8. Tajna duhovne moći i blagoslova
Jedne ljude Bog koristi za svoj posao, a druge ne. Jedni rade u pomazanju i punini Duha, drugi rade u telesnoj snazi. Jedni rade mrzovoljno, drugima rad donosi radost. Mnogi do beskonačnosti traže, traže a ustvari ne znaju šta traže. Drugi su opet potpuno spokojni, jer su našli počinak.
Jedni smatraju da ako dožive neko veliko, nesvakidašnje, izuzetno iskustvo, da će biti zauvek zadovoljni, i da će od njih postati veliki ljudi pred Bogom. Čitali su biografije Veslija, Finija, Mudija i drugih, i shvatili su da su ovi Božji radnici doživeli nesvakidašnja iskustva Božje prisutnosti. Smatraju da ako bi i oni nešto slično iskusili, i oni bi postali duhovni velikani.
Imajući pred očima ovakvu viziju idu da je traže. Ispovedaju svoje grehe i odbacuju ih. Mnogo vremena provedu u molitvi i postu. Nadoknađuju ono što su uništili. Zanemaruju posao, jer posvećuju svaki trenutak javnom nastojanju i upornim molitvama za dobijanje moći Svetog Duha.
Priznajmo da u mnogim slučajevima bivaju uslišeni. Dogodi im se to iskustvo. I onda se o ovom iskustvu govori. Sijaju u njemu. Svedoče samo i samo o njemu. I bivaju utešeni kada ih drugi slušaju. "O, kakvog li predivnog iskustva!" govore svuda. Jedno vreme hodaju u oblacima vere. Nema senki. Greh je konačno nestao - tako barem izgleda. Nema iskušenja. Svaki dan je pun radosti, sve je u redu, jer su konačno primili snagu. Na njima je pomazanje u čijoj moći služe rečju života.
Međutim, tokom vremena i kada ih Gospod drži u časti zauzimaju stav "Svetiji od tebe". Njihov krug se postepeno sužava. Drugi hrišćani u početku bdiju, ali postepeno zastranjuju. Vidljivi su kod njih tragovi duhovnog ponosa. Zahtevaju da svako bude kao i oni. Onda slede nesporazumi, svađe, nerazumevanje i na kraju iskušenja, greh i tama. Na kraju se očekuje slično iskustvo, tim istim putem i uglavnom sa tim istim uspehom.
Drugi ljudi opet se strogo drže izučavanja i učenja. Čitaju knjige, proučavaju razna učenja, i biraju, od svakog učenja po nešto. Da bi objasnili svoje teorije, koje Božja Reč uopšte ne poznaje, koriste izraze: urođeni greh, uništenje, drugo delo milosti, bezgrešno savršenstvo itd. Traže svetost, jer znaju, da je svetost moć, ali su uvereni da kad bi samo naišli na ispravno učenje, sve bi bilo u redu. Na kraju umišljaju da to već imaju, i počinju ponovo da traže, opet neki drugi blagoslov, a kad ga i imaju, ponovo ga izgube.
Dok iskušavaju blagoslov, potpuno su uvereni da to radi njihova ispravna nauka i propovedaju je svakom ko je vredan. Dolaze ljudi, osećaju blagoslov i podsticaj, da prime nauku i tako dosegnu blagoslov. Međutim kasnije, kada oduševljenje polako splašnjava i radost je na krilima već odletela, nestaje i blagoslov. Nauka je ostala ta ista, ali blagoslova nema. Na kraju od njih postaju robovi i jeretici.
Nastaje opet samo borba i nesporazum. Ostali hrišćani se udaljavaju. Ostaje mali broj ljudi, sledbenika "istinite nauke", bez uticaja, i bez blagoslova za crkvu.
Pa ipak su to bili iskreni i pravdoljubivi ljudi. Tražili su ono najbolje. Međutim, ni razne nauke, ni doživljaji neće uzrokovati istinsku duhovnost. Odlučuje realnost. Bolje je imati pogrešno mišljenje i srce u miru, nego imati predivnu istinu a istovremeno u srcu nemati ljubavi. Bolje da imam dobra dela sa nesavršenom teorijom nego dobru teoriju i pokvarene plodove.
Ne smanjujem težinu iskustva, sigurno ne. Iskustva Veslija, Finija i Mudija su bila ispravna. Ja ne bi tražio od Boga neke posebne doživljaje, ali kad bi mi ih dao, bio bi Mu jako zahvalan. Pošto hodamo zbog vere, a ne zbog viđenja ili osećanja ili objavljenja, ne bi hteo da od njih zavisim po pitanju duhovne snage. Ne bi hteo da zauzmem taj stav, da samo ako doživim neki poseban duhovni doživljaj, biću automatski pomazan i opremljen za sva buduća vremena. Doživljaji dolaze i odlaze. Samo rezultati određuju vrednost doživljaja.
D. L. Mudi je govorio: "Svet će tek videti šta je sve Bog u stanju da učini zbog čoveka koji živi u potpunom predanju." Mudi je bio pomazan Duhom, ali je to bio njegov svet u potpunosti Bogu predan život, iz kojeg je dobijao snagu, bio je to njegov svakodnevni kontakt sa Bogom, kroz koji je primao pomazanje za svaku novu službu.
Navešću primer: imamo vatru i komad gvožđa. Hoćemo da ugrejemo gvožđe i stavljamo ga u vatru. Hoćemo da gvožđe bude potpuno promenjeno i dobije drugačije osobine. Držaćemo ga u vatri sve dok potpuno ne dobije crvenu, čak belu boju. Taj komad gvožđa je u vatri, i vatra je u njemu. Međutim, gvožđe neće biti užareno stalno nego samo dok je u vatri. Ne može da kaže: "Sada sam se konačno doživelo velikog doživljaja, prelepih osećanja. Sada sam užareno i ostaću takvo zauvek. I sve čega ću se od sada dotaći biće takođe užareno." Kada bi smatralo da je samodovoljno i pažljivo napustilo vatru i krenulo vođeno svojim poslanjem sa pretpostavkom, da je sva troska spaljena i da će poneti vatru sa sobom kuda god da krene, jako bi se prevarilo. Jako brzo bi se ponovo ohladilo i ne bi više bilo prenosilac toplote. Šta bi trebalo da se radi? Mora da ostane u vatri, i samo dok je u vatri ima udela u njegovoj vrelini. Samo tada može da bude prenosilac toplote.
Sa tobom je, dragi prijatelju, stvar jako slična. Imao si predivna viđenja i objavljenja. Imao si udela u Božjoj vatri. Ako ne ostaneš u svakodnevnom kontaktu sa vatrom Božje prisutnosti, ubrzo ćeš se ohladiti i izgubiti moć. Ako želiš da tvoje pomazanje traje, moraš svaki dan da budeš u kontaktu sa Onim, koji daje ispunjenje. Blagoslov se održava samo stalnim kontaktom sa Gospodom. Nije to lak put. Još nisam video da je neko imao doživljaj za ceo život. Treba platiti cenu. I pored toga nije svako ni spreman. Radije će tražiti blagoslov i objavljenja. Moliće se, tražiće, očekivaće viđenja i objavljenja. A ustvari zanemaruju svakodnevno očekivanje na Boga, koji učvršćuje i spašava.
Imaš li, prijatelju moj, kutak za susret sa Bogom? Imaš li i vremena? Ili imaš previše posla? Imaš li svoje jutarnje bdenje, svoju mirnu klet? Da li je Isus Hrist tvoja stvarnost? Da li Ga poznaješ? Ili si Mu bio samo predstavljen? Sreo si Ga, znam. Sreo si Ga, kad si se obratio. Pa ipak: da li Ga ti poznaješ? Da li si se sa njim zbližio? Da li Ga redovno posećuješ? Šta On za tebe znači? Sreo sam mnogo ljudi, a ustvari poznajem samo malo njih. Čovek mora da živi sa ljudima da bi ih upoznao. Oduzima to dosta vremena, dok se sa njima zbližiš. Misliš da imaš kada? Ti moraš da hodaš sa Bogom.
Imaš suprugu koja se o tebi verno brine. Kuva i peče, pere, šije, upravlja i održava red i čistoću u kući - jer te voli. Da li bi sa time bio zadovoljan? Mislim da ne bi, ako je stvarno voliš. Smatram da dolaze trenuci kad bi sve dao samo da ostavi sav taj posao i sedne pored tebe, ili u tvoje naručje i miluje te. Bila bi ti prava raskoš, kada bi trenutak bila pored tebe i pokazala ti svoju ljubav samo između četvoro oči. Reci mi prijatelju da li Bog traži od tebe da radiš, ili traži tebe celog? Zar On ne čezne da kontaktira sa svojim ljubljenim? Sigurno da čezne. On čezne da ima neprestani kontakt sa tobom. Ako želiš da budeš učesnik Božje vatre, moraš da ostaneš stalno u kontaktu sa Njim, jer ćeš se inače ohladiti. Moraš da hodaš sa Bogom.
Seti se Marije i Marte. Marta je bila vredna i radna, uvek u poslu. Htela je sve da uradi za Isusa. Nije imala vremena za razgovor sa Gospodom, zbog obaveza. Sve njeno vreme je bilo ispunjeno službom. Marija je opet sedela kod Isusovih nogu. Marta je Isusu dala svoju službu, a Marija samu sebe. Marija je imala vremena za Isusa. Rado je sa njim razgovarala. A koliko Ga je tek rado slušala! A On, kako joj je samo rado pričao. "Marija je dobri deo izabrala", potvrdio je Gospod. Jer, Marija Ga je poznavala bolje nego što Ga je mogla poznavati Marta.
Ne moraš, prijatelju moj, da tražiš blagoslov, niti treba čekati puninu Svetog Duha. Ima samo dve stvari koje može Bog da zahteva, samo dva pitanja na koja treba dati odgovor. "Da li sam odbacio sve o čemu znam da žalosti Duha Svetog? Da li sam predao Isusu Hristu samog sebe? Telo, duh i dušu. Da li sam Njegov verni sluga?" To je sve. Ništa više. Jednostavno više ništa nije potrebno. Bogu je to dovoljno. Šta bi mogao drugo da traži? Šta bi više mogao muž da traži od svoje žene? Ništa. Ako se odrekne svega što mu se ne sviđa, ako se predala isključivo njemu, onda je sve njegovo. Ni jedan muž ne može više da traži. Ne traži nauke, ne juri za doživljajima. Pokori se potpuno Njemu. I onda - onda si ispunjen Duhom Svetim.
Možeš da ostaneš ispunjen Duhom Svetim, možeš da živiš posvećenim životom, ako ne radiš ništa što On osuđuje. Kad ostaješ u bezuslovnoj odanosti Njemu, i u stalnom, svakodnevnom kontaktu sa Njim. To je sve. Ništa više nije potrebno. To je jednostavno - zar ne? Da, jednostavno, ali takođe i ispravno, ali i delotvorno. Ovako ulaziš, dragi prijatelju, u duhovno odmaranje. Stanuješ u obećanoj zemlji. Živiš u punini Duha, i u pomazanju Duha, jer svakodnevni boravak kod Boga je tajna duhovne snage i blagoslova.
