13. Obnovljenje i Sveti Duh
Valja vam se nanovo roditi (Jn. 3:7).
Ove reči Gospoda Isusa su se u plamenu javile mnogima, kao istrgnut mač Heruvima na vratima Raja. Oni su očajavali, jer je ova promena iznad njihovih krajnjih sposobnosti. Nanovo rođenje je odozgo, i zbog toga nije u moći stvorenja. Međutim, ne želim negirati ili čak kriti istinu kako bi stvorio lažnu nadu. Ja slobodno priznajem da je nanovo rođenje natprirodno, i da ga sam grešnik ne može stvoriti. Uopšte ne bih pomogao mom čitaocu kada bih bio zločest da pokušam da ga ohrabrim tako što bih ga ubedio da odbaci ili zaboravi ono što je bez sumnje istina.
Zar nije predivno što se u istom poglavlju gde Gospod izjavljuje ovo, takođe nalazi i izričita izjava o spasenju kroz veru? Pročitaj veoma pažljivo treće poglavlje Jovanovog Evanđelja, i nemoj samo razmišljati o ranijim rečenicama. Istina je da treći stih kaže:
"Isus odgovori i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijega".
Ali onda, četrnaesti i petnaesti stih govore o ovome veoma mudro:
"I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni".
Osamnaesti stih ponavlja i malo šire objašnjava istu divnu doktrinu:
"Koji njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime jedinorodnoga sina Božijega".
Veoma je jasno svakom čitaocu da se ove dve izjave moraju slagati, jer dolaze iz istih usta, i napisane su na istoj inspirisanoj stranici. Zašto da mi komplikujemo kada je jednostavno? Ako nas jedna izjava ubeđuje da će nas Gospod spasiti po našoj veri u Isusa, onda bezbedno možemo zaključiti da će Gospod dati onima koji veruju sve što je neophodno za spasenje. Gospod u stvari stvara novo rođenje u svima koji veruju u Isusa; i njihova vera je najsigurniji dokaz da su nanovo rođeni.
Mi poveravamo Isusu ono što sami ne možemo učiniti: kada bi to bilo u našoj moći, zašto bi onda trebali Njega? Naše je da verujemo, a Gospodnje je da nas obnovi. On neće verovati umesto nas, niti ćemo mi raditi posao obnovljenja umesto Njega. Nama je dovoljno da poštujemo milostivu zapovest; a na Gospoduje da nas obnovi iznutra. Onaj koji je mogao da ode toliko daleko daje umro na krstu za nas, može i hoće nam dati sve potrebne stvari za našu večnu bezbednost.
"Spasonosna promena je delo Svetog Duha". Ovo je zaista u potpunosti istina, i ne smemo sumnjati u to, ili zaboraviti. Delo Svetog Duha je tajnovito i misteriozno, i može se samo videti po rezultatima. Postoje misterije o našem prirodnom rođenju koje bi bile neposvećena radoznalost za istraživanje: ali veća misterija su sveta dela Duha Božijega. "Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha." (Jn. 3:8). Ovoliko u stvari, mi znamo, misteriozna dela Svetog Duha ne mogu biti razlog za odbijanje da verujemo u Isusa kome taj isti Duh donosi svedočanstvo.
Kada bi čovek bio primoran da seje njivu, on ne bi mogao da opravda svoj nerad govoreći kako bi bilo beskoristno sejati ukoliko Bog ne učini da seme izraste. On ne bi bio opravdan u zapostavljanju useva zbog toga što jedino tajna snaga Božija može izvesti žetvu. Niko nije zaustavljen u svakodnevnim životnim poslovima činjenicom da ukoliko Gospod ne izgradi kuću oni koji su je izgradili su uzaludno radili. Sigurno je da niko ko veruje u Isusa neće reći da Sveti Duh odbija da radi u njemu: u stvari, njegova vera je dokaz da Duh već radi u njegovom srcu.
Bog se stara za stvari ali ljudi ne smeju biti pasivni. Oni se ne bi mogli pomeriti bez božanske sile koja im daje život i snagu, ali ipak oni nastavljaju bez pitanja; to je moć koju On njima svakodnevno daje, njihovi životi su u Njegovim rukama, i On je njima sve. Ovo je takođe slučaj sa milošću. Mi se kajemo i verujemo, iako to ne bi mogli da uradimo da nam Gospod nije omogućio. Mi napuštamo greh i verujemo u Isusa, i onda tek vidimo da nam je Gospod dao da želimo i činimo ono što je Njemu po volji. Beskorisno je pretvarati se da postoji bilo kakva poteškoća u tome.
Neke istine koje je veoma teško objasniti rečima su veoma jednostavne kada se iskuse. Ne postoje nesuglasice između istine u koju grešnik veruje i da mu je Sveti Duh stavio veru u srce. Samo lakoumnost može dovesti ljude da se zbunjuju oko jednostavnih stvari dok su njihove duše u opasnosti. Nijedan čovek neće odbiti da uđe u čamac za spasavanje jer ne zna tačnu težinu svih tela u njemu; niti će gladan čovek odbiti da jede dok ne razume ceo proces varenja. Ako ti, moj čitaoče, ne želiš da poveruješ dok ne razumeš sve misterije, onda nikada nećeš biti spašen; i ako dozvoliš da te poteškoće koje si sam izmislio odvoje od prihvatanja oproštenja od tvog Gospoda i Spasitelja, onda ćeš umreti u osudi koju si bogato zaslužio. Nemoj počiniti duhovno samoubistvo zbog strasti za diskutovanjem metafizičkih oštroumnosti.
