10. Sedam pitanja od životne važnosti
Ima sedam pitanja s kojima bi se svaki hrišćanin trebao suočiti. Ignorisati tako važna životna pitanja znači ugroziti nečiji duhovni život. Razmotrićemo ih jedno za drugim i neka nam Bog pomogne da odgovorimo na njih pošteno i iskreno.
1. Činim li svesno neki greh?
"Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod" (Ps. 66:18). Neće čak ni saslušati ono šta govorim. Od ovoga proizilazi da neću biti uslišen ako gajim u sebi greh.
No, imaj na umu da sam rekao "poznat" greh, jer ti se može desiti da se suočiš s onim što Biblija naziva "greh, koji je za nas prionuo," neki od greha kojemu s vremena na vreme popustiš. Može to biti samo neki teret, neki idol, ali to je ipak greh i Bog kaže da ga moraš napustiti.
"Bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje" (Isa. 59:2).
Greh rastavlja. Greh zaklanja lice Božje. Tamo gde je greh ne može biti zajedništva, ne može biti prijateljstva.
"Neka odstupi od nepravde svaki koji zaziva Gospodnje ime" (2. Tim. 2:19).
Ovo je Božja zapovest. Moramo se odreći svakog poznatog greha ako hoćemo da nas Bog potvrdi. Okrenimo se zato od svega onoga za šta znamo da nije pravo, od svega što žalosti Duha Svetoga. Izbacimo sve to iz svojih života, jer nećemo uopšte napredovati u hrišćanskom životu sve dok ne prekinemo sa grehom.
Greh je kao mlinski kamen. Uvek će nas tištati. I ako mu popustimo, opet ćemo žudeti za njim. Udovoljiti želi isto je što i rasplamsati vatru koja se nikad ne može ugasiti. Muka i bol srca koje hrani u sebi greh jedina je stvarna žalost koja može ući u život hrišćanina.
Stoga prekinimo sa grehom, prekinimo sa njim po svaku cenu, inače nikad nećemo znati za "Božji mir, koji prevazilazi svaki um" (Fil. 4:7). Greh će nas uništiti ako ga ne ostavimo. "Put je bezakonički rapav" (Priče 13:15). "Opominji se Gospoda Isusa Hrista" (2. Tim. 2:8). On može da slomi svaki okov i da prekine svaki lanac. On može osloboditi i tebe, osloboditi od greha koji te napada. Ne samo da je silan u spasavanju, silan je i u održavanju. Možeš pobediti svaki poznati greh snagom njegovog Duha što živi u nama. Isplati se biti "Pobednik".
2. Živim li u poslušnosti prema Božjoj volji?
"Dajte sebe Bogu" (Rim. 6:13). Da li sam predao sve? Znam tako da pevam i da neprestano ponavljam: "Da učinim volju tvoju Bože" (Jevr. 10:7). No, da li zaista i mislim kao što kažem? Hoću li ići gde on želi da idem? Ili još uvek hoću svojim putem? Da li stavljam sebe na prvo mesto umesto Hrista? Je li on Gospodar i Učitelj mog života?
Bog želi imati poslušnu decu. Ako smo svojevoljni ne može nas upotrebiti. "Poslušnost je bolja od žrtve" (1. Sam. 15:22). Pobuna u taboru može biti fatalna. Bogu moramo biti privrženi, verni, odani. Zablude su oprostive, preći će preko grešaka, ali preko nevernosti - nikada!
Moramo biti poslušni ako želimo da nas Bog upotrebi.
Da bi nas Bog upotrebio, moramo ga slušati. Moramo biti spremni da idemo tamo kuda Bog hoće da idemo. Mora to biti njegov put, a ne naš put, njegov izbor pre našeg izbora. I neka je blagosloven Bog kad mu se doista predamo, Njegovi planovi tada postaju naši, te uživamo u izvršavanju Njegove volje.
Nemojmo ga držati za nekog tvrdog poslovođu, za nekoga ko uporno nastoji da činimo stvari koje sami ne želimo činiti. Nipošto! On je naš Otac. Voli nas izvesti na tihe vode. U naša srca stavlja upravo one žele koje su mu drage. On traži samo to da mu se predamo, jer mi smo Telo Njegovo: telom, dušom i duhom. Dakle, bez poslušnosti ne može biti zajedništva.
3. Provodim li svakoga dana neko vreme u molitvi?
Niko ne može biti pobednik bez molitve. Bez molitve ne možemo postići uspeh u hrišćanskom životu. Ako si zanemario molitvu, onda si slab. A samo oni čija se snaga obnavlja čekaju Gospoda. Stoga, ako nisi živeo u svetlu molitve, otvoren si napadima neprijatelja. Isus je molio. Provodio je po čitave noći u molitvi. Pevao je, molio. Prva crkva je molila. Svi oni koje je Bog upotrebljavao bili su ljudi molitve.
Hajde, dakle, da postavim nekoliko pitanja o molitvi? Održavam li ugovorene sastanke s Bogom? Imam li s Njim dogovoren svakodnevni sastanak i da li na njega pažljivo idem? Poznaje li me Bog kao čoveka molitve? Ili sam Ga možda izneverio? Ako je tako, neka mi pomogne da obnovim svoj zavet i da Ga opet počnem sretati svakoga jutra, da ne bi došao i našao me na spavanju.
4. Da li marljivo proučavam Božiju Reč?
Zanemariti Božju Reč znači ne slušati više Njegov glas, jer Bog govori preko svoje Reči. Dakle, ako ne nađem vremena za proučavanje Svetog pisma, ostajem bez vođstva. Mnogi je skrenuo s puta jednostavno zato što je zapostavio Božju Reč. Ništa je ne može zameniti. To je Božja Reč upućena čoveku, pa ako Boga stvarno poznajem, onda ću i želeti da je proučavam. I što je više čitam, to mi postaje zanimljivija. Doći ću do zaključka da bez nje ne mogu. Postaće mi hrana i piće za svakodnevni život.
Neprestano sam joj se obraćao u početku svog hrišćanskog života. Kad sam se tek bio obratio, čitao sam je svaki dan. Ali, da li se još uvek udubljujem u njene stranice? Da li mi je još uvek isto nova kao što je bila onda kad sam je prvi put čitao? Razmatram li doživljaje apostola i proroka? Nalazim li još uvek utehe u Davidovim psalmima? Da li mi je Božja Reč živa Knjiga, da li se dnevno hranim iz nje?
Možda sam slab. Bog upoređuje svoju Reč sa mlekom i hranom. Ako želim biti jak, moram stalno dolaziti k njoj Stoga neka mi Bog pomogne da postanem marljiv u proučavanju Njegove Reči.
5. Priznajem li javno Hrista?
U prvim godinama svog hrišćanskog života revnovao sam za duše. Uživao sam otići na ugao ulice u društvu Božjeg naroda i dati svoje svedočanstvo. Uživao sam na radnim poduhvatima za spasavanje duša i ukazivanju na Hrista. Tištalo me je stanje nespašenih. U žaru svoje prve ljubavi prema Hristu, iskreno sam želeo da i drugima kažem šta je učinio za mene. Kao i onaj opsednuti iz Pisma, tako sam i ja išao k svojim prijateljima.
A šta da se kaže o današnjem danu? Jesam li izgubio svoju prvu ljubav? Zar oganj Božji više ne plamti u mom srcu? Mogu li ići u crkvu i na razne verske obrede ili službe a da ne osećam nikakav teret zbog izgubljenih? Ako je tako - zašto je tako? Šta se desilo? Pevam: "Izbavi one koji ginu", no da li išta činim za njihovo izbavljenje? Pevam: "Brini se o umirućim", no brinem li se i sam za njih? I kad uglas s drugima pevam reči: "Plači nad onima koji lutaju," jesu li mi oči suve ili iskreno plačem nad onima koji ginu? Da li mi je stvarno u srcu stalo do spasenja izgubljenih ljudi i žena? Ako nije, onda je posredi nešto ozbiljno. Trebam odmah potražiti uzrok i otkloniti ga. Moram priznati Hrista, moram ga priznavati javno. Moram ga i drugima objavljivati. Zapovedio mi je da nosim svetu njegovo svedočanstvo. Stoga trebam opet svedočiti. Mogu deliti rasprave o jevanđelju; mogu svojim prijateljima pisati pisma kojima ću ih pokušati pridobiti za Hrista. Ako ništa drugo, mogu barem svedočiti onima s kojima radim na radnom mestu. Ako sam već Božji predstavnik, onda moram biti istinit predstavnik.
6. Dajem li dobrovoljno kao što mi Bog daje da napredujem?
"Dajte i daće vam se" (Lk. 6:38).
Kako mi dajemo, tako će i Bog davati, jer on neće nikome ostati dužan. Ne možeš nadmašiti Boga u davanju! Barem jedna desetina bi se trebala odvojiti za Božji rad, a ako on zatraži, još i više. Jer ako si ti veran njemu, biće i on veran tebi. Razlog da danas ima toliko siromašnih leži u tome što nisu imali pravilan stav prema Bogu onda kada su obilovali. Retko ćeš naići na nekoga ko je u vreme svog blagostanja redovno i verno davao Bogu, a da se sada nalazi u oskudici. "Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen" (Priče 11:25).
A kada daješ, onda gledaj da budeš siguran da to tvoje davanje ide za određeno delo, delo pridobijanja duša, a ne za socijalne službe i na modernizam. Jer pred Bogom ćeš biti odgovoran i za to kako se tvoji prilozi upotrebljavaju.
Žrtvuj sa radošću, jer "Bog ljubi vesela darovatelja" (2. Kor. 9:7). Daj redovno, svakog meseca i nedelje. Vodi računa s Bogom. I kad god budeš davao, daj uvek radi jednoga: "a kako će čuti... ako ne budu poslani" (Rim. 10:14-15).
Da bi se jevanđelje javilo svetu, neko treba da plati račun. To ti je kao i s vodom. Voda je besplatna, ali moraš platiti za njeno dovođenje kroz vodovode. Isto je i sa spasenjem. I njegovo saopštavanje košta i moramo ga ubrzati i slati na sve strane sveta. Dakle, prema rečima apostola Pavla, davanje postaje hrišćansko milosrđe. Prema tome, ako smo novozavetni hrišćani, davaćemo, i to dragovoljno.
7. Činim li nešto određeno za Gospoda Isusa Hrista?
Ako želim služiti Bogu, onda moram naći mesto i ljude gde mogu dati svoje svedočanstvo, a da se ne osećam kao osuđen od onih koji su oko mene. Crkva koja pridobija ljude mora postati moj dom. Spašen sam zato da služim, te ako ne činim ništa za Gospoda Isusa, onda nisam veran onoj viziji, onom otkrivenju koje mi je dao. Ne moram imati baš mnogo talenta, mnogo darovitosti, ali nešto ipak mogu činiti. Mogu posećivati bolesne, mogu deliti traktate, mogu svedočiti, mogu i sam nešto učiniti. Nešto mogu raditi.
Ima takvih koji čekaju da ih neko pozove. Idu u crkvu, raduju se na službama Gospodnjim, ali nikada im ne pada na pamet da bi i sami učestvovali u radu. Misle da će ih već sam pastor potražiti ako mu ustrebaju n reći im što bi trebalo učiniti. Meni, međutim, izgleda da će i sami nešto naći ako su stvarno spašeni! Pavlov je prvi uzvik bio: "Gospode, šta hoćeš da činim?" Ovo treba biti uzvik svake novorođene duše.
Ljubav je služba i oni koji zaista ljube Gospoda Isusa želeće la mu služe. Nikad neće biti zadovoljni time da budu trutovi.
Umesto da čekaju na pastora ili nekog drugog da im kaže šta da rade, ići će ravno pred Boga i dobiti uputstva od njega. Možda on želi da uče neki razred nedeljne škole. Ako je tako, onda će poći onome ko je odgovoran za nedeljnu školu i ponuditi svoju uslugu. Ako imaju dobar glas, onda će nastojati da pevaju u horu. Ako postoji orkestar - a oni sviraju neki instrument - onda će svirati.
Neki će biti pozvani za vratare, drugi opet da budu na usluzi u organizaciji mladih, ili kao molioci zastupnici. Možda su pozvani za rad u inostranstvu gde su hitno potrebni, te se moraju osposobiti i pripremiti za celu službu. Jedna stvar je sigurna: neće ostati na miru, ako su nanovo rođeni, dok se ne budu dali na neki posao za Gospoda Isusa Hrista. Ovo su, dakle, pitanja s kojima se moramo suočiti ako želimo primiti njegovu potvrdu. "Postaraj se da se pokažeš prokušan pred Bogom," govori Njegova Reč, "kao radnik koji se nema šta stideti" (2. Tim. 2:15). Ako želimo primiti punu platu i čuti ove reči: "Dobro, slugo dobri i verni..." onda se moramo ispitati i pobrinuti se da dostignemo nivo koji On zahteva.
