7. Gresi protiv Duha Svetog
Biblija spominje najmanje pet vrsta greha protiv duha Svetog, koje mogu hrišćani da učine. Objasniću jedan za drugim. Neka Bog govori našim srcima i uverava nas, kada o njima zajedno razmatramo.
Dobro je poznata zapovest u poslanici Efescima 4,30: "Ne ožalošćavajte Svetog Duha Božijeg". Kako smo Ga samo često ožalostili! Potpuno nenamerno, često toga i nismo bili svesni, koliko ga to boli, pa ipak smo Ga žalostili, bolno i učestalo. Kako smo samo posle toga bili posramljeni! Kako smo se samo sami sebi gadili! Radije bismo stavili ruku u vatru nego što smo takav greh uradili! To sve zato, što Ga dosad nismo poznavali kao ličnost i nismo mu dali vlast nad svojim srcem, da vodi naše živote i oslobađa nas od mnogih greha, kojih bi hteli da se oslobodimo. Bože, pomozi nam da ispovedimo naše strahovite neuspehe, i pustimo Duha Svetog tamo gde mu je mesto, i ubuduće da hodamo u Duhu a ne da činimo želje tela!
Svaka manifestacija telesnosti ožalošćuje Duha Svetog, i svako delovanje tela mu prouzrokuje bol. Svaka popustljivost i strastvenost, razdražljivost i dvoličenje, dela koja su nepristojna, ili nepotrebna, gresi zavisti, ljubomore i ponosa, mržnje, zlobe i protivljenja, gunđanja, gorčine, ljutnje, loše osobine karaktera, nemarnost, telesne želje i nečistoća, ogovaranja, kritike, škrtost, protivljenja i nepomirljivost, svaka loša misao i iskrivljena mašta - svi ovakvi gresi ožalošćuju Duha Svetog.
Uvek, kada nismo dopustili da nas vodi, nego smo istrajali na svom sopstvenom putu; uvek, kada smo zastranili od volje Božje; uvek, kada smo propustili ili zloupotrebili priliku, koju nam je dao Bog; uvek, kada smo se okrenuli od Njegovog dela ka sopstvenim delima; uvek, kada smo išli u svet da tražimo raskoš ili smo se radije družili sa sinovima sotonskim nego sa Božjim ljudima... Kada smo "zaboravili" da nekome svedočimo o Hristu, napišemo pismo ili damo nekome traktat, kada nas je On na to pozivao - sa svim tim stvarima smo ožalostili Duha Svetog.
Starozavetni izraz za "ožalostiti" je "odmetnuti", "protiviti se" (Isaija 63,10). Koren protivljenja je pobuna. Koliko smo često samo gunđali i naricali nad svojom sudbinom, tako da smo poput Izraelaca toliko ožalostili Duha svetog, da je bio prinuđen da nam na put postavi bol, da bi slomio naša ponosna i nepokorna srca. Zar nismo sagrešili ovim grehom? Zar nije istina, dragi moji, da nas je Duh Sveti toliko često opominjao da je na kraju s pravom ostao ožalošćen? Nakon ponovnljenih opomena, nakon mnogih blagoslova, nakon bogatstva svetlosti i poznanja, još i dalje istrajavati u zlu i ignorisanju Njega samog - to je stvarno ožalošćivanje Duha Svetog. Neposlušnost provocira. Da li smo tome sami krivi? Da li smo bili neposlušni? Da li su krivi samo sinovi Izraelovi? Nek nam Gospod pomogne u poznanju sopstvenog greha i pokoravanju u prahu i pepelu, jer ako to ne uradimo naš sud će biti strašan.
"Duha ne gasite!" (1. Solunjanima 5,19). Kada se Duh Sveti ožalošćuje, On se i gasi. Kada smo na početku svog hrišćanskog puta činili zlo, Duh je glasno govorio. Kada je došao po prvi put, opominjao nas je za najmanje odstupanje. Kasnije, međutim, pošto smo Ga stalno zanemarivali, kao kada spavalica ne mari za zvonjavu budilnika, sve slabije smo osećali Njegov uticaj, čak do te mere da smo sebi dopuštali stvari koje bi nas ranije jako uznemirile. Sada samo povremeno čujemo Njegov glas. Opominjao nas je često, ali smo našom neposlušnošću postali isuviše tvrdi. Iznova, i uvek iznova smo Ga ugnjetavali, i sada na kraju Ga uopšte više i ne čujemo. Greh, koji je nekada u nama stvarao užasan osećaj i punio naša srca suzama, sada podnosimo skoro bez uzrujavanja. Blagosloveni Tešitelj je bio oteran. Blagoslovljeni Duhu Božji, oprosti nam i osposobi nas da Tebi ponovo predamo tron našeg života!
Ananija i Sapfira su lagali Svetog Duha (Dela 5,3), i bili su kažnjeni trenutnom smrću. Svaka prevara i pretvaranje, svaki lažni utisak, sa kojim želimo da nanesemo nekome zlo, svako laganje drugog čoveka je laganje Duha Svetog.
Moguće ga je "iskušavati" (Dela 5,9). Ananija i Sapfira su upravo to učinili i odmah su umrli. Sva prevarna i lažna dela su pred Duhom Božjim ogavnost.
Da, postoji mogućnost "protivljenja" Duhu Svetom, koje mogu sebi da dopuste i hrišćani i nespašeni (Dela 7,51). To je strašno delo! Da grešnik to radi - znamo, ali i hrišćanin je takođe za to sposoban. Svaki put, kada idemo svojim vlastitim putem, kada se borimo protiv tačno vidljivom putu dužnosti, kada se pravimo da ne čujemo Njegove pozive, kad odbijamo da uzmemo svoj krst, uvek smo krivi groznim gresima protivljenja protiv Duha Svetog.
Budimo iskreni pred Bogom. Ako želimo da dosegnemo duhovnost, moramo da priznamo svoje nedostatke i odvratimo se od svoje zlobe. Tu smo pronašli čak pet grehova protiv Duha Svetog. Koji od njih smo učinili? Verovatno sve. Bog ih poznaje i mi Ga ne možemo prevariti. Rastužili smo Ga? Gasili smo Ga? Lagali, iskušavali smo Ga, ili smo Mu se protivili? Bolje je hiljadu puta sada priznati svoju krivicu i dopustiti da bude oprana dragocenom Jagnjetovom krvlju, nego ići sa svojom krivicom pred Hristov sud i tamo za nju odgovarati. Daleko je bolje osuditi samog sebe, nego biti od Njega osuđen.
"Ruganje protiv Duha Svetog" je greh, koji neće biti oprošten ni u ovom ni u budućem vremenu. Učinili su ga fariseji (Matej 12,22-32; Marko 3,22-30; Luka 12,10) kad su vređali Svetog Duha koji je delovao kroz Isusa Hrista i prozivali su Ga da ima duh Velzevula i da knezom nad demonima izgoni demone, iako su jako dobro znali da lažu (uporedi: Jevrejima 6,4-8 sa 1. Jovanova 5,16-17).
O, ljubljeni, On je, ta nebeska golubica, našom zlobom bio ranjen. Pa ipak Njegova ljubav (jer Duh ljubi) se ne menja. On čezne da osvoji i vlada. Da li vidite da je On ličnost, jer samo ličnost je moguće rastužiti, uvrediti, iskušavati, i protiviti joj se? Morate da Ga priznate kao ličnost. Otvorite Mu srce i dopustite da On u njemu vlada, jer ste Njegov hram. Samo On može da savlada vaše neprijatelje i osposobi vas da ljubite Njega tako kako treba da Ga ljubite.
