvo biti ređe među novijim generacijama koje se radaju u svetu koji od samog početka života, nema šta da ponudi ljudima što bi bilo vredno života. Mnogi mladi, iz tog razloga, ne žele više da u takvom svetu rađaju decu. Možda pripadam generaciji koja se rodila sa snom o životu punom dostižnih ciljeva? Možda je ipak istina da se svi rađamo s nečim u nama, što na žalost pre ili kasnije, naiđe na podvodnu stenu o koju se ceo "titanik" životnih snova razbije.

Razočaranost je virus koji kad tad zahvati dušu većine ljudi. Nekad kroz dramatične događaje, nekad kroz na izgled naivne situacije. Nekad ni zbog jednog ni zbog drugog. Da, baš tako, nekad baš zbog toga što se ništa ne događa. Ima li leka za ovu bolest kojoj smo svi podložni? Ima li života nakon razočarenja? Mora li život da završi po onoj tako uobičajenoj formuli - "očaran, razočaran, šta dalje..."

ZNAČENJE REČI

Interesantno je videti šta reč razočaranost ustvari znači. Definiciju reči vredi, pre svega, potražiti u dva biblijska jezika - Jevrejskom i Grčkom. Razlog za objašnjavanje značenja reči je taj što različiti aspekti značenja ustvari opisuju različite aspekte ovog doživljaja. Razočarati znači izneveriti, izneveriti nečije poverenje, raskinuti savez, ostaviti nekoga u bespomoćnosti, biti lažan. Slikovito, izraz govori i o streli koja je paštena u jednom pravcu ali tokom leta se zanese, skrene i ode u neočekivanom smeru. Jedno od najinteresantnijih značenja u Jevrejskom je da biti razočaran jeste kao i "biti paralizovan u kolenima" Drugim rečima nesposoban za dalje kretanje.

U nekim jezicima reč je vrlo emotivna, kao na primer u našem jeziku. Biti očaran je veoma jak izraz. Očaranost je oduševljenost nečim u toj meri da je osobi ponekad teško da logično razmišlja. Biti očaran je doživljaj koji sa sobom povlači poteze koji su motivisani spremnošću na dela koja drugima mogu da se čine šašavim i neosnovanim, ili čak ludošću. Ljudi su spremni i da daju život za ono čime su očarani. Zato je razočaranost isto toliko jak negativan doživljaj.

Kod ljudi postoji potreba za nečim što može do te mere da ih oduševi da im ispuni život oduševljenjem i obožavanjem. Moglo bi se reći da je ovaj doživljaj vrsta surogata, zamene, za ono za čega smo ustvari stvoreni - obožavanje Boga.

DUHOVNA POZADINA RAZOČARANOSTI

Da bi smo razumeli destruktivnost razočaranosti moramo da nađemo i objasnimo poreklo ovog doživljaja. Početak svega negativnog u svetu opisan je u knjizi Postanka u trećem poglavlju. Tamo se može naći i uzrok ovoga o čemu govorimo. Osećaji koje razočaranost nosi sa sobom najčešće su takve prirode da je čoveku teško da se razumski nosi s njima i da ih pobedi. Razočaranost je snažan neprijatelj i upravo zbog jakih osećaja koje u sebi nosi za mnoge je i nepobediva. Objašnjenje tome može da se nađe u činjenici da razočaranost, onakva kakvom je mi ljudi doživljavamo, dolazi posredstvom osobe koja je prva doživela razočaranost na taj način i time postala autor, otac, ove vrste razočaranosti. Govorimo o razočaranosti, koja je nama ljudima poznata kao destruktivni doživljaj, sa svim teškim i za život negativnim posledicama. Ako ovo razumemo, nećemo insistirati na svom pravu da budemo razočarani, što razočarani ljudi često rade. Naprotiv, ova istina bi trebala da nam da jak povod da se toga što pre otresemo i oslobodimo. Insistiranje na tome da imamo pravo na razočaranost može samo da naudi našem duševnom zdravlju i da se razvije u bolest koja može da razruši ceo život. Svakako, postoje situacije u životu kada je razočaranost normalna reakcija, čak i opravdana. Ono što je tragično i nepoželjno je kada čovek postane žrtva svoje razočaranosti. Namera ove knjige je da ukaže na ozbiljnost te opasnosti, i pomogne da s Božijom pomoći, izbegnemo ono što neprijatelj ljudske duše namerava.

Bog je stvorio anđele, kasnije i čoveka, sa slobodnom voljom. I upravo ovaj momenat znamo da upotrebimo protiv Boga tražeći objašnjenje za prisutnost zla u svetu. Da nije bilo slobodne volje, ne bi bilo ni pada u greh, ne bi onda bilo ni zla u svetu. Ali, isto tako ne bi bilo ni ljubavi, jer ljubav podrazumeva slobodnu volju. Ako razumemo prirodu ljubavi, ova dilema postaje manja, iako je ovo teško da se u potpunosti shvati. Neobjašnjivo je kako se u jednom od Božijih anđela rodila misao da se izjednači s Bogom. U srcu stvorenog bića rodila se ambicija da se izjednači sa Stvoriteljem. Gledati Boga, Njegovu slavu i moć i opet pomisliti da mogu da budem kao On, može da se završi samo na jedan način - u razočaranosti. To je upravo ono što se dogodilo Luciferu (Svetlonoši) i učinilo ga knezom tame.

Kako pade sa nebesa, Svjetlonošo, sine Zorin? Kako li si oboren na zemlju, ti, vladaru naroda? Usvom si srcu govorio: Uspet ću se na nebesa, povrh zvijezda Božjih prijesto ću sebi dići. Na zbornoj ču stolovati gori na krajnom sjeveru. Uzaći ću u visine oblačne, biću jednak Višnjemu. (Isaija 14:12-14)

Tu je razočaranost začela i bila rođena, u ovoj destruktivnoj formi, o kojoj u ovoj knjizi govorimo. Anđeo kojeg je Bog stvorio punim svetla je zbog svoje ambicije da se izjednači s Bogom postao nosilac tame, sama tama. Stvorenju je nemoguće da se izjednači sa Stvoriteljem. Nemogućnost toga je u samoj prirodi stvari. Stvoritelj ne može da stavi u stvorenje potencijal koji stvorenju daje mogućnost da postane veće od Njega samog, ili njemu ravno. Razočaranost se rodila ne samo kao doživljaj, već je postala osoba. Izbačen iz neba, iz Božije prisutnosti, đavo je u sebi poneo nešto što ga je od tog dana učinilo Božijim protivnikom. Posle ovoga on nije imao ništa više dobro da kaže o Bogu. Biblija kaže da usta govore ono čega je srce prepuno, Matej 12:34. A srce ovog palog anđela je bilo puno gorčine i razočaranosti jer ga je "Bog sprečio" da ostvari svoje ambicije?! Jedna od stvari koju je Sotona nakon svog pada želeo da učini bila je da gorčinu i razočaranost svog srca prenese na čoveka, koga je Bog nakon toga stvorio. To je sadržaj drame u Edenskom vrtu.

Zmija bijaše lukavija od sve zvijeradi što je stvori Jahve, Bog. Ona reče ženi: "Zar vam je Bog rekao da ne smijete jesti ni s jednog drveta u vrtu?" Žena odgovori zmiji: "Plodove sa stabla u vrtu smijemo jesti. Samo za plod stabla što je na sred vrta rekao je Bog: Da ga niste jeli! I ne dirajte u nj, da ne umrete" Nato će zmija ženi:"Ne, nećete umrijeti! Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli otvorit će vam se oci, i vi ćete biti kao bogovi, koji razlučuju dobro i zlo." (1. Mojsijeva 3:1-5)

Učiniti Boga lažljivcem i posejati sumnju u Božiji integritet/ubediti čoveka da Bog od njega krije nešto što može da ga učini većim od onoga čime ga je Bog učinio, je bila Sotonina strategija. On, svakako, nikada ne bi rekao kako je sam prošao, niti kako je postao ono što jeste od onoga što je bio. Prihvatajući Sotoninu verziju čovek je prihvatio laž, i otvorio se za isti način gledanja na Boga koji đavo ima, i time postao sudeonik te prirode, a razočaranost je bila, i ostala, deo njegove prirode.

RAZOČARANOST - SOTONSKA TAKTIKA I ORUŽJE U BORBI PROTIV BOGA

Od dana kada je u ljudsko srce uspeo da poseje zrno svoje razočaranosti i gorčine, Sotona koristi ovaj doživljaj u životima pojedinaca i celog čovečanstva u svojoj kampanji protiv Boga. Cilj je dvostruk - da ljude spreči da se vrate Bogu i da sebe preporuči kao alternativu. Kulminacija ove kampanje će biti pokušaj da sam sedne na tron srca čovečanstva, što će mu delimično i uspeti u osobi Antihrista. Čovek je sklon optuživanju Boga. Čak i oni koji sebe smatraju ateistima pripisuju krivicu Bogu kada im se nešto loše dogodi u životu. "Zašto Bog dozvoljava sva zla u svetu?, Zašto je dozvolio da se to i to dogodi?" Sotonina taktika je da Bogu pripisuje dela kojima je sam uzročnik. Time želi da ostvari jedan deo svog cilja:

Tada mu njegova žena reče: "Zar si još postojan u neporočnosti? Prokuni Boga i umri!" (Jov 2:9)

Ovaj predlog Jobove žene je inspirisan Sotonskim mislima i namerama - raskini s Bogom, okreni mu leđa, odreci ga se i prokuni ga! A nakon toga nema neke bolje ponude, jer njegova alternativa je toliko užasna koliko je i savet koji je kroz Jobovu ženu došao - posle toga umri, oduzmi sebi život. Ove dve izjave su sažeta Sotonska filozofija - Boga odbaci jer je on krivac za tvoju situaciju. Nakon toga i nemaš ništa od života. Samoubistvo je njegova ponuda kako da se te muke skrate, ono je đavolsko rešenje za razočaranost. Očigledno je da ova Sotonska taktika osvaja sve veći teren u svetu. Iskrivljena, nakaradna i lažna slika o Bogu se širi među ljudima. Delimično kroz ljude koji praktikuju religije koje Boga predstavljaju na način koji je pogrešan. Razočaranost zbog negativnih iskustava s religijama, crkvama i osobama koje bi trebale da budu "Božiji predstavnici" na zemlji, se prenosi na Boga. Cilj ove kampanje je da se Bog ocrni do te mere da razočaranost čovečanstva u Boga stvori vakum u ljudima koji će Sotona pokušati da ispuni svojim alternativama, raznim lažnim ideologijama kao što su materijalizam i drugi "izumi". Božiji protivnik je, svakako, i protivnik čoveka. On nije zainteresovan za ljudsko dobro, već da ljude pridobije na svoju stranu u borbi protiv Boga. I pored svih tih pokušaja istina je još uvek jedna te ista - Bog je za nas, a ne protiv nas! Čak i u teškim životnim situacijama, kada se čini da nas je Bog potpuno zaboravio, kad ne razumemo ništa od onoga što nam se događa, kada nam neprijatelj šapuće svoju staru laž da je Bog iza svega tragičnog što se ljudima dogodi, uvek u svim životnim situacijama, istina je samo jedna - Bog je za nas, na našoj strani i uvek ima samo dobre planove za svakog čoveka i kroz svaku situaciju.

A mi znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole... (Rimljanima 8:28)

Pre desetak godina u Skandinaviji se dogodila jedna od najtežih katastrofa - brod "Estonija" je potonuo i oko 1.200 ljudi je izgubilo život U jednoj TV diskusiji sveštenik je bio upitan da li je to bila Božija volja i da li iza toga stoji Božija ruka? Sveštenik je odgovorio: "Sve što se dešava nije iz Božije ruke, ali sve što nam se dešava Bog želi da uzme u svoje ruke" Svo razmišljanje oko ovoga je ustvari jednostavno - Bog, Stvoritelj čoveka nije i ne može da bude čovekov neprijatelj niti da uživa u gledanju muka kroz koje ljudi prolaze. Bog je ljubav, i iz ljubavi i želje da s nama ima zajedništvo, stvorio nas je. Božija svetost i pravednost su deo Njegovog karaktera, kao i mnoge druge osobine, i sve su umotane u ljubav. Svaki drugi opis Božije ličnosti je laž! To je upravo ono što đavo i želi da postigne jer, ako Bog nije dobar Bog, čovek je u užasnoj situaciji. Nezaštićen od zla i nemoćan da se svom zlu suprotstavi.