Glava VI.

John Bunyan

Putnik oslobođen bremena

Tada videh u snu da je put kojim je Hrišćanin trebalo da prođe sa obe strane ograđen zidom.(1) Zid se zvao Spasenje. (Isa. 26:1, Isa. 35:8, Isa. 60:18). Hrišćanin je išao dalje tim putem, ali ne bez velike muke zbog tereta koji je nosio. Išao je tako sve dok nije stigao do brega gde je put počeo da se penje.(2) Tu se nalazio krst, a malo niže njega grob. I videh u snu kako Hrišćanin prilazi krstu. Pošto je pogledao u krst teret mu je spao s leđa i otkotrljao se do groba. Tu ga je nestalo i više ga nisam video.(3) (1. Pet. 2:24; Rim. 8:2; Gal. 2:20).

Onda se Hrišćanin obradovao, jer mu je laknulo, te reče veseloga srca: "Svojom mukom dao mi je pokoj i Svojom smrću dao mi je život." Zatim je zastao da malo razgleda to mesto i porazmisli, pošto ga je začudilo što mu je teret spao čim je pogledao na krst.(4) Gledao je tako i gledao, sve dok mu suze ne potekoše niz lice.(5) (Zah. 12:10).

Sveta Trojica

Dok je stajao i plakao, prišla su mu tri svetla anđela(6) i pozdravila ga. Prvi mu je rekao:

- Mir s tobom. Gresi ti se opraštaju! (Mk. 2:5; Lk. 7:48).

Drugi mu je skinuo dronjke i obukao ga u novo ruho. Treći mu je stavio belegu na čelo (Otk. 7:3; Ef. 1:13) i dao zapečaćeni savijeni list papira, (2. Kor. 3:3. 1:22), rekavši mu da ga gleda usput i preda na nebeskim vratima. Zatim su otišli.

Onda je Hrišćanin tri puta skočio od radosti i krenuo pevajući ovako:(7)

Na leđima sam težak teret vukao,
Niti sam sam taj teret ikad svukao,
Dok dođoh amo tražeć' duši leka,
Gde sreća vlada, večni život čeka.

Sad teret taj je s leđa mojih spao,
Bog mi je od greha oprost darovao,
Blaženi krst i grob mene spase,
I Onaj koji greh moj uze naše.

Sad zaista znam da dete sam Božije,
Kao dokaz na čelu mi pečat stoji;
Da hitam sada mogu - kupljen cenom krvi Tvoje
Oh, tamo, Hriste, gde su dvori Tvoji.

O, Trojedini Bože, daj, da život celi
O Tebi pevam pesmu slavnu, svetu -
Kad već sada osećam, ah, tolike slasti,
Šta li će tek biti, kad stignem na metu!

Prostak, Lenjivac i Hvališa

Onda videh Hrišćanina u snu kako je sišao s brda veselo i pored puta opazio tri čoveka koja su čvrsto spavala i čije su noge bile okovane lancima. Jedan se zvao Prostak, drugi Lenjivac, a treći Hvališa. Ugledavši ih kako leže, prišao im je da ih probudi i povikao:

- Vi ste kao onaj koji spava na vrhu jedra, (Pri. 23:34), jer se ispod vas nalazi Mrtvo more - provalija bez dna. Probudite se i hajdete sa mnom; skinuću vam okove! - zatim još dodade: - Ako naiđe onaj koji ide naokolo kao lav koji riče, sigurno ćete pasti kao plen u njegove čeljusti. (1. Pet. 5:8).

Tada su ga pogledali i ovako mu odgovorili. Prvo je Prostak rekao:

- Ja ne vidim nikakvu opasnost!

- Pusti nas da spavamo - dodade Lenjivac.

- Svako je kovač svoje sreće. Šta još da ti kažem? - završi Hvališa.

Zatim su se ponovo izvrnuli i nastavili da spavaju. Hrišćanin je produžio put. Bilo mu je čudno što ljudi u takvoj opasnosti nisu marili za ljubaznost koju je hteo milostivo da im učini. Probudio ih je i savetovao. Hteo je da im pomogne da skinu okove, a oni su ipak odbili.(8)

Formalista i Licemer

Dok je tako razmišljao ugleda dva čoveka kako preskaču preko zida sa leve strane uzanoga puta, te požuriše da ga stignu. Jedan se zvao Formalista, a drugi Licemer.(9) Kao što sam rekao, prišli su mu i otpočeli sledeći razgovor:

- Gospodo, odakle dolazite i kuda idete? - upita Hrišćanin.

- Rođeni smo u zemlji Taštini i idemo na goru Sion da postignemo slavu. - Odgovoriše Formalista i Licemer.

- A zašto niste ušli na vrata koja stoje na početku puta? Zar ne znate da piše: "Ko ne ulazi na vrata, nego prelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik?" (Jn. 10:1) - reče Hrišćanin.

- Svi naši zemljaci govore da je daleko do tih vrata, te zato idu prečicom i preskaču preko zida.

- Zar to nije prestup protiv Gospodara onoga grada u koji idemo? Prekršili ste Njegovu objavljenu volju!

- Ne razbijaj time glavu. Naši odavno tako preskaču preko zida! - nastaviše bezbrižno Formalista i Licemer imamo svedočanstvo o tome više od hiljadu godina.

- Da li bi se taj običaj mogao održati na sudu? - upita opet Hrišćanin.

- Pošto običaj postoji više od hiljadu godina, sigurno je da će biti priznat kao zakonit pred bespristrasnim Sudijom. - Počeše da dokazuju Formalista i Licemer. - Pored toga, sada smo na putu, zar je važno kako smo na njega dospeli? Na dobrom smo putu i u redu je. Ti si na putu zato što si ušao na vrata, isto tako kao i mi koji smo preskočili preko zida. U čemu si onda bolji od nas?

- Ja se držim naredbe moga Gospodara; vi se upravljate po svojim sopstvenim prevarljivim željama. Gospodar puta vas već smatra za lopove i ne verujem da ćete biti proglašeni za pravednike kada stignete do kraja. Ušli ste sami bez Njegovog vođstva i izbacićete se sami bez Njegove milosti. - Upozori ih Hrišćanin.

Na to mu kratko odgovoriše da gleda svoja posla. Nastavili su put svaki za sebe bez mnogo razgovora, osim što su ona dvojica rekla Hrišćaninu što se tiče zakona i odredaba, da veruju da će da ih ispune isto tako savesno kao i on.

- Ne vidimo dakle, po čemu se ti razlikuješ od nas, osim po odelu koje nosiš i koje su ti sigurno dali susedi da njim pokriješ svoju sramotu. - Rekoše Formalista i Licemer.

- Zakonom i odredbama se nećete spasiti, jer niste ušli na vrata. (Gal. 2:16). - Odgovori Hrišćanin. - A što se tiče odela koje nosim, dao mi ga je Gospodar mesta u koje idem, i to zato, kao što ste i sami već rekli da mi pokrije golotinju. Primio sam ga kao dokaz Njegove milosti prema meni. Ranije sam nosio samo dronjke. Pored toga tešim se ovom mišlju: Kada dođem do vrata toga grada, Gospod će me sigurno prepoznati po ovom odelu, jer mi ga je On poklonio onoga dana kada je sa mene svukao dronjke. Verovatno niste primetili da imam i znak na čelu koji mi je dao jedan od najbližih Gospodnjih slugu onoga dana kada mi je teret spao sa ramena. Pored toga, dat mi je i jedan zapečaćeni list da bi me tešio dok ga čitam usput. Rečeno mi je da ga predam kod Nebeske kapije kao znak da sam primljen. Vama te stvari sigurno nedostaju zato što niste ušli na vrata.

Na ovo nisu mogli ništa da odgovore, već su se samo pogledali i nasmejali.

Onda videh kako idu dalje. Hrišćanin je stalno išao pred njima. Sa njima više nije razgovarao, nego sam sa sobom. Radovao se, tešio i uzdisao.(10) Često je čitao savijeni list koji su mu anđeli dali, što ga je jako osvežavalo. (Ps. 19:7).

"Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo."
- Priče 19:23

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1772
Ukupno: 2602565
Generisano za: 0.006''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/bunyan/006.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.