7. Greh je ne moliti se
Dok idete s njim, Bog će nastojati da vas podigne na najviši nivo, koliko mu vi dopustite, i činiće sve najbolje što može za vas na tom nivou. Na nesreću, mi Boga često sputavamo u onome što on želi da uradi za nas, jer insistiramo na našem načinu. A trebalo bi da se privolimo njegovoj volji i njegovom načinu sprovođenja te volje. Bog bi mogao da učini za nas mnogo više, ali mi isuviše ponavljamo: "Bože, hoću ovako i nikako drugačije!" Insistirajući na svome načinu sprovođenja, ja odstupam od onoga što je od strane Boga najbolje namenjeno za moj život i padam na drugorazredno i trećerazredno dobro. Time što odbijam njegove božanske načine ja ograničavam ukupno napredovanje njegovog delovanja na moj život.
Izrael je tipičan primer takvog ograničavanja. Nekada su Izraelci bili narod kojim je upravljao samo Bog. A onda dođe trenutak kada oni nisu više hteli Boga za vladara. Tražili su da im se postavi car kao kod drugih naroda. Bilo je to vreme nacionalne propasti, kada se Izrael srozao sa nivoa teokratije na nivo anarhije.
Bog se prilagodio zahtevima naroda i naredio Samuilu da pomogne izbor Saula za cara. Nije Bog Izraelce jednostavno zbrisao rečima: "Dosta mi vas je! Prekidam s vama!" Oni su i dalje bili njegov narod. I u novim uslovima pokušao je sve što je mogao... i izabrao cara za Izrael.
Ipak je Bog želeo da narod sazna da on nije zadovoljan njihovom odlukom. Preko proroka Samuila poručuje im da će na njihovo zrelo žito poslati jaku kišu i grad. Pala je kiša i ljudi su se uplašili. Vikali su svom proroku Samuilu: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo; jer dodasmo k svijem grijesima svojim zlo ištući sebi cara."
Samuilo je odgovorio: "Ne bojte se, vi ste učinili sve ovo zlo; ali ne odstupajte od Gospoda, nego služite Gospodu svijem srcem svojim." A onda dodade ove zapanjujuće reči: "A meni ne dao Bog da zgriješim Gospodu i prestanem moliti se za vas" (1. Sam. 12:16-23).
Čini se da se na osnovu ovog odlomka može reci da je greh ne moliti se. Koliko puta zgrešimo ne moleći se? Razmislite o tome kako Bog gleda na to!
Bog je tvorac vasione. "Sve je kroz nju (Reč) postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje" (Jn. 1:3). Tvorac ove prostrane vasione pozvao vas je da dođete, da razgovarate i s njim negujete prijateljsko zajedništvo. Pozvao vas je da dođete u njegovu prisutnost i predočite mu bilo kakav problem ili bilo koju potrebu. A koliko puta ignorišemo, zanemarimo, takav poziv.
Zamislite da vam sutra poštar donese pismo iz Palate Federacije. Predsednik države poziva vas u posetu i svi troškovi su plaćeni. Šta ćete uraditi? Baciti pozivnicu u korpu za otpatke? Ni govora! Bez obzira da li se vi slažete s njim ili ne slažete, Predsednik je jedna važna ličnost. Da li ćete samo odmahnuti rukom i zaboraviti da odgovorite? Sigurno nećete tako postupiti. Čak i da vas je tašta toga dana pozvala na ručak - nekako biste odgovorili!
Ako, pak, na ljudski poziv reagujete pozitivno, pomislite kakva je tek šteta kada odbijete Božji poziv da dođete i popričate s njim.
Možda ćete reći: "Jednostavno nemam vremena za molitvu." A imate li vremena da gledate televizijski program? Za ono što doista želimo da radimo ipak imamo vremena. Prema tome, Bog mora zaključiti da je pravi razlog našeg neodazivanja na njegov poziv u tome što mi ne želimo da dođemo. A to je sasvim sigurno pravilan zaključak.
Naše telo se opire molitvi, jer je ona aktivnost duha. Stoga sam tako umoran čim počnem da se molim. Kažem: "Isuviše sam pospan, Gospode". Moje telo se opire duhovnoj aktivnosti molitve.
Duh i telo međusobno uvek ratuju. Kad god uđem u područje duha, moje telo se bori i opire. Smišljam svakakve razloge: "Previše sam potišten da bih se molio" ili "Isuviše sam slab da bih se molio."
Nemoljenje doista sprečava Božji rad. Možete da pitate: "Nije li Bog suveren? Zar ne upravlja vasionom celom? Zar se njegove namere ionako neće ostvariti? Kako onda nemoljenje može sprečavati Božje delovanje?"
Istina je da je Bog suveren. Isto tako je, međutim, istina da nas je Bog stvorio kao slobodne moralne ljude. Imamo sposobnost da slobodno biramo i radimo, i Bog poštuje tu našu slobodu. Neće da vas prisiljava i nameće vam svoju volju i svoje želje. Dao vam je sposobnost izbora, i on vaš izbor i vašu odluku poštuje.
Bog je odlučio i odredio da se njegov posao na zemlji sprovodi molitvom, i to tako da se u molitvi zajedno služimo.
Psalam 78:41 može se prevesti i tako da su Jevreji "ograničili sveca Izrailjeva". Nevernošću čoveka neograničeni Bog postao je ograničen. Šta vas sprečava da se molite? Nevernost! Vi svojom nevernošću možete da ograničite delo koje Bog želi da sprovede.
Isus je rekao: "Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite rod, i da vaš rod ostane, da vam da Otac što god zaištete u moje ime" (Jovan 15:16). Bog želi da vam da mnoge stvari, ali vam ih neće dati dok ga ne molite. Vi, u stvari, molitvom otvarate vrata kroz koja Bog može da uđe i sredi stvari kako on želi. Mislim da smo dosad videli tek mali deo onoga što je Bog oduvek želeo da učini - a sve zbog toga što se malo molimo.
Bog nam zapoveda da se molimo. Prema tome, ako se ne molimo, direktno se protivimo Bogu. Biblija kaže kako "treba svagda da se mole i da ne malaksavaju" (Lk. 18:1). Greh je ne moliti se jer vernik ne sluša Božju zapovest.
Treba da se molimo jedan za drugog. Greh je kada pastir ne moli za svoje stado. Pismo kaže: "Molite se jedan za drugoga" (Jak. 5:16). "Nosite bremena jedan drugoga, pa ćete tako ispuniti Hristov zakon" (Gal. 6:2).
Ponekad se treba moliti za određen problem u životu neke druge ličnosti. Kada se odmah ne ispolji mogućnost rešavanja problema, obeshrabrimo se i želimo da ostavimo molitvu. Iako slične stvari činimo i mi, postajemo veoma utučeni zbog propusta i promašaja drugih ljudi. Gresi koje počini neko drugi uvek izgledaju veći i strašniji.
Samuilo je molio Boga da izmeni stav ljudi kako bi prestali da traže cara. Samuilo je želeo Božju upravu i carovanje nad narodom. Ali, nasuprot svim njegovim molitvama Izraelci su i dalje insistirali na caru. Samuilo se lako mogao uvrediti i reći: "Više se neću moliti za ove ljude tvrde glave i vrata! Imaju, eto, što su tražili. Neka trpe posledice." Samuilo, međutim, nije postupio tako. Rekao im je: "Neka bude daleko od mene da zgrešim prema Gospodu ne moleći se za vas."
Uzroci zbog kojih se ne molimo
Posmatrate li sebe, naći ćete čitav niz uzroka svog nerazvijenog molitvenog života. Prvi uzrok je što vam nedostaje vreme.
U današnjem društvu dozvolili smo sebi veću zaposlenost nego što je Bog bio zamislio. Stvorivši naša tela, Bog je zamišljao da će čovek živeti u sporijem ritmu nego što mi živimo danas. Stil života u celom društvu, pa i naš lični životni stil je takav da imamo malo vremena da bismo bili nasamo s Gospodom.
Dalje, veoma teško je naći neko mirnije mesto, kutak mira, za molitvu. Svet je sve bučniji, sve naseljeniji i sotona čini sve što može da poremeti vaše mirno vreme i mesto koje ste s mukom našli.
Na primer, možda vam telefon nije zazvonio cele sedmice. Osećate se pomalo usamljeni i dosadno vam je. Želite da vas neko pozove. Treba samo da kleknete i počnete da se molite. Telefon će odmah zazvoniti. Možda će biti pogrešan broj ili nešto sasvim nebitno. Ali možete biti sigurni da će vam telefon zazvoniti. Neko će vam možda, zazvoniti na vrata, ili će se dete naglo probuditi i zaplakati. Mnoge slične smetnje će otežati vašu misaono usredsređenu molitvu.
Lutajući um je sledeća smetnja molitvi. Misli vam jednostavno odlutaju. Počnete da se molite za izvesne stvari. Skoro neprimetno ćete, u mislima surfovati - skijati na vodi. Ogromni talasi, sunce. A sledeći nalet talasa kao da je još bolji! "O, Gospode, oprosti mi!" Misli vaše su odlutale.
Pospanost takođe smeta molitvi. Veći deo svog vremena živimo pod velikim pritiskom. Stoga, čim uhvatimo malo slobodnog vremena nastojimo da se opustimo, pa i da zadremamo. Na primer, kad kleknete kraj svog kreveta, stavite glavu u ruke i počnete da se molite - vi ste sebi napravili udoban položaj za dremanje! Ubrzo ćete zahrkati! Posle izvesnog vremena kolena i zglobovi će početi da vam trnu i to će vas probuditi. Vi ćete tada odjednom shvatiti: "Zaspao sam na svom radnom mestu!"
Još u lošijoj situaciji ste ako odlučite da se molite u ležećem položaju s glavom na jastuku. Istina, to i nije tako loše. Moram priznati da i ja svako veče utonem u san dok govorim Bogu. Uživam u zajedništvu s njim i dok spavam. Nužno je, međutim, da imate vreme određeno za molitvu, vreme koje će vam omogućiti da potpuno usredsredite misli kako na Ličnost kojoj se obraćate, tako i na predmet koji zastupate.
Rešenja
Šta možemo da preduzmemo da bismo prevladali našu slabost nemoljenja? Imam nekoliko praktičnih predloga. U vezi s vremenom, moramo biti disciplinovani i jednostavno sebi odvojiti vreme za molitvu. To vreme morate obezbediti.
Život se sastoji od raznih prioriteta. S obzirom da ne možete uistinu nikada ostvariti sve što želite i što preduzimate za sebe, vi u životu svakog dana žrtvujete manje važne stvari da biste ostvarili one vrednije. Mudar čovek vodi računa o tome kako koristi svoje vreme i pod kontrolom drži svoj pritisak prioriteta.
Molitva je najvažnija delatnost u koju se možete uključiti. Ona mora da bude na vrhu vašeg spiska stvari koje treba da uradite. Morate planirati vreme za molitvu pa makar izostavili vreme za obrok ili čitanje novina i časopisa.
Drugo, pronađite sebi neko mesto gde vas niko neće uznemiravati. To će, možda, zahtevati i pripremu, raspremanje stvari na tavanu i slično, ali je vredno truda. Često idem u šetnju, pa i automobilom negde izvan grada da bih bio nasamo s Gospodom. Isto tako često se budim i ustajem ranije nego drugi u porodici. Molitva mi je važnija od sna, a i telefon mi retko zvoni rano ujutro.
Kako bih sprečio mislima da lutaju, ja uglavnom molim naglas. Bog, istina, zna šta mi je na srcu, ali kada se molim ćuteći, govoreći iz srca, moje misli često lutaju. Počnem, na primer: "Gospode, pobrini se za ovo ili ono... Hvala ti za..." i uskoro se skijam na velikim talasima, dok sunce greje! Ako svoju molitvu izgovaram glasno, prisiljen sam da razmišljam o onome što govorim. To mi pomaže da usredsredim pažnju na moj razgovor s Gospodom.
Što se mene tiče, najbolje mi je da se molim sedeći, ali ne zatvarajući oči da mi se ne bi dogodilo ono što sam opisao.
Sećam se da su mi kao detetu mnogi govorili da me Gospod neće čuti ako ne zatvorim oči. Jednom prilikom pastir je ispričao da je odlučio da se sa svojim timom pomoli pre košarkaške utakmice. Jedan od momaka je rekao: "Hajde, zatvarajte oči svi, ili ćemo izgubiti!" A onda je malo žmirnuo da proveri da li su svi zatvorili oči - i, kako naslućujete, izgubili su utakmicu. Taj momak se godinama osećao krivim za poraz!
Pismo veli da se molimo bez prestanka (1. Sol. 5:18), što sasvim sigurno upućuje na činjenicu da položaj tela nije važan za molitvu. Ako bih klečao dok molim, onda bi molitva bez prestanka značila da svoje noge više nikada ne bih mogao da ispružim. Bog takođe ne misli da mi treba da se molimo zatvorenih očiju - bitno je da Bog čuje moje molitve!
Za sebe ja sam otkrio dobro rešenje protiv pospanosti i dremeža. Ja se krećem dok se molim. Ponekad hodam gore-dole po sobi. Češće odlazim u polje ili u baštu i razgovaram s Bogom. Neke od mojih najplodonosnijih i najblagoslovenijih molitava bile su molitve u šetnji.
Moleći se ja s Bogom govorim glasom kao da razgovaram s najprisnijim prijateljem. Ne služim se nekim izveštačenim tonom, niti vičem. Bog me poznaje. Nije mi potreban "molitveni ton glasa". S njim govorim vrlo direktno. Kažem mu o svim svojim problemima, sumnjama i svim pitanjima koja imam. Nastojim da budem što otvoreniji i pošteniji s njim. Drugačije ponašanje mi ne bi koristilo. On i tako sve zna o meni! Mogu da varam samo sebe ako pokušam nešto da prikrijem. Bog sve zna!
Mogu da kažem: "Gospode, znaš da onog čoveka ne volim onom dubokom ljubavlju kakvom bi trebalo." Glupost! Bogu bih mogao da kažem i istinu!" Bože, mrzim ga! Ne mogu da ga podnesem. Želim da ga udarim po nosu kad god ga vidim!" Budite iskreni a onda se pokajte.
Dalje, Bogu govorim u obliku razgovora. To znači da moram i slušati dok se molim. Nema sumnje da i Bog želi da kaže po koju! Velika mi je radost i blagoslov kada uspostavim prisan odnos i zajedništvo s Onim koji me je stvorio i koji me voli.
Neka nam Bog oprosti naš greh što se ne molimo! Neka nam pomogne da se žestoko molimo da bismo videli ostvarivanje velikog dela Božjeg u ovom svetu očaja po našim molitvama.
