11. Četvorostruka potreba novog života
Rodilo se malo dete. Došao je jedan novi život. Brineš se za njega. Umivaš ga i oblačiš. Hraniš ga i greješ. Iz dana u dan brineš se o njemu. Znaš da se ne može brinuti samo o sebi.
I ti si se rodio za carstvo Božje. Otvorio si srce Isusu Hristu i pozvao ga u njega. Primio si ga za spasitelja i sada si Njegov. A kad je došao, dao ti je večni život. Sad imaš život kakav pre nisi imao, naime Božji život. "Ja im dajem život večni" (Jn. 10:28).
No, kako ćeš se brinuti o tom novom životu? Beba si u Hristu. Šta, dakle, treba tom novom životu? Uglavnom isto što i malom detetu.
1. Hrana
Beba se mora hraniti svakodnevno. Tako je i s tobom. Taj novi život što ga je Bog tebi dao zahteva hranu. Hrana za bebu je mleko. Hrana duhovne bebe je mleko Reči. "Želite kao novorođena deca duhovnoga, čistoga mleka, da po njemu uzrastete" (1. Pet. 2:2).
Ja sam se obratio 1906. godine. Od onog dana pa sve do danas čitam Božju Reč svakog dana, tri stotine šezdeset i pet dana u godini. Ne mogu se setiti da sam i jednog jedinog dana zanemario Knjigu nad knjigama. Biblija mi je bila hrana i piće kroz sve godine i što je više proučavam to mi postaje dragocenija. Nema knjige kao što je ona. Kad su sotonski napadi bili neobično žestoki, Božja Reč bila mi je uteha i uporište.
Njegova je Reč neprestano delovala: iskušenja koja su mogla da dokrajče moju službu jevanđelju, bila su pobeđena obećanjima Božje Reči.
Kad bi jadi obuzeli moju dušu i kad bi me zadesio neki tragičan slučaj, Bog mi je govorio iz Pisma. Usred gorkih razočaranja čuo sam Njegov glas: "Večerom dolazi plač, a jutrom radost" (Ps. 30:6). A kad bi mi se srce ispunilo strahom čuo bih Ga kako govori: "Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti" (Ps. 42:5). I našao sam da je istinit.
2. Društvo
Malom detetu treba društvo, zajedništvo. Mora se nekako izražavati i dati do znanja što mu treba. Kad je gladno ili kad ga nešto boli, plače. Majka se odmah odziva.
I tebi treba društvo. Pa ako si stvarno rođen, u svom srcu će biti plač. Taj plač zovemo molitvom. Ja bih hteo da te nagovorim da svakog dana odeš sam s Bogom i pomoliš se. Sve mu reci. Ništa ne sakrivaj. Govori sa Njim kao što bi govorio s prijateljem.
Kad čitaš Bibliju, onda ti Bog govori, a kad se moliš, onda ti govoriš Bogu. Tako se među vama uspostavlja zajednica, prijateljstvo. Sa Bogom se upoznajemo kao što se upoznajemo s nekim prijateljem. Ti govoriš i On govori. I tako dok govorite, upoznajte jedan drugoga. Pa stoga - govorimo mnogo s Bogom. Molimo se.
3. Vežbanje
Malom detetu treba gimnastika. Ono proteže svoje nožice i ručice da bi ih ojačao.
I tebi treba vežbanje da bi ojačao. Moraš svedočiti za Hrista. Eto načina da ojačaš i uvežbaš. Govori. Javi i drugima. I sam radi. Javno priznaj Hrista. Ako to ne radiš, onda ćeš nazadovati. A ako radiš, onda ćeš ojačati. Na posao i radi nešto za Hrista! Ako Ga iskreno ljubiš, onda ćeš to i uraditi. "Tako neka kažu koje je izbavio Gospod" (Ps. 107:2). Nemoj ćutati. Ako ceniš ono što je on učinio za tebe, nećeš oklevati.
Ponosićeš se barem toliko svojim Gospodom i Spasiteljem koliko se ponosiš svojom zemljom. Na bojištu se ne bi stideo da pokažeš svoje boje. U stvari, čak bi bio nestrpljiv da razviješ zastavu svoje zemlje i da stupaš pod njom. Zašto bi onda oklevao da podigneš zastave Cara Isusa? Tako možeš pokazati svetu na kojoj si strani. Da li bi hteo da se On stidi tebe u onaj Veliki Dan, pred svojim Ocem i anđelima? Ako to ne želiš, onda se ni ti ne smeš sada njega stideti. Bog kaže: "ustima se priznaje za spasenje" (Rim. 10:10).
Ništa ne može toliko da ojača vernika kao što to može priznanje. Ako želiš da duhovno rasteš, moraš priznavati Hrista javno, otvoreno. Sotona se ne brine o ćutljivim hrišćanima, ali neumorno navaljuje na one koji otvoreno objavljuju svoju zakletvu na vernost Hristu. Već samo delo priznavanja Hrista osujećuje sotonske napade.
Možeš razgovarati o nekome koga voliš. Bar je tako s većinom ljudi. Pa ako stvarno i istinski ljubiš Gospoda Isusa Hrista, želećeš da i razgovaraš o njemu.
A svedočenje, prijatelju, najbolje je sredstvo protiv druženja sa svetom. Nećeš ti morati ostaviti svoje prijatelje u svetu. Reci im samo nešto o Isusu. Zamoli ih da kleknu zajedno s tobom dok se moliš. Daj im u ruku neki hrišćanski traktat i pozovi ih na evangelizacijski sastanak. Pokušaj. Znaš li šta će se desiti? Ispustiće te kao žeravicu iz ruke. Nećeš više biti poželjan. A zatim ćeš naći nove prijatelje i nove drugove, hrišćane, koji će ljubiti ono što ti ljubiš, želeti ono što ti želiš. Njihovo prijateljstvo pratiće te kroz svu večnost. Čak ni smrt ne može raskinuti takvu vezu.
Budimo verni Bogu. Svedočimo za Hrista. Priznajmo ga otvoreno pred ljudima, i radost i potvrda Gospodnja biće naša nagrada.
4. Atmosfere
Nema majke koja bi svoje novorođenče stavila u frižider. Naprotiv, svaka majka gleda da soba ne bi bila ni prehladna, ni prevruća. Vazduh u sobi mora imati odgovarajuću temperaturu.
Ako ideš u mrtvu i hladnu crkvu, crkvu koja je to samo formalno, smrzavaćeš se. Ideš li pak u neku modernističku (liberalnu) crkvu - gladovaćeš. A ako ideš u crkvu gde se upućuju pozivi na obraćanja i gde se duše spasavaju, ako ideš na sastanke evangelizacije gde se pevaju evanđeoske pesme, ako ideš tamo gde mole i gde svedoče, naći ćeš se u svetlu koje upravo odgovara tvojim potrebama. Na tebi je da nađeš skupinu Božjeg naroda koja izgara za spasenjem duše.
Stoga ti ne savetujem da se suviše vežeš uz neku crkvu, nego da se povežeš s nekim centrom, središtem za spasavanje duša. Radi samo u društvu onih koji ljube Gospoda, u društvu ljudi koji će pozdraviti tvoje svedočanstvo za Hrista i gde se tvoj glas može podići na molitvu i vapaj. Ne pravi nikakve ustupke, jer to bi bilo na štetu tvog duhovnog života.
I uveri se da li čovek koji stoji iza propovedaonice i sam veruje u osnovne postavke vere. Uveri se da li zaista propoveda krv, da li priznaje da su ludi izgubljeni i da im treba spasenje te da li insistira na novom rođenju.
Izbegavaj formule crkve. Bog želi odvojen narod. "Ne vucite jaram s nevernicima" (2. Kor. 6:14-18).
To su, eto, zahtevi novog života, a odgovornost je na tebi. Stoga se pobrini o njemu. Hrani ga. Uključi ga u zajedništvo. Vežbaj se u njemu i osiguraj mu svetlo koje mu treba. Tada ćeš ići zajedno s Bogom i tvoj će hrišćanski život imati sve što je obećano.
