Uvod
Nisam bio u svojoj parohiji. Obavljao sam evangelizacionu službu u jednom manjem gradu. Nisam znao zašto sam tamo otišao. Zvali su me i iz drugih gradova, ali sam osećao da treba da idem u najmanji od njih. Upornost neprijatelja je bila neobično velika i ja sam provodio sate u molitvi. Propovedao sam dva puta dnevno i uprkos velikim napadima - Gospod je blagosiljao.
Bio je petak, 13. jul, jutro. Ponovo sam ustao sa osećanjem bezvoljnosti i nesigurnosti i razmišljao o tome dokle će ove kušnje još da traju. Pročitao sam Božju Reč i počeo da se molim, i odjednom se dogodilo nešto neobično. Spremao sam neke članke za objavljivanje. Među njima je bio i jedan traktat o Svetom Duhu koji je prvobitno napisao pobožni Stiven Merit. Datum je bio decembar 1895. godine. Pismo je već bilo izbledelo. Izašlo je iz štampe pre 33 godine. Dobio sam ga pre nekoliko meseci od jedne gospođe iz Los Anđelesa, da objavim u svom časopisu njegove predivne tekstove. Stavio sam ga na gomilu papira koju sam imao u redakciji i više nisam o njemu ni razmišljao.
Pa ipak je Bog, koji ne pravi greške, imao već pripremljen svoj plan. Kada sam to jutro već sve imao pripremljeno, uzeo sam gore spomenuti traktat i počeo da ga proučavam. Pročitao sam nekoliko rečenica i ubrzo je taj traktat potpuno obuzeo moju pažnju. Potpuno sam zaboravio na vreme i pročitao ga u jednom dahu. Svaki odeljak je bio o Svetom Duhu. Nikada nisam tako nešto čitao, a i da jesam, nikad me to ne bi zainteresovalo kao jutros. Knjigu od Stivena Merita - "Semjuel Moris" sam ne samo čitao, već i objavio i zbog toga primio mnoge blagoslove. Međutim, to je bilo sve. Imao sam mnogo propovedi o Duhu Svetom i mnogo puta sam iskusio Njegovo pomazanje. To što sam sada čitao nije bilo ništa novo, ali je sada Bog po prvi put probudio moje duhovne sposobnosti, tako da sam bio sposoban da shvatam kao nikad pre toga. Iako je Duh Sveti prebivao u meni, nisam Ga poznavao iskustveno, duhovno. Iz tog razloga do sada nije vladao nada mnom.
Kakva se samo veličanstvena promena dogodila! Kakvo prosvetljenje! Celo moje biće je bilo kao ozračeno. Stavio sam papire na sto i stajao kao oslepljen. Bio je to kao san, ustvari kao probuđenje iz sna. Hodao sam u krug, kao da sam izgubljen u Božjim dubinama. Govorio sam sa Svetim Duhom. Veličao sam ga i klanjao sam Mu se. Ispovedao sam svoje nepoštenje i nemarnost. Sada sam video Njega - Svetog Duha. On je odmah preuzeo ulogu Božjeg upravnika i izvršioca. Ne samo u teoriji, nego i u praksi. Nije to bilo viđenje ili pokušaj, nego Ličnost. Moje oči su bile otvorene, moje duhovno shvatanje potpuno prosvetljeno. Sijao sam u Njemu. Bio sam kao na svetom mestu, sve oko mene je bilo sveto.
Problemi koji su me godinama manje-više zamajavali, razjasnili su mi se u tom trenutku. Tako sam, na primer, uvek osećao da ima nečeg što nije biblijski i istinito u modernom učenju o jezicima, o krštenju Svetim Duhom i u naglašavanju blagoslova svetosti i posvećenja. Sad mi je to sve odjednom bilo potpuno razjašnjeno. Shvatio sam da je to On. Ne neka želja za nadnaravnim doživljajem, nego On u potpunom poznanju. A sa njime i svi darovi i blagoslovi, koje smatra za potrebne, jer "...ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće." Dakle, tu nema nikakvog fanatizma, nikakva telesna energija, nikakva sposobnost, niti stav "svetiji od tebe". Ne to. Radije umreti svemu a biti živ u Njemu. Bio je to Sveti Duh kao ličnost. On lično. O, ta Njegova ljubav!
Onda je došao teret onih koji umiru. Kako da im to objasnim? Sad moram svuda da dovodim duše ka poznanju Duha. Počeo sam da pišem. Kad je dan bio pri kraju, imao sam gotova tri članka o Duhu Svetom. Dva puta sam propovedao. Kasno uveče, posle crkvenog sastanka, ne misleći o spavanju napisao sam i potpisao ovu odluku:
"Shvatajući svoju potrebu za Duhom Svetim, u pokornosti priznajem svoje greške i nedostatke, priznajem Njega, treću osobu Trojstva, i radosno se i u potpunosti stavljam u Njegovu službu."
Sledećeg dana sam napisao još dva članka i dve pesme, osim propovedi, jer kada sam se ujutru probudio bio je Duh Sveti sa mnom, kao i pre toga. Kada sam pisao, naročito pesme, moje srce je toliko bilo puno radosti, da sam na trenutke morao da prestanem da pišem i da Ga slavim sa suzama. Sledećeg dana, 15. jula, sam dva puta propovedao i imao sam uvodnu reč na sastanku odbora. Popodne i uveče je podijum bio pun duša koje su tražile spasenje. Napisao sam još jedan članak i legao sam na počinak oko jedan sat posle ponoći.
16. jula sam se vozom vraćao kući. Na tom putovanju sam napisao još dva članka. Dva visokotiražna časopisa su ih odnela u hiljade domova i mnoga pisma čitalaca su svedočila o primljenom blagoslovu. Duše su bile učvršćene i osnažene, pogrešno učenje je bilo odbačeno i mnoge pobede su bile izvojevane. I ova svedočanstva, oplođena Duhom nosi ova knjiga u ceo svet.
Slava Bogu za Duha Svetog. Kakvu samo On ima čežnju da uđe u naš život! Nisam bio toga vredan, ali se On sagnuo da bi mi se objavio. Prenešen sam u novo carstvo, dišem u čistoj atmosferi i kao nikada pre ispunjen sam Njegovom puninom. Nisam dosegao savršenstvo. Njegovo naređenje "ispunjavajte se Duhom" važi za mene kao i dosad. To što sada želim je: da On poveća moju sposobnost, da poveća zapreminu posude, pojača moć shvatanja, da me puni ponovo i ponovo Svojom snagom. Moja molitva je uvek jedna ista: "Napuni me toliko, da ne moram više to da tražim."
