Glava XIII.

John Bunyan

Putnici i Evanđelista

Idući tako dalje razgovarali su o svemu što su usput videli. To ih je veselilo i hrabrilo na putu koji je sada vodio kroz pustinju.(1)

Pošto su prešli preko pustinje, Verko se osvrnuo i pogledavši natrag, opazio kako neko ide za njima. Brzo ga je prepoznao.

- O, ko nam to dolazi? - reče Verko. Hrišćanin pogleda i uzviknu:

- To je moj dobri prijatelj Evanđelista!

- On je i moj dobar prijatelj, - reče Verko, - jer me je uputio do onih vrata.

Evanđelista ih uskoro stiže i pozdravi:

- Mir vama i svima vašima dragi moji!

- Dobro nam došao, dobri Evanđelisto! Kad te vidim odmah se setim kako si mi u prošlosti ukazao milost i neumorno se trudio za moje večno dobro.(2) Otpozdravi Hrišćanin.

- Po hiljadu puta dobro nam došao! - reče Verko. - Dragi Evanđelisto, tvoje društvo tako prija nama jadnim putnicima.

- Kako ste prošli, prijatelji moji, otkako smo se rastali? Šta vas je zadesilo i kako ste se snašli?(3)

Onda su mu Verko i Hrišćanin ispričali sve što im se desilo na putu, kako su, i uz kakve poteškoće stigli do tog mesta.(4)

- Drago mi je, ne zato što ste se suočili sa raznim nevoljama, nego što ste pobedili i što ste i pored mnogih slabosti nastavili put sve dovde. Drago mi je, kažem, i zbog mene i zbog vas.(5) Ja sam posejao, vi ste žnjeli, a dolazi dan kada će i onaj koji seje i onaj koji žanje da se raduju zajedno; (Jn. 4:36), to jest, ako istrajete "jer ćemo u svoje vreme žnjeti - ako ne klonemo." (Gal. 6:9). Pred vama je nepropadljiv venac i treba da trčite da ga dobijete. (1. Kor. 9:24-27).

Ima onih koji krenu za tim vencem, i kad su već dosta prešli dođe drugi te im ga uzme. Držite dakle čvrsto ono što imate. (Otk. 3:11). Neka vam niko ne uzme venac. Još niste izvan Sataninog puškometa; "niste se do krvi usprotivili boreći se protiv greha." (Jev. 12:4). Imajte Carstvo uvek pred sobom, i verujte čvrsto u ono što se ne vidi. Neka vam ništa od onoga što pripada svetu ne uđe u srce. Iznad svega, čuvajte se svojih sopstvenih srca i njihovih želja, jer "srce je prevarno više svega i opako" (Jer. 17:9). Budite odlučni kao kremen, jer su sve sile na nebu i na zemlji sa vama.

Onda mu Hrišćanin zahvali za ohrabrenje, pa ga zamoli da im još govori o nečemu što bi im pomoglo na daljem putu, zato što znaju da je on prorok i može da im kaže o onome što će možda da im se desi. Hteli su da znaju kako tome da se usprotive i pobede.(6) I Verko se složio sa tim. Evanđelista je dakle ovako počeo:

- Sinovi moji, čuli ste u rečima istinitog evanđelja "da nam valja kroz mnoge nevolje ući u carstvo Božije," (Dela 14:22), i da nas čekaju okovi i nevolje. Zato ne možete očekivati da ćete dugo putovati bez nevolja.(7) Već ste sami okusili nešto od istinitosti ovih reči, i još će da sledi, jer kao što vidite, skoro ste izišli iz pustinje, pa ćete stići u jedan grad koji ćete uskoro ugledati pred sobom.(8)

Tamo će vas teško napadati neprijatelji koji će pokušati da vas ubiju. (Mt. 10:22). I budite sigurni da će jedan, a možda ćete i obojica morati da zapečatite svedočanstvo koji imate. No budite verni do smrti pa će vam Car dati venac života. (Otk. 2:10). Ko tamo pogine, makar i umro neprirodnom smrću i u velikim mukama, njemu će biti bolje nego onom drugom. Ne samo zato što će pre stići u Nebeski grad, nego zato što će da izbegne mnoge nevolje koje će snaći onog drugog na putu. Ali kad stignete u grad i počne da se ispunjava ono što sam vam rekao, setite se vašeg prijatelja i vladajte se muški i preporučujte svoje duše verom svome Tvorcu.(9) (1. Pet. 4:19).

U gradu Taštovniku

Onda videh u snu da su ubrzo izišli iz pustinje i ugledali pred sobom grad koji se zvao Taštovnik,(10) gde se nalazi vašar. Vašar se zove Taštinski, jer gradu u kome se održava je lakši od same taštine. Sve što se tamo prodaje ili dolazi je taština. Kao što mudrac kaže: "Sve je taština." (Prop. 1:2; Prop. 2:1, Prop. 2:17, Prop. 11:8; Isa. 40:17).

Ovaj vašar nije nešto novo, nego potiče još iz starih vremena. Kazaću vam kako je postao. Pre skoro 5.000 godina, išli su neki putnici u Nebeski grad, kao i ovi naši dobri prijatelji. A Velzevul, Apolion, Legion, (Mk. 5:9; Lk. 8:30) i njihovo društvo, kada su videli kojim putem putnici idu, odlučiše da tu otvore vašar na kome će se prodavati svakojake taštine, i koji će raditi preko cele godine. Zato se na vašaru prodaje roba kao što su kuće, imanja, zanati, položaji, počasti, odlikovanja, titule, zemlje, carstva, požude, zadovoljstva sa raznim uživanjima, zatim: bludnice, pokvarenjaci, žene, muževi, deca, gospodari, sluge, životi, krv, tela, duše, srebro, zlato, biseri, drago kamenje i ko će sve znati šta još! Pored toga na vašaru mogu da se vide svakojaki žongleri, igre, cirkusi, klovnovi, glumci, lopovi, varalice i svašta drugo. Tu mogu da se gledaju, i to za badava: krađe, ubistva, preljube, krivokletstva i to najgorega tipa.

I kao što se po drugim vašarima ulice i predeli nazivaju po vrsti robe koja se prodaje, tako i ovde. Tu je ulica britanska, francuska, talijanska, španska i nemačka gde se prodaju razne taštine. Ali kao i na drugim vašarima ima jedna vrsta robe koja se prodaje više od ostale - to su proizvodi Rima.(11) Samo naš engleski narod i još neki drugi ne vole tu robu.(12)

Kao što rekoh, put u Nebeski grad vodi kroz mesto gde se održava taj veseli vašar. Ko hoće u Nebeski grad, a da pri tom ne prođe kroz Taštovnik "morao bi otići sa sveta" (13) (1. Kor. 5:10; Jn. 17:15). I sam Car nad carevima kada je bio na ovoj zemlji, prošao je kroz ovaj grad u Svoju zemlju(14) i to na pazarni dan. Čini mi se da Ga je slavni gazda vašara Velzevul pozvao da kupi od njegovih taština. Mislio je da Ga postavi za gospodara vašara samo da mu se poklonio dok je prolazio kroz grad. I pošto je bio tako cenjen gost, Velzevul Ga je vodio od ulice do ulice pokazavši Mu sva carstva ovoga sveta odjednom, ne bi li namamio Blagoslovenoga da popusti i kupi neke od njegovih taština. No ovaj nije mario za tu robu, te je napustio grad ne potrošivši ni pet para na taštine. (Mt. 4:8-9; Lk. 4:5-7). Ovaj vašar je dakle veoma star, potiče iz drvenih vremena i jako je velik.

Podigli buru protiv sebe

Kao što već rekoh, naši putnici su morali da prođu kroz grad. Tako su i uradili. Ali čim su ušli u njega svi se sleteše oko njih i ceo grad se uskomeša. To se desilo iz nekoliko razloga.

Prvo: Putnici su bili obučeni sasvim drukčije od onih koji su prodavali na vašaru. Ljudi su ih zbog toga gledali sa čuđenjem. Neki su govorili da su budale, (1. Kor. 4:9-10), neki da su poludeli, a neki opet da su samo stranci.

Drugo: Koliko su se čudili njihovoj odeći, toliko su se čudili i njihovom govoru, jer je retko ko mogao da ih razume. Govorili su jezikom hananskim, a ljudi toga mesta jezikom ovoga sveta, tako da su ih smatrali za tuđince.

Treće: Ali ono što je najviše začudilo prodavce, bilo je što putnici nisu marili za izloženu robu. Nisu hteli ni da je pogledaju. A kad bi ih neko spopao da nešto kupe, oni bi zapušili uši i vikali: "Odvrati oči moje da ne gledaju ništavila" (Ps. 119:37), gledajući pritom naviše, čime su hteli da pokažu da su njihov posao i roba na nebu.(15) (Fil. 3:20-21).

Putnici pred sudom

Jedan im je podsmešljivo dobacio kada je video kako se ponašaju:

- Šta biste hteli da kupite? No oni su ga ozbiljno pogledali i odgovorili:

- Mi "kupujemo istinu."(16) (Pri. 23:23). - Zbog toga ih je svetina još više prezirala. Neki su im se smejali, drugi su im prebacivali, treći su govorili prezrivo, a četvrti pozivali ostale da ih biju. Na kraju se stvorila tolika galama i gužva da je došlo do opšteg nereda. Neko je to javio gospodaru vašara, koji je brzo došao i naimenovao nekoliko svojih najpouzdanijih podanika da privedu ljude na saslušanje. Pitali su ih odakle su, kuda idu, i šta rade tako čudno odeveni. Ovi su im odgovorili da su putnici i stranci na ovom svetu, i da idu u svoju zemlju, koja je Nebeski Jerusalim, (Jev. 11:13-16), i da nisu dali ni građanima ni trgovcima nikakvog povoda da ih ovako zlostavljaju i smetaju na putu. Neko ih je upitao šta hoće da kupe, a oni su odgovorili da kupuju istinu. Ali oni koji su bili naimenovani da povedu istragu mislili su da su lažljivi i budale ili buntovnici, koji su došli s namerom da ispreturaju vašar.(17) Zato su ih odveli, išibali i namazali blatom, a zatim zatvorili u kavez da bi svi mogli da ih gledaju. (1. Kor. 4:9; Jev. 10:33).

U okovima teškim sada stoje,
Na vašaru, zbog predanosti svoje.
I naš Gospod je prošao kroz iste jade,
Pa zato na Golgoti Svoj život za nas dade.

Tako su ležali jedno vreme i bili predmet ruganja, zlostavljanja i prezira, dok se gospodar vašara smejao svemu što ih je snašlo. No oni su bili strpljivi i nisu vraćali zlo za zlo, već naprotiv, blagosiljali su one koji su ih mučili, uzvraćajući dobrim rečima i ljubaznošću za grubost, tao da su neki od trgovaca koji su bili manje pokvareni od ostalih pokušavali da zadrže one podlije što su stalno zlostavljali siromašne putnike.

No ovi su i na njih navalili, smatrajući da su isto tako loši kao i ljudi u kavezu, govoreći da su možda njihovi drugovi koji bi trebalo da podele istu sudbinu. Ovi su govorili, koliko se njima činilo, da su ljudi mirni, ozbiljni i da nikome ne žele zlo, a da je mnogo više onih koji trguju na vašaru koji zaslužuju da budu stavljeni u kavez i klade, od ovih koje sada zlostavljaju. I pošto su se tako jedno vreme prepirali i svađali, dok su se ljudi u kavezu stalno pred svima mudro vladali, počeli su međusobno da se tuku i nanose jedni drugima teške ozlede.(18)

Onda su ovu dvojicu ponovo izveli pred sud i optužili ih zbog te novonastale gužve.(19) Nemilosrdno su ih išibali, vezali ih lancima i poveli po vašaru za primer i opomenu onima koji bi mogli da govore u njihovu odbranu ili šta više odluče da im se priključe. Ali Hrišćanin i Verko su se još mudrije vladali, te su primili ruganje i sramotu sa takvom krotošću i strpljenjem da su pridobili nekoliko trgovaca, iako je njihov broj u poređenju sa ostalima bio mali.(20) Ovo je još više naljutilo druge tako da su rešili da onu dvojicu pogube. Došli su do zaključka da nije dovoljno da ih samo drže okovane u kavezu, nego da ih treba kazniti smrću za zlo koje su počinili i prevarili ljude sa vašara. Zato su ih ponovo vratili u kavez okovavši im noge u klade, dok ne reše šta da urade sa njima.

Ova dvojica su se međutim setila šta im je rekao njihov verni drug Evanđelista, te su se još više ohrabrili u svojim patnjama. Sada su počeli jedan drugoga da teše, jer će onome koji nastrada biti bolje. Zato su se obojica potajno nadala da će on biti taj, ali predajući se Onome koji upravlja vaseljenom, čekali su mirno da vide šta će im se desiti naposletku.

Kada je došlo vreme da im sude i da ih kazne, izveli su ih pred sud i optužili. Sudija se zvao Dobromrzac. Iako su se optužbe malo razlikovale, uglavnom su bile iste i glasile su ovako: "Neprijatelji su i narušioci trgovine. Stvarali su buku i dovodili do raspre po gradu. Sakupili su oko svojih opasnih ideja stranku koja je na štetu zakona i našega vladara."

Sad Verko budi hrabar, brani Boga,
Ne boj se zloće ovog sveta zloga.
Govori hrabro, istina te prati,
I ako umreš pobedu će dati.

Onda je Verko počeo da odgovara da se samo protivio onima koji se protive Onome koji je viši od najvišega.

- A što se tiče buke, ja je nisam pravio, jer sam čovek miran. (Rim. 12:18). Oni koje smo privukli na svoju stranu prešli su kad su videli našu iskrenost i nepritvornost. Samo su se okrenuli od zla na bolje. Što se tiče cara o kome govorite, on je Velzevul, neprijatelj našega Gospoda. Ne bojim se ni njega ni njegovih anđela.

Onda je bilo objavljeno da ako ko ima nešto da kaže za njihovog cara i protiv optuženoga, da odmah iziđe i iznese svoje dokaze. Pojavila su se tri svedoka: Zavidljivko, Sujeverko i Čankolisko. Pitali su ih da li poznaju optuženoga i šta imaju da kažu za cara i protiv njih. Onda je Zavidljivko ustao i ovako progovorio:

- Gospodine sudijo, dugo već poznajem ovog čoveka i mogu da posvedočim pod zakletvom da je on...

- Čekaj! - reče sudija. - Neka položi zakletvu. Tada se Zavidljivko zakle pa nastavi:

- Gospodine sudijo, ovaj je čovek i pored svog lepog imena jedan od najgorih ljudi u našoj zemlji. Ne poštuje cara ni naroda, ni zakona ni običaja. Čini sve što može da zarazi ljude nekim izdajničkim idejama koje on naziva principima vere i svetosti. Ja sam ga jednom lično čuo kako govori da su hrišćanstvo i običaji našega grada Taštovnika potpuno u suprotnosti i da ne mogu da se primire. On time osuđuje sva naša pohvalna dela kao i nas same.

- Imaš li još nešto da kažeš? - upita sudija.

- Gospodine sudijo, - reče Zavidljivko, - mogao bih još mnogo da govorim ali ne želim da dosađujem prisutnima. No ako bude trebalo, mogao bih još nešto da dodam kada ostali svedoci završe.(21)

Rekli su mu da se malo skloni ustranu i pozvali Sujeverka rekavši mu da pogleda optuženoga. Pitali su ga šta ima da kaže za cara i protiv njega. Onda je položio zakletvu i počeo da svedoči:

Zavidljivko

- Gospodine sudijo, ne poznajem mnogo ovoga čoveka, niti želim da ga upoznam više. Ali ovo znam iz razgovora koji sam imao sa njim pre neki dan, tj. da je jako dosadan. Dok smo razgovarali, rekao je da je naša vera ništa i da njom čovek ne može da ugodi Bogu. I vi sami, gospodine sudijo, dobro znate šta sledi iza takvih reči, naime da je naša vera uzaludna, da smo još u svojim gresima i da ćemo na kraju da budemo osuđeni. Toliko sam hteo da kažem.(22)

Zatim je Čankolisko položio zakletvu, te su i njemu naredili da kaže šta ima za cara i protiv optuženoga.

- Gospodine Sudijo, i svi prisutni! Već dugo poznajem ovoga čoveka i čuo sam kako govori o stvarima koje ne treba ni da se spominju. Ružio je našeg plemenitog kneza Velzevula, i govorio sa prezirom o njegovim prijateljima, među kojima su grof Staročovek, grof Plotan Uživković, grof Luksuzović, grof Slavoljub Praznoslavić, grof Bludniković, grof Gramžljivko Nenasitković i ostala ugledna gospoda. Rekao je da kad bi svi bili njegovog mišljenja da ne bi više bilo ni jednoga od ovih plemića. Nije se ustručavao ni tebe da ruži, koji si postavljen da mu sudiš, nazivajući te bezbožnim nitkovom i mnogim sličnim i odvratnim imenima, kojima je okaljao ostalu gospodu u gradu.(23)

Kad je Čankolisko završio, sudija se obratio optuženome i rekao:

- Ti, otpadniče, krivoverniče i izdajniče, da li si čuo svedočanstva ovih poštenih ljudi protiv sebe?

- Dozvolite mi da kažem koju reč u svoju odbranu, - reče Verko.

- Vidi ti bitange! - razdera se sudija. - Zaslužio si da više ne živiš. Trebalo bi da budeš smaknut na licu mesta. Ali da bi svi videli kako se ljudski ponašamo prema tebi, daj da čujemo šta imaš da kažeš, otpadniče jedan!

- Prvo, u odgovoru na ono što je gospodin Zavidljivko svedočio, želim samo ovo da kažem: Koja se god pravila, zakoni, običaji ili narodi protive Božijoj Reči, protiv hrišćanstva su. Ako u ovome grešim, pokažite mi moju grešku i spreman sam pred svima vama da oporeknem ono što sam govorio. Drugo: Što se tiče g. Sujeverka i njegove optužbe, ja sam samo rekao da je potrebna božanska vera za službu Božiju. Ali nema vere bez božanskog otkrivenja Božije volje. Dakle, sve što se dodaje Božijoj službi bez tog božanskog otkrivenja, potiče od ljudske vere koja ne vodi u večni život. Treće: Što se tiče onoga što je rekao g. Čankolisko, ja kažem (izbegavajući ružne reči koje kažu da upotrebljavam) da knez ovoga grada i cela rulja njegovih slugu koje je ovaj gospodin spomenuo, zaslužuju više da žive u paklu nego u ovom gradu i zemlji. Sada neka mi se Gospod smiluje.(24)

Onda se sudija obratio porotnicima (koji su za sve to vreme stajali slušajući i posmatrajući).

- Gospodo porotnici, videli ste čoveka o kome se podigla tolika buka u našem gradu. Čuli ste svedočanstva ovih poštenih ljudi protiv njega. Čuli ste i njegov odgovor i priznanje. Sada je do vas da ga osudite ili da mu spasete život. Ali moja je dužnost da vas podsetim na naš zakon. Za vladavine Faraona, sluge našega kneza proglašen je zakon, da se ne bi oni koji pripadaju drugoj veri umnožili i ojačali, da se njihova muška deca bace u reku. (2. Moj. 1:22). I za vreme Navuhodonosora, još jednog od njegovih slugu, bio je proglašen zakon da svaki onaj ko se ne pokloni njegovom zlatnom kipu baci u užarenu peć. (Dan. 3:6). I za vreme Darija bio je proglašen zakon da ko god u određenom roku bude prizivao nekog drugog boga osim njega, da će biti bačen u jamu lavovsku. (Dan. 6:7). Ovaj buntovnik je prekršio ove zakone ne samo u mislima (što se ne sme dozvoliti)(25) već i rečju i delom, što je još manje dozvoljeno.

Faraonov zakon je donet da spreči zlo, jer još nije bilo zločina. Što se tiče drugog i trećeg zakona, sami vidite da se protivi našoj veri, i zbog izdajstva koje je priznao, zaslužio je smrtnu kaznu.

Verko osuđen

Onda su porotnici otišli u drugu odaju da donesu svoju odluku. To su bili g. Slepčević, g. Nevaljalković, g. Zloćković, g. Pohotljiković, g. Aljkavko Nemarković, g. Tvrdoglavić, g. Dura Naduvenković, g. Dušman Dušmanović, g. Lažljivković, g. Okrutović, g. Tamnoljubić i g. Neumoljivković. Svaki od njih je dao svoj glas protiv Verka, te su ga jednodušno proglasili krivim. Dok su razgovarali g. Slepčević koji je bio natporotnik je rekao:

- Vidim jasno da je jeretik. - Zatim je g. Nevaljalković rekao:

- Da se zbriše sa lica zemlje.

- Tako je! - oglasi se Zloćković, - jer ne mogu ni da ga pogledam.

- Nikad nisam mogao da ga trpim, - dodade Pohotljiković.

- Ni ja! - reče Aljkavko Nemarković, - jer me je stalno kritikovao.

- Obesite ga! Obesite ga! - vikao je Tvrdoglavić.

- Jadnik! - reče Lažljivković. - Za njega bi bilo suviše dobro da se obesi.

- Da ga se otarasimo! - reče Tamnoljubić. Onda gospodin Neumoljivković uze reč:

- Ne bih se ni za ceo svet pomirio sa njim. Hajde da mu izreknemo smrtnu kaznu!

Tako su i učinili. Osudili su ga da se odmah izvede napolje i da se umori najstrašnijom smrću koja se može izmisliti.(26)

Dakle, prema njihovom zakonu prvo su ga svukli i šibali, posle su ga isprebijali, pa zatim izboli noževima. Posle toga su ga kamenovali i sekli mačevima. Na kraju su ga vezali za kolac i spalili. Tako Verko pogibe.

Verko odnesen u slavu

Videh da su se iza gomile ljudi nalazila kola i konji, koji su čekali na Verka. Čim su ga njegovi protivnici otpratili, bi uzet u kola i uz zvuk trube odvezen najkraćim putem kroz oblake do nebeskih vrata.(27)

Što se tiče Hrišćanina, njemu nisu sudili toga dana već su ga vratili u zatvor. Ostao je tamo neko vreme, dok je Onaj koji upravlja svima i ima vlast nad njihovim besom, nije učinio da Hrišćanin bude pušten i nastavi svoj put. Idući pevao je putem:

O Verko, verno priznao si Boga,
I On će tebe blagoslovit stoga,
Kad bezbožnici strašnu kaznu plate,
U mukami i bolu otpočnu da pate,
Ti Verko pevaj pesmu tvome Tvorcu,
I živi posle smrti u tom divnom dvorcu!

"Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog."
- Psalam 32:5

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 184
Ukupno: 2448193
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/bunyan/013.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.