1. Ljubav: najveća stvar na svetu
Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako hraneći siromahe razdelim sve svoje imanje, i ako predam svoje telo - da budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje, svemu sv nada, sve trpi.
Ljubav ne prestaje nikada. Ako je dar proroštva - biće okončan, ako je dar jezika - prestaće, ako je znanje - nestaće. Jer delimično saznajemo i delimično prorokujemo; kada pak dođe ono savršeno, prestaće ono delimično. Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio sam kao dete, zaključivao sam kao dete. A kad sam postao čovek, prestao sam s detinjarijama. Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem delimično, a onda ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat. Sada pak ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njima najveća. (1. Korinćanima 13)
Ljudi su se oduvek pitali koje je vrhovno dobro. Čovek ima život pred sobom i može ga proživeti samo jednom. Koji je to najplemenitiji objekat kojem čovek treba da teži? Koji je taj vrhovni dar koji čovek treba da priželjkuje?
Navikli smo da nam govore kako je najveća stvar u religioznom životu vera. Ta velika reč je vekovima bila ključ popularne religije, i mi smo se sa lakoćom navikli da je smatramo najvećom stvari na svetu. Ali nismo u pravu. Ako nam je to rečeno, mi možemo promašiti cilj. U trinaestom poglavlju Prve poslanice Korinćanima Pavle nas vodi do same srži hrišćanstva, i tamo vidimo da je "najveća među njima ljubav".
Pavle nije napravio previd. On je o veri govorio samo trenutak pre toga. Rekao je: "I ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam". Pavle ne zaboravlja, već namerno upoređuje, "sada pak ostaje vera, nada, ljubav"; odluka pada bez trunke oklevanja, "najveća među njima je ljubav".
Ovo nije predrasuda. Čovek je sklon da drugima predlaže ono u čemu je on sam najbolji. Pavlu najjača tačka nije bila ljubav. Pažljivi student može primetiti prekrasnu nežnost koja je rasla i sazrevala u Pavlovom karakteru tokom vremena, ali Pavlova ruka, kada je on prvi put napisao "najveća među njima je ljubav", bila je natopljena krvlju.
Poslanica Korinćanima nije jedina koja proglašava ljubav za vrhovno dobro. Remek dela hrišćanstva govore istu stvar. Petar nam kaže: "Pre svega, imajte među sobom istrajnu ljubav". Pre svega. Jovan ide još dalje kada kaže: "Bog je ljubav".
Da li se sećate kada je Pavle rekao da je "ljubav ispunjenje zakona." Da li ste ikada razmišljali šta je on time hteo da kaže? U to vreme ljudi su radili da bi otišli na nebo tako što su se držali deset zapovesti, i još sto i deset drugih koje su oni sami smislili. Hrist je došao i rekao: "Ja ću vam pokazati jednostavniji način. Ako ispunite jednu stvar, ostalih sto i deset ćete ispuniti bez i da razmišljate o njima. Ako volite, vi ćete nesvesno ispuniti sav zakon."
Sami možete videti koliko je ovo istinito. Uzmimo za primer bilo koju od zapovesti. "Nemoj imati drugih bogova uza me." Ako čovek voli Boga, ne treba mu kazati da odbaci druge bogove. Ljubav je ispunjenje te zapovesti. "Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega." Da li bi čoveku palo na pamet da zalud uzme ime Gospodnje ako ga voli? "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ." Zar čoveku ne bi bilo drago da jedan od dana u sedmici u potpunosti posveti onome koga voli? Ljubav bi ispunila sve zapovesti koje se odnose na Boga.
Na isti način, ako voli druge, čoveku niko ne bi morao reći da poštuje svoga oca i majku, jer ne bi bio u stanju da uradi ništa drugo. Besmisleno bi bilo govoriti mu da ne ubija. Bila bi uvreda kazati mu da ne krade - kako bi mogao krasti od onih koje voli! Bilo bi suvišno moliti ga da ne svedoči lažno protiv bližnjega svoga. Ako bi čovek voleo bližnjega svoga, lažno svedočenje bi bilo poslednja stvar koju bi on uradio. Nikada vam ne bi palo na pamet da ga opominjete da ne želi ono što ima njegov bližnji. Čovek bi više uživao u tome da nešto drugi poseduiu. Na ovaj način "ljubav je ispunjenje zakona". Ona je pravilo za ispunjavanje svih pravila, nova zapovest za ispunjavanje svih starih zapovesti, Hristova tajna hrišćanskog života.
Pavle je to shvatio, i u prekrasnom poglavlju o ljubavi pružio nam najlepši i najoriginalniji opis tog vrhovnog dobra. Možemo ga podeliti na tri dela. Na početku poglavlja ljubav je upoređena; u sredini, ljubav je analizirana; na kraju, ljubav je odbranjena kao vrhovni dar.
