12. Jutaranja straža
Već u prvim godinama svog hrišćanskog života uveo sam nešto što sam nazvao "jutarnjom stražom". Svakog jutra sam boravio nasamo s Bogom. Ne bi mi ni na pamet palo da odem u svoj ured pre nego li provedem s Njim neko vreme. Ne bih ni posao započinjao u crkvi pre nego što bi se susreo s Bogom. I tako, svakoga jutra. Odmah posle doručka idem u svoju radnu sobu, zatvorim vrata i tu provedem prvi sat nasamo s Bogom. Već preko pedeset godina održavam tu jutarnju stražu. Ako me je Bog bilo za šta upotrebio tokom tih godina, onda je to bilo zato što sam ga jutrom sretao. Rešavao sam svoje probleme i pre nego što bih se s njima suočio. Bez jutarnje straže moj bi rad bio nedelotvoran, nekoristan. Bio bih slab i bespomoćan. Samo onda kad čekam na Njega, postajem duhovno jak.
Kako održavam jutarnju stražu? Tako da najpre čitam Reč Božju, a zatim se molim.
1. Reč Božja
Dakle, prvo počnem s čitanjem Božje Reči. Činiš li i ti tako? Da li je bio i jedan dan, otkako si se obratio, u kojem si zanemario Knjigu nad knjigama? Da li si je otvarao svakog dana udubljujući se u njene svete stranice? Ili je bilo i dana kada si propustio da je čitaš? Ja ne bih ni u snu pomislio da provedem dan a da ne tražim vođstvo Božje Reči. Ona je moja hrana i moje piće. Ona mi je najvažnija: "Želite kao novorođena deca duhovnoga, čistoga mleka, da po njemu uzrastete" (2. Pet. 2:2).
Jednoga dana, upravo pošto sam primio Hrista za svog Spasitelja, stajao sam na zadnjoj strani Kokes Prezbiterijanske crkve (Cookes Presbyterian Church) u Torontu. Prišao mi je jedan od evangelizatora i zatražio da mu posudim svoju Bibliju. Dao sam mu. Okrenuo je jedan prazan list i upisao ove reči: "Ova će te knjiga čuvati od greha, ili ćete greh čuvati od ove knjige!" Napisavši te reči, vratio mi je Bibliju. Mislim da sam ovu izreku upisao u svaku Bibliju koju sam otada posedovao, jer sam uvideo da je istinita. Kasnije sam saznao da je te reči sastavio besmrtni Džon Bunjan (John Bunyan) te sam njegovo ime pisao uz izreku. Smisao je ove izreke da GREH I BIBLIJA ne mogu koegzistirati. Ili ćeš napustiti jedno, ili drugo. Ako čitaš Reč Božju, klonićeš se greha. Ako se predaješ grehu, nećeš imati želju za Knjigom. "Ova će te knjiga čuvati od greha, ili će te greh čuvati od ove knjige!"
2. Moja Biblija
Savetujem ti da nabaviš Bibliju s velikim utisnutim slovima. Doći će dan kad će ti se oči početi zamagljivati, i onda ćeš ako si pažljivo upisivao oznake i primedbe u svoju Bibliju, biti srećan što su slova dovoljno velika da ih još možeš čitati. Nećeš želeti da je staviš na stranu. Uvek treba da čitaš s olovkom u ruci. Moje Biblije su označene sve od Prve knjige Mojsijeve pa do Otkrivenja Jovanovog. Označavam svaki stih koji govori mom srcu. I ti treba da označavaš svoju Bibliju.
3. Suvoparna ti je
Reći ćeš mi da je Biblija suvoparna i nezanimljiva, te da je stoga ne čitaš. Mislim da je smatraš suvoparnom i nezanimljivom zato što ne poznaješ njenog Autora, njenog Pisca. Kao što sam već jednom rekao; susreo si se s Autorom, ali se nisi upoznao s njim. Kad ga jednom stvarno upoznaš tada ćeš i uživati u svemu što dolazi od Njega.
Jednom je neka devojka htela čitati neku knjigu pesama. Međutim, izgledale su joj tako dosadne i nezanimljive, da je ostavila knjigu na stranu. Kasnije se desilo da je srela nekog mladića, pisca tih pesama, i u njega se zaljubila. Opet je uzela u ruke onu knjigu pesama i na njeno veliko iznenađenje i divljenje bile su joj sada najzanimljivije pesme koje je ikada u životu čitala. U čemu je bila razlika? I dalje su to one iste suvoparne pesme kao i pre. Razlika je bila u njoj, a ne u pesmama. Sada je srela autora, pisca pesama, i dok ih je čitala - mislila je o njemu.
Tako će biti i s tobom, ako upoznaš Autora, Gospoda Isusa Hrista. Uživaćeš u njegovoj Reči. Značiće ti više nego bilo koja druga knjiga. Što je više budeš čitao, to ćeš više želeti da je čitaš. Malo je knjiga koje bih želeo čitati posle prvog čitanja. Malo ih je koje sam pročitao dva puta. Ima samo jedna ili dve koje sam pročitao tri puta. Svetske knjige gube na zanimljivosti iz jednostavnog razloga jer su ih napisala ljudska bića, i lako ih je razumeti.
Sasvim je drugačije s Božjom Reči. Ona je natprirodna. Došla je od Boga. Nikad ne mogu doći do dna njenih dubina. Uvek ima nešto novo u njoj, nešto što pre nisam zapazio. Što je više čitam, to joj se više radujem. Dok čitam Stari zavet, čitam o ljudima koje ću jednoga dana videti. Zato želim da o njima saznam sve što mogu. Stoga smatram da nas Stari zavet fascinira kao i Novi.
4. Kako ćeš je čitati?
Čitam je svaki dan, upravo kao što su i deca Izraela svakog dana skupljala manu. Seti se da nisu mogli skupiti jednoga dana toliko da bi im bilo dovoljno i za drugi dan. Morali su svakoga jutra izlaziti i skupljati. To je i tebi jedini način na koji možeš hraniti svoj duhovni život. Moraš svakoga dana studirati, proučavati Reč. Bog kaže "dan i noć" (Is.N. 1:8).
Možda ne čitaš Božju reč zato što je ne možeš razumeti. Dolaziš do odlomaka koji prevazilaze tvoje shvatanje. Prijatelju, Bibliju trebaš čitati tako kao što jedeš ribu. Kako jedeš ribu? Kad naiđeš na kost, da li baciš tanjir samo zato što si naišao na kost? Naravno da ne. Izvadiš kost, staviš je na rub tanjira i nastaviš jesti. Nećeš baciti ribu samo zato što si našao kost u njoj. Da li ćeš baciti na stranu Božju Reč samo zato što si naišao u njoj na odlomak koji ti je nerazumljiv? Naravno da ne. Ostavi ga za sada na stranu i produži s proučavanjem. Nastavi s ribom. Nastavi s čitanjem Reči!
Božju Reč čitam tako kao što čitam pismo. Kad primimo pismo, ne čitamo samo jedan odlomak na prvoj strani niti ga tada odlažemo kako bismo nakon nedelju dana pogledali druge stranice i potpis. Počnemo iz početka i pročitamo ga sve do kraja. Tako saznajemo sadržaj pisma. Nema drugog načina za čitanje Božje Reči. Cenim razne knjižice koje su ljudi sastavili, kao što su Dejli Lajt (Daily Light, "Dnevno svetlo", publikacija na engleskom s nekoliko redaka iz Svetog pisma za svaki dan u godini. Op. prev.) i druge. I ja ih upotrebljavam. No, neću dozvoliti da Dejli Lajt ili bilo koja druga od čoveka priređena publikacija zauzme mesto Biblije. Ako to dozvoliš, onda nećeš znati sadržaj Biblije. Moraš sam čitati Knjigu.
Ja počinjem s prvom reči iz Prve knjige Mojsijeve i pročitam dve tri glave dnevno - sve dok ne dođem do zadnje reči Otkrivenja Jovanova. Ne znam koliko sam je puta već pročitao. Nisam zapisivao. Ali znam da sam je neprestano iznova čitao, od početka do kraja. Tako i znam nešto o sadržaju te Knjige. Ako i sam zaista želiš da je upoznaš, onda je moraš čitati na taj način. Moraćeš je proći od početka do kraja. Tek ćeš je onda upoznati. Čitaj je, kažem ti kao što čitaš pismo.
5. Molitva
Bog ti govori dok čitaš Božju Reč. Kad se moliš, onda ti govoriš Njemu. Tako, pošto provedem neko vreme nad Knjigom, dam se na molitvu i na taj način držim "jutarnju stražu". Evo stiha na kojem počiva moje shvatanje jutarnje molitve: "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred tobom i čekam" (Ps. 5:3).
Postoje tri prepreke koje stoje na putu molitvenom životu, tri neprijatelja s kojima se sukobljavamo. Naravno, ako se jutrom srušiš onako ravno iz kreveta na kolena, promrmljaš nekoliko reči molitve i onda pojuriš na posao, nećeš razumeti o čemu govorim. Ili ako noću dođeš kući, izmrmljaš nekoliko reči molitve i uvališ se u krevet, nećeš znati šta mislim ovim reći. Govorim o molitvi, istinskoj molitvi, kontaktnoj molitvi, molitvi koja postiže svoje ciljeve. Kažem da tu postoje tri prepreke.
a. Ometanja.
Je li ti ikada zazvonio telefon upravo kad si se nalazio na molitvi? Je li ti dete zaplakalo? Da li su te prijatelji posetili? Da li si bio ometen na jedan ili na drugi način? Sotona tačno zna kada da pošalje smetnje. Ako te može uznemiriti kada se nalaziš u molitvi, onda će moći i da uništi delotvornost tvoje molitvene službe.
Kako se ja oslobađam ometanja? Došao sam do zaključka, da mora postojati vreme za molitvu i mesto za molitvu. Kao što sam već rekao, kad sam kod kuće onda molim u svojoj radnoj sobi i to prvi sat posle doručka. Svako zna kada se nalazim na molitvi. Stoga izbegavaju da me prekinu i uznemiravaju, I ti moraš naći mesto i vreme za molitvu. Kad idem brodom preko okeana, nađem najusamljenije mesto na palubi i ono mi bude mesto molitve. Na to isto mesto vraćam se svakog jutra. Veruj mi da će ti mesto molitve postati tako sveto, pa ćeš i misliti o njemu kao o svetom tlu. Zidovi moje radne sobe nose tragove daha mojih molitvi. Uvek se vraćam na isto mesto kad se molim i tamo me Bog susreće. Imaš li vreme određeno za molitvu? Ne moraš baš jutro odabrati za molitvu. Možda će ti neki drugi sat više odgovarati. Što se mene tiče, odabrao sam jutro. To mi omogućava da imam određeno mesto i vreme za molitvu, te mogu izbeći i smetnje.
b. Dremljivost.
Jesi li ikada bio pospan kad bi se našao na molitvi? Znaš već šta mislim. Klekneš, spustiš glavu u ruke, zatvoriš oči i pokušaš moliti. Uskoro zadremaš pa polako i zaspiš. Tako eto pospanost ometa tvoj molitveni život. Telo ti je umorno i slabo. Iscrpljen si i ne možeš da se držiš budan.
Kako sam ja nadvladao pospanost? Evo da ti kažem. Nikad ne kleknem kada se molim. Nikad ne stojim niti sedim. Naravno, ovde mislim na one molitve kada sam sam, kada držim "jutarnju stražu". Pa šta onda radim? Uvek hodam dok molim. Raščistim sredinu sobe od nameštaja i dok govorim sa Bogom hodam, koračam tamo-amo. Moleći prešao sam tokom godine na stotine milja. Počeo sam tako raditi već u prvim godinama svog hrišćanskog života i primio toliko blagoslova, tako da sam nastavio sve do sada. Mislim da se najbolje razgibamo dok hodamo. Pa tako se za vreme molitve ujedno i razgibam.
Eto, tako mi se nikada ne drema. Ako bih i za trenutak zaspao, pao bih na pod i odmah bi se probudio. No, to mi se nikada nije desilo. Dok hodam tamo-amo, potpuno sam budan. Na oprezu sam. U stanju sam da se s razmišljanjem svesno molim i nikad ne zaspim. I ti možeš nadvladati dremljivost ako se budeš molio hodajući.
c. Rastresenost.
Znaš već na šta ciljam. Upravo kad se koncentrišeš pribereš za molitvu, primećuješ kako si se zamislio, planiraš, sređuješ nešto u vezi sa sutrašnjicom. Tako te sotona dekoncentriše, te umesto da se moliš, ti razmišljaš. Pa kako da se čovek otarasi te rastresenosti?
Ja uvek molim naglas. Dok hodam amo-tamo, izričem svoje molbe rečima, te tako izbegavam rastresenost. Moram se koncentrisati, usredsrediti na ono što govorim Gospodu upravo onako kao što se koncentrišem kad propovedam. Nisam rastresen kad se nađem za propovedaonicom. Moram biti na oprezu. Ako i sam počneš moliti naglas, primetićeš da nećeš više biti rastresen. I ti ćeš se moći koncentrisati. I dok budeš izricao svoje molbe rečima, moći ćeš moliti jasno i s razumevanjem.
Kad moliš tiho i klečeći, vreme ti izgleda dugo. A kad otvoriš oči, možda ćeš videti da si molio samo pet ili deset minuta. Tako je bilo i moje iskustvo. Ali kad hodaš i moliš naglas, videćeš da vreme prolazi neobično brzo. Otvorićeš oči, pogledati na sat i otkriti da si se molio pola sata, tri četvrt sata, ili možda jedan ceo sat. Koliko vremena ja molim? Molim dotle dokle god ne prođem molitvu do kraja. Molim dotle dok ne pređem preko svih svojih problema i dok ne čujem Božji odgovor. Tako molitva postaje neizreciva radost, pravo ushićenje.
To su, dakle, tri smetnje koje stoje na putu molitvi: ometanja, dremljivost, rastresenost. Da li si ih nadvladao i jesi li Božji molitveni ratnik? Ako nisi - možeš postati, budeš li sledio moje savete.
Eto, tako držim "jutarnju stražu". Ako je nikad nisi obavljao onda bih ti savetovao da počneš već danas i da nikad više ne dozvoliš da prođe ijedan dan, a da se ne susretneš s Bogom. Tome oduševljenju nema ravnog: "Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred tobom, i čekam" (Ps. 5:3).
