2. Sveti Duh
"Sveti Duh kog Bog dade..." (Dela 5,32). Šta daje Bog? Posvećenje? Svetost? Čistotu? Savršenu ljubav? Čisto srce? Pročitajmo još jednom: "Sveti Duh kog Bog dade". Pitanje ne glasi: "Šta je dao Bog?", nego: "Koga je dao Bog?" Odgovor je: "Svetog Duha". Vidite li razliku? Sveti Duh je ličnost, treća osoba Trojstva. Tako, Bog daje Duha.
Ljubljeni, da li Ga poznajete? Vlada li On u vašem životu? Ne samo njegov uticaj, nego On, lično. Ne njegovi darovi ili blagoslovi, već On sam. Poznajete li Ga?
Tražio si, tražio, tražio, ali stalno nisi zadovoljan. Moć greha u tvom životu još nije slomljena, iako ljubiš Boga. Mnogo, ah, mnogo je tu tvog "JA" i bori se, iako želiš, ali ne možeš da ga se oslobodiš. Iskušenja, za koja si mislio, da si ih se zauvek oslobodio, ranjavaju te ponovo. Gresi, kojima si se suprotstavio, od kojih si se odvratio, ismevaju se i likuju nad tvojim porazom. Tražio si nekakav poseban trenutak, doživljaj, neku natprirodnu moć, a zanemario si Njega.
Da si Ga priznao, sve bi bilo drugačije. Tamo gde počne da vlada Duh Sveti, tamo iskušenja nestaju i greh izgubi svoju moć. Zli porivi, do tog trenutka svemoćni, oslabe i nisu štetni. Brige i muke, previranja i nemiri, - telo u svim svojim previranjima - promeni se u mir i spokojstvo, staloženost i mirnoću, trpljenje i radost u Svetom Duhu.
Ljubljeni, da li hoćeš da imaš Njega ili radije hoćeš Njegov blagoslov? Zar u najdubljem kutku srca govoriš: "Sveti Duše, želim tvoje darove, ali Tebe ne želim. Blagoslovi me, ali mi ne prilazi. Daj mi svoju moć, ali me se ne dotiči." Da li je to tvoj stav? Da, ti želiš njegove darove, moć, blagoslov. Ali Svetog Duha, njega samog - ne, tu cenu nisi spreman da platiš.
Kao što vidiš, ne propovedamo posvećenje, iako je više nego potrebno, nego je posvećenje na kraju krajeva samo rezultat, objava, delo Svetog Duha. Usmeriti pažnju na posvećenje a istovremeno zanemarivati Onog koji posvećuje je najveća greška. Ne propovedamo svetost jer je ona samo jedan plod Duha koji prebiva u nama. Jednako je tako i sa čistoćom srca i savršenom ljubavlju. Tražiti na takav način posvećenje i svetost znači promašiti cilj. U telu nema savršenstva. Gde nema Svetog Duha tamo nema svetosti. Gde nema Posvetitelja tamo nema ni posvećenja.
Bog nam ne govori da ratujemo, plačemo i umiremo, da bismo postigli blagoslovljeno posvećenje, očišćenje srca, da bi postali savršeni u ljubavi. Na tome su se slomili mnogi ljudi. Voditi dušu ka takvom traženju znači poslati je u tamu. Bog, pun milosrđa, sigurno često posluša, poznavajući iskrenost srca, i javi se na njegov krik, Ali telo se Bogu nikad ne sviđa. Za duhovni uzrast nije potrebno boriti se za nešto, nego umesto toga, priznati i prihvatiti Nekog. To je Sveti Duh koga je dao Bog.
To se sigurno telu ne sviđa. Telo se radije moli i ratuje, plače i uzdiše, steže i prosi, odlaže i čeka, suprotstavlja i moljaka, zaklinje i nariče. Donosi se razlog za razlogom, srce je puno, pripremljeno, sve je gotovo, ali - blagoslov ne dolazi. Vidite, ljubljeni, da On, Sveti Duh, čini sve sam. Vi se trudite da radite nešto, da uradite sve, da radite to što je ljudski nemoguće. Ustvari ne možete očistiti svoje srce. Vi ne možete, ali Bogu slava, On može. Ne možete se uzdići iznad greha koji vas je obuhvatio. Čovek je invalid. "Telo ništa ne postiže."
Umesto svog tog nekorisnog truda, zašto ne moliš Njega, da On to omogući? Prepusti Svetom Duhu da on preuzme vlast. On će učiniti svoje delo. Posvetiti, očistiti, osloboditi. Ti to ne možeš uraditi, ali On može. Priznaj Božjeg Duha, primi taj skupoceni dar, priznaj svoju nemoć, primi Njegovu moć i podaj se Njegovom upravljanju.
