6. Ko je Lavan?
Avramov sluga je razumeo da je našao nevestu, za sina svog gospodara. Rebeka je u svemu što se događalo naslućivala nešto nesvakidašnje. Ceo proces traženja neveste se krupnim koracima približavao svom kraju i ispunjenju. Ushićena zbog onog što se dogodilo, Rebeka je potrčala svojoj familiji da im ispriča šta se dogodilo. Tada su počele komplikacije oko privođenja celog procesa željenom kraju. Tekst nastavlja sa naizgled uobičajenom narativnošću i kaže: "Rebeka je imala brata, koji se zvao Lavan" (1. Mojsijeva 24:29). U nekim prevodima na početku ove izjave stoji "a" ili "ali". "Ali, Rebeka je imala brata..." Ono što ova misao želi da nagovesti jeste da se u procesu pojavljuje neočekivani i neželjeni momenat. Drugim rečima i u ovoj situaciji u Božiji rad počinju da se upliću ljudske ruke, ljudski interesi. Čovek počinje da kontroliše i upravlja onim što je do tog momenta Bog suvereno radio. Razlozi za to nisu novi a još manje opravdavajući.
Pošto je ušla u kuću Rebeka je ispričala svojoj porodici sve što se dogodilo napolju, izvan kuće. Čim je to čuo Rebekin brat Lavan odmah je istrčao napolje da susretne Avramovog slugu. Nešto ga je snažno motivisalo da tako energično i uzbuđeno reaguje. Sledeća rečenica u tekstu objašnjava zbog čega je Lavan uzeo stvar u svoje ruke: "Kad je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo kako njegova sestra Rebeka kaže: 'Tako mi je kazao onaj čovek', otišao je do tog čoveka koji je još stajao kod kamila na bunaru" (1. Mojsijeva 24:30). Lavan postaje glavna ličnost u procesu koji prerasta u pravu dramu. Predstavlja se kao onaj koji je sve praktične momente sredio za slugu i njegove kamile, što verovatno nije bilo u potpunosti istina s obzirom na običaje u toj kulturi. Ono što je pokretalo Lavana u ovome pokazaće se jasnije, kako u ovoj situaciji tako i u dolazećim godinama u procesu stvaranja mesijanske porodice i rodoslovlja.
Lavan je odmah hteo da se tu slavi, jede i pije, što Avramov sluga odbija iz razloga što je prvo želeo da ispriča zbog čega je tu, i šta je razlog njegove velikodušnosti prema Rebeki. Pošto je zajedničko obedovanje bilo znak dubokog zajedništva, Avramov sluga je hteo da bude siguran da postoji jedinstvo srca, a ne samo interes pojedinaca u onome što Bog radi. Ovaj stav Avramovog sluge deo je mudrosti koja nam je neophodna u ovom vremenu, kada Bog sakuplja svoj narod u jedinstvo koje je neopozivi deo Crkve Neveste. Mnoge religiozne institucije u ovom vremenu organizuju prilike pri kojima se "zajedno obeduje" iako takvo slavlje nije deo Božijeg plana. Neprijatelj Božijih namera zna biti veoma velikodušan zbog ličnih interesa u svemu tome. Lavan je prototip onoga što će se kroz istoriju pokazati kao jedna od najtežih prepreka u Božijem radu sjedinjavanja svog naroda, Crkve Neveste. Duh koji se očitovao kroz Lavana aktivan je tokom istorije, ali će u dolazećim godinama doživeti svoj kraj! Nekoliko Lavanovih osobina su do sada bile glavna prepreka za jedinstvo Božijeg naroda. Bog će u vremenu koje je pred nama ukloniti ove prepreke i osloboditi svoj narod od ovog pogrešnog uticaja.
Rebekina familija, uključujući Lavana, priznala je ono što je bilo očigledno - da je ono što se događalo bilo od Boga: "Ovo je od Gospoda. Ne možemo ti reći ni loše ni dobro. Evo, Rebeka je pred tobom. Uzmi je i idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što je Gospod rekao" (1. Mojsijeva 24:50-51). Radost Avramovog sluge je bila velika i on je ponovo darivao Rebeku, zlatom i srebrom, ali ovog puta i njenu porodicu. Kada su se složili da je sve ovo služilo Božijim namerama, onda su seli za sto i to proslavili zajedničkim obedovanjem. Došao je i trenutak kada je Rebeka trebalo da krene sa Avramovim slugom na daleki put da se sjedini sa svojim ženikom, Isakom. Činilo se da je sve bilo na svom mestu i da je put očišćen od svih prepreka za svadbu Isaka i Rebeke. Ali, u sred velike radosti i ushićenja, pokazuje se da porodica postaje prepreka za ono što je Bog želeo da učini.
Rebekina mama i Lavan izrazili su želju da se odlazak uspori: "Na to njen brat i njena majka rekoše: 'Neka devojka ostane s nama barem još deset dana. Posle neka ide" (1. Mojsijeva 24:55). Ova izjava opisuje momenat koji se kroz istoriju često očitovao kao prepreka Božijim nastojanjima da sjedini svoj narod jedinstvom koje Biblija opisuje. To jedinstvo je utemeljeno na Božijoj reči i nije proizvod ljudskog nastojanja i teološkog usklađivanja, često i po cenu istine. Mnogo puta do sada ljudski interesi su se, bilo da se radi o pojedincima ili organizacijama, denominacijama ili bilo kojim crkvenim pokretima, isprečili na putu kojim je Bog hteo da vodi svoj narod u jedinstvo za koje se njegov Sin molio (Jovan 17). Tri crte Lavanove ličnosti se očituju u ovom procesu i predstavljaju najčešće smetnje u radu Duha Svetoga koji teži jedinstvu Božijeg naroda.
Prva osobina je Lavanov religiozni, na izgled pobožni jezik i stil, kojim komunicira sa Avramovim slugom. Ako bi čovek uzeo u obzir samo njegove reči, Lavan je izgledao i mogao biti doživljen kao vrlo prijatna i pobožna osoba. Isti izbor reči koji Avramov sluga koristi deo je i Lavanove konverzacije. Zvuči kao da on ima najveći respekt prema Bogu i njegovom radu. Takve osobe su majstori da se prilagode sistemu i mogu da se kriju u njemu, jer sistem ne gradi iskrene i duboke odnose u zajedništvu, već carstvo na ljudskim interesima. Pošto je u takvom sistemu spoljašnost deo "religioznog koda" moguće je ostaviti utisak na druge stvarima koje imaju oblik pobožnosti a nemaju njenu silu i prirodu.
Druga osobina je ona koju apostol Petar opisuje u jednom od svojih pisama Crkvi: "I u svom će vas lakomstvu iskorišćavati lažljivim rečima. Ali osuda koja im je davno izrečena ne kasni i njihova propast ne drema." (2. Petrova 2:3) Prva stvar koju je Lavan u susretu sa Božijim radom ugledao bilo je zlato. Ono za čim mu je srce težilo, to su oči prvo zapazile. Ta želja motivisala ga je u svemu što je radio.
Izreka kaže da je "ljubav slepa"! Ovo se, nažalost često može primeniti i na Isusovu Nevestu. Mnogo puta zbog iskrenosti srca i želje da svom Ženiku Isusu bude ugodna i izrazi mu svoju ljubav davanjem materijalnih sredstava za Božiji rad, Nevesta ne vidi sakrivene motive lakomnih i neiskrenih vođa. Hiljade iskrenih vernika doživeli su ekonomski krah zato što su ih lakomi propovednici "iscedili do zadnjeg dinara". Lično sam bio prisutan na bogosluženju gde je propovednik započeo govor o dobrovoljnom prilogu pitanjem: "Jel' Isus vredan da mu se da najbolje?" Nastavio je sam da odgovara na to pitanje i rekao: "Svakako da jeste i zato je vredan tvoje najveće novčanice u novčaniku". Sve je izgledalo "božanski" na sastanku, a "događala" su se i velika čudesa. Ko bi pod uticajem takve atmosfere ostao ravnodušan, da ne želi dati svoje najbolje za Božiji rad? Moja supruga i ja smo imali "čudan osećaj nelagodnosti u stomaku", ali nismo hteli da "da budemo kritični prema Božijem pomazaniku i da osuđujemo", kako se to često može čuti u takvim krugovima. Svakako, "osuđivati" nije dobro, ali "prosuđivati" je biblijski i vrlo potrebno! Biblija nam nalaže da proveravamo stvari: "Ljubazni, ne verujte svakoj izjavi koju je navodno nadahnuo Bog, nego ispitujte da li takve izjave potiču od Boga, jer su mnogi lažni proroci izašli u svet." (1. Jovanova 4:1) Ubrzo nakon ovog događaja ovaj propovednik bio je razotkriven kao prevarant. "Čuda" su bila nameštaljka kao i slike iz dečijih domova za koje je između ostalog sakupljao novac.
Duh Sveti koji prebiva u nama ima sposobnost da prepozna stvari. Isus sam kaže da njegove ovce prepoznaju njegov glas i da ne slušaju glas tuđinca (Jovan 10:3-5). Drugim rečima, Božiji Duh u nama reaguje na izjave koje nisu nadahnute od Boga. Kada bi ulazili u detalje u vezi dara prepoznavanja duhova, to bi nam oduzelo mnogo vremena, ali je važno napomenuti da to nije isto što i biti skeptičan prema svemu što mojoj teologiji ne odgovara. Nazivati delovanje Duha Svetoga, između ostalog kroz razne manifestacije duhovnih darova, pogrdnim imenima, može biti blizu "hule na Duha svetoga". Istovremeno, progutati sve što neko naziva "duhovnim manifestacijama" može biti vrlo naivno, zavodljivo i opasno po duhovni život osobe.
Mnogi iskreni vernici budu prevareni od strane osoba "Lavan tipa". Biblija kaže da će se "zbog njih pogrdno govoriti o putu istine" (2. Petrova 2:2), ali da će njihovi pogrešni motivi biti otkriveni. Takve osobe Biblija opisuje kao one koje znaju upotrebljavati srceparajuće reči o svojim i tuđim potrebama, a "žive po svojim požudama, ustima govore ohole reči i ulaguju se drugima radi dobitka" (Judina 1:14-16). Apostoli su to videli u svom vremenu a pobožni Enoh je još davno proročki video takve stvari i opisao ih. Apostol Petar je upozoravao vođe svog vremena da ne budu pastiri stada "radi prljavog, nepoštenog dobitka" već dobrovoljno i čistog srca (1. Petrova 5:2). Na materijalni dobitak niko nije imun. Bog to zna, to znamo mi i to zna naš neprijatelj.
Pre nekoliko godina bio sam na bogosluženju na kome je propovedao propovednik koga je Bog u to vreme upotrebljavao na blagoslov mnogima, širom sveta. Pastor crkve u kojoj je služio rekao mu je da će svi novčani prilozi biti njemu dati. Te večeri u hotelskoj sobi kao da je čuo glas koji mu je rekao: "Sada imaš šansu da postaneš milioner!" Prepoznao je od koga je taj glas došao i rekao je pastoru da tu ponudu ne može prihvatiti, i da će uzeti samo jedan deo priloga, ili ono čega je, prema Božijoj reči, svaki radnik vredan. Iskrenost i čistota motiva ovog propovednika je ohrabrujući primer.
Apostol Pavle začuđen piše crkvi u Korintu da su tako slepi u pogledu lažnih, samozvanih apostola, koji ih iskorišćavaju na sve moguće načine, a crkva ih oberučke prihvata (2. Korinćanima 11:13-20). Pavle naglašava da njegova ljubav prema njima nije lažna, utemeljena na skrivenom motivu da se obogati njihovim materijalnim dobrima, nego da čezne za srdačnim zajedništvom sa njima (2. Korinćanima 12:14).
Treća osobina kod Lavana će se malo kasnije potpuno ispoljiti. Kada je Jakov, Rebekin sin, i sledeća generacija u mesijanskoj familiji, morao otići od kuće, došao je kod svog ujaka Lavana. Tada je i ova osobina u potpunosti pokazala svoje pravo lice. Oni, koji pre svega misle na svoju ličnu korist, najčešće su manipulativne osobe. Na taj način oni kontrolišu situaciju i žele biti sigurni da se ništa ne događa bez da oni imaju uvid u to. Od samog dolaska Jakov je bio manipulisan od strane Lavana. Jakov je radio kod svog ujaka i on mu je obećao svoju kćer, Rahelu, koju je Jakov voleo. Kada je došao dan da se Jakov i Rahela sjedine, Lavan ga je prevario i podmetnuo mu svoju stariju kćerku Liju (Leu) (1. Mojsijeva 29:15-25). Tokom svih godina koje je proveo kod Lavana, Jakov je bio stalno potkradan i varan. Kada je Jakov to primetio i hteo da ode od njega, Lavan bi ga preklinjao da ostane obećavajući mu mnogo veću platu. Posle svega Lavan je priznao da je znao da ga Gospod blagosilja zbog Jakova i zbog toga je i želeo da Jakov ostane kod njega (1. Mojsijeva 30:25-35). Lavan je želeo samo jedno - ličnu dobit i korist od Jakova. Sva njegova nagrađivanja bila su daleko od njegovih obećanja. Dobiti Liju umesto Rahele je bila velika prevara. Rahela je bila Jakovljeva ljubav, za nju je radio sedam godina, koje su mu se zbog velike ljubavi koju je gajio prema njoj, činile kao nekoliko dana. Ali, pohlepni i manipulativni Lavan mu je umesto nje dao za ženu onu čije ime ima dosta simbolike u ovom kontekstu - "umorna i dosadna".
Nažalost, ovo nije samo simbolika, već često teška stvarnost za sve one koji se nalaze u duhovnim sredinama u kojima je "Lavanov tip vođstva" na snazi i vodi kolo. U takvim sredinama ljudi daju sve od sebe, često manipulisani od Lavanovog tipa vođstva, sa obećanjima o divnom zajedništvu i velikim stvarima, koja najčešće ostaju samo prazne reči. Činjenica da Lavan nije osoba koja gradi iskrene odnose sa drugima, dovoljna je da pokaže da obećanja o zajedništvu u ljubavi, neće postati stvarnost. Poneseni entuzijazmom koji je vrlo snažan u početku, u takvim duhovnim sredinama, mnogi iskreno daju sve od sebe. Nije neobično, nažalost, da na kraju dožive emotivni krah i ekonomski, a ponekad i brodolom svoje vere u Boga. U takvim sredinama ljudi se često i snažno ohrabruju da daju "sve za Gospoda" dok su nagrade za njihov trud daleko od obećanih. Na hiljade vernika danas živi izvan crkvenog sistema i zajedništva zbog teških razočarenja koja su doživeli u sredinama gde je Lavan vodio glavnu reč. Ja sam susreo mnoge iskrene vernike, koji su bili toliko duševno izudarani od autoritativnih vođa da sam se pitao da li je to stvarno moguće u zajedništvu koje bi trebalo da bude puno ljubavi i razumevanja. Doživeti takvo ponašanje u sklopu biblijskog hrišćanstva je u najmanju ruku šokantno. Osnovni ljudski moral je nedostajao, a ljubav kao da i nije postojala u takvim situacijama. O svemu ovome svedoči istorija, ali i sadašnjost u mnogim krugovima. Božiji narod je još uvek u ropstvu pod autoritetom organizacija i vođa kojima su njihovi interesi ispred dobrobiti naroda. Takve vođe još ne razumeju model vođstva koji je Gospod Isus, Ženik svoje Crkve Neveste, pokazao tokom svog života.
Kada ljudske ruke i mudrost počnu da upravljaju Božijim radom, onda se pojavljuju "Lavanovi tipovi vođa" čija skrivena želja za vlašću upravlja radom i životom crkve. Lični interes, ili interes njihove grupe, postaje važniji od interesa Božijeg carstva. Mnogi hrišćanski pravci i danas tvrde da imaju isključivo pravo na "ljudske duše" i na razne načine ih drže "svezanim" u svojim interesima.
Ovaj tip vođstva zna detaljima pripisivati nesrazmerno veliki značaj i na taj način ostavljati utisak o ličnoj predanosti, gorljivosti i "većoj svetosti" njihove grupe. Na taj način ti, na izgled, "visoki duhovni standardi" daju vernicima osećaj posebnosti, ekskluziviteta, i veće duhovnosti od drugih. Kada je Isus iscelio osobu u subotu, religiozne vođe se nisu radovale dobru koje je Bog učinio čoveku, već su bili ljuti što je time narušio sistem kojim su oni kontrolisali ljude. Sami su znali prekršiti pravila istog sistema kada su njihovi, daleko manje važni, interesi bili u pitanju. Svoju ljutnju opravdavali su tvrdnjom da to čine iz poštovanja prema Božijoj reči u svim detaljima. Upravo je to bio jedan od razloga zašto su i razapeli Gospoda Isusa. Tim vođama Isus je upućivao najoštrije reči, zbog njihove dvoličnosti i nedostatka ljubavi.
Kada je Jakov razotkrio Lavanove manipulacije i pokušao da se izvuče iz te situacije, onda je i Lavan naglo promenio svoj stav. Takve vođe znaju biti vrlo "pobožne i prijateljske" sve dok ih neko ne razotkrije. Čim primete da se ljudi ne povinuju njihovom načinu vođstva i da mogu da izgube one koji su im korisni, počnu da pokazuju i druge osobine. Počinju da prete i konflikt sa njima je skoro neizbežan, jer ne žele da izgube kontrolu, koja je jedan od najvažnijih strana njihove filozofije vođstva.
Ali, Bog je Gospodar svog rada, svog naroda i Neveste svog Sina. Crkva Nevesta neće zauvek biti vođena vođama Lavanovog tipa! Uvek dođe vreme kada i Lavan susretne superiornijeg od sebe, koji je daleko jači od njega.
BOG SE OBRAČUNAVA SA LAVANOM
Zaslepljen svojim interesima i pohlepom, Lavan je prvo pokušao da iskoristi Avramovog slugu, a na neki način i svoju sestru Rebeku, a da bi posle toga pokušao ponoviti istu stvar u sledećoj generaciji sa Jakovom i svojim kćerkama Rahelom i Lijom. Lavan je bio prepreka Božijem radu. Međutim, kada je došao momenat za sledeću fazu, Bog je Jakovu dao znak da ode od Lavana (1. Mojsijeva 31:3). Jakov želi da ode od Lavana tajno, verovatno iz straha i nelagodnog osećaja koga je imao sve vreme. Osećaj da bi mogao da bude slobodan od svake vrste kontrole i manipulacije kojoj je bio izložen, mora da mu se učinio nestvarnim. Da to neće sve ići tako lako, verovatno i nije bilo iznenađujuće. "Trećeg dana Lavan je čuo da je Jakov pobegao. On je uzeo sa sobom svoju braću i krenuo u poteru za njim, i posle sedam dana stigao ga u brdovitom području Galada" (1. Mojsijeva 31:22-23).
Jezik koji je Lavan upotrebio, kada je sustigao Jakova, iznova pokazuje da mu nikada ni na pamet nije palo da odustane od namere da i dalje svojom kontrolom i manipulacijom iskorišćava Jakova. Njegov jezik je i dalje vrlo "sladak i klizav" ali ovog puta i preteći, što otkriva sveobuhvatno njegovu ličnost. Lavan odmah napada Jakova optužbama zbog načina na koji je Jakov otišao od njega. Optužio ga je da ga je sprečio da se na pristojan način oprosti od svoje dece i unučadi. Iako se nikada za njih nije brinuo dok su bili kod njega, Lavanu ni na kraj pameti nije bilo da sebe preispita u vezi ove situacije. Takav vođa teško priznaje svoju krivicu i greške su obično uvek tuđe a ne njegove. Svemu tome dodaje stvari koje doprinose da njegov ugled bude sačuvan i čist - govori Jakovu da mu je uskratio mogućnost da mu priredi gozbu za odlazak. U Lavanom slučaju to je daleko od iskrene namere. Osobama koje su provele neko vreme u takvim sredinama, poznato je da ako bi htele da ih napuste, takav ispraćaj im nikada ne bi bio priređen.
Mnogi su doživeli nešto sasvim drugo, kao što se Lavan malo kasnije pokazao prema Jakovu. Kada je video da nema mogućnosti da vrati Jakova pod svoj autoritet Lavan počinje da se ponaša nasilnički i da preti Jakovu. Rekao mu je da još uvek ima vlast da mu oduzme svoje kćerke i sve što je Jakov posedovao. Uz to je rekao da bi mogao i silu da upotrebi da bi to ostvario. Ovakve reči su mnogi iskreni hrišćani i u ovom vremenu čuli od ovakvog tipa vođa. Izjava koju su mnogi čuli zvuči obično ovako: "Ako napustite našu crkvu bićete bez Božije zaštite u životu" samo jedna je od mnogih ozbiljnih i teških "pretnji" vođstva Lavanove vrste. Ovakve izjave jasan su znak uskogrudnog razmišljanja i teologije takvih osoba i duhovnih sredina. Izgleda kao da Bog zaštitu svoje dece stavlja u ruke jedne osobe ili duhovne sredine. Takav stav jednostavno razotkriva Lavanove osobine takvih vođa.
Ali, u ovoj situaciji došlo je do nečega što se ranije nije dogodilo. Bog je morao da interveniše, jer Lavana očigledno ništa drugo nije moglo zaustaviti u proganjanju Jakova. U jednom snu Bog je upozorio Lavana: "Tada je Bog došao Lavanu Sirijcu noću u snu i rekao mu: 'Pazi da s Jakovom ne govoriš ni lepo ni ružno.'" (1. Mojsijeva 31:24) Bog je poznavao Lavana i njegovo srce i smatrao je da njegove lepe reči nisu ni od kakve vrednosti u onome što je Bog radio sa Jakovom. Lavanov "pobožni jezik" nije prošao kod Boga, jer su njegovi neiskreni motivi ispraznili njegove lepe reči i njihovu sadržinu.
Ja verujem da živimo u vremenu u kome "Lavan još jednom pokušava da uzme kontrolu nad Božijim radom na zemlji". Na razne načine, još jednom će doći do pokušaja da se spreči Božija namera za Crkvu Nevestu. Duhovni sinkretizam uvek je bio jedan od najomiljenijih metoda neprijatelja da kvari pravo jedinstvo Božijeg naroda. To je jedna strana sistema ovog sveta - Vavilon je "zbrka i dezorijentacija, putem pomešanosti". Ova metoda u ime religiozne tolerancije, danas dobija sve više pristalica. Netolerantnost, naročito religiozna, se smatra najvećim istorijskim uzrokom ratova na zemlji i svrstana je među prevashodne "neprijatelje čovečanstva". U ime te tolerancije sve je lakše kuvati neku vrstu religiozne čorbe koja sadrži pomalo od svake religije u svetu. To je popularno i smatra se obeležjem savremenog, tolerantnog čoveka. Problem u svemu tome jeste Isusova izjava da je on jedini "put, istina i život" i da Bogu niko ne može doći osim kroz njega (Jovan 14:6). Ovakvu, i mnoge druge "duhovne mešavine" neprijatelj upotrebljava da bi zasenio Ženika Isusa i uneo zabunu kod njegove Crkve Neveste. Sve čemu se pridaje veća vrednost od Isusa i njegovog spasilačkog dela na Golgotskom krstu, svi drugi "važni detalji" za jedinstvo Crkve, samo su ljudska nastojanja, koja zavode srce Crkve Neveste.
Za razliku od prošlih situacija, vreme u kome živimo i koje je pred nama, ima svoju nadu upravo u onome što se na kraju dogodilo u slučaju Lavana - sam Bog Otac je morao da se umeša i da se odlučno obračuna sa Lavanom i njegovim stavom. Razlog verovanja u ovakvo Božije delovanje leži u značaju vremena u kome živimo. Vreme u kome živimo jeste vreme poslednjih priprema Neveste (Otkrivenje 19:7). Nevesta, potaknuta Duhom Svetim, sve više ispoljava čežnju za svojim Ženikom, na način koji uliva veru da će se sjediniti sa njim kao što Božija reč opisuje. Obnova veze između Crkve i Božijeg Sina, Isusa Hrista, nada je za promene koje čovečanstvu izgledaju neostvarivo, ali će doći kao posledica Božijeg rada u njegovoj Crkvi Nevesti!
