2. Ljubav upoređena
Pavle započinje upoređujući ljubav sa ostalim stvarima o kojima su ljudi tog vremena mnogo razmišljali. Ja neću detaljno govorili o svim stvarima. Njihova inferiornost je očigledna.
On ljubav upoređuje sa rečitošću. To je veoma uzvišen dar koji omogućuje da se dotaknu ljudske duše i da se podstaknu na uzvišena i sveta dela! Pavle kaže: "Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju." Mi svi znamo zašto. Svi smo mi osetili zvučanje reči bez emocija, njihovu ispraznost, neopisivu neubedljivost rečitosti iza koje ne stoji ljubav.
On ljubav upoređuje sa proročanstvima, čudesima, verom, milosrđem. Zašto je ljubav veća od vere? Zato što je cilj veći od sredstava. A zašto je ljubav veća od milosrđa? Zato što je celina veća od jednog dela.
Ljubav je veća od vere zato što je cilj veći od sredstava. U čemu je svrha vere? U tome da poveže dušu sa Bogom. A u čemu je cilj povezivanja duše sa Bogom? U tome da čovek može postati nalik Bogu. Bog je ljubav. Iz svega ovoga proizilazi da je vera sredstvo kojim se stiže do cilja koji je ljubav. Ljubav je, stoga, očigledno veća od vere. "I ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam."
"I ako hraneći siromaha razdelim sve svoje imanje..." - ljubav je veća od milosrđa zato što je celina veća od jednog dela. Milosrđe je samo mali deo ljubavi, samo jedna od njenih mnogobrojnih avenija.
Čak može i postojati, a i postoji, milosrđe bez ljubavi. Veoma je lako dati pare prosjaku na ulici. To je uglavnom lakše nego da mu ne date ništa. A ljubav se često sastoji od uzdržavanja. Mi jednim novčićem kupujemo olakšanje od sažaljenja koje smo osetili kada smo videli mizeriju. Kada bismo stvarno voleli tog prosjaka, mi bismo učinili više za njega. Znači da "ako hraneći siromaha razdelim sve svoje imanje, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi."
Zatim Pavle upoređuje ljubav sa žrtvovanjem i mučeništvom: I ako predam svoje telo da budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi." Najbolja stvar koju misionari mogu odneti mnogobošcima jeste Božja ljubav u njihovim srcima. Ona je univerzalni jezik. Godine će proteći pre nego što oni progovore kineski ili neki indijski dijalekt. Od dana kada stupe u drugu zemlju jezik ljubavi koji svi razumeju komuniciraće svojom nesvesnom rečitošću.
Čovek je taj koji je misionar, ne njegove reči. Njegov karakter je njegova poruka. U srcu Afrike, kraj velikih jezera, sreo sam crnce i crnkinje koji su pamtili jedinog belca kojeg su ikada videli - Davida Livingstona. Ako sledite put kojim je on išao, vidite kako se ljudska lica razvedravaju dok vam pričaju o ljubaznom doktoru koji je tamo bio pre mnogo godina. Nisu ga mogli razumeti, ali su osećali ljubav kojom je bilo ispunjeno njegovo srce. Oni su znali da je to bila ljubav iako im on nije progovorio ni reči.
Ako unesete tu jednostavnu ljubav u ono čime se bavite i za ta živite, vaš će rad biti uspešan. Ne možete uzeti ništa veće, a ne treba vam ni ništa manje. Možete ispuniti bilo šta i možete se uvek žrtvovati, ali ako predate vaše telo da bude spaljeno, a nemate ljubavi, neće koristiti ni vama a ni Hristovom cilju ništa.
