7. Blagodaću kroz veru
"Jer ste blagodaću spaseni kroz veru" (Ef. 2:8)
Ja mislim da bi trebalo da malo zastanem i da zatražim od dragog čitaoca da sa divljenjem pogleda izvor našeg spasenja, koji je milost Božija. "Jer ste blagodaću spaseni". Zbog toga što je Bog milostiv, grešnim ljudima je oprošteno, obraćeni su, očišćeni i spašeni. Ovo nije zbog njih ili bilo čega u njima, ili da može ikada biti zbog njih da su spašeni; već zbog neizmerne ljubavi, dobrote, sažaljenja, samilosti i milosti Božije. Zadrži se na trenutak na izvoru. Pogledaj reku čiste vode života koja teče sa Božijeg prestola i Jagnjeta!
Kakav je ambis milost Božija! Ko može izmeriti njenu širinu? Ko može izmeriti njenu dubinu? Kao i ostale Božije osobine, ona je beskrajna. Bog je pun ljubavi, jer "Bog jeste ljubav". Bog je pun dobrote: samo ime "Bog" je u Engleskom jeziku skraćenica za "dobrotu" (God - good). Bezgranična dobrota i ljubav su sastavni deo bića Boga Oca. To je zbog toga što "je doveka milost njegova" da ljudi nisu istrebljeni, jer "milosrđe njegovo nije nestalo" (Plač 3:22) i grešnici su dovedeni k Njemu i oprošteno im je.
Onda dobro zapamti ovo, ili ćeš u protivnom pogrešiti tako što ćeš misliti toliko mnogo na veru koja je put do spasenja a da ćeš zaboraviti na milost koja izvor same vere. Vera je Božije delo milosti u nama. Nijedan čovek ne može reći da Isus jeste Hristos osim kroz Svetog Duha. "Ni jedan čovek ne dolazi k meni", kaže Isus, "ako ga ne dovuče Otac moj koji me je poslao". Tako da je vera, što je u stvari dolaženje Hristu, rezultat Božanskog "dovlačenja". Milostje prvi i poslednji pokretač spasenja. A vera, koja je preko potrebna, je samo veoma važan deo mašinerije koju milost koristi. Mi smo spašeni "kroz veru", ali je spasenje "blagodaću". Objavi ove reči isto kao što to radi anđeo na trubi: "Blagodaću smo spaseni". Kako milostiv poklon onima koji to nisu zaslužili!
Vera zauzima poziciju kanala ili izduvne cevi. Milost je izvor i reka; vera je vodovod kojim reka milosti teče da osveži žedne čovečije sinove. Velika je šteta kada je vodovod pokvaren. Zaista je tužan prizor videti u Rimu puno plemenitih vodovoda koji više ne dovode vodu u grad, jer su cevi polomljene i sve je u ruševinama. Vodovod mora biti očuvan u celosti kako bi dovodio vodu; i isto tako vera mora biti istinska i zdrava, vodeći pravo do Boga i onda do nas, da možemo postati prohodan kanal milosti koji vodi do naših duša.
Takođe, ja te ponovo podsećam daje vera samo kanal ili vodovod, a ne izvor, i ne smemo toliko gledati na nju i uzdizati je kao što to radimo sa božanskim izvorom svih blagoslova, koji je milost Božija. Nikada ne odvajaj Hrista od svoje vere, niti razmišljaj o tome kao o nezavisnom izvoru tvog spasenja. Naš život je osnovan na "gledanju na Isusa", a ne na osnovu naše vere. Verom sve stvari nam postaju moguće, ali sila nije u veri, već u Bogu na koga se vera oslanja. Milost je lokomotiva, a vera je lanac kojim je vagon duše povezan sa uzvišenom pokretačkom snagom. Pravednost vere nije moralno savršenstvo vere, već je to pravednost Isusa Hrista koju vera obuzima i prilagođava. Mir u duši ne proizilazi iz namere naše sopstvene vere, već dolazi od Njega koji je naš mir, rub haljine za koje se vera drži, i snaga dolazi iz Njega u dušu.
Pogledaj, onda, dragi prijatelju, da te slabost tvoje vere neće uništiti. Drhteća ruka može primiti zlatni dar. Spasenje Gospodnje nam može doći iako imamo veru malu kao zrno gorušice. Sila se nalazi u milosti Božijoj, a ne u našoj veri. Velika poruka se može poslati tankim žicama, i svedočanstvo Isusa Hrista koje daje mir može dodirnuti srce verom tankom kao nit, koja je toliko tanka da ne može izdržati ni sopstvenu težinu. Razmišljaj više o NJEMU koga gledaš a ne o sebi. Ne smeš skrenuti pogled sa Njega, i ne smeš gledati ništa osim Isusa i milosti Božije otkrivene u Njemu.
