11. Jedini zakon koji vam je potreban
"Poštovati samo jedan zakon? Da, to i nije tako loše Ako ima bilo šta, što ide ba živce, onda su to pravila, pravila, pravila, odredbe, zakoni, paragrafi, birokratija, molim, popunite ovaj formular... Molim vas, potpišite sve tri kopije... Saobraćajni zakoni, poreski zakoni, zakoni u pripremi. Osećam kako me davi i gnjavi ta birokratija. Ma, pokazaću ja njima jednog dana. Dosta mi je tih idiotarija..."
Stanite malo, prijatelju. Dakle, dosta vam je ideja o autoritetu, dosta vam je nepravde, pokvarenosti, bezobzirne neefikasnosti. Hteli biste čuti zvuk čekića pravde i zvona slobode. Dobro, ali pre toga pogledaj kakav je taj "jedini" zakon koji vam je potreban. Pavlova će vas ideja o autoritetu i vlastima zasigurno iznenaditi...
PROČITAJ: Rimljanima 13:1-10
1 Svaki čovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima. Jer nema vlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje. 2 Stoga, ko se protivi vlasti - protivi se Božijem poretku, a koji se protive primiće svoju osudu. 3 Jer vladajući nisu strah za dobro delo, nego za zlo. Ako pak hoćeš da se ne bojiš vlasti, čini dobro, pa će te vlast hvaliti. 4 Ona služi Bogu za tvoje dobro. Ako pak činiš zlo, boj se; jer ne nosi mač uzalud. Ona je u službi Bogu, gnevni osvetnik onome što čini zlo. 5 Zato joj se treba pokoravati ne samo zbog gneva, nego i savesti radi. 6 Zbog toga plaćajte i poreze; jer su služitelji Božiji koji baš na tome rade. 7 Svakom dajte ono što ste dužni: kome porez - porez, kome carinu - carinu, kome strah - strah, kome čast - čast.
8 Ne budite nikom ništa dužni - sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli, taj je ispunio zakon. 9 Jer zapovesti "Ne čini preljube", "Ne ubij", "Ne kradi", "Ne zaželi", i ako ima još koja druga zapovest, svode se na ovu izreku: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". 10 Ljubav ne pričinjava zla bližnjemu; ljubav je, dakle, ispunjenje zakona.
Dugujete li nešto?
Opet se vraćamo na ljubav. Ona je jedini zakon koji vam je potreban. Kakva čudna kombinacija: vlast i ljubav. Kakve veze ima ljubav s plaćanjem poreza ili vožnjom u dozvoljenim granicama brzine?
Ima, i to velike.
Pavle ne uvodi ove misli o poštovanju državne vlasti samo zato da bi ispunio prostor, u 12 poglavlju je govorio o vođenju hrišćanskog života i o svakodnevnim susretima s ljudima. Zato je sasvim prirodno što proširuje svoje prethodne misli o situacijama iz Rim. 12 i komentira hrišćanski život u okvirima šire zajednice, to jest države.
Gde god postoje ljudi, postoji i neki oblik vlasti. Pavle već u početku kristalno jasno ističe: sve vlasti postoje zato što je to Bog dozvolio.
Ovo znači da su sve vlasti - čak i one okrutne i despotsko-diktatorske - deo Božjeg plana i volje. Tirani, isto kao i sveci, ispunjavaju Božji plan.
U trenutku kada Pavle piše ovo svoje pismo crkvi u rimu, strašna progonstva i mučeništva hrišćana još nisu bila počela. Započeće tek 64. godine nove ere kada je Neronu bio potreban izgovor za grozni požar koji je sravnio Rim sa zemljom. Hrišćani su bili prvi na koje se sumnjalo u bilo kojem zločinu zbog toga, što se nisu pokoravali rimskom zakonu, koji je zahtevao da građani "nemaju drugog boga iznad Cezara". Međutim, hrišćani su imali Boga iznad Cezara: Isusa Hrista i odbijali su da prinose žrtve pred carevim kipovima. Nisu slavili ni jedno pagansko božanstvo, niti idole koje se moglo videti svugde po Rimu. Da ironija bude veća, njihova "čudna" verovanja donela su im naziv ateista jer nisu, kao solidni građani, verovali u bogove.
Iako je bio jevrejin, Pavle je bio rođen kao rimski građanin. Poznavao je rimski zakon i probleme na koje će hrišćani naići živeći pod rimskom vlašću. Zato je i imao razloga da kaže nekoliko reči o hrišćanskoj koncepciji građanskog života.
Pre svega, Pavle nije želeo da se hrišćane proglasi buntovnicima, kao što je to bio slučaj sa Jevrejima. Palestina je zasigurno predstavljala najveći rimski problem, jer niko od Jevreja nije bio zadovoljan rimskom upravom. Čak je postojala i grupa fanatičnih jevrejskih gerilaca zvanih "zeloti", za koje se govorilo da neprestano vrše nasilja. Zeloti, ne samo da su ubijali i Rimljane kad god su to mogli, nego su čak palili polja sa letinom i domove onih Jevreja koji su plaćali porez rimskoj vlasti. Pavle nije hteo imati nikakve veze s tim jevrejskim pobunama, jer bi to bilo direktno protivrečenje s hrišćanskom verom i etikom. Kako bi hrišćanin mogao svedočiti za svoju ljubav prema Hristu ubijajući nekoga?
Pavle je imao još nekoliko razloga za svoja učenja o poslušnosti državnoj vlasti. A ta učenja se još i danas mogu isto tako dobro upotrebiti kao i u rimska vremena. Na primer, Pavle je znao da se niko ne može potpuno izdvojiti iz svoje zajednice. Pripadništvo nekom društvu donosi i odgovornost i privilegije. Čovek ima dužnosti prema državi koliko i prema crkvi, pa čak i ako se ne slaže s onim šta vlasti zastupaju ili čine. Razglabanja o vlasti - koje vrste, koliko mnogo, koliko malo - vodila su se od početka sveta. Međutim, nema mnogo sumnje o nephodnosti vlasti. Bez organizacije i zaštite države, svi bismo bili prisiljeni da živimo po zakonu džungle, gde bi preživeli samo snažni ili zli.
Šta više, država osigurava službe i pomoć, koje pojedinac sam nikada ne bi mogao osigurati: vodovod, struja, kanalizacija, sudovi, škole. Niko nije slobodan uzeti od države sve što može, a ne uzvratiti saradnjom i odanošću.
Ali možda je glavni razlog da Pavle savetuje podržavanje rimske vlasti taj što je video Rim kao Božje oruđe za održavanje kakve-takve ravnoteže u, inače beznadnoj situaciji.
Pavle je verovao da se Pax Romana (rimski mir koji je vladao u to vreme) može iskoristiti za širenje Evanđelja. Sve dok je postojao mir, makar i nasilno sprovođen, Pavle je video veliku mogućnost za širenje Evanđelja. Znao to Rim ili ne, on je Pavlu pomagao u njegovom misionarskom radu. I iz tog će razloga mudri hrišćanin uvek pomagati, a ne odmagati, državu.
Pavle govori o tome kakav građanin treba biti: da poštuje zakone svoje zemlje, sarađuje s policijom (ako je čovek nevin zašto bi se morao plašiti?), da se pridržava zakona kako ne bi bio kažnjen, da plaća poreze i ostale obaveze, poštuje vlast, visoke službenike.
Primećujete li kako u 8. stihu Pavle čini jedan od svojih tipičnih neprimetnih prelaza na polje teologije. "Nikome ništa ne dugujte, osim da jedni druge ljubite." Kakav čudan skok misli, od prozaičnih policajaca, poreza i poštovanja vlasti, na dug ljubavi. Šta on želi reći?
Jednostavno ovo. Platite svoje dugove - novac koji dugujete trgovcu, zajmove, otplatu za kola. Pokorite se vlasti ma gde se s njom susreli: u školskim hodnicima, na ulicama grada, na radnom mestu. Podmazujete točkove društvene pravde. Pomozite društvu da napreduje što je bolje moguće. Ne povređujete i ne osporavajte prava drugih. Ali, ukoliko zaista želite poriv i snagu da budete dobar građanin, nikada nemojte prestati plaćati dug ljubavi svim ljudima. A šta je to dug ljubavi? To je voleti bližnjeg kao samoga sebe. Ako držite ovu zapovest, ovaj zakon, vi automatski ispunjavate sve ostale zapovesti i zakone. Ukoliko zaista želite ispunjavati zakon ljubavi, onda je on jedini zakon koji vam je potreban. Tada civilni zakoni više ne predstavljaju zakon, niti razlog protestovanju. Civilni zakoni su samo putokazi koji vam pomažu da dođete do svog cilja: da volite druge kao samoga sebe i time ispunite sve Božje zahteve.
Većina zakona, bilo biblijskih, civilnih ili onih ustanovljenih unutar porodice, spadaju u grupu zakona koji nešto zabranjuju. Zakoni i pravila - u porodici, školi, na poslu, u gradovima i državama - ustanovljeni su da bi se zaštitila nečija prava. Zakoni i pravila su neophodni za funkcionisanje društva sastavljenog od ljudi koji su pod sveopštim prokletstvom greha.
Jedini zakon koji nam je potreban je ljubav. Međutim, samo mu se mali broj nas pokušava ili želi potčiniti.
U Rimljanima 13. poglavlju, Pavle govori da hrišćani imaju jasno određene odgovornosti, kao i velike prednosti na polju dobrog građanskog života. Prva pitanja hrišćanina-građanina nisu: "Koja su moja prava? Postupa li se sa mnom pravedno?", nego, pre svega: "Živim li po zakonu ljubavi?"
Ukoliko nastojite živeti po zakonu ljubavi, automatski ćete izbeći niz zabrana, koje su neophodne da bi svi mogli živeti u pravdi. Potčinjavanje zakonu ljubavi baca potpuno drugačije svetlo na problem dobrog života. Vi poštujete institucionalna pravila i odredbe, ne zato što prvenstveno želite izbeći nevolje, već zato što svima želite dobro. Vi ne kršite saobraćajna pravila, da bi ste izbegli zatvor ili kaznu, nego zato što cenite živote i imovinu drugih. Vi plaćate poreze i dažbine, ne zato što se plašite poreske inspekcije, nego zato što imate poverenje u vladu i želite finansirati njene delatnosti.
Mogućnosti primene zakona ljubavi su velike. Hrišćanin koji živi po zakonu ljubavi, ne krade i ne vara. On ne ubija i ne osakaćuje svoje neprijatelje, nego ih pokušava pretvoriti u prijatelje.
Za hrišćanina koji živi po zakonu ljubavi, vlast ne predstavlja pretnju, niti on u nesavršenostima, pa čak i velikim greškama vlade, vidi razlog za pobunu ili demonstracije. Hrišćanin nije sporedna ličnost u društvu. On bi zapravo trebao biti u vatri bitke za pravdu, moral i ljudska prava. Ali, hrišćanin deluje iz drugačijih motiva, nego li ostali ljudi. On traži pravdu za sve, ali pravda je, pre svega, negativan pojam baziran na izbegavanju ili sprečavanju nanošenja zla drugima. Zakon ljubavi zadire dalje od pravde. On traži da se drugima čini dobro. I to je jedini zakon koji je potreban hrišćaninu.
Postoje i drugi razlozi za dobar građanski život. Pavle završava u Rimljanima 13. podstičući hrišćane na hitno delovanje.
11 I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite od sna; jer sad nam je spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. 12 Noć je odmakla, a dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. 13 Živimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalašnosti, ne u svađi i zavisti; 14 nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo - kako ćete zadovoljiti požude.
