4. Ljubav odbranjena
Imam još nešto malo da kažem o tome zašto je Pavle izdvojio ljubav kao vrhovni dar.
Razlog je veoma značajan: ona traje. "Ljubav," kaže Pavle, "ne prestaje nikada". Pavle zatim započinje jednu od svojih veličanstvenih lista velikih stvari toga doba i otkriva ih jednu po jednu. On prelazi preko stvari za koje su ljudi mislili da će trajati, i pokazuje da sve one proleću, da su privremene i da prolaze.
"Ako je dar proroštva, biće okončan." U to vreme bila je ambicija svake majke da joj sin postane prorok. Stotinama godina Bog nije govorio ni kroz jednog proroka, i u to vreme prorok je bio veći od kralja. Ljudi su sa čežnjom očekivali novog glasnika i pridržavali bi se svega što bi on rekao, kao da Bog sam govori. Pavle kaže: "Ako je dar proroštva, biće okončan." Biblija je puna proročanstava. Jedno po jedno ona su "okončana," tj. ispunila su se i njihov zadatak je završen. Njihova jedina svrha danas jeste da osnažuju veru predanog čoveka.
Zatim Pavle govori o jezicima. To je bila još jedna stvar koja se veoma cenila u to vreme. "Ako je dar jezika prestaće." Kao što svi znamo, jednoga dana jezici će prestati, jer neće više biti potrebni.
Uzmite ovo u bilo kom smislu. Primera radi, uzmite ovo uopšteno o jezicima, značenje koje Pavle uopšte nije imao na umu, i koje će nam, iako nam ne može dati posebnu lekciju, pokazati osnovnu istinu. Uzmimo jezik kojim su napisana ova poglavlja - biblijski grčki. On je izišao iz svakodnevne upotrebe. Uzmimo latinski kao drugi veliki jezik toga doba. I on je izašao iz svakodnevne upotrebe pre mnogo vekova. Uzmimo indijski jezik koji takođe nestaje. Jezik Velsa, Irske, Škotski visoravni izumire pred našim očima. Trenutno najpopularnija knjiga na engleskom, pored Biblije, je Čarls Dikensova knjiga Pickwick Papers. Ona je uglavnom napisana jezikom londonskih ulica i stručnjaci nas uveravaju da će za pedeset godina bi nerazumljiva engleskom čitaocu.
Pavle ide dalje, i sa još većom pouzdanošću piše: "Ako je znanje - nestaće". Gde je sada mudrost starih? Ona je u potpunosti nestala. Školarac danas zna više nego što je znao sir Isak Njutn; njegovo znanje je nestalo. Jučerašnje novine bacite vatru i njihovo znanje nestaće. Stara izdanja velikih enciklopedija kupujete za sitne pare, i njihovo znanje je nestalo. Pogledajte kako je kočija bila iznenađena upotrebom parne mašine, kako je elektricitet prevazišao i nju i stotine drugih gotov novih otkrića, i potisnuo ih u jamu zaborava. "Ako je znanje nestaće." Na svakom otpadu čete naći gomilu starog gvožđa, par točkova, poluge, šarafe, izlomljene i zarđane. Pre dvadeset godina to je bio ponos grada. Ljudi su se bili sjatili u grad da vide veliki izum koji je sada prevaziđen i zaboravljen. I sva ponosna nauka i filozofija današnjice će uskoro ostariti.
U moje vreme je na univerzitetu u Edinburgu najznačajnija profesorska figura bio sir James Simpson, čovek koji je otkri hloroform. Nedavno je univerzitetski bibliotekar zamolio njegovog naslednika i nećaka, profesora Simpsona, da odstrani zastarele knjige na tu temu. Profesorov odgovor je bio: "Uzmite svaku knjigu koja je starija od deset godina i odnesite je podrum."
Sir James Simpson je pre samo par godina bio veliki autoritet. Ljudi sa svih strana su dolazili da se posavetuju sa njim. A sada je skoro sve učenje iz tog vremena današnjom naukom osuđeno na zaborav. I isto to važi za svaku granu nauke. "Jer delimično saznajemo i gledamo pomoću ogledala - u zagonetki." Znanje ne traje.
Možete li mi reći bilo šta što će trajati. Pavle mnoge stvari nije imenovao. Nije pomenuo novac, sreću, slavu; ali je izabrao neke velike stvari, stvari koje su najbolji ljudi smatrali za nešto vredno i ljubomorno ih čuvali. Pavle nije imao ništa protiv ovih stvari. Sve što je on rekao je da one neće trajati. To su bile velike, ali ne i vrhovne stvari i postojalo je nešto iznad i preko njih.
Ono što mi jesmo je puno šire od onoga što radimo ili onoga što posedujemo. Mnoge stvari koje ljudi nazivaju grehom nisu greh već su prolazne. To je omiljeni argument Novog zaveta. Jovan kaže za ovaj svet ne da je u grehu, već da jednostavno "prolazi". Mnoge stvari na svetu su prekrasne, prelepe i veličanstvene, ali ne traju. Sve što je na ovom svetu, požuda oka, požuda tela i ponos života traje samo zakratko. Zbog toga ne volite svet. Ništa što je u njemu nije vredno života i posvećenja besmrtne duše. Besmrtna duša se treba predati nečemu što je isto tako besmrtno. A jedine besmrtne stvari su ove: "Sada pak ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njima najveća."
Neki smatraju da će dve od ove tri stvari takođe proći - vera u vid, nada u užitak. Pavle nam to ne kaže. Mi sada znamo tako malo o životu koji dolazi posle. Ali ono što je sigurno je da ljubav mora trajati. Bog, večni Bog, je ljubav. Želite, stoga, taj večni dar, tu jednu stvar koja će sigurno stajati, tu jednu valutu koja će važiti u univerzumu kada sve ostale valute postanu bezvredne. Predaćete sebe mnogim stvarima, predajte se prvo ljubavi. Odnosite se prema stvarima proporcionalno. Neka barem prvi veliki cilj naših života bude da dostignemo karakter odbranjen ovim rečima, karakter - Hristov karakter - koji je izgrađen oko ljubavi.
Rekao sam da je ovo večno. Da li ste ikada primetili kako Jovan neprestano povezuje ljubav i veru sa večnim životom? Kada sam bio dečak nije mi bilo rečeno: "Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život." Ono što je meni govoreno, a to još pamtim, jeste: da je Bog toliko voleo ovaj svet da ću, ukoliko ja verujem u Njega, imati nešto što se zove mir, ili ću imati odmor, ili radost, ili sigurnost. Ali ja sam sam morao otkriti da ko god da veruje u Njega - tj. ko god da ga voli, jer je poverenje avenija koja vodi do ljubavi - ima večni život.
Evanđelje čoveku nudi život. Nikada nemojte ljudima ponuditi samo zalogajčić Evanđelja. Nemojte im nuditi samo radost, ili samo mir, ili samo odmor, ili samo sigurnost. Kažite im kako je Hrist došao da ljudima da izobilniji život od onoga koji imaju. Život koji obiluje ljubavlju samim tim obiluje i spasenjem za njih i ispunjenjem Hristovog velikog poslanja ovome svetu. Jedino tada evanđelje može okupirati celog čoveka - telo, dušu i duh - i svakom delu njegove prirode dati i zadatak i nagradu.
Mnoga trenutna evanđelja su usmerena samo na jedan deo čovekove prirode. Ona nude mir, a ne život, veru, a ne ljubav, opravdanje, a ne obnovljenje. A ljudi otpadaju od takve religije zato što ih ona nikada u stvari nije ni držala. Njihova kompletna narav nije bila okupirana. Nudio im se ništa dublji i ništa radosniji način života od onoga što su već imali. Svima je jasno da se samo punija i kvalitetnija ljubav može nadmetati sa ljubavlju koju ovaj svet daje.
Obilno voleti znači obilno živeti, a voleti večno znači živeti večno. Stoga je večni život nerazdvojno vezan s ljubavlju. Mi želimo živeti večno iz istog razloga iz kojeg želimo živeti i sutra. A zašto želimo živeti sutra? Da li zbog toga što vas neko voli? I koga želite videti sutra, sa kime želite biti, koga želite voleti? Ne postoji nijedan drugi razlog zbog kojeg bi trebalo nastaviti život sem toga da volimo i da budemo voljeni. Kada čovek nema nikoga oko sebe da ga voli, on izvršava samoubistvo. Dok god on ima prijatelje, one koji ga vole i one koje on voli, on će živeti, jer voleti znači živeti. Čak i da je to ljubav od strane psa, ona će ga održati u životu; ali ako i nje nestane čovek više nema kontakta sa životom, nema razloga da živi. On umire od svoje ruke.
Večni život isto tako znači poznavati Boga, a Bog je ljubav. Ovo je lično Hristova definicija. Razmislite o njoj: "A ovo je večni život, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao."
Ljubav mora biti večna, jer je Bog večan. Poslednja analiza nas vodi do zaključka - ljubav je život. Ljubav nikada ne prestaje, i život nikada ne prestaje, dok god ima ljubavi. To je filozofija onoga što Pavle pokazuje; razlog zbog kojeg ljubav treba da je vrhovno nešto u prirodi svih stvari, zato što će trajati; zato što je takva priroda deo večnog života. To je nešto što živimo sada, a ne nešto što ćemo dobiti kada umremo. Malo ćemo šansi imati da dobijemo ovo kada umremo, ukoliko to već sada ne živimo. Ništa gore ne može snaći čoveka na ovom svetu od toga da živi i ostari sam, a da ne voli i da nije voljen. Biti izgubljen znači živeti u neobnovljivom stanju bez da se voli i da se bude voljen, a biti spasen znači voleti. Onaj koji prebiva u ljubavi već prebiva u Bogu. Jer Bog je ljubav.
Sada sam već pri samom kraju. Koliko od vas će mi se pridružiti u čitanju ovog poglavlja jednom nedeljno za sledeća tri meseca? Jedan čovek je to jednom uradio i to mu je promenilo čitav život. Da li ćete i vi to uraditi? To je za najveću stvar na svetu. Možete početi čitati svakodnevno, naročito stihove koji opisuju savršen karakter. "Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se." Usvojite ove osobine. Tada je sve što radite večno i vredno, i vredi odvojiti vreme za to. Nijedan čovek ne može postati svetac u snu. Da bi se ispunili postavljeni uslovi potrebni su molitva, razmišljanje i vreme, kao što i napredak u bilo kom pravcu, telesnom ili intelektualnom, zahteva pripreme i negu. Posvetite se jednoj stvari: zamenite po svaku cenu svoj za ovaj transcendentalni i uzvišeni karakter.
Kad pogledate svoj život unazad, otkrićete da su trenuci koji se ističu i u kojima ste stvarno živeli, ustvari oni u kojima ste nešto uradili sa ljubavlju. Dok memorija prelazi kroz prošlost iznad i preko svih prolaznih životnih zadovoljstava iskaču oni vrhovni časovi u kojima ste bili u stanju da neprimetno učinite nešto dobro za ljude oko vas, sitnice o kojima ne vredi pričati ali koje su ušle u vaš večni život. Ja sam video skoro sve prekrasne stvari koje je Bog napravio. Uživao sam skoro u svakom zadovoljstvu koje je on planirao za čoveka. A ipak, kada se osvrnem unazad, vidim kako iz sveg mog bogatog života iskaču četiri ili pet kratkih iskustava u kojima se Božja ljubav ogledala u nekoj slaboj imitaciji, u nekom malom delu moje ljubavi. Na neki način mi se čini da su ove stvari jedino što preostaje o čovekovog života. Sve ostalo u našem životu je prolazno. Svako drugo dobro je vizionarsko. Ali dela ljubavi o kojima ne zna nijedan čovek, i za koja niko ne može saznati - nikada ne propadaju.
U Matejevom evanđelju sudnji dan je predstavljen tako da Isus sedi na tronu i odvaja ovce od koza. Test čoveka nije prikazan kao "kako sam ja verovao?" već u "kako sam ja voleo?" Test religije, završni test religije nije religioznost već ljubav. Ja kažem da završni test religije na taj veliki dan nije religioznost, već ljubav: ne šta sam ja uradio, ne šta sam verovao, ne šta sam postigao, već kako sam ispunio obično svakodnevno milosrđe. Gresi poslanja nisu ni pomenuti u toj strašnoj optužnici. Nama se sudi po onome što mi nismo uradili, po gresima propuštanja. Drugačije i ne može biti. Uzdržavanje ljubavi je negiranje Hristovog Duha, dokaz da ga nikada nismo poznavali, da je o za nas živeo uzalud. To znači da on nije izmenio ništa u našim mislima, da nije podstakao naše živote, da nikada nismo bi blizu njega i da nismo bili zahvaćeni revnošću njegove samilosti prema svetu. To znači:
Za sebe sam živeo, na sebe sam mislio,
Za sebe i nikog drugog -
Kao da Isus nije ni živeo,
Kao da nije ni umro.
Ljudi ovog sveta će stajati pred Sinom Čovečjim. Njima će biti suđeno u prisustvu čovečanstva. Sam spektakl, sam prizor, tiho će osuditi svakoga. Tamo će biti oni koje smo sreli i kojima smo pomogli; ili će tamo biti gomila koju nismo žalili i koju smo zapostavili i prezirali. Nije potreban nikakav drugi svedok. Neće biti potrebna nijedna druga optužba sem nedostatka ljubavi.
Ne dajte se zavarati. Reči koje ćemo svi mi jednom čuti neće biti reči teologije već života, ne reči crkava i svetaca već gladnih i siromašnih, ne temelja i doktrina već skrovišta i odeće, ne Biblija i molitvenika, već čaša hladne vode u Hristovo ime. Hvala Bogu da se današnje hrišćanstvo približava potrebama sveta. Živite da to pomognete. Hvala Bogu da ljudi za dlaku bolje znaju šta je religija, šta je Bog, ko je Hrist, gde je Hrist.
Ko je Hrist? Onaj koji je hranio gladne, oblačio gole, posećivao bolesne. A gde je Hrist? Gde? "I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima." A koji ljudi pripadaju Hristu? "I svako ko voli od Boga je rođen i poznaje Boga."
