6. Tešitelj
"I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek." (Jovan 14,16). "A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh." (Jovan 14,26). "A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene." (Jovan 15,26). "Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama." (Jovan 16,7).
Ljubljeni, da li poznajete Tešitelja? Ne mislim samo razumom, nego iz iskustva. Verovati u Gospoda Isusa Hrista razumom je jedna stvar, ali je potpuno druga stvar verovati u Njega srcem. Jedna stvar je razumom potvrditi istinu o Svetom Duhu, ali sasvim je nešto drugo poznati Ga kroz iskustva. U to prvo sam jako čvrsto verovao i priznavao sam ličnost Duha Svetog tako, kako to jasno naučava Biblija. Neću zaboraviti dan, kad Ga je Bog objavio mom duhu i od tada Mu verujem i poznajem Ga iskustveno. Predivno iskustvo i doživljaj ove predivne istine doseći ćeš tek kada ti Bog da život da bi poznavao Duha Svetog kao ličnost. Bog sam ti to mora objaviti.
Samo kad si ovako probuđen da uzveruješ srcem, Duh će za tebe postati stvarnost. Kad ga upoznaš kroz sopstveno iskustvo, shvatićeš kakav je Tešitelj; kako je blizak, drag, poželjan! Nema tako bliskog ovozemaljskog prijatelja! To što je nekad bio Gospod Isus, to je sada Tešitelj. Da li Ga poznaješ takvog, ljubljeni čoveče? Da li si u Njemu pronašao Tešitelja? Da li ti je tako stvaran - kao sam Gospod Isus?
Mene je našao na raskršću. Nisam znao kuda da se okrenem. Imao sam neuobičajeno teške kušnje, neprijatelj me je jako napadao. Nisam mogao da ga oteram. Moje srce je bilo napušteno. Mučila me je teskoba i želeo sam da se vratim porodici i svom poslu. A onda mi se objavio Duh. Bilo je to oko podneva 13. juna. Odjednom je moje srce bilo ispunjeno. Hodao sam po sobi i slavio Boga u radosti Svetog Duha. Sve moje kušnje su odjednom nestale. Sotonin napad je bio uništen bez mog truda. Ispunio me je sam Duh Sveti.
Bio sam potpuno spokojan u vezi sa budućnošću. Teskoba je prestala. Nikad više nisam želeo da se okrenem i vratim nazad. Svaki moj sat je bio ispunjen Njime. Mojom unutrašnjošću je tekao mir kao reka. Prestalo je svako gunđanje, plakanje, i sve žalopojke. Strpljivo sam čekao na Božje vreme. Tešitelj je bio samnom. I danju i noću je bio u mojim mislima. Pisao sam i sanjao o Njemu, i Njega sam prizivao, veličao i slavio.
Gospod Isus Ga je obećao. Rekao je: "Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama." (Jovan 16,7). Dok je bio na zemlji kao čovek Isus je u jednom trenutku mogao biti samo na jednom mestu, ali kao Tešitelj može uvek biti u svakom Božjem detetu i na svakom mestu. I bio je sa njima kroz sve vekove. Bio je prisutan u zatvorima i progonstvima. U kojoj meri je kod svakog pojedinca bio priznat i cenjen, sa tolikom merom se objavio svakom posebno.
Tešitelj je divan! Smiruje oluje! Kakve samo pobede odnosi! Pred Njegovom moći nestaje iskušenje, koje je izgledalo nemoguće savladati. Strasti, koje ništa drugo nije moglo ukrotiti, nestaju po Njegovom naređenju. Gresi, koje telo nije moglo da savlada, izgubili su svoju moć pod vladom Svetog Duha. Kakva je to uteha, kakvo oslobođenje od živčane napetosti! Kako On zna da uteši dušu, izmučenu iskušenjima!
Ti si sagrešio. To je stari greh koji nad tobom ima moć. Ponovo, i ponovo si slagao Boga. Svaki put si se kajao, žalio si i ponovo se odlučio da ideš za Bogom, i ponovo si davao obećanja. Uprkos svemu tome - ponovo si pao. Konačno, kao davljenik u tami očaja okrenuo si se ka Duhu. Krv je sve oprala i očistila. Duh je sve ispunio. Dobio si oproštenje, oslobođenje i sigurnost. Ali, ti sam sebi ne možeš da oprostiš. Ne možeš da zaboraviš. Sećanje na izgubljene ideale te jako muči. Na kraju dolazi dublje iskustvo i ti si jednostavno izgubljen u Njemu. On deluje jako nežno, isceljuje izmučeno srce, vida rane. Obuhvata te nova Stvarnost - Tešitelj. Tako sviće dan i nestaju sve sene.
Našao si se u teškoći. Prijatelji su prenosili o tebi loše vesti. Kako to boli! "I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu." (Ps. 41,9). Širili su o tebi laži. U svemu tome, kao nema ovca, poučen od Boga, ti si imao mir, nisi otvorio svoja usta. Kad odjednom - Bog sudi.
Međutim, ognjena peć tvojih kušnji, kroz koju si morao da prođeš, pokazala se kao blagoslov. Kao saučesnik u Njegovom trpljenju počeo si da upoznaješ delovanje "drugog Tešitelja". Duh Sveti više nije nestalan, tajanstveni uticaj, ne On je postao tvoje živo, radosno iskustvo. O, kako samo oporavlja umorno srce! Kako ti samo nežno šapuće: Mir, mir, smiri se! Kad počivaš u njegovom, nadzemaljskom miru, iako neprijateljske strele divljački lete svuda oko tebe, smeš da se raduješ jer znaš, da je sve u redu. Aleluja!
Verovatno si bivao sam, daleko, daleko od onih koje si ljubio. Samoća je već bila neizdrživa, usamljenost i svakodnevne brige su te polako uništavale. Činilo ti se da više nikad neće svanuti novi dan. Ili će odjednom da se probudi uspomena iz maglovitih sena zaboravljene prošlosti, san, koji se nikad nije ostvario. Prošle su godine, došla su nova iskustva - ali zaboraviti jednostavno nije bilo moguće. A kada si dozvao viđenje davno prošlih vremena, srce stenje i ti osećaš, šta je to, biti sam, ah, tako sam!
I baš tada je Bog podigao tvog duha, da pokušaš da se osloniš na Duha Svetog. Priznao si Ga i predao Mu se u potpunosti. Njegovom vođstvu. Pošto ti je potrebna uteha, Duh će ti se objaviti kao utešitelj. Više nisi sam. Imaš "Drugog" pored sebe, koji je neprestano sa tobom, i danju i noću. Tvoja prva jutarnja misao je bila: On, i zadnja misao pre sna: On. On je postao stvaran, ah, toliko stvaran. On, Duh sveti, uteštielj.
Tama. Ponoć. Poslednji rastanak, poslednji stisak ruke i neko ko ti je drag, koga voliš kao vlastiti život, nestaje, a ti ostaješ u krajnjem očaju, ostavljen. Sa uznemirenim srcem, kao kroz san prolaziš strašnom presudom smrti, sahranom. Odlaziš od otvorenog, hladnog groba koji sakriva ono što ti je bilo na zemlji najmilije i najdraže. Glasno uzdišeš u svom bolu i ne znaš, kako ćeš još da živiš.
Dani dolaze i odlaze. Duga, tamna noć, kada sve spava i hiljade slika dragih lica se okreću u tvojim mislima i samo množe tvoje muke a ne donose utehu. Prijatelji ne mogu pomoći. I religija te je prevarila. Crkva te neće utešiti. Čini ti se da je Bog udaljen. O, koliko ti je samo potreban dodir uvenute ruke, sa čežnjom očekuješ da ćeš čuti glas, koji je zauvek zanemeo.
Jednog dana čuješ - o, kakvog li divnog dana - čuješ o Tešitelju, kog je poslao Bog, upravo za takve kušnje kakve su tvoje. Najpre zbunjeno stojiš kao ukopan u nesigurnosti, ne znajući kako da ga pridobiješ. Počinješ da čitaš obećanja o tom Drugom kog Otac šalje. "I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek" (Jovan 14,16). Tvoja pažnja je potpuno usredsređena na ovo. "Da li je to moguće?" pitaš se "Pa to je upravo to što mi je potrebno. O kad bi samo znao kako to dobiti." I čitaš dalje. Naglo te obasjava svetlost. Sada znaš - to je On.
Bog budi tvoj duhovni pogled i uskoro se raduješ u Njemu, u Tešitelju. Na tvoje zaprepaštenje tuga je potpuno nestala, žalost srca takođe, tvoja misao je izmenjena. Shvataš šta si izgubio, ali suze, koje sada liješ, su suze zahvalnosti i hvale, suze radosti u Svetom Duhu. Tvoji najdraži se nisu vratili, ali Drugi, Tešitelj, napunio je tvoje srce i postao ti je vredniji od svega ostalog. Gubitak ostaje, ali praznina u srcu je ispunjena i sve je u najboljem redu.
Tako je to bilo u prvoj crkvi. Ona je "... i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha." (Dela 9,31). On je bio Tešitelj tada, On to želi da bude i danas. Bez Njega - je teško! Ali sa Njim - kakva ljubav. Ljubljeni, On ti je potreban. Zaista, bez Njega nećeš nikad nigde stići. Zašto da živiš a nemaš puninu Božjeg Duha?
