17. Najviši oblik hrišćanske službe

Oswald J. Smith

Najviši oblik hrišćanske službe je zastupnička molitva. Ovo izjavljujem bez bojazni da ću zapasti u protivrečnost. I ono što ću sada reći, može se primeniti na svakog hrišćanina u svetu, jer u tome svi mogu učestvovati. Možda ne možeš propovedati, ali možeš moliti. Imaš veliku prednost ako odlučiš postati zastupnik: time obavljaš najveći posao što ga je Bog naložio čoveku.

Otvori zajedno sa mnom Drugu knjigu Mojsijevu 32:31-32. Tu imaš jednu gotovo neuporedivu molitvu kojom Mojsije zastupa svoj narod: "I vrati se Mojsije ka Gospodu i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagreši načinivši sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh." Ovde iza reči greh dolazi pauza, označena tačkom i zarezom, kao da Mojsije očekuje Božji odgovor pre nego li još nešto kaže. "Ali oprosti im greh," moli Mojsije. I u predahu koji sledi, njegovo srce ispunjeno jadom očekuje Božji odgovor. Odgovora nema. Mojsije gotovo u smrtnom tesnacu i revnošću koja mu razdire srce za narodom, nastavlja svoju zastupničku molitvu: "Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao."

O, kakve li molitve! Kako je divno taj Božji sluga zastupao svoj narod! Kakav li je težak teret ležao na njegovoj duši! Gotovo nam je nemoguće shvatiti onaj gorki bol njegove duše dok je vapio. Kako duboka je bila njegova ljubav!

Je li ikada neki čovek prošao kroz nešto tako? Kako su samo slabašne naše molitve u poređenju s molitvom ovog velikog zastupnika! Mojsije je bio spreman da zauvek bude odvojen od Boga, da mu ime bude izbrisano iz "knjige života" i da zauvek bude izgubljen, samo da njegov narod bude spašen.

No, Mojsije ne stoji usamljen. Još je jedan čovek prošao kroz isto iskustvo, osećao isti teret, proživeo istu agoniju i dao istu ponudu. Bio je to Pavle, silni apostol pogana. "Istinu govorim u Hristu," uzvikuje Pavle, "ne lažem. Moja savest mi to svedoči u Duhu Svetom: da mi je vrlo žao i srce me boli bez prestanka. Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za svoju braću, što su mi rod po telu." (Rim. 9:1-3).

Kakve li slike Pavlova srca! Poznajemo ga kao čoveka ispunjena radošću, na koju je pozivao i druge. A ipak vidimo ga pritisnutog žalošću i to bez prestanka. Kakvog li tereta! Kako ga slama! Tako je velik taj teret, da Pavle izjavljuje da je spreman da bude proklet, večno odvojen od Hrista, za svoj rod po telu. Drugim rečima, Pavle je osećao upravo ono što je i Mojsije osećao. Tako divna je njegova ljubav prema svom izraelskom narodu, da je, pošto je proračunao troškove, spreman da izgubi sve, samo da bi oni dobili sve. I jedini odušak nalazi u molitvi, neposrednom zagovaranju za svoju braću Jevreje.

I sada, u upoređenju s takvim primerima zastupanja, rođenima u slomljenom, skučenom srcu - kako su žalosno slabe i nestvarne naše molitve!

O, kad bismo osetili goruću brigu za drugima, da ih možemo zastupati pred Bogom, i podupreti ih njegovom snagom.

Sada bih želeo reći nešto što je potrebno imati na umu ako želimo da budemo poneseni tim najvišim oblikom hrišćanske službe.

1. Stajati na molitvenom tlu

Pre svega, moramo stajati na molitvenom tlu. To znači, moramo biti sigurni da je sve izravnato između nas i Boga. Ako nije tako, onda je uopšte beskorisno i pokušati moliti se.

"Da sam video u srcu svom bezakonje," kaže nadahnuta reč, "ne bi me uslišio Gospod" (Ps. 66:18).

To znači, da me Bog neće ni slušati, a kamoli uslišiti. Stajati na molitvenom tlu znači odstupiti od svakoga greha, odstupiti od svega što žalosti Duha Svetog i odvojiti se od svega onoga što Bog ne ljubi. I tako, dok razmišljamo o tom najvišem obliku hrišćanske službe i dok se odlučujemo da postanemo zastupnici, prvo se uverimo da li stojimo na molitvenom tlu i da nema ničega između nas i Boga.

2. Breme molitve za druge

Drugo, zastupnička molitva znači da smo već molili izvan granice nas samih, naših potreba i naših problema, da smo duhovno sposobni ući u tu blagoslovenu službu sa Isusom Hristom, uzimajući na sebe breme drugih u duševnoj patnji i omogućavajući Duhu Svetom da preko nas moli u skladu s Božjom voljom.

Većina u Bibliji navedenih molitvi namenjena je za druge. Mojsije i Pavle, kao što smo već videli, mislili su samo za Izrael. Sam Isus Hrist je retko molio za svoje vlastite potrebe. On je uvek molio za mnoštvo, koje se guralo oko njega na sve strane. Zastupnička molitva je molitva za druge.

To znači da treba da stanemo pored Gospoda Isusa Hrista i pokušamo saznati teret njegova srca. Tako ćemo saznati plan i program koji nam je odredio. Imajući to na umu, moći ćemo moliti. A tako malo mislimo o tome. Čitavo breme molitve usresređujemo na sebe. Naše potrebe, naše žele stoje na prvom mestu u našim molitvama. Moramo napustiti taj stav. Moramo moliti dotle dok ne prođemo sve ono što se nas samih tiče, a zatim treba da počnemo moliti za druge. Šta hoće Bog da uradimo? Kakav je njegov plan za ovaj ili onaj rad? Na koji način možemo najbolje poslužiti interesima, ciljevima Gospoda Isusa Hrista i proslaviti Ga? Ovo su pitanja koja moramo postavljati. Ustrajmo stoga pred njim sve dok nam ne otkrije breme svog srca, a zatim, stavljajući se pored Isusa Hrista, zastupajmo i sprovodimo Njegov program u delo.

Ovo znači da moramo uzeti u obzir delovanje Duha Svetoga, jer jedino On poznaje plan Božji. Život predan njemu biće upravljan, vođen i osvetljen, tako da molitve ne promaše svrhu. On će nas voditi da molimo u skladu sa Božjim planom i Božjim namerama, ako se samo pouzdamo u njega i potpuno se stavimo njemu na raspolaganje. O, kolike li radosti u molitvi s Isusom! To je toliko različito od molitve za same sebe.

3. Najteža vrsta rada

Štaviše, zastupnička molitva nije samo najviši oblik hrišćanske službe nego i najteža vrsta rada. Onome koji nije zastupnik ovo tvrđenje izgleda apsurdno.

Većini se čini da je molitva nešto lako. Za teškoće se ne zna. A to je zato što ništa ne znaju o službi zastupnika. Njihove su molitve većim delom usredsređene na same sebe, na svoje mile i drage, na svoje vlastite interese, a tek katkada i na nekog neznabožca koji je u opasnosti. No, nikada im ni na kraj pameti ne pada da bi Bogu posvetili jedan određeni sat dnevno ili da bi pred njim bdili pola noći. Njihov je molitveni život neustaljen. Drže ga za nešto drugorazredno i zapostavljaju ga kad ih salete druge potrebe. Ko tako radi taj uopšte ne potkopava sotonsko carstvo. Eto, zato je takva "molitva" laka stvar.

Ali, hrišćanin koji stupi u službu zastupnika doživljavaće nešto sasvim drugo. Sotona će činiti sve što je u njegovoj moći, da bi ga sprečio i ometao. Sotonska prisutnost i protivljenje moći će se svesno primećivati.

I obeshrabrenje će nam presecati put. Neprestano će nam se činiti kao da odustajemo. Nije li čudo da je Gospod ispričao onu priču o prijatelju koji kuca u ponoć. Ustrajanost je nezaobilazna u ovoj službi. Mi molimo izvesno vreme i budući da odgovor ne dolazi, obeshrabrimo se i odustanemo. Tako sotona upotrebljava svoje najuspešnije oružje protiv nas i lomi našu odlučnost da budemo zastupnici.

Dalje, ako ništa drugo ne uspe, opteretiće nas radom. Sotona nas radije vidi na radu negoli u molitvi. On dobro zna da će rad bez molitve biti rad bez sile i bez ploda. Stoga, ako nas samo uspe opteretiti radom, tako da nemamo vremena za molitvu - uspeo je postići ono šta je hteo.

Brate! Dopusti mi da te zamolim da ispitaš svoj život i utvrdiš da li je sve ono što radiš zaista bitno. Možda i ti ograničavaš vreme molitve dozvoljavajući hrišćanskim aktivnostima da zauzmu njeno mesto. Molim te, pre nego što bude kasno, da ispraviš svoju službu. Ispusti ono što nije bitno i ne dozvoli da si pretovaren. Gledaj da imaš na raspolaganju vremena kako bi bio nasamo s Bogom i više ćeš učiniti za jedan mesec nego za čitavu godinu.

"Pozdravlja vas Epafras, koji je od vas, sluga Isusa Hrista; on se jednako bori za vas u molitvama" (Kol. 4:12). Čemu takva ustrajanost? Zašto toliko rada? Čemu toliko truda? Većina bi nas samo uputila svoju molitvu Bogu. Verovali bismo da je na nju odgovorio i više ne bismo mislili o tome. No, nije tako s Epafrom. Bio je to pravi zastupnik. Zato Pavle i opisuje njegov molitveni život posvećen drugima ne samo kao "borbu" nego kao "jednaku borbu" - stalnu borbu. Ne kaže samo da se "bori", nego da se "jednako bori". Je li nam išta poznato o toj vrsti službe?

"I napade ga smrtna teskoba, i molio se još usrdnije. Znoj pak njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
(Lk. 22:44). Ovako je molio Sin Božji. I za Njega je molitva bila najteži posao. O, da, bila je to radost, jer zajednica sa Bogom uvek donosi radost i blagoslov; ali kada treba da se susretnemo s neprijateljem onda molitva postaje borba. Pitam se: koliko znamo o ovom vidu molitve?

Sveta Reč kaže da je Hrist bio u smrtnoj opasnosti i pošto se molio neko vreme, počeo se moliti "još usrdnije". Taj je napor bio tako težak, užasan da se počeo znojiti krvavim znojem. Koja žestina! Kakva strahovita borba! A kako mi izneverimo u našim zastupničkim molitvama! Kako malo znamo o teretu što je ležao na Sinu Božjem!

"A tako nam i Duh pomaže u našoj slabosti; jer ne znamo za šta ćemo se moliti, kao što treba, nego sam Duh moli se za nas neiskazanim uzdisanjem" (Rim. 8:26). Ovde imamo sliku molitvenog života Duha Svetog. I On moli kao što se Isus molio. Obrati pažnju na jezik kojim se opisuje Njegovo zastupanje. Ono je izraženo rečju "uzdisanje". I da bismo imali predstavu snage i trpljenja rečeno je da je uzdisanje Duha neiskazivo. Nema toga jezika koji bi mogao adekvatno, primerno izraziti žar kojim nas Duh zastupa. Zastupa nas neiskazanim uzdisanjem.

4. Najdelotvornije oružje

Zastupanje je najdelotvornije oružje hrišćanina. Ništa se ne može odupreti njegovoj sili. Ono će obaviti posao i onda kad sve ostalo izneveri. Čudno je da se obraćamo drugim sredstvima sa ciljem da ostvarimo nešto što samo molitva može postići. Bog je položio to moćno oružje u naše ruke i očekuje da ćemo ga i upotrebljavati. Kako samo mora biti razočaran kad vidi da ostavljamo to oružje na stranu i zamenjujemo ga prirodnim sredstvima za obavljanje natprirodne delatnosti.

Kad je D. L. Mudi prvi put posetio Edinburg (Škotska), u roku od nekoliko dana čitav je grad bio duboko potresen. Ne samo to, nego se manje-više i cela Škotska uzbudila. Tako veliko zanimanje su pobudile njegove reči, da su uskoro čitavi vozovi ljudi dolazili iz svih delova zemlje kako bi prisustvovali na njegovim sastancima.

Šta se desilo? Odgovarajući na zastupničke molitve, koje su mu se mesecima upućivale, Bog je odjednom pustio na ljude veliku zabrinutost. Hiljade su se odjednom zabrinule za svoje duhovno stanje i mase su bile privučene u Carstvo. Bilo je to jedno veliko, ako ne i najveće izliće Duha koje je Škotska ikada doživela.

Ali, šta je bio rezultat toga? Da li je to dovelo do istinskih plodova?

Pred nekoliko meseci posetio sam Stari svet i evo šta sam otkrio. Velike i istaknute vođe u evangeličkom i evangelizacijskom radu širom Britanskih ostrva, muškarci i žene koji su obavili najveća dela za Božje carstvo, u većini slučajeva bili su obraćeni za vreme službe D. L. Mudija. Škotska nikada nije zaboravila to čudesno pohođenje. Kao što će svako priznati, tajna leži pre svega u zastupničkoj molitvi.

"Neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći" (Jak. 5:16).

Takva je Božja ocena zastupničke molitve. Sledeću ilustraciju možemo uzeti iz Ilijinog rada. Kako je samo divno upotrebio onu od Boga datu metodu. Razmišljam o Iliji kako ide naokolo s ključem neba u svom džepu. Vadi ga, stavlja u bravu oblaka, okrene i gle: nebesa su zatvorena i zaključana, te kiša ne može padati. Nakon tri i po godine opet vadi ključ iz svog džepa, stavlja ga u istu bravu, okreće i gle: kiša pada kao iz kabla. Tako je Ilija rukovao snažnim oružjem zastupništva i ostvario velika dela.

"I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se molila za njega Bogu bez prestanka" (Dela 12:5). Petra je držala u tamnici čovečja sila. Zatim slede dve reči koje nas vode u više područje, tamo gde su snažnije sile na delu: "molila je". Hvala Bogu da je prva Crkva znala za snagu zastupničke molitve. Petar je bio oslobođen. Odgovarajući na vapaj Crkve, Bog je poslao svog anđela.

Zašto smo se odrekli takve molitve? Kako to da savremena Crkva ima tako malo poverenja u moć zastupništva? Koliko samo gubimo! O, kad bi Bog glasno progovorio i pozvao nas natrag u dane prve Crkve, pa da još jednom spoznamo delotvornost ovog silnog oružja kako bismo i mi kroz zastupničku molitvu ostvarili natprirodna dela.

Nikada ne možeš doseći višu tačku od života "s desne strane prestola Veličanstva na nebesima" (Jev. 8:1). Kad se Isus Hrist vratio i seo s desne strane Očeve, on je postao velik zastupnik svoje Crkve. On je zastupa već 19 vekova. Barem po Njegovom sudu, ovo je najvažnija služba koju ima da obavlja. "Život s desne strane prestola Veličanstva na nebesima" (Jev. 8:1), najviši je oblik duhovne delatnosti. Dati se na istu službu znači činiti ovde ono što Hrist čini gore. Biblija kaže: "kad svagda živi, da ih zastupa" (Jev. 7:25).

Prijatelju, možda tražiš neki poseban dar. Možda očekuješ neku neobičnu manifestaciju. Možda si radostan što poseduješ neko veliko emocionalno iskustvo i možda sa visine gledaš na one koji još nisu primili ono što si ti primio, te smatraš da si, što se hrišćanskog dostignuća tiče, na kudikamo višem stepenu. Da te uverim da nije tako. Najviši oblik hrišćanske službe je zastupnička molitva. Najviši nivo duhovnog iskustva jest zastupnička molitva. Ako to nisi postigao, onda si mnogo promašio. Ma, koliko da se ti hvalio svojim duhovnim iskustvima i duhovnim darovima koje si primio, služba ti je bez sile i tvoji su darovi bezvredni ako ne znaš kako treba druge zastupati. Kod Boga vredi samo "život prestola".

Oprosti mi ako izgleda da oštro govorim o ovom pitanju. No, mi živimo u danima kada je sotona na mesto zastupničke molitve uvrstio u duhovnost toliko svetovnosti. Treba da budemo opomenuti kako bismo budno pazili da nas sotona ne prevari svojim planovima i da na kraju ne izgubimo taj najviši oblik duhovnog iskustva.

5. Svemoguće Božje sredstvo

Zastupnička molitva je svemoguće Božje sredstvo za izliće Duha. Nikada ni jedno duhovno probuđenje nije počelo a da nije bilo u vezi sa ovom službom. Neko je molio. Pregledaj zapise o najvećim duhovnim probuđenjima prošlih godina i videćeš da je molitva bila njihova tajna i izvor. Bog bi breme brige redovno stavio na neku malu grupu, koja se uglavnom sastojala samo od dve-tri osobe. A ovi bi se toliko predali zastupničkoj molitvi, da je rezultat bio silno izliće Duha Svetoga.

Tajna velikog duhovnog probuđenja koje se zbilo dok je D. L. Mudi (Moody) propovedao u jednoj crkvi u Engleskoj jedne nedelje naveče kada su stotine bile povučene u Carstvo, za neko vreme ostala je nerešena. Na kraju je tajna ipak došla na videlo.

Ispričali su nam da su zajedno živele dve sestre. Jedna od njih bila je invalid. Pre nekoliko godina pročitala je u novinama izveštaj o radu velikog američkog evanđeliste D. L. Mudija. Teret je pao na nju. Od toga dana počela se moliti da bi Bog poslao Mudija u Englesku da propoveda u njenoj crkvi. Nakon njenih svakodnevnih molitvi bila je na kraju i uslišena. Jednog jutra se njena sestra vratila kući i ispričala joj da je u crkvi propovedao neki čovek po imenu Mudi.

Noseći veliki teret brige, sestra invalid se zatvorila odbijajući da joj iko priđe. Čitavo popodne vapila je Bogu. I bila je uslišena: kiše blagoslova su pade na skupštinu i stotine su bide spašene pri završetku večernje službe. To je bio početak Mudijevog velikog rada na Britanskim ostrvima. Bog je vidljivo udario svoj pečat, a sve je to došlo kao rezultat zastupništva jednog invalida.

Kada sam održao opštu evangelizaciju u gradu Baljmeni (Ballymeni), gde sam imao pred sobom najveće mnoštvo koje mi se ikada skupilo, pošao sam do jedne made školske zgrade, gde se četvoro mladih ljudi borilo sa Bogom u napornoj, pobedničkoj molitvi, u molitvi koja je rezultirala velikim duhovnim probuđenjem Irske 1859. godine.

Evo da citiram nešto iz učenja Čarlsa G. Fineja (Charles G. Finney), čoveka koji je izmolio duhovno probuđenje. I ovaj događaj potvrđuje da je zastupnička molitva Božje svemoguće sredstvo u istinskom radu na duhovnom probuđenju.

"Jedan pobožan čovek sa zapadnog dela ove zemlje bolovao je od tuberkuloze. Bio je siromašan i već godinama bolestan. Neki neobraćeni trgovac dobra srca, koji je živeo u tom mestu, slao bi mu povremeno ponešto za njegove potrebe i potrebe njegove porodice. Ovaj je osećao zahvalnost za tu ljubaznost, ali nije mogao uzvratiti kao što je želeo. Na kraju je odlučio da će mu se najbolje odužiti ako se moli za njegovo spasenje. Tako je i počeo moliti, revno se obraćajući Bogu. U tom kraju nije bilo nikakvog duhovnog probuđenja, ali malo po malo, na iznenađenje svih, trgovac je prešao ravno na Božju stranu. Vatra se upalila po celom kraju, usledilo je silno duhovno probuđenje i mnoštvo ljudi se obratilo.

Taj siromašan čovek proživeo je u tom stanju još nekoliko godina. Nakon njegove smrti posetio sam mu grob. Njegova udovica mi je dala u ruke njegov dnevnik. Između ostalih zabeležaka bila je i ova: "Poznajem tridesetak propovednika i crkava." Zatim je odvojio određene sate dana i sedmice u kojima je molio za svakog od tih propovednika, za svaku od tih crkava, a jedno vreme u godini posvećivao je molitvi za određene misijske stanice. Zatim su, pod raznim datumima, sledili podaci, kao što su ovi: "Danas sam bio u stanju da namenim, kako ja to zovem, molitvu vere za... crkvu, i uzdam se u Boga da će tamo uskoro doći do duhovnog probuđenja." A pod jednim drugim datumom napisao je: "Danas sam bio u stanju da namenim, kako ja to nazivam, molitvu vere za... crkvu i uzdam se da će tamo uskoro doći do duhovnog probuđenja. Tako je naređao velik broj crkava, zapisujući da je molio za njih u veri kako bi uskoro došlo među njima do duhovnog probuđenja, što se i zbilo.

Udovica mi je rekla da je on za vreme svoje bolesti toliko molio, da se ona često bojala za njegov život. Došlo je do izvanredno velike probude u čitavom tom području i činjenica da će se to zbiti nije bila sakrivena Gospodnjem sluzi. "Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje" (Ps. 25:14). Tako je taj čovek, iako preslab telom da bi izašao iz kuće, ipak bio korisniji svetu i crkvi Božjoj nego li svi bezdušni profesori teologije te zemlje. Stojeći između Boga i pustoši Siona te izlivajući svoje srce u molitvi punoj vere, "junački se borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo..." (1. Moj. 32:28).

Postoje dve vrste sredstva koja su potrebna da se podupre probuđenje: jednim se utiče na ljude, a drugim na Boga. Molitva je važna karika u lancu uzroka koji dovode do probuđenja, isto toliko koliko sama istina. Mnogi su vatreno koristili veru u svrhu obraćenja ljudi, a polagali su malo važnosti na molitvu. Propovedali su, govorili i delili traktate s velikim žarom, a zatim su se čudili što su zaboravili onu drugu vrstu sredstva - delotvornu molitvu. Nisu opazili činjenicu, da istina sama po sebi nikada neće imati učinka ako tu ne bude Duha Božjega, a Duh se daje kao odgovor na molitvu."

"Niko ne može čitati Evanđelja a da ne oseća Isusovu stvarnost. Stvarnost Njegove ličnosti kuca u toj svetoj reči."
- Albert Einstein

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1664
Ukupno: 2445557
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/017.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.