2. Pasha

Dr Emil Dönges

Slušali smo o velikim i divnim blagoslovima koje imaju izbavljeni u večnom Sabatu. Ali na temelju čega ulaze izbavljeni u tu večnu slavu? Nisu li i oni jednom bili grešnici i Božji dužnici? Da, ali oni su se izbavili krvlju Isusa Hrista, Sina Božjega, čistog jagnjeta bez greške i mane. To nas dovodi do prvog od sedam "praznika Gospodnjih", koji su se svake godine praznuju u Izraelu, to jest praznik Pashe(1).

Kroz njega nam Bog na slikovit način daje primer koji prodire duboko u naše srce. On nam govori o izbavljenju Božjeg naroda iz neprijateljskog ropstva i sužanjstva, kako bi mogli ući u blagostanja obećane zemlje. Radi toga to nije slučaj, da je baš praznik Pashe, prvi od svih praznika. Nema lepše i pouzdanije slike od pashalnog jagnjeta, koja bi nas podsetila na zastupničku smrt Isusa Hrista. O Njemu su prorokovali svi proroci do Jovana Krstitelja i svedočili su: "Evo Jagnje Božje, koje oduzima greh sveta." (Jovan 1:29). A mi možemo danas potvrditi: "... jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos." (1. Korinćanima 5:7).

Praznik Pashe je znači, trebalo držati svake godine kao stalno podsećanje na dan njihovog izlaska iz Egipta, to jest iz neprijateljskog zarobljeništva i robovanja. U to vreme je narod posmatrao kako ih Bog izbavlja. Krv jednog jagnjeta je bila prolivena i štitila ih je pred sudom Božjim!

Bog se ukazao svom sluzi Mojsiju, koji je trebao izvesti Izraelski narod iz njegovog sužanjstva u Egiptu, i rekao mu:

"Dobro videh nevolju naroda Svojega u Egiptu, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu. I siđoh da ga izbavim iz ruku Egipatskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče..." (2. Mojsijeva 3:7-8).

Ali vladar pred kojeg je stao Mojsije, po naređenju Božjem i zamolio ga da pusti narod, nije slušao Božje zapovesti, čak ni nakon što je doživeo nekoliko zala, znakova i čuda. Tada je Gospod podigao ruku na poslednji udarac i osudu nad Faraonom i celom njegovom zemljom: Svi prvenci Egipćana su trebali umreti u toku jedne noći; pošto je plata za greh smrt. Ali šta će se desiti sa Izraelom? Da li i Izraelci nisu bili grešnici? Da li i oni nisu zaslužili Božju kaznu kao i ostali? Međutim, Bog koji je izabrao Avrama i kroz njegovo potomstvo je želeo blagosloviti sve narode na zemlji, pronašao je jedan put spasenja za narod Svog zaveta, za svog "prvorođenca" (2. Mojsijeva 4:22): jedno jagnje bez mane, koje je trebalo podneti smrt za svaku pojedinu porodicu.

Gospod je dao da se proglasi njegovom narodu: "Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini... Desetoga dana ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom... A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite. I čuvajte ga do četrnaestog dana ovoga meseca, a tada sav koliki zbor Izraelov neka ga zakolje u veče. I neka uzmu krv od njega i poškrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti... Jer je prolazak Gospodinov... A krv ona biti će vam znak na kućama, u kojima ćete biti; i kad vidim krv, proći ću vas, te ne će biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji Egipatskoj" (2. Mojsijeva 12:2-13).

To znači da se temeljna razlika nije nalazila u moralnoj prednosti, i da Izraelci nisu bili bolji od Egipćana. Ne, to nije bila razlika koju je Bog učinio da bi spasio Izraelce i njihove prvence, a prvence Egipćana je ubio. Kao što smo već rekli Egipćani i Izraelci su bili u istoj meri pokvareni i nečisti pred Bogom, ali krv jednog jagnjeta bez mane je zaštitila Izraelce pred svetim očima pravednog Sudije. Krv Pashalnog jagnjeta je bila jedina razlika; ta skupocena krv je odlučila tko će biti spašen, a ko će poginuti, te noći.

Velika milost se nalazila u tome sa Božje strane, što je On sklopio savez sa Avramom, Isakom i Jakovom i njima i njihovim potomcima dao divna obećanja. I sada je bila velika milost od Boga, da je On dao Izraelcima jagnje za spasenje od suda. Ali Bog koji se objavljuje u milosti, On je ujedno i svet i pravedan, koji mrzi i kažnjava greh. Radi toga je bila potrebna pravedna zamena (podloga), na kojoj bi Bog mogao dati Svoja obećanja i ispuniti ih. To je bila krv čistog Pashalnog jagnjeta, koje je dalo svoj život za grešnike, a to je divna praslika za Isusa Hrista, koji je pravo jagnje Božje, čija krv očišćava od svakoga greha. Na taj način su gresi Izraelaca, koji su se po Božjem naređenju zaklonili pod tom krvlju, bili pomireni, a prvorođenci su bili pošteđeni. Krv jagnjeta je odgovarala pravednim Božjim potraživanjima, kao i potrebama grešnog naroda. Ovde je bilo izvršeno pomirenje i spasenje.

Kasnije kada će biti izbavljen ostatak iz Izraela, da bi živeo u zemlji svojih otaca i tamo uživao u Božjim blagoslovima, kao što je u Svetom pismu i obećano. To će se moći ostvariti samo pod zaštitom i zaklonom krvi jednog "Jagnjeta bez greške". Srca ljudi tog ostatka će tada govoriti rečima proroka, koji je prorokovao o istinskom pashalnom jagnjetu, o Isusu - razapetom Mesiji. Prorok je prorokovao: "Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo" (Isaija 53:5).

Dragi čitatelju, za tebe postoji važnije pitanje od povratka, sakupljanja i blagoslova Izraelskog naroda, a to je pitanje: Kako ćeš TI spasiti svoju vlastitu dušu? Pre bi se Izraelci mogli izbaviti iz teškog položaja i zarobljeništva u Egiptu bez Pashalnog janjeta, nego što bi ti i ja mogli opstati pred Bogom i Njegovim večnim sudom bez krvi Isusa Hrista, Sina Božjega.

Apostol Pavle koji je našao milost Božju i zaštitu kod Gospoda Isusa, jedinog posrednika i spasitelja, čija je krv i njega s Bogom pomirila, nam govori: "Mnogo ćemo dakle većma biti po Njemu spašeni od gnjeva, kad smo sad opravdani Njegovom krvlju" (Rimljanima 5:9). Kao što i stih jedne pesme kaže:

Osuda i smrt nas više ne plaše,
jer u krvi Njegovoj sve su nade naše!


Dragi čitatelju, da li je takav i tvoj stav pred Bogom? Svako pashalno jagnje Izraelaca u Egiptu, moralo je biti izabrano iz stada desetog dana prvog mjeseca, a to jagnje nije smelo imati nikakvu manu: "...da vam bude zdravo" (2. Mojsijeva 12:3-6). Za ta tri dana, dok je jagnje bilo odvojeno od stada i bilo čuvano kod kuće do dana klanja, mogao je svako u domu pobliže upoznati to jagnje u njegovoj savršenosti i besprekornosti, mogli su ga promatrati i zavoleti, jer ono je trebalo umreti za njih. I ranije je postojalo jagnje bez greške i dobro, ali bilo je sakriveno među ostalim ovcama u stadu. Ali sada za ova tri dana stajalo je pred njihovim očima i srcima. O, kako to govori našim srcima, i kako nam to jasno ukazuje na Gospoda Isusa, Pomiritelja. Kao da Ga vidimo pred očima kako je tri godine javno delovao i učio narod i stajao pred celim Izraelom kao njihov Mesija, pre nego je umro za narod, nakon što je trideset godina živeo u tajnosti i poslušnosti!(2)

Da, Bog je od davnina želeo da kroz praslike usmeri naša srca i naše poglede na obećanog posrednika i Izbavitelja, Svog ljubljenog Sina.

Od trenutka kada je Isus kroz Jovana Krstitelja bio prikazan učenicima i celom narodu kao Jagnje Božje", mogle su sve oči i sva srca u Izraelu promatrati Ga u Njegovoj savršenosti i skupocenosti, pre nego li je umro kao pashalno jagnje. Ali većina ljudi nije ga žudno očekivala, već su Ga naprotiv mrzili, upravo zato što je On savršeno proslavljao Oca i brinuo se i smilovao nad siromasima i grešnicima, ali ujedno raskrinkavao farizeje i licemere. Oni su Ga konačno naumili ubiti, ali to nisu želeli učiniti "o prazniku", kako bi izbegli eventualnu pobunu u narodu. Ali Bog je izvršio svoju nameru, i dao je da Njegov Sin bude naša Pasha, kao jedino pravo žrtveno jagnje On je trebao trpeti i umreti upravo na praznik Pashe. Praslika je bila savršeno ispunjena (Vidi Marko 14). O, kako je to divno!

Ali povratimo se još malo do prve Pashe u Egiptu! Za Izrael tamo nije bilo dovoljno, da se te dotične noći prolila krv pashalnog jagnjeta. Krv je morala biti pomazana po gornjem pragu i po dovratnicima, i niko nije smeo napustiti kuću sve do jutra (2. Mojsijeva 12:7, 13, 23). Da krv nisu pomazali po dovratnicima i gornjem pragu, ipak bi nastradali od Božje kazne iako su zaklali čisto žrtveno jagnje i smrt bi pogodila Izraelske porodice kao što je pogodila kuće Egipćana. Tek kada je krv bila pomazana po dovratnicima, kuća je bila zaštićena pred anđelom smrti koji je prolazio zemljom. Sam Bog je zabranio putem "škropljenja krvlju" da osuda koju je On odredio po Svojoj pravdi, pogodi domove Njegovog naroda. On sam je zadržao Izraelce pod Svojom zaštitom, i to im zagarantovao Svojom pouzdanom rečju, da će označene kuće biti sačuvane i pošteđene prilikom prolaska anđela smrti.

I danas nije dovoljno za pojedinca samo znati da je Isus Hrist na krstu prolio Svoju krv. U Hristovoj žrtvi je Bog u stvari u pogledu greha bio zadovoljen, jer to nam svedoče reči: "Gle jagnje Božje koje uze na se grehe sveta", I On očišćava grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta" (Jovan 1:29 i 1. Jovanova 2:2).(3) Ali Hristovo delo na krstu još ne spasava samo po sebi ni jednog grešnika. Grešnik prvo treba potražiti zaklon pod tom blagoslovljenom i sasvim dovoljnom žrtvom. On to ne može postići sve dok se ne pokaje pred Bogom, i u dubokoj duševnoj poniznosti zbog svojih greha, ne potraži u iskrenom vapaju oproštenje i mir. Tek nakon što je grešnik uvideo svoje grehe i u bolu ih priznao Bogu, tek tada će moći u živoj veri i pouzdanju prihvatiti Božju milost i spasenje, koje mu je Bog pripravio u skupocenoj žrtvi Svoga Sina. Tako nalazi zaklon i zaštitu pred Božjim pravednim sudom i Njegovim svetim gnevom, te biva spašen i izbavljen. Krv je sada poškropljena po osobi, to znači, Bog joj je dao da sazna za vrednost Hristove krvi i da joj lično bude uračunata. Iz tog razloga mu Božja istinita Reč garantuje da je spašen za večnost i očišćen od svih svojih greha.

Da li si to shvatio dragi čitatelju?

Možda će neko pomisliti da mi odajemo više pažnje i važnosti na pokajanje i verovanje, nego li na skupocenu krv Isusa Hrista. Ne, to nije tako. Skupocena krv Sina Božjega, Njegova žrtva i Njegovo savršeno delo iskupljenja su jedini temelj našeg spasenja i mira s Bogom. Samo tu Bog u potpunoj skladnosti sa Svojom pravdom može pomilovati grešnika, oprostiti mu sve njegove grehe i učiniti ga saučesnikom večne slave. Ali ono što želimo reći je: Samo onaj je zaštićen Hristovom krvlju za spasenje i samo onome Bog oprašta grehe, koji je shvatio svoju grešnost, te u pokajanju i unutrašnjem bolu i celim srcem traži spasenje i u poverenju se obrati Gospodu Isusu, koji je na krstu umro za grešnike.

Samo onome u korist je tekla Hristova krv, samo onaj ima udela u Božjem spasenju, koji Mu se obraća i žudi ka izbavljenju! Pokajnik iskreni udara se u grudi svoje, on grehe ne krije, već ih svesno priznaje, na Boga se oslanja i u Hrista se pouzdaje. Bog je jasno rekao, ne smemo kriti, da ta osoba na sud pozvana neće biti!

Kako jasno i odlučno je govorila Reč Božja još u ono vreme kada su Izraelski prvenci bili u potpunoj sigurnosti u kućama poškropljenim krvlju. Njih nije zadesila osuda, jer oni su primili obećanje i garanciju! Bog je rekao: "A krv ona biti će vam znak na kućama, u kojima ćete biti; i kad vidim krv, proći ću vas, te ne će biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji Egipatskoj." (2. Mojsijeva 12:13).

Kao što smo već nekoliko puta videli, Božje oči nisu bile usmerene na Izraelski narod, jer oni sami po sebi nisu bili bolji od Egipćana, već je On gledao na krv. Izbavila ih je krv jagnjeta bez mane. Što će vas moći najsigurnije zaštititi pred nadolazećim sudom? Bog nam je dao Svoju Reč; a što je On obećao, to će On i održati. Bog može učiniti sve, ali ne može lagati. Bog im je sam za njihovo spasenje odredio krv jagnjeta, i to je bio temelj njihove sigurnosti; a Reč Božja, koja im je pod okriljem te krvi garantovala njihovu zaštitu, ona je bila osnovom njihove sigurnosti i mira.

Dragi čitatelju, sigurnost spasenja i uverenje o izbavljenju su udeljeni vernom hrišćaninu u još većoj meri; jer on je došao ka "... kropljenju Krvlju Isusa Hrista"; a koliko je ona skupocenija pred Bogom od škropljenja krvlju jednog jagnjeta u Egiptu! A Reč koja vernom hrišćaninu obećava spasenje i isceljenje, nije samo usmeno predana, već je data i napismeno, "crno na belo", kako se to kaže, u Svetom pismu.

Spasenje koje je vernik primio i prisvojio nije kao spasenje Izraelaca samo vremensko i telesno, već je to večno spasenje: izbavljenje besmrtne duše. Da, vernik poseduje u Isusu Hristu potpuno, slobodno i večno izbavljenje. Sin Božji je "pronašao jedno večno otkupljenje" i ispunio ga.

Kako je to jednostavno a ipak umirujuće, kad Bog govori: "...i kad vidim krv, proći ću vas..." On ne kaže: "Kad vi budete videli krv, vi ste u sigurnosti". Ne, Izraelci su u veri koristili jagnjeću krv; te ju nisu mogli gledati, pošto su se nalazili unutar svojih kuća; ali Bog je vidio jagnjeću krv. On je video i više u tome, nego što su Izraelci mogli videti ili shvatiti, jer On je u njoj video jednu jasnu prasliku koja je govorila o skupocenoj krvi Njegovog ljubljenog Sina, koja je vekovima kasnije trebala biti prolivena na krstu Golgote. A u pogledu te skupocene krvi Isusa Hrista, Bog je već tada mogao zaštititi Izraelski narod i sačuvati ga.(4) Bez svake sumnje i bez ikakvog straha, u potpunom miru su Izraelci mogli pod zaštitom krvi očekivali nadolazeći sud. Tiho ponoćno vreme se sve više približavalo, i Gospod je po celom Egiptu udario prvorođence, tako da nije ostala ni jedna kuća u kojoj nije bilo mrtvih. Ali kakav mir je vladao u svim kućama Izraelskog naroda! U svakoj porodici je vladao mir, zbog krvi jagnjeta koja ih je zaštitila pred ozbiljnim i strašnim sudom. Oni su jeli od tog jagnjeta, koje je bilo ispečeno na vatri, jeli su ga uz gorko bilje i beskvasni hleb. Pri tome su bili obučeni i spremni za pokret; bokovi su im bili opasani, a obuća na nogama i štap u ruci. Kao da svakog trenutka očekuju znak za pokret.

Kao što je Izraelski narod bio u sigurnosti, miru i tišini okupljen oko jagnjeta, čija krv ih je štitila, a čijim mesom su se hranili i jačali za put, koji se nalazio pred njima, tako i sadašnji vernici se spašavaju kroz Isusa Hrista, koji je Jagnje Božje. Kroz Njega smo se pomirili s Bogom i On je naše blagoslovljeno središte oko kojega se trebamo okupljati. On je za nas pojedinačno a i kolektivno hrana za naše duše i nepresušni izvor naše radosti i snage.

Ali kao što je pashalno jagnje trebalo biti pečeno na vatri, tako je i naš Spasitelj Hrist, za nas pošao na krst i trpeo u snažnoj vatri suda i svetog Božjeg gneva. Samo na taj način je On mogao izvršiti naše pomirenje i izbrisati naše grehe. Izraelci su uz to trebali jesti gorke trave. To u nama svaki put budi bol koju nosimo u našim srcima pri pomisli kroz kakve muke je prolazio Gospod Isus zbog naših greha na krstu Golgote. Beskvasni hleb koji je bio određen za Izraelski narod da ga jedu uz pashalno jagnje, upozorava nas da vernik koji svedoči da pripada Hristu, jagnjetu Božjem, treba se odvojiti od svakoga zla. Ali pri tome ćemo još više govoriti kada budemo razmatrali drugi praznik, to jest praznik Beskvasnih hlebova.

I na kraju još nekoliko reči o držanju i odeći Izraelaca u toj kobnoj noći. Kao što smo već naglasili, iskupljeni su te noći kod pashalne večere bili obučeni, opasani i sa obućom na nogama. U rukama su držali štap, kako bi što brže mogli napustiti tu zemlju njihove sramote, sužanjstva i mesto na kojem će doći do izvršenja strašne kazne. Stajali su spremni da bi krenuli na put sa Bogom u pravcu obećane zemlje i onih blagoslova koje im je On obećao.

Opasani bokovi nam govore o trezvenosti i unutrašnjoj koncentraciji, te o spremnosti hrišćana da služe Bogu i Njegovom delu (Vidi 1. Petrova 1:13; Efescima 6:14; Luka 12:35).

Štap u ruci upozorava nas, da smo mi na ovoj zemlji samo prolazni gosti i putnici koji trebaju biti spremni, da kad god ih Gospod pozove ili dođe, da su spremni napustiti ovaj svet i krenuti u Očev dom na nebesima.

Dragi čitatelju, već smo te jednom upitali: Da li ti lično stojiš pod zaštitom krvi Isusa Hrista? Ako si se približio i kod Njega potražio zaštitu, onda smeš uživati u radosti i sigurnosti spasenja, te uživati skupoceni mir. Da li si u Božjim očima postao saučesnikom tog skupocenog dara? Da li si i ti poput putnika i stranca, i da li ovom svetu svedočiš kao Božji svedok rečima i delima? Ne smemo nikada zaboraviti zašto nas je Gospod nakon našeg obraćenja i spasenja ostavio na ovom svetu! On nam kaže: "... i postavih vas da vi idete i rod rodite, i da vaš rod ostane..." (Jovan 15:16). "... i bit ćete mi svedoci..." (Dela 1:8).

Beleške:

^1 Pasha = prolaziti mimo (proći pored).

^2 Brojka deset je čitateljima Božje Reči dobro poznata. Bog je s određenim brojkama želeo izraziti pojedine stvari. Tako je brojka deset ta, koja nas opominje na našu odgovornost i poslušnost. Bog je dao deset zapovedi na Sinaju; Gospod Isus govori o hrišćanima i njihovoj odgovornosti, kroz priču o deset devica, zatim o slugama kojima je bilo povereno deset talenata. Ovde je jagnje ostalo u stadu do desetog dana meseca, a zatim je bilo odvojeno kao jagnje "bez mane". Slično tome je Sin Božji tri puta po deset godina ostao u pokornosti, poslušnosti i skrivenosti, i tek tada se pojavio kao Izraelski Mesija i Spasitelj sveta.

^3 Ti stihovi ne žele reći, kao što neki uče, da je Hrist nosio grehe celoga sveta i čovečanstva i izmirio ih; jer tada bi svi ljudi trebali doći u nebo, i to bez pokajanja i obraćenja. Hrist je na krstu zadovoljio sva Božja potraživanja i zadovoljio Boga u pogledu greha, ali i čovek snosi svoju odgovornost. Njemu je rečeno, da se treba pokajati nad svojim gresima i lično prihvatiti Hrista za svog Spasitelja i Gospoda.

^4 U Pashalnoj žrtvi se naročito očituje Božje poštovanje te žrtve. U savršenoj vrednosti te žrtve jagnjeta Božjeg, i mi stojimo pred Bogom i uvereni smo da smo zaštićeni pred sudom.
"Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživevši Duhom."
- 1. Petrova 3:18

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 174
Ukupno: 2600967
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/donges/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.