Uvod
Bog je naumio imati sveti i radostan narod. U davna vremena On je zbog toga izabrao Izraelski narod, to jest, Avramove potomke. To je trebao biti narod Njegovog izbora, a On je želeo živeti u njihovoj sredini i boraviti među njima. Poznato nam je da su Jakovljevi sinovi, zbog gladi u zemlji preselili u Egipat i njihovo potomstvo je posle Josifove smrti ostalo još 400 godina u zarobljeništvu, pošto su ih Egipćani pretvorili u svoje roblje. Tako su Abrahamovi potomci prvo trebali biti oslobođeni iz kuće ropstva" (Mihej 6:4).
Bog je izabrao Mojsija da izvrši to delo i da postane njihovim vođom i zastupnikom. On ga je pozvao i poslao Egipatskim vlastodršcima s porukom: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji." (2. Mojsijeva 5:1). Da, to je bio Božji poziv i zadatak za izabrani narod, da slave praznik u pustinji.
Danas je celi svet u duhovnom smislu postao pustinjom, zbog otpada od Boga. Ali svi oni koji poznaju Božje miroljubive namere, i koji se raduju Njegovom izbavljenju i Njegovom spasenju, koje je On pripravio kroz svoga Sina Isusa Hrista, oni Ga mogu proslavljati i uzvisivati u Duhu i Istini. Da, oni koje je Gospod izbavio oni već sada mogu videti Njegovu slavu, u ovom svetu, u ovoj pustinji.
Praznike na koje je Izrael bio pozvan da ih slavi, imaju i svoje duhovno značenje. Radi toga će i za nas biti blagoslovljeno njihovo razmatranje pod vodstvom Svetoga Duha i u svetlu Evanđelja. Bog je svom zemaljskom zavetnom narodu dao sedam praznika. Ako tome dodamo subotu kao praznik koji se svake nedelje ponavljao, onda bi u stvari bilo osam praznika.
Kod nabrajanja praznika u 3. Mojsijevoj 23 se stvarno na prvom mestu spominje subota kao praznik. Ali potrebno je obratiti pažnju da Duh Sveti nakon što je nabrojao naredbe za držanje subote u stihovima 1-3, prelazi na novi početak, te započinje s rečima: "Ovo su praznici Gospodnji, sabori sveti, na koje ćete se sabirati u vreme njihovo..."
I sada se nabrajaju praznici - njih sedam - koji su se ponavljali svake godine:
1. Pasha.
2. Praznik beskvasnih hlebova.
3. Praznik prvih snopova.
4. Praznik nedelja (sedmica).
5. Praznik truba.
6. Dan očišćenja (dan pomirenja).
7. Praznik senica.(1)
Razmatrajmo pojedine praznike po njihovom redosledu.
^1 Ako ostavimo subota (Sabat) da stoji sam za sebe imamo sedam praznika. Poneki tumači Svetog pisma broje praznik Pashe i praznik beskvasnih hlebova zajedno kao jedan praznik, u tom su slučaju sa subotom opet sedam praznika. Broj sedam je čitateljima Biblije dobro poznat kao broj koji pokazuje božansku jedninu u njenoj množini. Tako je svećnjak u hramu imao sedam grana i sedam plamenova; a u Otkrivenju se nabraja sedam zajednica kao slika raznih stanja celokupne crkve od njenog postanka pa do njenog kraja.
