5. Vođeni Duhom
"A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah. Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih. Ovi dakle poslani od Duha Svetog siđoše..." (Dela 13,2-4).
Ovako je Duh Sveti pozvao Varnavu i Saula, i tako poziva ljude i danas. Samo ako su spremni da poslušaju, ako su pred Njime smireni, ako su Mu se predali za službu i ako Mu dozvole da ih vodi. Kao što vidimo Varnava i Saul su služili Gospodu, molili su se i postili. Svet je bio izbačen napolje. Očekivali su da neprestano razumeju misli Duha svetog. Kada deca Božja zauzmu ovakav stav, Božji Duh može da im kaže svoju volju i pozove one, koje je Bog izabrao.
Mi smo pak toliko prazni! Toliko buke i galame oko nas! Nismo shvatili važnost "smirenja" pred Njim. Gospod ne želi da nas prisili da Ga slušamo. Smatramo, da smo u skladu sa Božjom voljom, nadamo se, da je naš plan Njegov plan, istrčavamo po vlastitom nahođenju i rezultat svega je pad. A ustvari sve to vreme blagosloveni Sveti duh, ličnost, koja ima moć da bira, govori i šalje, On jedini, koji bi trebalo da bude priznat kao komandant naših života, On čeka, i čezne da nam saopšti Božji plan za našu službu. A mi ustvari i ne želimo da čujemo.
Pogledajte samo, kako je Duh sveti bio aktivan u danima prvobitne Crkve! I to samo zato što mu je dopušteno da zauzme Njegovo mesto i što je bio priznat za jedinog Gospoda delovanja. A kako samo danas izgleda neaktivan i neefikasan! Samo zato što je omalovažen i odbačen! Ljudi stavljaju svoje planove ispred Njegovih planova. Ljudski programi su Ga odbacili. "JA" je zauzelo Njegovo mesto. Zato ne možemo dalje da biramo, pozivamo, naoružavamo i šaljemo. Ljubljeni, On je i dalje spreman i ovo delo je još uvek Njegovo delo. On zna svakog od nas po imenu. Samo Mu se predajmo, poslušajmo Ga, da bi Božji planovi još uvek mogli da se ispune.
Kakvo je samo veliko probuđenje usledilo! Osnivale su se nove crkve! Duše su se svuda budile u život. Evanđelje, Božja moć za spasenje svakog verujućeg, je pobeđivalo svuda. Sveti su se učvršćivali i usavršavali u veri. I to samo zato što su priznavali Duha svetog i ispunjavali Njegova naređenja. Hvala Bogu, što se ta ista stvar može i sada desiti. Duh stalno traži ljude, koji će Mu se predati u potpunoj poslušnosti. Kada nađe čoveka, koji spokojno čeka na Njegova naređenja, i koji ne sluša drugi glas, i koji želi da bude vođen samo Svetim Duhom, koji želi da čuje Njegovo pozvanje i ide po Njegovom naređenju - tamo nastaje blagoslov.
"A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima. A Filip pritrčavši..." (Dela 8,29-30).
I opet govori Duh. On naređuje i ima spremnog, poslušnog slugu za svoje delo. Mogao je to, naravno, da uradi i na hiljadu raznih drugih načina. Međutim, On bira ljude, naoružava ih i šalje. Nikakve stvari ili silne knjige, nego ljude. Nikakve programe, nego ljude. Nikakve mašine, nego ljude. Nikakve odbore ili komitete, nego Duhom ispunjene, Duhom naučene i Duhom vođene ljude.
Tako je izabrao i Filipa iz velikog probuđenja, gde je bio, ljudski gledajući, jako potreban, i poslao ga u samoću pustinje. Filip se nije opirao, nije zapitkivao: Zašto ovde stojim, i šta treba da radim u ovoj pustari? Zar ne bi bilo bolje da se vratim u Samariju i pomognem braći? Filip se pouzdao u svog Vođu, jer je znao da Duh Sveti ne pravi greške.
Istina je da su i tu ponekad prošla poneka kola, ali kakvo je to upoređenje sa onom masom ljudi od koje je uzet? Filip se, pak, uvek zavisan od Duha Svetog, molio i tražio od Boga da mu kaže da li treba da se približi tim kolima. Pogledajte, koliko je samo spreman da se prepusti vođstvu. Kola prolaze a Bog ćuti. A onda odjednom su tu prolazila i kola sa jednim putnikom - crncem. Kao bljesak je progovori Duh: "Pristupi i prilepi se tim kolima." Primetite: ne ka koloni, nego baš ka "tim kolima". Bog poznaje svog slugu, ali poznaje i one koji će da se odazovu, koji su gladni. Bog ne gubi vreme, ne pravi greške.
"A Filip pritrčavši..." Kako je samo bio revnosan! Hteo je da ispunjava naređenja svog Gospoda. Duh govori, a on trči! Kakva je tu samo precizna saradnja! Vidite li sada zašto Gospod ne koristi uvek isti način? Ko danas sa nestrpljenjem očekuje, potpuno spreman i željan da krene po naređenju Duha Svetog? Da li smo brzi u poslušnosti? Ili naričemo i gunđamo nad zadatkom koji nam je poveren? Filip je pritrčao. A mi? Naša je velika prednost što možemo biti vođeni direktno Svetim Duhom. I mi možemo da slušamo Njegov glas. Ali - da li želimo da budemo poslušni? Etiopljanin je bio pripremljen. Duh je video da čita upravo knjigu proroka Isaije a posebno deo gde se govori o Hristu. Sve je bilo vremenski određeno u sekundu. Duh je pripremio Etiopljanina a takođe, Duh je pripremio i Filipa. Kakav je to samo vojvoda! Filip je tako pronašao gladno srce i doveo dušu ka Hristu. Etiopljanin je mogao da ode sa srcem punim radosti, samo zato što je Sveti Duh pronašao čoveka, na koga je mogao potpuno da se osloni. On je taj isti i danas.
"... zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji... hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade... Dođi u Makedoniju i pomozi nam." (Dela 16,6-9). Ovo je opet drugi način vođstva. Duh Sveti zabranjuje, ne dopušta. Zemaljski kralj, ili vladar, može da zabranjuje, ali je potpuno druga stvar kada zabranjuje Duh Sveti. Nema situacije koja Mu nije poznata. Ni jedan događaj bilo gde na svetu mu nije nepoznat. Predviđa probleme i poteškoće. Ne može da bude iznenađen. Kad zabranjuje, ima za to stvarne razloge. Mi ne moramo da znamo razlog, dovoljno je to što nam On, vođa, zabranjuje put. On ima za to tačno određen razlog koji će nam pokazati u pravom trenutku.
Pavle je odlučio da širi Evanđelje u Aziji. Duh mu je to zabranio. Trudio se da uđe u Vitiniju, ali mu Duh Sveti to nije dozvolio. Nije znao šta dalje da radi. Noć je donela sa sobom odluku. Imao je viđenje, čuo je poziv: "Dođi u Makedoniju i pomozi nam." Vrata su bila otvorena i on je ušao. Bilo je to vođstvo Duha Svetog i samo tako je sve bilo u najboljem redu.
Ljubljeni, nemojte se obeshrabriti, ako su vrata ponekad zatvorena. Kada koračaš po Božjoj volji, On sam će da otvori vrata i pusti te unutra, ili ako ostavi vrata zatvorena, povešće te kasnije u drugom pravcu. Moli se i čekaj. Nemoj se ljutiti, nemoj plakati jer Duh zna Božje razloge. Primio si Ga. On je tvoj vođa, koji nikada ne greši. Viđenje će doći tek na kraju. "Kada bi i zadremao, sačekaću na Njega." "Ko veruje, neće se postideti." Veruj i kada je sve oko tebe mračno. Bog nije zaboravan.
Dobro se sećam, kako sam prolazio kroz iskustva sa zatvorenim vratima. Izgledalo je da su jako dobro zaključana. Sav moj trud je bio uzaludan. Zato sam čekao i molio se. Druge mogućnosti za služenje su mi se nudile, neke čak jako privlačne, ali ja nisam mario. Znao sam, da Bog može da mi otvori zaključana vrata. Međutim, ostajala su jako dugo zaključana. Gospod me je iskušavao više od dve godine. Znao je da treba da prođem kroz užarenu peć progonstva, jer je On hteo da mi da dublje obrazovanje za moju službu. Zato je ostavio vrata zaključana, dok nije došao Njegov čas, Njegovo vreme. Onda je najprirodnijim putem, bez truda sa moje strane, otvorio vrata i ja sam ušao.
Dragi moj, zašto mu ne prepustiš vođstvo? Zašto ne priznaješ Duh Svetog? Zašto ne prestaneš da činiš greške i da ideš pogrešnim putevima? Njegovo mesto ne može da popuni niko drugi. Samo On može da bude tvoj vođa. Ispovedi svoju nemarnost i ubuduće poštuj Duha Svetog, i On će te povesti pravim putem.
