2. Da li Bog razvrstava prema ocenama?
"Razvrstavanje prema ocenama" pojam koji se upotrebljava u školama. Nastavnik uzima sve ocene svojih učenika, pa ih zatim poređa od najviših do najnižih i izvuče krivulju po kojoj učenici idu u kategorije odličnih, vrlo dobrih, dobrih i dovoljnih, a oni sa najnižim ocenama u kategoriju nezadovoljavajućih. Da li i Bog ocenjuje ljude na taj način? Mnogi se ljudi ponašaju kao da je to baš tako: "Pa, nisam ni upola još kao... Živim vrlo pristojnim životom. Nikada ne kradem, ne varam... Pa čak ni psa ne udarim..." Hoće li Bog, u svojoj dobroti i ljubavi podariti prolaznu ocenu i "diplomu raja" ljudima koji se trude da "daju sve od sebe"? Pogledajmo šta kaže Pavle...
PROČITAJ: Rimljanima 1:18-32
18 Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu, 19 jer ono što se može saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. 20 Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora, 21 jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. 22 Postali su ludi govoreći da su mudri, 23 pa zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i četveronožnih životinja, i gmizavaca.
24 Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobno obeščašćuju svoja telesa, 25 - oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. 26 Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim, 27 a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu. 28 I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu - da čine što ne priliči, 29 oni, koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni zavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, 30 opadači, bogomrsci, siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima, 31 nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; 32 oni znaju Božiju pravdu - da oni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju i drugima koji čine.
"Loši momci" u smokinzima i rimskim togama
Ovo kao da se odnosi na one "loše momke", one pagane koji su namerno odbacili Božju istinu. Ali, u ovom svetu isto toliko pagana u smokinzima koliko ih je bilo u rimskim togama. Pavle jasno ističe da čovek može spoznati svog Stvoritelja. U svemu oko sebe čovek čovek može videti Božje delo. Međutim, umesto da priznaju Boga, slave ga i budu mu zahvalni, ti se pagani - bezbožnici okreću od Boga k sebi. Oni izmišljaju smešne slike o Božjem izgledu. Odvraćaju se od Svetla i sve više padaju u tamu.
Pogledajmo spisak prekršaja protiv Boga koji Pavle spominje. Ljudi su se pobunili protiv Boga i to je posledica njihove pobune. Ljudska sebičnost pokvari sve čega se dotakne. Ljudi ne osećaju potrebu da se okrenu Bogu, jer kakvo pravo ima Bog na njihov život? Oni žele činiti ono šta žele, i da budu svoji vlastiti gospodari. Iako znaju da je Bog odredio smrtnu kaznu za njihove prestupe, ljudi ih nastavljaju činiti i navode druge da ih čine. Toliko su se udaljili od Boga da više ne vide i ne shvataju posledice svojih dela.
"Pa", pomisliće neko, "ja nisam takav". Takvi ljudi trebaju Evanđelje, ali ne shvatam kakve to veze ima sa mnom."
Vi niste takvi? Vi se trudite ispravno živeti? Čitajmo dalje:
PROČITAJ: Rimljanima 2:1-16
1 Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudeći drugom samoga sebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to. 2 A znamo da Bog po istini sudi onima koji tako šta čine. 3 Ili misliš, čoveče, ti što sudiš onima koji čine tako šta, a isto činiš, da ćeš izbeći sud Božiji? 4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, i ne znaš da te Božija dobrota vodi pokajanju? 5 Ali svojom tvrdoglavošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivenja pravednog suda Božijeg, 6 koji će svakome uzvratiti po njegovim delima; 7 onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, čast i nepropadljivost, daće večni život, 8 a onima što prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu poslušni, gnev i ljutnju. 9 Nevolja i muka na svaku dušu čoveka koji čini zlo, prvo Judejina, pa Grka. 10 A slava, čast i mir svakome koji čini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. 11 Jer Bog ne gleda ko je ko.
12 Jer svi koji su bez zakona zgrešili bez sudelovanja zakona će i propasti, a svi koji su pod zakonom zgrešili - biće po zakonu osuđeni. 13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će biti opravdani oni koji zakon tvore. 14 Kad, naime, mnogobošci, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što zakon zahteva, onda su oni, koji nemaju zakona, sami sebi zakon. 15 Oni pokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima, što svedoči njihova savest i njihove misli koje se međusobno optužuju i brane, 16 na dan kada će Bog preko Isusa Hrista - po mom evanđelju - suditi ljudske tajne.
Svi mi imamo neke skrivene prljave misli
Da li je ovde Pavle pošten i nepristran? Kako on može reći da svako čini iste stvari? Vi pokušavate "živeti ispravno"?
Iako uvek vidimo greh neke druge osobe, često ne vidimo isti greh kod nas samih. Mi ukazujemo na tuđu mržnju, ali ne vidimo svoju zavist. Razmišljamo o tome kako se neko stalno hvališe, ali ne opažamo vlastiti ponos.
Stoga se sada Pavle obraća "dobrim" i "moralnim" ljudima koji ne žele slušati Božju Reč. Na šta to Pavle cilja? Na to da moralni ljudi stalno razmišljaju o svojoj dobroti, a nikada ne zaviruju u svoje srce i ne uzimaju u obzir šta to Bog poručuju kroz svoju Reč. Pavle tvrdi da su ljudi skloni osuđivanju drugih, a slepi su za vlastite pogreške.
Čitajući između redaka možemo zamisliti Pavla kako razmišlja o sebi dok ovo piše. Pre svog sudbonosnog susreta s Hristom, bio je vrlo "moralan" čovek i prezirao je "taj pokvareni svet". Tek kad je sreo Hrista, shvatio je kakav je. Shvatio je da nije nepogrešiv. Takvo nešto se događa samo kada se čovek susretne s Hristom i pogleda se uz pomoć njegovog svetla. Sve dok se čovek upoređuje sa drugima, misli da je ispravan. Međutim, kada se nađe u neposrednoj blizini Hristovog savršenstva, sve postaje drugačije. Njegove tajne bivaju otkrivene pred Bogom, a to je nešto šta on teško može prihvatiti... Čovek ne želi da drugi znaju njegove tajne, jer pred njima glumi dobrotu i dostojanstvo. Ali, ma kako dobro on igrao svoju ulogu, u njemu još uvek postoje prljave misli za koje niko ne sme znati. Misli koje on zaključava, a ključ odbacuje.
Bog zna sve o tome, jer se ništa od njega ne može sakriti. Zbog toga Pavle izriče osude i kazne - da bi se svako mogao uveriti da mu je Hrist potreban. Evanđelje je potrebno SVAKOME. I paganskom i lošem momku i moralnom "dobrom" momku... i da, Pavle čak ima nekoliko reči i za religiozne momke, odnosno, najreligioznije od svih - Jevreje. A Pavle zna šta govori, jer je i sam nekad bio "religiozni Jevrejin".
PROČITAJ: Rimljanima 2:17-29
17 Ako se pak ti zoveš Judejin, oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom, 18 i pošto si iz zakona dobio pouku, znaš njegovu volju i rasuđuješ šta je pravo a šta ne, 19 i ubeđen si da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku, 20 vaspitač nerazumnih, učitelj nejakih, koji u zakonu ima oličenje znanja i istine, 21 ti, dakle, koji drugoga učiš samoga sebe ne učiš? ti, što propovedaš da se ne krade, kradeš? 22 ti, što govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? ti, što osećaš odvratnost prema idolima, potkradaš njihove hramove? 23 ti, što se hvališ zakonom, prestupanjem zakona ne odaješ poštovanje Bogu? 24 Ta zbog vas se huli na ime Božije među mnogobošcima, kao što je i napisano.
25 Obrezanje svakako pomaže - ako zakon izvršavaš; ako si pak prestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje. 26 Ako, dakle, neobrezani drži zakonske propise, zar se neće njegovo neobrezanje smatrati kao obrezanje? 27 I tako će onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, suditi tebi, prestupniku zakona - i pored slova zakona i obrezanja. 28 Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, 29 nego, Judejin je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.
Ime se Božje huli zbog vaše religije
Pavle govori Jevrejima svog vremena. Oni su bili religiozni, čitali Bibliju redovno, molili, postili, davali desetak i slavili Boga. Bili su to dobri, religiozni ljudi, koji nikada nisu postavljali pitanja o svom odnosu s Bogom. Nikada im nije palo na pamet da ih je Bog osudio, a upravo se tako i dogodilo.
Šta je krenulo pogrešnim putem? Pavle je znao odgovor. Jevreji su postali ponosni i njihov ih je ponos učinio licemerima. Ponosili su se poznavanjem Božjih zakona, ali su bacili ljagu na Boga kršeći ih! Pavle na sve to dodaje još i ovu optužbu: "Zaista, kako je pisano ime se Božje zbog vas huli među narodima!"
Isto se dešava i danas. U mnogim je crkvama religija važnija od ličnog predanja Hristu. Religija može učiniti čoveka ponosnim, ali on, u stvarnosti, ne uspeva biti skroman, pošten, ljubazan i prijatan. Zašto toliko ljudi zazire od crkve? Zašto nazivaju hrišćane licemerima? Zato što se igru zvana "religija" vrlo lako može prozreti.
Budimo iskreni. Ne radi se samo o grešnicima koji ne žele videti svetlo. Istina je da ih đavo zaslepljuje, ali im religijsko licemerstvo u crkvi vrlo malo pomaže da progledaju.
U ovom odlomku Pavle na videlo iznosi slabosti religije. On jasno ističe da niko nije slobodan od greha. I religiozni ljudi i izabrani Jevreji se moraju promeniti. To je jedino šta je važno.
PROČITAJ: Rimljanima 3:1-22
1 Kakvo preimućstvo ima Judejin, ili kakva je korist od obrezanja? 2 Mnogo, na svaki način. Prvo, njima su poverena Božija obećanja. 3 Šta to znači? Ako su neki bili neverni, hoće li njihova nevernost obesnažiti Božiju vernost? 4 Daleko od toga. Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža, kao što je napisano: "Da budeš opravdan u svojim rečima i da pobediš kad ti sude". 5 Ako pak naša nepravednost pokazuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Da nije Bog nepravedan kad daje izraza svom gnevu? - ljudski govorim. 6 Daleko od toga. Kako bi onda Bog mogao da sudi svetu? 7 I kad se Božija istinitost mojom lažju pokazala još uzvišenija na slavu njegovu, zašto mi se još kao grešniku sudi? 8 Hoćemo li, kao što nas neki klevetaju i za nas kažu da mi govorimo: treba da činimo zlo da tako dođe dobro? Osuda ovih je pravedna.
9 Šta, dakle? Jesmo li u preimućstvu? Nikako; jer malopre smo okrivili Judeje i Grke - da su svi pod grehom, 10 kao što je napisano: "Nema pravednoga - baš ni jednoga; 11 nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. 12 Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. 13 Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; 14 usta su im puna kletve i gorčine. 15 Noge su im brze za krvoproliće, 16 pustoš i beda je na njihovim putevima, 17 a put mira ne poznaše. 18 Pred njihovim očima nema straha od Boga." 19 A znamo da sve što zakon govori - govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom. 20 Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha.
21 A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena od zakona i proroka, 22 naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike.
Dakle tu smo. Teško da bismo mi ikada ovako ocenili čovečanstvo, ali Bog nas tako ocenjuje. Radosna vest je za sve ljude. Kako ona deluje? Šta je čini Božjom silom na spasenje svima.
