3. Praznik beskvasnih hlebova
U bliskoj povezanosti sa Pashom je praznik beskvasnih hlebova. Zbog toga ova dva praznika možemo gledati i kao jedan praznik. Čitamo:
"Četrnaestog dana prvog meseca uveče, pasha je Gospodnja. A petnaestog dana istog meseca praznik je presnih hlebova Gospodu; sedam dana jedite hlebove presne. Prvi dan neka vam bude sabor sveti, nikakav posao ropski ne radite. Nego za sedam dana prinosite Gospodu žrtve ognjene; a sedmi dan neka je sabor sveti; ne radite nijedan posao ropski." (3. Mojsijeva 23:5-8).
Ta dva praznika su bila blizu jedan drugome, jer praznik beskvasnih hlebova se nadovezivao na praznik Pashe i iz njega je proizlazio. Svi oni Gospodnji praznici koji su trajali samo jedan dan, kao na primer praznik Pashe, upozoravaju nas na jedno jedinstveno blagoslovljeno delo ili na čin Božjeg spasenja, koji je tada još ležao u budućnosti. Ali oni praznici u jevrejskoj godini, koji su trajali nekoliko dana, kao na primer sedmodnevni praznik beskvasnih hlebova, koji se nalazio na početku godine i osmodnevni praznik senica koji se nalazio na začelju ostalih praznika su praslike i nose celi smisao blagoslovljenih vremena u koja je Bog nameravao uvesti svoj narod. Tako su na primer sedam dana u koje se sav kvasac morao odstraniti iz Izraelskih domova, a Izraelci smeli jesti samo beskvasne hlebove, to je slika celog karaktera i života vernika za vreme njegova života na zemlji. Od onog dana kada se obratio i pomirio sa Bogom, pa do kraja njegova životnog putovanja na zemlji, vernik ne sme više služiti grehu, već Bogu i treba Mu služiti u istinskoj pravednosti i svetosti.
Ovih sedam dana beskvasnih hlebova slikovito i jasno govore o svetom zajedništvu sa Bogom. Vernik je na to pozvan i osposobljen za celi budući život, iako se nalazi okružen zlim i pokvarenim svetom, te u pokvarenom naraštaju.
Vernici imaju sveto i radosno zajedništvo sa Bogom, a ono se zasniva jedino na iskupljujućoj krvi Isusa Hrista. Ali to zajedništvo ima kao preduslov odbacivanje svega zla i potpuno otklanjanje "kvasca". Sva nečistoća i zlo treba i mora biti otklonjeno i izbačeno, ako želimo živeti u nepomućenom Božjem svetlu. Mi čitamo u Božjoj Reči o duhovnom značenju praznika beskvasnih hlebova:
"Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos. Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine." (1. Korinćanima 5:7-8).
To znači da moramo odbaciti i osuditi svako zlo, kao i naše loše navike.
Ali sada želimo razmišljati o važnim razlikama između temelja našeg zajedništva sa Bogom i o uslovima koje treba ispuniti, ako želimo da dođe do tog sretnog zajedništva. Na koji način možemo doći do tog užitka? Podloga na kojoj se to ostvaruje je i ostaje skupocena krv Hristova, a uslov pod kojim se to može ostvariti je: spoljašnja i unutrašnja odvojenost od svakoga zla. Prvo, duša traži utočište kod Hristove krvi; to se dešava samo jednom, ali važi za svagda. Radi toga se ne treba ponavljati, a i ne može se ponoviti. Zatim sledi opomena: "Očistite stari kvasac". To je odvojenje i odbacivanje svih vrsta zla i nečistoće. Ovo se treba činiti tokom celog našeg života. To se treba uvek iznova ponavljati ili sprovoditi u delo. Da, to je ono praktično čišćenje i posvećenje vernika, tako da on postepeno napreduje, ali savršenost može postići tek kada bude stigao na cilj ka Hristu. Kao praslika nam služi praznik beskvasnih hlebova koji je trajao sedam dana, to jest celu jednu sedmicu.
Da su se Izraelci ponadali da će izbeći sud na taj način što budu jeli beskvasni hleb, a da po dovratnicima nisu poškropili krv jagnjeta, onda bi se gorko prevarili. Njih bi Božji sud sigurno pogodio. Samo krv, da jedino krv ih je zaštitila, tako da ih se nije smeo dotaći nadolazeći sud. Nastupilo je pomirenje i zajedništvo s Bogom. To se moglo doživeti i u tome uživati, ako su iskupljeni bili spremni izbaciti sav kvasac iz svojih kuća.
Kako ozbiljno govori Božje naređenje našim srcima i našoj savesti! Mi koji smo kroz Božju milost spašeni jednom za svagda, pomireni smo s Bogom kroz Hristovu krv, i trebamo svom snagom nove prirode i Svetog Duha "zamrziti zlo" i izbegavati" ga. "Imajući dakle ovakva obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu" (2. Korinćanima 1:1).
Samo na taj način možemo uživati u miru s Bogom i imati pravo zajedništvo s Njim. Samo tada ćemo biti svesni Božje prisutnosti. "Ako rečemo da imamo zajednicu s Njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine" (1. Jovanova 1:6). "Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao bo je On hodio" (1. Jovanova 2:6). Bog je svetlo i ko želi za Njega živeti, taj mora živeti u svetlu. On mora sve osuditi i odbaciti što se ne poklapa sa svetlom.
Na kraju želimo još nešto reći u vezi rada. Dva puta stoji zapisano (stihovi 7 i 8) koji govore da je za vreme trajanja sedmodnevnog praznika bilo zabranjeno raditi bilo kakav ropski posao, i da je svaki dan trebalo iznova prinositi ognjenu žrtvu Bogu.
Bog je zabranio korištenje "kvasca" za vreme praznika, jer on je slika zla i greha, a On je isto tako zabranio i rekao: "Nikakoga posla ropskoga ne radite". To služi kao slika truda u zakonskom smislu i duhu. Ovde se ne govori, kao što je to jasno pronicljivim hrišćanima o praktičnom posvećenju Božjeg naroda, i njegovom predanju za službu i delo Božje na zemlji. Ne, to nije "ropski posao" a niti zakonska služba, već slobodna i dobrovoljna odluka i duboka čežnja obnovljene duše. To je blagoslovljeni plod zajedništva sa Gospodom i delo Svetoga Duha! Kada neka duša upozna Hrista kao svog Izbavitelja i Gospoda, te u Njegovoj skupocenosti stvarno uživa, onda ona neprekidno govori poput apostola Pavla: "Jer je meni život Hrist..." (Filipljanima 1:21). On je razlog i cilj smisaonog života.
Isuse, uzmi sad život moj,
Tebi ga dajem, neka je Tvoj.
Moje vreme Tebi predajem,
Svaki dan Tebi posvećujem!
I to predanje za Gospoda i Njegovo delo, te praktično prikazivanje Hristovih misli u vernima je miomiris pred Bogom i skupocena "ognjena žrtva". Svaki dan iznova vernici trebaju biti: "Napunjeni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božju" (Filipljanima 1:11). To trebaju prinositi, kao što se za svih sedam dana praznika beskvasnih hlebova dnevno prinosila nova ognjena žrtva. Ne samo da treba otkloniti kvasac, to jest zlo sa puta i iz života vernika, već se kod njega treba naći ono što je dobro:
"... što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite" (Filipljanima 4:8).
To donosi Bogu slavu i tako mu se služi. Bogu se ne sviđa "ropski posao", ali On očekuje od Svojih svakodnevnu "ognjenu žrtvu" to jest da svakodnevno razmišljaju o žrtvi paljenici - Isusu Hristu - i da u sili Svetoga Duha žive svetim životom koji je Njemu posvećen, radostan i veran.
Kako ljupku sliku nam Bog prikazuje u Svojoj Reči o položaju i životu vernika! Krv jagnjeta mu je umirila savest i dala mu temelj savršenog spasenja, a time i božansku sigurnost spasenja. Reč Božja mu zatim poklanja spoznaju izbavljenja, a time i duševni mir. On se može odvojiti od svega zla i neprestano uživati u blagoslovljenom zajedništvu sa Bogom, do kojega je došao kroz krv jagnjeta. Tako on hodi u radosti spasenja i vesela srca. On sada živi i radi za Boga i donosi mu plodove pravde kroz Isusa Hrista. To on ne čini zakonski i u robovskom duhu, već u radosnoj slobodi dece Božje kroz Svetoga Duha, koji proslavlja Gospoda Isusa u vernicima i prikazuje ga na Božju slavu, a na blagoslov i korist njegove okoline.
Svakog istinskog hrišćanina koji je postao svestan svog položaja u Hristu krase ove osobine. On ima: smirenu savest, mir u srcu, radost u Duhu, sveti i blagoslovljeni život predanja, čistoće i vernosti. Ovo ga obeležava prema Božjim mislima i Njegovoj Reči.
Samo za Tebe želim živeti,
sve što imam Tebi ću potčiniti,
jer Ti si me na krstu iskupio,
od greha Ti si me izbavio!
Sad sam posvećen za Tvoje delo,
Tebi predajem moje srce celo.
O, kakve li milosti, da me voliš Ti,
zbog toga želim Tebi verno služiti!
