• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Subota (Sabat) zauzima posebno i nezavisno mesto među praznicima Gospodnjim. Dok ostali praznici u svojim sadržajem daju prikaz Božjeg delovanja i Njegovih puteva, i na koji način on Svoj narod želi dovesti u Svoj mir, dotle subota već sam po sebi govori o divnom večnom miru, koji je Bog sačuvao za svoj narod. Svaka subota je trebala podsetiti narod na mir, koji će Bog pokloniti svom narodu.(1) Mi čitamo u opisu stvaranja:

"I svrši Bog do sedmoga dana dela svoja, koja učini; i počinu sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:2-3).

Prvi dan koji je čovek uživao nakon svog stvaranja, već je bila jedna subota - prva subota, dan svečanog mira Božjeg, pošto je čovek bio stvoren na kraju, to jest šestog dana, a već je nadolazeći dan bio sedmi dan, to je bio "subotnji počinak". To je bio Božji počinak, jer On je radio, a ne čovek; ali Bog je po svojoj milosti uveo čoveka u svoj mir.

Kakav divan dokaz ljubavi Božje prema ljudima se očituje u Njegovoj nameri da ljude dovede u Svoj mir svojom milošću i svojim trudom (a ne kroz naše zasluge ili zaslugama drugih ljudi. Tu se ne može govoriti o zaslugama, kada je čovek već prvog dana svog postojanja mogao ući u subotnji mir.

Radi čega je Bog mirovao? Naravno, Bog nije trebao odmora, kako bi se oporavile Njegove snage. On se odmarao radi toga što je Njegovo delo bilo završeno i savršeno. Subotnji odmor je ujedno bio i pečat kojega je Bog utisnuo Svom delu stvaranja, da bi pokazao, kako je sve što je On učinio bilo "veoma dobro".

Tako je subota bila dana ljudima od Boga, još pre nego što je došlo do borbe, muke i greha sa svim njegovim strašnim posledicama i bezbrojnim patnjama. Čovek je mogao zauvek uživati mir, da je bio spreman slušati i proslavljati Boga. Ali on to nije učinio, već je otpao od Boga. Greh je ušao u svet, i on je među Božja stvorenja uneo propast, bedu, nevolje i smrt.

Da li se Bog gledajući palo čovečanstvo koje se nalazi u opasnosti i odlazi u propast mogao mirno odmarati? Ne čuje li On njihove uzdisaje i jade? On, koji "je bogat po milosti" i "ne želi smrt grešnika" već želi njegovo spasenje i život, On ne može mirovati. On je "tako" ili toliko "ljubio svet" da je i Sina Svoga jedinorodnoga postao ovamo, da bi uništio dela Sotone. On je kroz Njega stvorio novo stvorenje.

A da li je Hrist usred te bede i propasti palog sveta na koji se spustio, mogao sa Jevrejima slaviti subotu i odmarati se? Svakako, nije mogao! Kakvo je značenje imao taj dan, koji se nekad Bogu tako dopao, dok je uživao u Svojim stvorenjima, a sada ga je greh onečistio i pokvario?

Kao što nam opisuju i pisci Evanđelja, i Sin Božji je upravo na subotu učinio mnoga čudesa. I dok je jedne subote opet krenuo na svoj posao da ozdravi jednog slepca od rođenja, rekao je Jevrejima: "Meni valja raditi dela Onoga koji me posla..." (Jovan 9:4-14. A u jednoj drugoj prilici, dok je takođe jedne subote lečio i zbog toga bio napadnut od Jevreja, odgovorio je: "Otac moj stalno radi, danas kao i uvek. I ja tako radim" (Jovan 5:16-17). Kakve su to značajne reči!

Bog nije mogao mirovati gledajući greh i muku ljudskog roda i držati subotu; Otac je radio, pa tako i Sin. Da, Sin Božji se spustio da bi izbavio zarobljenike" i "uništio dela Sotone". Na krstu je On oduzeo moć đavolu i slavno ga pobedio. Kada je na samrti uzviknuo: "Svršeno je!", tada je došlo do ispunjenja divnog dela spasenja, i na ovom temelju se pojavljuje stvarni Sabat - subota, za Boga i Njegov narod kojeg možemo proslavljati u blaženom stanju naših srca.

Kako je to divno! Žrtva Isusa Hrista, Božjeg Sina, je savršeni temelj stvarnog i večnog subotnjeg odmora za Boga i Njegove izbavljene. Ta žrtva ispunjava sve svete i pravedne Božje zahteve, kao i potrebe jadnih i grehom natovarenih grešnika, koji istinski žude za oproštenjem i unutrašnjim mirom.

U jednoj pesmi vernici pevaju:

U Jagnjetu je našla mir duša moja,
i slavi Ga puna ushićenja,
sve moje grehe,
Njeg'va krv je oprala.

Blaženo mesto odmora, slatki mir!
Ispunjava sada dušu moju;
tamo gde Bog radosno uživa,
i ja ću naći pravog odmora!

Da, dragi čitatelju, u podnožju golgotskog krsta, tamo gde je bila prolivena krv Božjeg Jagnjeta, mogu se izmiriti sveti i pravedni Bog i grešnik koji čezne za spasenjem, oni tu nalaze pravdu i mir. Božja svetost i pravda je na tom mestu zadovoljena, a grešnik željan spasenja ovde vidi svoje grehe u pravednom sudu kako bivaju oprošteni i izbrisani, te je u stanju povikati od radosti:

Tamo gde Bog radosno uživa,
i ja ću naći pravog odmora.

Ono što je Psalmista prorokovao još pre nekoliko hiljada godina, ispunilo se na krstu i kroz Hristov krst: "Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se." (Psalam 85:10).

Dragi čitatelju, tražiš li i ti mir za svoju savest i mir s Bogom? Usmeri pogled na krst Golgote, tamo gde je tekla krv Sina Božjeg za grešnike, koja "očišćava nas od svakoga greha". Poznat ti je Gospodnji poziv: "Dođite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti"(2) (Matej 11:28). I dalje: "Dođite, sve je već gotovo!" (Luka 14:17). Kada se tvoja savest bude smirila pred svetim Bogom, i to na temelju Njegove istinite Reči koja govori o vrednosti i sili skupocene Hristove krvi, tada će se tvoje srce smiriti i imati mir Gospodnji. On će ti dati radosti i snage, dok hodaš pustinjom ovoga sveta, kroz ovu suznu dolinu. Gospod daje Svojim sledbenicima unutrašnji mir, kao što je i obećao: "Uzmite moj jaram na sebe i učite se od mene, jer sam ja krotak i ponizan srcem. I naći ćete pokoj svojim dušama" (Matej 11:29).

Tako je za svakoga, ko je upoznao Gospoda Isusa kao svog ličnog Spasitelja pripremljeno mesto odmora u Njegovoj osobi i Njegovu delu. Izraelski Sabat (subota) je samo slaba senka onoga što je trebalo nastupiti. I kao što je propisana smrtna kazna svakog onog ko je omalovažavao Sabat, nekim radom i tako ga obeščašćavao. Slično tome čovek ne sme ni pomisliti, da on još treba nešto nadodati savršenoj Hristovoj žrtvi kroz svoja dela. Tako je na primer čovek koji je u subotu sakupljao suvo granje bivao kamenovan na smrt (Vidi 4. Mojsijeva 15:32). Dodati nešto delu spasenja, bila bi to oholost i gadost pred Bogom i radi toga dragi čitatelju, nemoj se usuditi kao onaj kršitelj Sabata u Izraelu, da se trudiš oko sakupljanja suvog granja tvoje vlastite pravednosti, jer ti to ne bi bilo na korist. Bog je našao u Hristu sveti subotnji mir, i u Njemu se može i treba smiriti i tvoja duša.

Duševni mir ili mir u srcu je nešto drugo nego li smirena savest; ipak i jedan i drugi mir može nam dati samo Bog, i to jedino kroz osobu Gospoda Isusa Hrista i Njegovo delo spasenja.

Za vernika postoji još i jedan - treći mir, na kojeg nas u stvari opominje Sabat (subota) u Starom zavetu. Taj treći mir je još u budućnosti. Niko nije u stanju da ga dokuči u ovom vremenu i svetu, čak ni poslušni vernik to ne može. Ovde hrišćanin još treba da prolazi kroz borbe i muke, kako unutrašnje, tako i spoljašnje.

Ali, na ovom svetu će jednom zavladati vreme obećanog hiljadugodišnjeg Carstva Isusa Hrista, koje će biti sasvim drugačije. Tada će On, koji je jednom bio odbačen od ljudi, zavladati nad svime. To će biti "velika godina" subotnjeg mira Gospodnjeg, a Sabat je samo praslika ovog događaja.(3) Tada će uzročnik zla, Sotona, biti vezan, a zemlja će procvetati i obradovati se pod mirovnim žezlom Gospodnjem.

Ali, Sabat nas podseća i na još uzvišeniji, to jest nebeski i večni mir. On govori o "Sabatnom odmoru" Božjeg naroda u Božjoj vlastitoj slavi. O tom miru čitamo u poslanicj Jevrejima: "Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božjem" (Jevrejima 4:9). Tek u tom večnom miru, kada se budu okupili svi istinski vernici oko Gospoda Isusa, i u svetom proslavljanju i beskrajnoj radosti stanu pred Boga u nebeskom domu, tek tada će započeti istinski Sabat. Božji krajnji plan spasenja je da dovede svoje onamo i On će ih dovesti. (Vidi Otkrivenje 21:1-5).

Dragi čitatelju, to je blagoslovljeni cilj za vernika. Sveto pismo kaže: "Jer mi, koji verovasmo, ulazimo u pokoj..." Na drugom mestu stoji: "ne će u njega ući ništa nečisto, i koji čini, što je gad i laž, nego samo, koji su napisani u knjizi života Jagnjeta" (Jevrejima 4:3; Otkrivenje 21:27).

Tako, zajednički smo mogli videti, da je proslava subote, koju je Bog dao za dan odmora na kraju svake mukotrpne sedmice svom narodu Izraelu, bila trajno ukazivanje na nadolazeći divni odmor i blagostanje koje će biti darovano Njegovom zemaljskom narodu zaveta na gori Sion: "Bog tvoj caruje"(4) (Isaija 52:7).

Pre svega trebamo videti da je subotnji dan praslika za večno sabatno mirovanje, koje je sačuvano za Božji narod. Tamo vodi Očeva božanska i snažna ruka i Njegovo verno srce, sve izbavljene. Tamo će biti prošlost sve životne muke i problemi. Tamo će On obrisati svaku suzu sa njihovih očiju i biti uz njih za svu večnost. Sveti Duh stalno upućuje srce i poglede vernika u tom pravcu, dok žive na ovoj zemlji kao stranci i putnici. Već sada hrišćanin nalazi svoj mir za svoju savest i srce u Hristu, Spasitelju, ali on čezne da napusti ovaj svet greha i bede, i žudi za slavom u kojoj prebiva njegov Gospod i Izbavitelj. Tamo će biti s Njim i sa svim izbavljenima i slaviti Ga, daleko od borbe i muka, pred licem Božjim, u Njegovoj slavi. Uživaće večni mir u stanovima mira i neprekidne svetlosti i savršene sreće pred Božjim licem. Tada će nastupiti pravi Sabat - istinska subota, večni i beskrajan dan odmora.

TROSTRUKI MIR(5)

Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
Jer Ti si nosio naše grehe i prestupe.
Prošla je noć koja nas je strašila;
Tvoja žrtva na krstu nam je mir donela.
Smirila se savest naša, to je milost Tvoja,
Smirila se za uvek, to je sreća moja.

Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
Što si nas Bogu približio.
Njegova ruka nas teši i miluje.
Našli smo mir na putu tom,
Mir srcu našem u delu Tvom.
Samo u tom delu velikom!

Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
Ti nas nećeš napustiti i ostaviti,
baš ako i kroz borbu moramo prolazit.
Bog će nam dati subotnji mir.
Mira ne može naći čovek u sebi,
Dok se ne smiri Bože u Tebi!