2. Problem

John Blanchard

Na šta te asocira reč "religija"? Možda na crkvenu zgradu? Ili oslikane prozore? Ili na sveštenika obučenog u mantiju? Ili na nekoga ko se moli, i pokušava da vodi pobožan život? Na čudne rituale ili ceremonije u crkvi, hramu ili manastiru?

Religija je univerzalna i svako ima neko mišljenje o njoj. Enciklopedija Religije i etike ima 13 delova, ali ipak pokriva samo deo ljudskih religioznih izraza.Vilijem Blejk je jednom rekao: "Čovek mora imati i imaće religiju."

Ali zašto? Šta se krije iza nečijeg zapažanja da je čovek "religiozna životinja"?

Ključ je u reči "religija". Ona potiče od dve latinske reči "re" i "legere", koje znače "ponovo povezati". Religija se bavi čovekovom najvećom potrebom, a to je "ponovo se povezati sa Bogom". Nauka, obrazovanje, materijalno bogatstvo ili fizičko zadovoljstvo ne mogu nikada doneti krajnje zadovoljenje bilo kom čoveku. Samo kada je čovek "ponovo povezan" sa Bogom onda tek može spoznati pravo ispunjenje. Avgustin je rekao: "Ti si nas načinio za Tebe i naša srca ne mogu počivati dok ne počivaju u tebi."

Pogledaj način na koji su pisci Biblije izrazili tu čežnju:

"Žedna je duša moja Boga, Boga živoga." (Psalam 42:2)

"Srce moje i telo moje otima se k Bogu živome." (Psalam 84:2)

"Pokaži nam Oca (Boga), i biće nam dosta." (Jovan 14:8)

Prepoznavanje čovekove najveće potrebe nas navodi da pažljivo razmislimo o problemu susreta sa tim. Američki psiholog je napisao: "Mi i Bog imamo posla jedan sa drugim". Ali, ako je ovo pronalaženje Boga najvažnija stvar u životu, zašto onda toliko mnogo ljudi ne uspe i idu kroz život bez stalne veze sa Bogom?

Šta je tu problem?

Videli smo malo pre da "religija" znači "ponovo povezati", i ta čovekova najveća potreba se mora dovesti u kontakt sa Bogom. Ali, da li je čovek zaista van dometa? Zar mi svi nismo "deca Božja"? Da li je problem toliko ozbiljan? Prave odgovore na ova pitanja nalazimo dok čitamo Bibliju i vidimo deo osobe, prirode i karaktera Boga i čoveka.

Prvo, šta je Bog?

U jednoj modernoj knjizi, moderni pisac pokazuje da mnogo ljudi ima kompletno neadekvatnu sliku o Bogu. Oni Ga vide kao "Dežurnog policajca", "Dosadnog roditelja" ili "starog dedicu". Za istinu, mi se okrećemo Bibliji, i saznajemo mnoge stvari o Njemu, tako da su sledeće stvari najvažnije u ovom trenutku.

Bog je osoba.
Bog nije "stvar", "to", "moć" ili "uticaj". On je živi Bog koji razmišlja, radi i oseća. U prvih devet stihova u Jeremiji 10, čitamo kako se bezumni ljudi klanjaju idolima od drveta i metala: onda se tekst nastavlja:

"A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni." (Jeremija 10:10)

Bog je u množini.
Iako postoji samo jedan Bog, On se otkrio u tri različite osobe, zajedno poznate kao Sveto Trojstvo - Otac, Sin i Sveti Duh. Ovo je nemoguće za bilo kog čoveka da objasni ili razume, ali Biblija kaže da je svaka od ove tri osobe istinita i podjednako Božanska. Otac je Bog - Efescima 4:6 kaže da je: "Jedan Bog i Otac svih", Sin je Bog - Jovan 1:1 kaže da "Reč (Isus) beše Bog"; Sveti Duh je Bog - On je opisan kao: "Gospodov Duh" u 2. Korinćanima 3:18. Ponekad se oni pominju zajedno, pokazajući svoju jednakost i Božanstvo, kao što kaže u 2. Korinćanima 13:14: "Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama. Amin."

Bog je večan.
Da bi ovo pojednostavili, On nikada nije imao početak. On nije stvoren niti rođen, niti je evoluirao. Prve reči u Bibliji su: "U početku Bog..." (1. Mojsijeva 1:1), i ova istina je naglašena na mnogim mestima, kao što su ova:

"Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiona, i od veka i do veka ti si Bog." (Psalam 90:2)

"Carstvo je tvoje svih vekova i vlada tvoja na sva koljena." (Psalam 145:13)

"Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, govori Gospod, koji jeste, i koji beše, i koji će doći, svedržitelj." (Otkrivenje 1:8)

Bog je nezavisan.
Bog je jedino istinito nezavisno biće. Njegov život mu nije dat. Njegova moć nije steknuta. Njegova mudrost nije naučena. Njegovo znanje nije postignuto. Apostol Pavle je rekao o Božjoj nezavisnosti ovako:

"Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi onome trebalo što koji sam daje svima život i disanje i sve." (Dela 17:24-25)

Pogledaj ponovo na Pavlovo pisanje na istu temu:

"O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega. Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistraživi njegovi putovi! Ili ko mu bi savetnik? Ili ko mu napred dade što, da mu se vrati? Jer od njega i kroz njega i u njemu sve. Njemu slava u vek. Amin." (Rimljanima 11:33-36)

Ovde se govori o Bogu kao velikom, slavnom i nezavisnom izvoru života, moći i znanja.

Bog je suveren.
Izraelski kralj David je opisan kao jedan od najveličanstvenijih ljudi koji je ikada postojao, i on je rekao sledeće:

"Blagosloven si Gospode Bože Izraela oca našega od veka do veka. Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; tvoje je Gospode carstvo, i ti si uzvišen svrh svega poglavar; bogatstvo i slava od tebe je, i ti vladaš svime, i u tvojoj je ruci moć i sila, i u tvojoj je ruci uzvisiti i utešiti sve. Sada je dakle, Bože naš, hvalimo te i slavimo ime tvoje slavno." (1. Dnevnika 29:10-13)

Ovde smo naučili da je Bog suveren nad celim univerzumom On kontroliše sve elemente u vremenu i prostoru. Pavle kaže da Bog: "sve čini po savetu volje svoje" (Efescima 1:11) - a to je,da Bog čini šta god želi, i ništa ga ne može sprečiti da to učini. Sa Bogom ne postoje slučajnosti ili iznenađenja. Istorija je samo proizvod Božje nepromenljive volje. Biblija uči da Bog sve kontroliše, čak i zlo sa kojim se suočavamo svakodnevno: "Bog je naš na nebesima, čini sve što hoće." (Psalam 115:3).

On je suveren.

Bog je svet.
On je potpuno bez greške ili nedostatka, mrlje ili mane. Reč "svet" je jedini opis Boga koji je dat tri puta u isto vreme u Bibliji. Prorok Isaija je imao divnu viziju Božje slave, i opisao je kako je video anđele kako slave Boga i pevaju: "Svet, svet, svet je Gospod Bog nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove." (Isaija 6:3). I drugi stihovi podvlače istu istinu:

"Ko je kao ti među silnima, Gospode? Ko je kao ti slavan u svetosti, strašan u hvali, i da čini čudesa." (2. Mojsijeva 15:11)

"Uzvišujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj; jer je svet Gospod Bog naš." (Psalam 99:9)

"Bog je videlo, i tame u njemu nema nikakve." (1. Jovanova 1:5)

"Ko se neće bojati tebe, Gospode, i proslaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet." (Otkrivenje 15:4)

Kako divne rečenice o Bogu! - Biblija nam govori mnogo više da mi ne možemo to sve pomenuti ovde. Bog je premudar; On ima savršeno znanje o svim stvarima, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti; On je nepromenljiv; On je savršeno pravedan u svemu što čini.

To je Bog o kome mi pričamo!

Danas, mnogi ljudi koriste Božje ime ili kao psovku ili za šalu. Drugi govore o Njemu bezbrižno, ili onako usputno, ili kao da je On jedan od njih. Oni sumnjaju u Njegovu osudu, kritikuju Njegova dela, krive ga kada im stvari idu loše. Zasigurno, ovo je opasno ignorisanje?

Drugo, šta je čovek?

Ako čovek ima prenisko shvatanje o Bogu, onda sigurno ima visoko mišljenje o sebi! Nedavno su studenti univerziteta iz Danske i Jugoslavije diskutovali na temu: "Civilizacija duguje više religiji nego nauci."Jedan govornik, protiveći se temi, je rekao: "Čovek, sa naukom kao svojim sredstvom, je postao stvoritelj, gospodar i najbitnija stvar u univerzumu." Jedan običan pogled na svet oko nas sa ratovima, krvoprolićem, mržnjom, nasiljem, patnjom i mnoštvom nerešenih problema bi trebao biti dovoljan da vidimo da ovo teško može biti mudar komentar! Biblijska slika je beskrajno drugačija, četiri reči će nam pomoći da shvatimo šta ona kaže - dostojanstvo, neposlušnost, smrt i izopačenost. Prva od ovih reči nas vodi na početak ljudske istorije.

Dostojanstvo.
Biblijski zapis početka ljudstva nije mogao biti jednostavniji:

"I stvori Bog čoveka po obličju svojemu stvori ga; muško i žensko stvori ih." (1. Mojsijeva 1:27)

Ovo znači da čovek nije usavršena gorila, niti slučajno mešanje atoma, već je on stvoren od Boga kroz poseban čin specijalnog stvaranja. Ova reč "stvaranje"je korišćena samo tri puta u 1. Mojsijevoj, i svaki put za stvaranje nečeg potpunog novog. Prvo, u stihu 1, odnosi se na svo postajanje uopšte; drugo, u stihu 21, odnosi se na svo životinjsko carstvo; i u trećem slučaju, u 27. stihu, odnosi se na celo ljudstvo. Čovek je drugačiji od biljaka; ili biljke od minerala. Druge životinje nemaju razum, svest, koordiniranu inteligenciju, ili bilo koji drugi viši ljudski dar. Čovek je vrhunac i kruna Božjeg stvaranja, sa posebnom moći i autoritetom:

"I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog:rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji." (1. Mojsijeva 1:28)

Čovekovo gospodarenje nad svim živim stvorenjima nije nešto što je on postepeno postigao zakonom džungle tokom miliona godina. To je nešto što je Bog dao čoveku.

Ali ne samo da je prvi čovek bio jasno odvojen od ostatka stvorenja već je bio i u vezi sa svojim Stvoriteljem. Biblija kaže: "I stvori Bog čoveka po obličju svojemu." (1. Mojsijeva 1:27). Ovo ne znači da je čovek stvoren baš u istom obličju ili veličini kao Bog, jer "Bog je duh" (Jovan 4:24), i nema ni oblik ni veličinu. Niti to znači da je čovek minijaturna kopija Boga, jer je Bog večan, dok je čovek imao tačan početak u vremenu. To u stvari, znači da je čovek stvoren po moralnoj sličnosti sa Bogom. On je bio svet, kao što je i Bog svet. Čovek je stvoren savršen i imao je slobodnu volju, i sposobnost da čini pogrešne stvari, da bude svet, da hoda sa Bogom. Možda je način da se ovo razume ako se zapazi šta Biblija kaže u 1. Mojsijevoj 1:31: "Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma." Ovde je bila završna reč, svetog, savršenog Boga za svoje stvaralaštvo, uključujući čoveka - bilo je "veoma dobro". Bog je bio zadovoljan čovekom! Oni su bili u vezi jedan sa drugim! Ovakvo je bilo prvobitno dostojanstveno stanje čoveka.

Međutim, kada stignemo do 1. Mojsijeve 6, čitamo: "Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle." (1. Mojsijeva 6:5).

Šta se dogodilo? To nas dovodi do druge reči:

Neposlušnost.
G. K. Čerstenton je napisao: " Bilo šta drugo da nije ili jeste istina, ova jedna stvar je sigurna - čovek nije ono šta je trebalo da bude." Zašto? Od različitih objašnjenja tokom dugo godina, samo je Biblija dala jasne činjenice.

Biblija nas uči da Bog ne samo da je stvorio čoveka za živu zajednicu sa svojim Stvoriteljem; već mu je i dao slobodu delovanja:

"I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu." (1. Mojsijeva 2:16)

Iako tačan opis nije moguć, ovaj vrt je očigledno bio predivno mesto zadivljujuće lepote. Sve što je čoveku bilo potrebno za zdravlje i sreću je bilo tamo u izobilju, i Bog mu je dao autoritet i dozvolu da uzme sve što mu je bilo potrebno za uživanje i upotpunjenje. Međutim, Bog je takođe dao čoveku posebno upozorenje, Njegovu prvu negativnu zapovest:

"Ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji da budeš okusio sa njega, umrećeš." (1. Mojsijeva 2:17)

To je ono što je ovo drvo bilo, i zašto je Bog dao ovu zapovest su pitanja koja nisu važna za našu temu ovde. Ono šta je zaista važno je to što je predzadnji stih rekao i objasnio u potpunosti dozvolu, o ovde u zadnjem stihu je bila jasna i stroga zabrana - "s njega ne jedi."

Mojsijeva 3 nam govori šta se desilo sledeće. Žena (kasnije nazvana Eva) je bila kušana od đavola, koji se pojavio u obliku zmije. Ovde nemamo mesta sada da razgovaramo o obliku bilo kušača bilo iskušenja. Važna stvar je:

"I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade mužu svojemu, te i on okusi." (1. Mojsijeva 3:6)

Čovek po prvi put nije poslušao Boga. Prethodno je živeo totalno poslušnim životom za sve - mudra volja njegovog Spasitelja, hodanje u savršenoj zajednici sa Njim. Sada, on nije poslušao. Greh je ušao u ljudsku istoriju. Koji je bio rezultat? Naša treća reč je:

Smrt.
Da li se sećaš Božije zapovesti?

"Ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš."

Čovek je jeo: da li je umro? Tog dana?

Pošto su Adam i Eva bili još uvek živi sledećeg dana, i svakako još mnogo godina posle toga, odgovor bi trebao biti "ne". Međutim, to bi napravilo Boga lažovom a ostatak Biblije nepotrebnim. Pravi odgovor na pitanje "Da li je čovek umro posle prvog greha?" dolazi samo kad shvatimo da smrt ne znači kraj života već odvojenje od života. Frederik Vud je napisao: "Smrt znači odvojenje, ne prekid."

Kada je Bog stvorio čoveka, On mu je "dunuo u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2:7).

Čovekov Bogom dan život bio je i fizički i duhovan i njegov odnos sa Bogom je bio održavan potpunom poslušnošću. Kada je čovek zgrešio, taj odnos je bio prekinut. Čovek je umro tog dana - postao je odvojen od Boga - u trenutku kad je zgrešio. Biblija nam govori o toj smrti na dva načina:

Prvi je duhovna smrt - odvojenje duše od Boga. Ovo je objašnjeno veoma jasno u Bibliji:

"I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu." (1. Mojsijeva 3:8)

Ovako nešto se nikada pre nije dogodilo. Do tada, Adam i Eva su bili otvoreni i srećni u prisustvu svog Stvoritelja; a sada su preplašeni i posramljeni. Prekršena zapovest značila je i prekinuto zajedništvo. Njegovom namernom neposlušnošću čovek je prekinuo vezu između sebe i Boga. Čovek je umro duhovno u trenutku kada je zgrešio, i čitamo: "I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskog." (1. Mojsijeva 3:23) Ali duhovna smrt nije jedina posledica čovekovog greha.

Druga je fizička smrt - odvojenje duše od tela. Pre nego je prvi put zgrešio, Adam je bio besmrtan. Njegov odnos sa Bogom je uključivao njegovo celo biće, dušu i telo. Sada, on postaje žrtva bolesti, truleža i dotrajalosti. Bio je živa duša i živo telo, u dodiru i kontaktu sa Bogom, nevin i besmrtan; a sada je mrtva duša i umiruće telo, i njegova priča se završava sa tri neizbežne reči; podvlačeći onaj rezultat neposlušnosti - "i umre" (1. Mojsijeva 5:5)

I sada da dovedemo priču do sadašnjosti. Kao što smo malopre videli, smrt nije kraj, znači da je smrt rezultat neposlušnosti; tako da ima nešto što rezultira smrt. To nas dovodi do naše poslednje četvrte reči.

Izopačenost.
Sada možda misliš da možeš da čitaš tekst o Adamovoj i Evinoj neposlušnosti i njihovoj duhovnoj i fizičkoj smrti, onda zatvoriš svoju Bibliju i kažeš: "To nema nikakve veze sa mnom!" Ali, ti u stvari ne možeš da uradiš to, zbog dva stiha iz Biblije u 1. Mojsijevoj 5, koji stavljaju greh i odvojenje u Adamovo i naše vreme i u naše živote:

"I požive Adam sto i trideset godina, i rodi sina po obličju svojemu ...rađajući sinove i kćeri." (1. Mojsijeva 5:3-4)

Ovi stihovi nam govore jednostavno da tokom ostatka njihovih života, Adam i Eva su imali nekoliko dece. U istom poglavlju se govori o tri Adamova potomka do Nojevog vremena. Kasnije, porodično stablo se nastavlja do Avrama, Isaka i Jakova. Dvanaest generacija kasnije dolazimo do velikog kralja Davida, koji je živeo oko 1000 p.n.e. Odatle, dolazimo do generacije koja je živela do kraja Starozavetnog vremena, i eventualno do rođenja Jovana Krstitelja na početku Novog Zaveta. Za manje od 30 generacija posle toga, ti si bio rođen! To znači da ste ti i Adam povezani. Ti si njegov direktni potomak. Tvoje porodično stablo se proteže nazad do nesalomive linije prvog čoveka koji je ikada živeo na zemlji. Ali to nije sve. Zapazi veoma pažljivo reči koje sam naglasio iz stihova iz 1. Mojsijeve 5:

"I Adam... rodi sina po obličju svojemu, kao što je on."

Da li se sećaš gde smo se sreli sa ovakvim tipom jezika? To je bilo u 1. Mojsijevoj 1:27, gde piše: "I stvori Bog čoveka po obličju svojemu". Videli smo da je čovek stvoren prema moralnoj sličnosti sa Bogom, ljudski odraz Božanske prirode i karaktera. On je bio svet, kao što je i Bog bio svet. Ova ista rečenica: "po obličju svojemu", je kasnije upotrebljena za Adamovog prvog sina, i zatim za sve ostale sinove i kćeri. Adamova deca - prva koja su rođena posle Adamovog pada u greh - podelila su Adamovu prirodu i karakter; njihov status je bio isti u Božjim očima. Adamova pokvarena priroda je bila prenesena na sledeću generaciju. I kao što je on bio odvojen od Boga, zbog greha, tako, kao rezultat, sva njegova deca i potomci od toga dana su počeli da žive svoje živote u istom stanju. Biblija to stalno jasno ponavlja:

"Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja sa mnom." (Psalam 51:5)

"Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako , smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše." (Rimljanima 5:12)

"Među kojima i mi svi željama tela svoga, čineći volju tela i pomisli, i bijasmo po prirodi deca gneva kao i ostali." (Efescima 2:3)

Ovde su očigledni razlozi za umor, nered i pogrešno delovanje današnjeg sveta. Razlog je taj što su svi ljudi potomci Adama, rođeni sa grešnom prirodom. Blez Paskal, matematički genije 17 veka i religiozni filozof, je rekao: "Rođeni smo nepravedni, jer svako teži sebi, i svako naginjanje sebi je početak nereda."

Teolozi nazivaju ovo "totalnom izopačenošću". Ovo ne znači da je svako loš koliko god može biti, niti da čovek ne može razlikovati dobro od lošeg, niti da nije sposoban da čini stvari koje su od pomoći i koje zadovoljavaju druge. Reč "izopačenost" znači neispravno ili pokvareno; "totalno" znači da ta neispravnost i pokvarenost utiču na svaki delić ljudske prirode, uključujući njegov um, volju, privrženost, savest, dispozicije i maštu. Najednostavnijim jezikom, centar čoveka nije više Bog; njegova priroda je u potpunosti neispravna i pokvarena. Biblija to ovako pokazuje:

"Srce je pokvareno više od svega i opako; ko će ga poznati?" (Jeremija 17:9)

"Jer iz srca izlaze sve pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule. I ovo je što pogani čoveka..." (Matej 15:19-20)

"...otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga." (Efescima 4:18)

"... nego je nečist i njihov um i savest." (Titu 1:15)

Otpočeli smo ovo poglavlje otkrivajući da je čovekova najveća potreba da bude pravedan pred Bogom, Stvoriteljem i Suverenim vladarom univerzuma, onim koji je svet i pravedan, i nikada ne može gledati greh. Otkrivajući nešto više o prirodi i karakteru čoveka, da li vidiš dubinu tvog problema?

Rođen si daleko od Boga: nasledio si pokvarenu, palu prirodu, koja utiče na svaki delić tvog bića. Ti si mrtav duhovno i umrećeš fizički. Pred svetim i pravednim Bogom ti si odgovoran za svaki greh koji si ikada počinio, kriv si za namernu neposlušnost.

Biblija kaže: "Jer su svi sagrešili i izgubili su slavu Božju." (Rimljanima 3:23)

Ti si sagrešio.

Šta se može učiniti?

"Ateizam je smrt nade i samoubistvo duše."
- Anon

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1811
Ukupno: 2602604
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/blanchard/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.