4. Praznik prvih snopova
Ovaj praznik se po svom duhovnom značaju nalazi u povezanosti sa praznicima ispred njega. Čitamo u Pismu:
"Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj, tada donesite snop prvina od žetve(1) svoje k svešteniku; a on neka obrće snop pred Gospodom, da bi vam se primio; sutradan po suboti neka ga obrće sveštenik." (3. Mojsijeva 23:9-11)
Sabat na kojeg se Bog poziva ovom prilikom pripada prazniku Pashe ili Pashalnoj sedmici (Vidi 3. Mojsijeva 23:5-8). Znači da imamo tri praznika koji nastupaju jedan za drugim i po svom značaju oni su međusobno tesno povezani. Dok su prva dva praznika trebala biti praznovana još u pustinji, dotle je treći praznik trebao biti praznovan tek u zemlji u koju će doći. On je trebao postati novim običajem. Trebali su se prinositi snopovi od prvina na subotnji dan iza Pashalne sedmice. Taj treći praznik nije mogao biti slavljen u pustinji, pošto u pustinji nije moglo biti ni žetve. Od kuda bi se onda mogli uzeti snopovi od prvina?
Ali kakvo je duhovno značenje praznika snopova od prvina? Već samo vreme koje je bilo određeno za njihovo prinošenje ne ostavlja nas u sumnji šta ono prikazuje.
Kao što nam je poznato, Reč Božja naziva Gospoda Isusa Hrista "našom pashom". On je "jagnje bez greške i bez mane". On je umro za nas i nazvan je "Prvenac onima, koji usnuše" (1. Korinćanima 15:20). Po Božjoj providnosti Gospod je trebao umreti baš u to vreme, iako ga neprijatelji nisu htjeli ubiti za vreme trajanja Pashe, pošto su se plašili da se narod ne pobuni. A što se desilo? "Po suboti, u osvit prvoga dana u nedelji..." (Matej 28:1a), slavno je uskrsnuo iz mrtvih i ustao iz groba Isus Hrist, onaj koji je nekoliko dana ranije kao "jagnje Božje" ispunio čudotvorno delo spasenja. On je pao u zemlju kao pšenično zrno i umro (Vidi Jovan 12:24); ali kao "prvenac onima, koji usnuše" (1. Korinćanima 15:20) Bog Ga je slavno podigao iz mrtvih i ponovno doveo u život. Tako je On ispunjenje onog divnog primera, kojeg nam je Bog dao u slici Praznika prvih snopova. Drugim rečima: prinošenje "snopova od prvog žetvenog otkosa" je draga i pogodna usporedba o uskrsnuću Isusa Hrista. "Prvog dana u nedelji", ili na "dan posle Sabata" kojeg hrišćani od onog vremena drže(2) kao "Dan Gospodnji" svake sedmice, On se povratio iz mrtvih. Tom primeru odgovara i činjenica, da na dan prinošenja prvih snopova nije bilo određeno prinositi žrtvu za grehe pred Bogom. On je nije zahtevao. Naš tekst nam kaže, da onog dana kada se taj snop prvina bude od sveštenika obrtan(3) pred Gospodom, treba prineti samo žrtvu paljenicu, žrtvu ognjenu i naljev, ali nije trebalo prinositi žrtvu za grehe, koju je inače Bog od njih zahtevao kod svih ostalih jevrejskih praznika (Vidi 3. Mojsijeva 23:12-13).(4)
Radi čega to nije bilo potrebno prilikom praznika prvog otkosa? Upravo zbog toga, što je taj praznik slika uskrsnuća Isusa Hrista, a On je čisti i sveti Božji Sin, koji je već ranije kao pashalno janje dao svoj život za odstranjivanje naših greha i sam je sebe predao kao žrtvu na zaklanje (Vidi Jevrejima 9:26). Greh je bio izmiren kroz Njegovu žrtvu, koja ima večnu i savršenu vrednost i za uvek su gresi bili odstranjeni ispred Božjih očiju. Tada je On "po Duhu i po svetosti" bio probuđen iz mrtvih. Tako više nije bilo mesta a ni potrebe da se prinosi žrtva za grehe.
Kao što je prinošenje prvog zrelog snopa na dan posle pashalne sedmice otvorilo vreme žetvi i bilo njenim početkom, tako je i divno uskrsnuće Gospoda Isusa Hrista postalo početkom i garancijom za Njegove izbavljene. U vezi toga čitamo: "Ali svaki u svom redu: Novina Hrist; a po tom oni koji verovaše Hristu o Njegovu dolasku" (1. Korinćanima 15:23). Kao što se za Hrista kaže da je On "uskrsnuo iz mrtvih", tako će i uskrsnuće vernih biti "uskrsnuće iz mrtvih". Ostali mrtvaci, to jest oni koji su umrli bez obraćenja, oni će ostati u svojim grobovima, dok će izbavljenici Gospodnji uskrsnuti u preobraženim telesima, a oni koji još budu živeli pri Gospodnjem dolasku, oni će biti preobučeni i proslavljeni. Radi toga kaže Sveto pismo: "A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina." (Otkrivenje 20:5-6). Mnogi ljudi u hrišćanskim zemljama veruju da će doći do sveopšteg uskrsnuća mrtvih - spasenih i izgubljenih - koje se treba dogoditi na "sudnji dan" to jest, kao poslednji događaj na kraju sveta. Iako je to bolje verovati, nego li biti poput Saduceja, koji su učili da uopšte neće doći do uskrsnuća, to još uvek nije ispravno učenje, i ne odgovara učenju Novog zaveta. Po Božjoj Reči neće istovremeno doći do uskrsnuća spašenih i bezbožnih ljudi. Ni Jevreji nisu imali jasnu sliku o tome. Oni su verovali da će jednom doći do "uskrsnuća mrtvih". Hrist i Njegovi apostoli su jasno govorili o "uskrsnuću iz mrtvih" i to razumeli.
Možda će neki čitatelji čitajući ovo pomisliti poput Isusovih učenika, nakon što su se vratili sa brda preobraženja. Tada su po prvi puta čuli reči iz Gospodnjih usta o toj divnoj pojavi i začuđeno su se upitali: "...šta znači uskrsnuti od mrtvih? " (Marko 9:9-10). I o tome nekoliko reči: Uskrsnuće vernih je po svome karakteru slično uskrsnuću Isusa Hrista i Njemu podložno. Ono se naziva "uskrsnuće pravednih" ili "uskrsnuće života" ili "prvo uskrsnuće". To uskrsnuće desiće se barem hiljadu godina ranije nego li "svih ostalih mrtvaca". "Uskrsnuće nepravednih" se osim toga još naziva i "uskrsnuće za sud". Prvo uskrsnuće će biti sretno i divno, ali drugo uskrsnuće će biti strašno i užasno, jer njemu sledi "druga smrt - ognjeno jezero". Za jedne stoji napisano: "Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom uskrsnuću", a za druge: I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno" (Otkrivenje 20:4-15; Dela 24:15; Luka 14:14; Jovan 5:28-29).
Apostol Pavle piše vernicima i teši ih, da ne trebaju biti tužni zbog umrlih u Gospodu, kao što tuguju oni koji nemaju nade. On im je rekao da će Gospod ponovno doći, kako bi uskrsnuo verne iz mrtvih, a koji se tada nađu na životu, njih će preobraziti i onda ih sve povesti u nebeski Očev dom (Vidi 1. Solunjanima 4:13-18; 1. Korinćanima 15:51-58). Ovo uskrsnuće onih koji su zaspali u Hristu i preobraženje onih vernika koji još budu živeli na zemlji, koje je Bog u vreme milosti pozvao iz svih naroda na zemlji i spasio ih, to je žetva koja sledi iza prinošenja prvih snopova.
Stvarno, kako je divna nada vernih u pogledu buduće slave i u pogledu cele večnosti!
Kako će proći oni koji se nisu obratili, već su ostali u svojim gresima i zatim umrli? Čitamo da će i oni uskrsnuti iz svojih grobova, ako ih večni sud ne dostigne još za njihova života, kako bi stali pred Sudiju sveta. I videh veliki beli presto, i Onoga što seđaše na njemu..." (Otkrivenje 20:11). Tamo će im biti suđeno "po njihovim delima" (Otkrivenje 20:12). I "...bačeni beše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt" (Otkrivenje 20:14). Kako je strašan Božji pravedni gnjev i Njegov sud nad gresima i bezbožnošću!
Dragi čitatelju, u kakvom stanju se nalazi tvoja besmrtna i skupocena duša? Kakvo će biti tvoje uskrsnuće? Da li ti pripadaš prvom ili drugom uskrsnuću? Ako si shvatio ko si i šta si pred Bogom, te ako čezneš za spasenjem, onda u veri potraži zaklon kod Isusa Hrista, istinskog pashalnog jagnjeta (Vidi 1. Korinćanima 5:7), tada ćeš se uklopiti u žetvu prvenaca (Vidi Jakovljeva 1:18). Tek tada ćeš moći istinski slaviti i svedočiti za tvog Spasitelja rečima: Isus živi, a s Njim živim i ja!
Ako si to doživeo, da li želiš i ti posvedočiti tvojim rečima i životom i imati sigurno i radosno pouzdanje i nadu: "... ne bih li kako dostigao uskrsnuće od mrtvih" (Filipljanima 3:11)? Veoma je divno, da je Isus Hrist ono istinsko pashalno jagnje svih izbavljenih. On je nosio i izbrisao sve naše grehe, a sada kao "snop prvog otkosa" stoji pred Bogom kao "prvenac onima koji usnuše" (1. Korinćanima 15:20)! Tako je On već radi nas uzišao na nebo i u večnu slavu. U Njemu, uskrslom i proslavljenom Sinu Čovečjem: "Koji je početak, prvorođeni od mrtvih" (Kološanima 1:18), Bog već sada gleda sve verne prenešene u večnu slavu. Radi toga nam i apostol Pavle radosno dovikuje: "A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi" (Rimljanima 8:30). Uskoro ćemo i stvarno biti kod Hrista, proslavljati Ga u veke vekova. On je rekao: "Oče, hoću, da oni, koje si mi dao, budu sa mnom, gde sam ja, da vide moju slavu, koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanka sveta" (Jovan 17:24). I još tri puta On dovikuje Svojima u posljednjem poglavlju Svetog pisma: "evo, dolazim brzo" (Otkrivenje 22:7; Otkrivenje 12:20).
Dođi uskoro Gospode Isuse, željno te čekamo,
naše oči sada ka prestolu milosti podižemo!
Sve Te više prizivamo i na Tebe čekamo,
Tebi se nadamo i Tebe Božji Sine trebamo.
Duh i nevesta podižu oči svoje,
i čekaju da se ispuni obećanje Tvoje!
Da ih sa zemlje uzdigneš Ti,
i Sebi privučeš u sve večnosti.
Duha Svog Ti poznaješ,
nevestu Svoju ti uslišavaš;
Isuse, dođi uskoro jer mi te čekamo,
i jedino Tebi mi se sad nadamo!
^1 Ili tačnije: "Snop prvog otkosa vaše žetve".
^2 Vidi Dela 20:7; 1. Korinćanima 16:2; Otkrivenje 1:10.
^3 To znači na rukama ili laktovima prevrtati snopove amo-tamo pred Gospodom, kao znak da su prinešeni Gospodu.
^4 Uporedi 4. Mojsijeva 28-29; iznimku je činio jedino Sabat kao svedočanstvo svetog, savršenog i večnog Božjeg mirovanja.
