1. Vaša vera... živa ili mrtva?

Fritz Ridenour

Nije li ovo pitanje čudno? Pokušajmo da definišemo pojmove. Vera neke osobe je ono u šta ta osoba veruje. To je vodeći princip i nada njenog života. "Mrtva vera" je ona vera koja počiva na nečemu, što je samo malo više od nekog intelektualnog sistema, beživotnog kreda i beznačajnih dogmi koje nemaju nikakve veze sa stvarnim životom. "Živa vera" je suprotnost "mrtvoj". Imati živu veru znači mnogo više od pukog slaganja s nekim verovanjem. Živa vera povezuje čoveka s Bogom. Ona ima snagu. Upravo tom idejom Pavle počinje svoju poslanicu Rimljanima...

PROČITAJ: Rimljanima 1:1-17

1 Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za evanđelje Božije, 2 koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima, 3 a koje govori o njegovom Sinu, po telu rođenom iz Davidovog potomstva, 4 po Duhu svetosti postavljenom za Sina Božijeg u sili - od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem. 5 Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovo ime privedemo poslušnosti i veri sve narode, 6 među kojima ste i vi od Isusa Hrista pozvani, 7 - svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

8 Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se o vašoj veri govori po svemu svetu. 9 I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanju evanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam 10 svagda u svojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božijom voljom dođem k vama. 11 Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vaše učvršćenje, 12 odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehu zajedničkom verom - vašom i mojom. 13 Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođem k vama, da imam kakav plod i među vama kao i među ostalim mnogobošcima, ali sam do sad uvek bio sprečen. 14 Dužan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; 15 tako sam voljan da objavim evanđelje i vama u Rimu.

16 Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. 17 Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, iz vere u veru, kao što je napisano: "Pravednik će živeti od vere".

Mora li se hrišćanin "oprostiti sa zdravim razumom"?

Uvodne reči poslanice Rimljanima nas začuđuju kada se setimo da ih je napisao neko ko je nekad mrzeo hrišćanstvo. Pavle je bio Jevrejin. Postao je rabin i pripadao je religijskim konzervativcima svoga vremena - farisejima. Ubrzo posle Hristove smrti i vaskrsenja (33. god.n.e.), Pavle je svim silama nastojao da iskoreni hrišćanstvo. "Znao" je da hrišćani nisu u pravu, jer su tvrdili da je Isus obećani Mesija, Spasitelj - kakva glupost!

Međutim, za vreme jedne kampanje protiv hrišćana (Dela 9), Pavle pogođen zaslepljujućom vizijom, pada na tlo. On čuje glas živoga Hrista i menja se. Napušta fariseje i, po cenu svoga života, postaje predani hrišćanin, "sluga Isusa Hrista". I već od samog početka, Pavle zna da biti hrišćanin ne znači biti religiozan. Još kao farisej, dobro je naučio šta je to religija. Znao je jevrejski zakon isto tako dobro kao što mi znamo abecedu. Međutim, taj zakon mu nije doneo mir, nije ga povezao sa Bogom. A onda, na prašnjavom putu za Damask, sam Bog se objavljuje Pavlu i pita ga: "...zašto me goniš?", a Pavle odgovara: "Ko si, Gospode?"

I tako Pavle postaje poznati vođa rane Crkve. Svuda osniva grupe vernika i piše mnoga pisma da bi ih ohrabrio u njihovoj novoj veri. Poslanica Rimljanima je jedno pismo ljudima koje još nije posetio. On žarko želi da dođe u Rim, u nadi da će od glavnog grada rimskog carstva načiniti odskočnu dasku za misionarski rad na Zapadu. Iz Korinta piše crkvi u Rimu sa namerom da joj što bolje objasni značenje Jevanđelja. Čak ni u uvodnim stihovima ne gubi vreme na objašnjavanje da je hrišćanstvo živa vera.

"Ne stidim se, naime, evanđelja, jer ono je Božija sila za spasenje svakome ko veruje - prvo Judejinu pa Grku." (Rim. 1:16)

Pavle je spreman da sa drugima podeli Jevanđelje - Radosnu vest - jer zna da u njemu leži snaga; da ono može dati smisao životu i osloboditi ljude. Ljudi njegovog vremena tragaju za spasenjem, mirom uma, srca i duše. Isto se događa i danas. Međutim, ljudi ne shvataju poruku jevanđelja. Hrišćanstvo je svedeno na jednu od religija, puno rituala, pravila i raznih dodataka u želji da se dosegne do Boga. Ali sve to nije Jevanđelje.

Jevanđelje nisu pravila i zakoni. Ono nije religijski spisak onoga šta se sme a šta ne sme.

Jevanđelje nije ljudska ideja. Mnogi ljudi veruju u nekakvog boga, ali je on toliko mali da ga mogu smestiti u svoju religijsku kutiju koju nazivaju hrišćanstvom.

Jevanđelje nije anti-intelektualno kao što to tvrde oni koji više vole neku uzvišenu religiju, vrednu nečije inteligencije. Čovek se ne mora oprostiti sa zdravim razumom da bi bio hrišćanin, čemu svedoče i mnogi istaknuti ljudi. Lambert Dolfin (Dolphin), fizičar na Stanfordskom fakultetu, kaže:

"Uopšte nisam bio istinski naučnik dok nisam sreo Hrista. Niti sam mogao biti, jer sam bio odsečen od stvarnosti. Jedino je život s Bogom istinska stvarnost, a moguć je jedino kroz veru u Isusa Hrista i njegovu smrt, kojom nas je otkupio od greha. Isus Hrist je otkrivenje misterije univerzuma. U njemu sam pronašao smisao života i ključ za sve probleme."

Valter F. Burke (Walter F. Burke), direktor projekta za istraživanje svemira Merkuri i Džemini (Mercury i Gemini), kaže: "Nisam našao ništa u istraživanju svemira ili naučnim otkrićima što bi me nateralo da odbacim svog Spasitelja Isusa Hrista."

Jevanđelje je Božja radosna vest u Isusu Hristu, kroz koga se Bog Stvoritelj objavio čoveku, svom stvorenju. Kroz Jevanđelje Bog govori čoveku:

"Ja te ljubim; teret je skinut s tvojih leđa. Objavio sam ti se da bih mogao učiniti nešto za tebe. Hrist je umro za tvoj greh, tvoju krivnju i tvoju nemoć. A Hrist je ustao iz mrtvih i ponovo živi i ako u njega veruješ i ti ćeš živeti..."

Ima još nešto u uvodnim rečima poslanice Rimljanima: Jevanđelje je za one koji ga nisu zaslužili (vidi, Rim. 1:14-15) i to je ono što ga čini Radosnom vešću. Ono je za one koji znaju da religijom ne mogu da dosegnu do Boga. Jevanđelje nije religija. Jevanđelje je hrišćanstvo - vera i predanje jednoj osobi - Isusu Hristu. I to je, kako ćemo videti, ono o čemu poslanica Rimljanima govori...

"Dve stvari mi kažu da ima Boga: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni."
- Emanuel Kant

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1614
Ukupno: 2445507
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/fritz/001.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.