8. Isceljenje neveste
Iskustvo Božijeg naroda Izraela, kada je zbog neposlušnosti prema Bogu, trpeo pod vođstvom samoodabranih kraljeva, pomoglo im je da posle svega dođu do zaključka: "Gospode, Bože naš, drugi su gospodari umesto tebe vladali nad nama. Samo uz tvoju pomoć spominjaćemo tvoje ime." U jednom drugom prevodu stoji: "...ali tebe jedinog, ime tvoje, častimo" (Isaija 26:13). Svaki drugi zaključak bio bi nepravedan i neistinit. Ko je bolji vladar od Boga? Ko poznaje ljudsko biće bolje od Stvoritelja? Ko se brine više od nebeskog Oca? Ko ljubi čoveka, i svoju Crkvu, više od njenog Ženika?
Osobe koje su bile pod Lavanovom vlašću zadobile su duboke rane na duši. Otići od Lavana znači doživeti slobodu. Nedavno me je nazvala starija osoba, koja je upravo napustila jednu takvu sredinu. Doživljaj oslobođenja se mogao čuti u njenom glasu. Rekla mi je da je doživela da joj je Gospod rekao da beži odande ako želi svoj život da sačuva! Iste reči je čuo Jakov a i mnogi drugi. Međutim, pobeći iz takvih sredina nije uvek lako i bez problema. Kada je Izrael trebalo da bude oslobođen od svojih neprijatelja, koji su vladali nad njima, mnogo puta je proces oslobađanja bio vrlo dramatičan. Jedan od proroka opisuje to na način koji je veoma sličan onome što se događa ljudima koji moraju bežati od Lavana: "Kao kad pastir istrgne iz lavljih usta dve golenice ili deo uha, tako će biti istrgnuti sinovi Izraelovi koji sede u Samariji na raskošnoj sofi i na postelji iz Damaska" (Amos 3:12). Mnogi su ovo doživeli i osećaju se kao da su pobegli iz rata u kome je duša bila ranjena i iskidana.
Rane se ne zacele time što neko izađe iz takve sredine. Ponekad je potrebno da prođu godine da bi se takve osobe ponovo usudile da priđu crkvi i zajedništvu. Moj prijatelj, koji se otrgao iz sredine u kojoj je pastor kontrolisao sve, nije imao snage ni posle nekoliko godina da ide u crkvu. Naše zajedništvo u Hristu i naše prijateljstvo je bilo ono što su on i njegova supruga bili u stanju da prime. Kada bih ja krenuo na neki put i spomenuo mu da nosim pomoć za siromašne uvek je bio voljan da tome doprinese. Znajući koliko novca mu je manipulativni vođa izvukao iz džepa, koliko se žrtvovao za crkvu u kojoj je bio i koliko ga je ta sredina ranila, znao sam da je put nazad dugačak i da je za isceljenje takvih rana potrebno vreme. Prilikom jednog takvog putovanja on me je iskreno upitao: "Kako da budem siguran da i ti nisi isti kao što je i moj prethodni pastor bio? On je uvek bio tako ubedljiv i niko od nas nije sumnjao da je iskren, dok se stvar nije razotkrila". Moj odgovor na to je bio da ga potpuno razumem i da ne uzimam to lično, te da jedini način jeste da naše zajedništvo bude iskreno i da hodamo u svetlu. Već u prvoj Crkvi suočavali su se sa istom problematikom. Lažni apostoli iskorišćavali su iskrene vernike. Apostol Pavle je mogao da živi i u oskudici, ali nikada nije primenjivao metode pridobijanja novca za sebe i svoje interese koje su ovi lažni apostoli koristili.
Jedna od najefektivnijih metoda koju neprijatelj upotrebljava kako bi smetao Božijem radu jeste da ljude "izmori i istroši oko Ismaila". Kada Bog da obećanje svom narodu, obično ima onih koji zbog svoje nestrpljivosti, ili pak nerazumevanja Božijeg načina rada, pokušavaju da ta obećanja ostvare na ljudski način. Otac vere, Avram, napravio je upravo tu grešku. Ne mogavši da čeka na ispunjenje obećanja na Božiji način, i u njegovo vreme, uzeo je stvar u svoje ruke. Verovatno iskreno misleći da je učinio pravi korak, napravio je grešku koja je mogla pokvariti sve što je Bog za njega zamislio. Avram je pokušao da ubedi Boga da je Ismail dovoljan i samo kad ga Bog blagoslovi, sve ostalo će biti dobro. Koliko god da Bog želi da blagoslovi sve naše iskrene napore ipak dela naših ruku nisu ta kroz koja Bog izgrađuje svoje carstvo. Božija volja na zemlji ostvaruje se kroz osobe koje su kanali za njegov rad, a ne pokretači i upravljači tog rada.
Mnogo puta iskreni vernici, verujući da su vizije vođe isto što i Božija volja, kao što neke vođe i naučavaju, daju sve za ostvarivanje vizije, da bi na kraju razočarani uvideli da je to bila ljudska zamisao a ne Božija volja i inicijativa. Posle toga, kada Božije vreme dođe da se njegova obećanja i planovi ispune, mnogi od tih istih vernika nemaju snage, a često puta ni vere, da se iznova daju onom što Bog želi da uradi. Toliko puta su pre toga verovali onome što su vođe predstavljale kao Božiju volju, da na kraju, kada sam Bog kaže da je sada vreme za to, nemaju više vere. Mnogi hrišćani su ohladneli u ljubavi i hodanju sa Bogom zbog pogrešnih vizija kojima su dali tolike godine svog života. Mnogima je u ovoj oblasti potrebno isceljenje od prethodnih iskustava kako bi ponovo dobili veru da je Božija reč, izgovorena u Božije vreme i na njegov način, još uvek vredna poverenja.
Druga oblast u kojoj bi Nevesta trebalo da doživi isceljenje opisana je u sledećem tekstu: "Neko će ga upitati: 'Kakve su ti to rane po telu?' A on će odgovoriti: 'Zadobio sam ih u kući onih koji me mnogo vole.'" (Zaharija 13:6) U jednom prevodu stoji da je rane zadobio "kod svojih prijatelja kada su želeli da ga vaspitaju, poprave". Disciplina je važan deo života i čovekovog duhovnog razvoja. Da su ponekad potrebni ukori i opomene, sigurno nije nikome od nas nepoznato. Kada, na koji način i kakve metode se primenjuju odlučuje da li će disciplina imati pozitivan uticaj ili naneti rane. U raznim crkvama su se u prošlosti primenjivale metode za korekciju i disciplinu članova koje nisu uvek imale svoje poreklo i opravdanost u Božijoj reči. Osobe su mogle biti isključene iz zajedništva zbog pogrešne dužine kose, zbog nepristojnog odevanja, posete mestima na koja se, prema crkvenim moralnim pravilima, apsolutno nije smelo odlaziti, ili su se u slobodnom vremenu bavili aktivnostima koje nisu bile duhovne.
Ne tako davno jednom od mojih prijatelja nije bilo dozvoljeno da uđe na bogosluženje u jednu crkvu, jer je bio nedolično obučen, prema shvatanjima te crkve. U pitanju je bila osoba srednjih godina, sasvim pristojno obučena. Ista ta crkva znala je da govori o drugim crkvama na veoma potcenjivački način a uzvisivala je sebe i svoju duhovnost. U njihovim očima je "pogrešno oblačenje" bilo veći greh od ponosa koji kod sebe nisu primećivali. Za mnoge crkve je kratka kosa kod žena bila daleko veći problem od "dugačkog jezika". Zbog "dugačkog jezika" retko da je ko bio isključen iz zajedništva. Donekle se može razumeti da se u želji za čistotom može preterati i ući u legalizam. Da se nakon uviđanja greške ne može izviniti zbog toga, nije ni blizu biblijskom načinu ponašanja. Starije generacije bi, bez obzira na njihovu iskrenost u svom pogrešnom ponašanju, mogle smoći snage da se izvine za nebiblijske metode koje su primenjivali. To se danas, nažalost, retko događa i na taj način stvara se razdor i jaz između generacija. Mnogo puta se to opravdava lošim argumentima, umesto da se prizna da je bilo pogrešno i na taj način ojača jedinstvo "srca očeva i srca sinova" (Malahija 4:6). Ovo se ponavlja kroz istoriju i skoro uvek ima generacija, koja zbog legalizma, nebiblijski tvrdog i nemilosrdnog ponašanja crkve, okrenu leđa crkvi, a nažalost neretko i Bogu. Generacija koja doživi duhovnu probudu i obnovu obično vremenom padne u ovu zamku i tako ostavi loše nasleđe svojoj i fizičkoj i duhovnoj deci!
Jedna knjiga u Bibliji opisuje ovu problematiku na vrlo ozbiljan način. Kada je nevesta počela da traži svog ženika, tekst nam opisuje šta joj se dogodilo: "...Tražila sam ga, ali ga nisam našla. Zvala sam ga, ali se nije odazvao. Sreli su me stražari koji grad obilaze. Tukli su me, ranili su me. Stražari sa zidina uzeli su mi ogrtač moj." (Pesma 5:6-7) Stražari su u stvari slika službi koje je Bog postavio da se brinu za stanje svog naroda, a pre svega slika proročke službe. Isus je pravi i veliki pastir svoga naroda, koji svoju Crkvu uvek odgaja s ljubavlju. On je sebe dao i žrtvovao za svoju Nevestu, da bi je jednog dana mogao dobiti čistu i bez mane. Da bi taj cilj postigao Isus "ne tuče svoju Nevestu"! To ne bi trebalo da čine ni oni koji su njegovi predstavnici i sluge.
Pre nekoliko godina govorio sam na ovu temu. U sred propovedi Duh Sveti mi je pokazao da sam ja bio jedan od tih "umišljenih proroka" koji je svojim rečima i stavovima "tukao Nevestu". U svom mladalačkom entuzijazmu i pogrešnom shvatanju proročke službe, ja bih u većini situacija video nedostatke crkava i cele Hristove Crkve. Misleći da je moja gorljivost za Boga bila veća od one koju su drugi pokazivali nemudro i nemilostivo bih ukazivao na nedostatke crkava i istinama iz Božije reči "udarao bih" po njihovim manama. Priznao sam to u propovedi i molio Boga da mi oprosti zbog ovakvog stava. Ne tvrdim da sam danas sasvim slobodan od svakog ljudskog razmišljanja i ponašanja, ali se molim da mi Gospod da njegovo srce za Nevestu, njegovu Crkvu. Nevesta neće susresti svog Ženika puna modrica od "umišljenih proroka". Jedan deo Hristove Crkve i dalje se nalazi "na lečenju" posle svega čemu je bio izložen i što je doživeo od takvih vođa i sredina. Ali, Bog je sposoban da izleči svoju Crkvu, svojom očinskom isceljujućom ljubavlju. On to čini kroz vođe koje imaju njegovo srce i koje su pravi pastiri njegovom stadu. Takve vođe su spremne da se žrtvuju za Nevestu, zato što znaju kome pripada i za koga je pripremaju.
Posle ovakvog tretmana od strane "stražara" nevesta je otvorila srce svojim prijateljicama i zamolila ih da poruče njenom ženiku: "Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ako nađete dragog mog, recite mu da bolujem od ljubavi" (Pesma 5:8). Ove reči dotiču dubinu srca. Nevesta sama ima u svom srcu ljubavi prema svom dragom, ali njega ne nalazi. Čežnja za Ženikom je neuništiva u srcima onih koji su sreli svog Spasitelja i doživeli njegovu ljubav. Umesto da joj pomognu da nađe svog ženika ovi stražari su mnogo puta koristili svoj položaj na način koji joj je više naudio nego pomogao. Hristova Crkva na mnogim mestima u svetu je jedna zbunjena i zalutala Nevesta, čije telo i duša nose modrice od udaraca vođa i sistema. Ipak, pored svih teških doživljaja i razočarenja, pre nego dođe vreme za nebesku svadbu, Otac nebeski će svojom ljubavlju i brigom isceliti svoj narod i pripremiti Nevestu za svog Sina Isusa. Njena ljubav pripada njemu i nikome drugom.
Isceljena i obnovljena, ova Crkva Nevesta će živeti u odnosu sa svojim Ženikom Isusom na način koji će jače i jasnije nego ikada biti manifestacija prve zapovesti, da ljubi Boga svoga celim srcem, celom dušom, svim umom i svom snagom svojom!
Božija revnost i ljubav će to učiniti za svedočanstvo celom čovečanstvu!
