1. Ključar
Svaki istinski hrišćanin ima Duha Svetog, koji prebiva u njemu. "A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov" (Rimljanima 8,9). Ako si nanovorođen, onda imaš Svetog Duha. Nanovorođenje je delo Duha Svetog. Iz Duha si potekao i On daje tvom duhu uverenje da si dete Božje. Zato možeš da pevaš i govoriš: "Ava Oče...", jer u tebi stanuje Duh.
Da li si ti i Duhom ispunjen? Vodi li On tvoj život? Vlada li On u tebi? Bog govori: "...ispunjavajte se Duhom." (Efescima 5,18). Ovo naređenje je bilo dato jednoj od najduhovnijih crkava. Od toga zavisi sva različitost u svetu: imati Svetog Duha, ili biti ispunjavan (ispunjen) Svetim Duhom.
Kupio si kuću. Umesto da uzmeš sve ključeve, ti si uzeo samo jedan ili dva. Možeš da uđeš, recimo, u dnevnu sobu. Kuća je tvoja. Ti si njen vlasnik. Kuća je tvoja, samo tvoja, ali ti možeš da uđeš samo u dnevnu sobu i tamo si stalno. Sve ostale sobe su zaključane i potpuno nepristupačne. Nalaziš se u svojoj kući, ali samo u jednoj sobi. Ti ni izdaleka nisi potpuni vlasnik nad svojim vlasništvom.
Tako i Duh Sveti. Njemu pripadaš. On je prisutan. Stanuje u tebi. Ali u stvarnosti On je samo na pragu tvog života. Nije stupio u posed celokupnog vlasništva i to samo iz tog razlog što ti ne želiš da mu daš sve ključeve. Zato On može da pristupi samo do praga. Ne može da uđe dalje. Ne zato što On to ne želi, nego zato što mu ti to ne dozvoljavaš. Zaključao si pred njim druge sobe (osim možda dnevne) svog srca. On nikad nije potpuno ušao u posed svog vlasništva, tj. On te nije nikad potpuno ispunio.
Zašto? Verovatno zato što nisi poučen. Ili možda u ostalim sobama svog srca imaš stvari koje ne želiš da On vidi? Voliš da živiš "svoj" život. Dok se radi o pragu kuće, ili dnevnoj sobi, tebi je drago što je Duh Sveti sa tobom. To je tvoj javni život. A one ostale su tvoj privatni život. I upravo tamo iza zaključanih vrata se nalaze skrivene stvari zbog kojih bi se stideo, kad bi ih Gospod ispitao. U tvom životu ima stvari koje ne želiš da odbaciš. Time ograničavaš Gospoda.
Vratimo se našem upoređenju. Došao je dan kada si konačno dobio sve ključeve od kuće koju si kupio, i možeš da uđeš u svaku sobu. Po prvi put si sada stvarni gospodar i možeš da ideš gde god hoćeš po celoj kući. Možeš da urediš sve po svom ukusu. Počinješ da čistiš. Kada se podigne silna prašina, shvataš koliko je ranije trebalo da dobiješ ključeve i počneš sa čišćenjem. Gušiš se od prašine. Ali, postepeno jedna po jedna soba bivaju očišćene i uređene i kuća postaje prijatna za stanovanje. Tek sada si stvarno vlasnikom kuće.
Tako je to i sa Duhom Svetim. Doći će dan u tvom životu, kad ćeš mu dati sve ključeve i zamolićeš Ga da zauzme svaki kutak. Desiće se to prilikom sastanka kad je veliko prisustvo Duha, u skrivenoj kleti, prilikom čitanja knjige ili kao posledica iznenadne tragedije, koja te je približila ka Bogu. Kako god, kriza je nastala, ali si se ti pokorio Gospodu. On otvara jedna po jedna vrata od svih soba tvog srca, ispituje i odmah pravi red. Sve što se protivi mora biti izbačeno napolje. Ostaje samo ono što On nađe za vredno. Gresi koje nisi uspeo da pobediš su sada savladani, zato što On ima vlast. Tako te On ispunjava.
Šta je sa izuzetnim propratnim pojavama, oduševljenjem, uzbuđenjem? To već zavisi od stanja u kome te je našao. Ako si Ga jako dugo ostavljao da čeka na pragu, i ako si mu prilikom predanja dao odmah sve ključeve, može se tom prilikom nešto dogoditi. Ili ako si ostavio da se nataloži mnogo prašine, kada su prostorije iza vrata pune onog što se Gospodu ne dopada, kada treba napraviti potpuno novi poredak, tada se može podići velika prašina. Sve dok kuća ne bude potpuno očišćena i sve na svom mestu, dotle će trajati nemir, koji se teško zaboravlja.
Kada si Gospoda još ranije pustio u većinu soba i ostavio za sebe samo poneki ključ, može se desiti kao kod F. B. Majera, ili kod K. Ajnvuda, da Gospod u potpunom miru zauzme celo biće. Drugim rečima: ako si uvek hodao u svetlosti i tvoj nedostatak je više proizilazio iz neznanja, On može da dođe kao lagani vetrić i jedina manifestacija potpunog ispunjenja Njime može biti dublji mir, bogatija i punija svest o Njegovoj prisutnosti.
Da li se tu radi o drugom delu milosti? Ne, to je drugo iskustvo i izgleda mnogo drugih iskustava, jer je Božji blagoslov neizmeran. Džon Vesli je rekao da je ispitao 2000 obraćenih vernika i došao do zaključka da su najčešće svedočili o dva različita doživljaja. Zaključio je da od 90 do 100 onih koji su sigurno bili posvećeni, tj. ispunjeni Duhom, otpao je samo jedan. Ostali su koračali sa Bogom od svog obraćenja. Nikad nisu otpali. Čuli su odmah na početku o punini Duha, prepustili su se Hristu i Duhu Svetom odmah. Bili su spašeni, posvećeni i napunjeni Duhom pre nego što su ustali od molitve i od tog su trenutka hodali u svetlosti.
Iz svega navedenog Vesli je zaključio da je to istinsko Biblijsko iskustvo i normalan duhovni rast. Posvećenje sledi odmah posle obraćenja, tako da ova dva iskustva izgledaju kao da su istovremeno. Zašto da ne? Zar je u Božjem planu da 40 godina moramo lutati po pustinji? Ili možda želi da izađemo iz Egipta i idemo pravo u Hanan? Zašto bi smo morali da kasnimo na putu? Zar On nema snage da nas vodi direktno ka cilju? Znamo da može.
Izraelski narod je sagrešio svojom neverom. Zato je morao da se seća dva iskustva: Crvenog mora i Jordana. Između njih je bilo 40 godina. Ova dva prelaza su se mogla desiti tokom manje od 14 dana, i ne bi bilo potrebno da se spominje na četrdesetogodišnje lutanje. Moglo je da sledi neposredno jedno za drugim iskustvom.
Tako je to i sa nama. Od trenutka svog obraćenja mogli smo da živimo posvećenim životom, punim Duha, kao pobeđujući hrišćani. To, međutim, retko ko doseže. Većina preživljava svoju pustinju, gunđanje, otpadništvo - izgubljene godine. A sada, hvala Bogu, možemo da se obratimo. Zato hajdemo ponovo u Kadis-Varniju. Pređimo preko Jordana i uđimo u svetu zemlju. Prepustimo se Svetom Duhu. Predajmo mu sve ključeve i molimo Ga da preuzme vlast.
Na kraju krajeva, sigurno neće biti odlaganja i čekanja. Kako je odjednom nastala praznina, tako isto brzo prodire unutra vazduh. Božja Reč sa naglaskom na Duhu Svetom. On ima veću želju da te napuni, nego ti da budeš napunjen. On te nikada nije ostavio da čekaš, pre si ti taj koji ostavljaš Njega da čeka. Sa Njegove strane je samo toliko čekanja, koliko ti sebi daješ vremena da Mu se predaš i da Ga poslušaš. Ako moraš da čekaš, to je samo zato što ne želiš da predaš ključeve.
Božji plan za svakog je da živi u punini Duha. On želi da te poseduje, i preuzima vlast u trenutku, kad mu je prepustiš. Kad si ti voljan On preuzima vlast. I nije zadovoljan sve dotle dok u potpunosti ne preuzme vlast. Ako si mu već predao odgovornost za svoj duhovni život, onda Mu daj i vlast nad svojim porodičnim, socijalnim i građanskim životom. Celog sebe, u svim svojim relacijama. Svog duha, dušu i telo. Ovako, i samo ovako, možeš biti ispunjen Duhom Svetim.
