4. "Bog koji pravda"

C. H. Spurgeon

"Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?" (Rim. 8:33)

Biti opravdan, ili biti pravedan je zaista predivna stvar. Da nikada nismo prekršili Božije zakone ovo nam ne bi bilo potrebno, jer bi onda sami od sebe bili pravedni. Onaj koji je čitav svoj život činio stvari koje je trebalo da čini i nikada nije uradio ono što nije trebalo da uradi, je opravdan zakonom. Ali ti, dragi čitaoče, nisi takav, potpuno sam siguran. Previše si iskren da bi se pretvarao da si bez greha i zbog toga moraš biti opravdan.

Sada, ako opravdaš sebe, ti ćeš jednostavno varati samog sebe. Zbog toga bi bilo bolje da ne pokušavaš. Nije vredno toga uopšte.

Ako zatražiš od svojih drugova smrtnika da te opravdaju, šta oni tu mogu učiniti? Možeš naterati neke od njih da govore dobro o tebi za nekoliko dinara, ali će te zato drugi oklevetati za manje od toga. Njihova osuda ne vredi toliko.

Naš tekst kaže: "Bog koji pravda", i u ovome je cela poenta. Ovo je zadivljujuća činjenica i mi se moramo malo pažljivije pozabaviti njome. Dođi i uveri se sam.

Prvo, niko drugi sem Boga bi se ikada setio toga da opravda one koji su krivi. Oni Bog koji pravda su otvoreno živeli u neposlušnosti; činili su zlo obema rukama; stanje im se pogoršalo; vratili su se grehu čak i posle razočarenja i boli koji im je greh naneo i čime su bili primorani da ga ostave. Oni su prekršili zakon i pregazili Evanđelje. Odbili su milost i uporno su nastavljali sa neznaboštvom. Kako njima oprostiti i opravdati ih? Njihovi prijatelji, očajavajući zbog njih, kažu: "Oni su beznadežni slučajevi". Čak i Hrišćani gledaju na njih više sa žaljenjem nego sa nadom. Ali njihov Bog nije takav. On je, u divoti svoje milosti, izabrao neke od njih još pre postanka sveta i On neće popustiti dok ih ne opravda i učini ih prihvatljivim u Gospodu. Zar nije napisano: "A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi" (Rim.8:30). Tako da ovde možeš videti da je neke ljude Gospod odredio da ih opravda: zašto ti i ja ne bi bili u tom broju?

Niko sem Boga ne bi se ikada setio da mene opravda. Ja sam za sebe čudo. Ja sumnjam da se ta milost može videti podjednako u drugima. Pogledaj Pavla iz Tarsusa, koji je pričao protiv Božijih slugu na sva usta. Kao gladni vuk, on je gonio jagnjad i ovce na sve strane. Bog ga je onda oborio na putu za Damask, i promenio je njegovo srce tako da gaje u potpunosti opravdao, tako da je ovaj čovek postao najveći propovednik opravdanja verom koji je ikada živeo. Sigurno se često divio činjenici da je on uopšte opravdan verom u Isusa Hrista: jer je nekada bio zagovornik spasenja kroz dela zakona. Niko sem Boga se ne bi setio da opravda bezbožnike, niko sem Boga ne bi mogao to da uradi. Zaista je nemoguće za bilo kog čoveka da oprosti uvrede koje nisu počinjene njemu. Neki čovek te je veoma povredio: ti mu možeš oprostiti i nadam se da ćeš to i učiniti. Ali, treća osoba mu ne može oprostiti umesto tebe. Ako ti je nešto nažao učinjeno, oproštenje mora doći od tebe. Ako smo mi zgrešili protiv Boga, samo Bog može oprostiti - jer su ti gresi protiv njega. Zato David kaže u 51. Psalmu: "Samome tebi zgreših i na tvoje oči zlo učinih", jer onda Bog, protiv koga je greh učinjen, može otkloniti krivicu. To je ono što mi dugujemo Bogu, naš veliki Poverenik može oprostiti, ako mu je to po volji. I ako On to oprosti, onda je oprošteno. Niko osim uzvišenog Boga, protiv koga smo zgrešili, ne može izbrisati taj greh. Zbog toga, mi se moramo postarati da odemo Njemu i zatražimo milost Njegovih ruku. Ne dopusti da nas sveštenici navedu na pogrešan put. Ko će im se još ispovedati: oni nemaju punomoć u Reči Božijoj za svoje radnje. Ali, čak i da su postavljeni da proglašavaju oproštenje u ime Božije, sigurno bi bilo bolje da mi sami odemo kod uzvišenog Gospoda kroz Isusa Hrista, Posrednika i zatražimo i pronađemo oproštenje iz Njegovih ruku; jer smo mi sigurni da je ovo pravi način. Zastupnička religija povlači preveliki rizik: bolje da se ti sam postaraš za svoju dušu i da je ne ostavljaš u ruke drugog čoveka.

Samo Bog može da opravda bezbožnike; i on to može učiniti savršeno. On ostavlja naše grehe iza svojih leđa i briše ih. On kaže da iako ih neko traži, neće ih naći. Bez ijednog drugog razloga već zbog njegove neograničene dobrote, On je pripremio uzvišeni način da grehe crvene kao krv učini beljim od snega i otkloni naše prestupe od nas toliko daleko kao što je istok daleko od zapada. On kaže: "I greha njihovih neću više pominjati" (Jer. 31:34). I on ide toliko daleko daje učinio da grehu dođe kraj. Jedan čovek iz Biblije je rekao u divljenju: "Ko je Bog kao ti? koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svojega, ne drži doveka gneva svojega, jer mu je mala milost." (Mih. 7:18)

Mi sada ne govorimo o pravdi, niti o tome šta bi Bog trebalo uradi prema onome šta su ljudi zaslužili. Ako želiš da pristupiš Bogu po zakonu onda ti preti večni gnev, jer je to ono što si zaslužio. Blagosloveno neka je Njegovo ime, jer se nije postavio prema nama na osnovu naših greha; već nas tretira na osnovu besplatne milost i neograničenog sažaljenja i On kaže: "Primiću vas drage volje i voleću vas." Veruj, jer je zasigurno istina da veliki Bog može da učini bezgraničnu milost onima koji su krivi; i da može da postupa sa bezbožnicima kao da su oduvek bili pobožni. Pročitaj veoma pažljivo priču o izgubljenom sinu, i pogledaj kako je praštajući otac primio lutalicu koji se vratio, istom tolikom ljubavlju kao da nije ni otišao, i kao da se nikada nije uprljao bludnicama. On je išao tako daleko da je čak i stariji brat počeo da gunđa, ali otac nikada nije odustao od svoje ljubavi. O moj brate, koliko god da si kriv, ako se samo vratiš Bogu i Ocu, On će postupati sa tobom kao da nikada nisi ni zgrešio. On će gledati na tebe kao na pravednika i tako će i postupati sa tobom. Šta kažeš na ovo?

Zar ne vidiš - jer ja želim da ti ovo pojasnim, kako je ovo divna stvar - niko osim Boga ne bi želeo da opravda bezbožnike i niko sem Boga ne bi mogao to da učini, već to samo Bog može? Pogledaj kako su Apostoli postavili izazov: "Ko će optužiti izabrane Božije? Bog koji pravda". Kada Bog opravda čoveka, to je onda dobro, pravilno, pravedno i za večnost učinjeno. Pre neki dan sam pročitao u novinama članak prepun pakosti protiv Evanđelja, da oni koji ga propovedaju imaju neku teoriju po kojoj zamišljaju da ljudi mogu otkloniti greh. Mi nemamo takvu teoriju, mi samo predstavljamo činjenice. Najveća činjenica pod nebom je ova - da Hristos svojom dragocenom krvlju otklanja greh i da Bog, zbog Hrista, postupa sa ljudima božanski milostivo, oprašta im krivicu i opravdava ih, ne zbog onoga što vidi ili predvidi u njima, već zbog bogatstva svoje milosti koja je u Njegovom srcu. Ovo smo mi propovedali, još uvek propovedamo i propovedaćemo dokle god smo živi. "Bog koji pravda" - On opravdava bezbožnike; On se ne stidi toga, niti se mi stidimo toga propovedajući.

Opravdanje koje dolazi od samog Boga mora biti izvan svake sumnje. Ako me sudija oslobodi, ko me onda može osuditi? Ako me je najviši sud u univerzumu proglasio pravednim, ko će me onda optužiti? Opravdanje od Boga je dovoljan odgovor probuđenoj savesti. Sveti Duh na svoj način udiše mir preko cele naše prirode i mi se više ne bojimo. Ovim opravdanjem možemo odgovoriti svim napadima i optužbama Sotone i bezbožnika. Sa ovim mi ćemo moći da umremo; sa ovim ćemo moći da ponovo telesno ustanemo i suočimo se sa poslednjim sudom.

"Hrabro ću stajati tog velikog dana,
jer ko sme mene optužiti?
Oprostio je meni Gospod,
Oproštena mije krivica i užasna kletva"


Prijatelju, Gospod može očistiti sve tvoje grehe. Ja ne pucam u prazno kada kažem ovo. "Sve vrste greha i bogohuljenja će biti oproštena ljudima". Iako si do grla zaglibio u krivici, On može samo jednom rečju da otkloni tu krivicu i kaže: "Da, budi čist". Gospod je veliki oprostitelj.

"JA VERUJEM U OPROŠTENJE GREHA".
DA LI TI VERUJEŠ?

On ti već sada može izreći presudu: "Tvoji gresi su oprošteni, idi u miru". I ako On učini ovo, nijedna sila na nebu, ili zemlji, ili pod zemljom te ne može staviti pod sumnjom, a kamoli pod gnevom. Ne sumnjaj u moć Uzvišene ljubavi. Ti ne bi mogao oprostiti ljudima da su te povredili toliko koliko si ti Boga povredio, ali ne smeš porediti Božija dela svojim gledanjem. Njegove misli i načini su toliko iznad tvojih kao što je nebo visoko od zemlje.

"Onda", možda ćeš reći, "bilo bi zaista veliko čudo kada bi mi Gospod oprostio". Zaista. To bi bilo uzvišeno čudo i zbog toga će On to učiniti; jer On čini "velike i nedokučive stvari" koje nismo tražili.

Ja sam sam bio poražen strašnim osećajem krivice, koja je od mog života napravila jad; ali kada sam čuo zapovest: "Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga" (Isa. 45:22) - ja sam pogledao, i za jedan tren me je Gospod opravdao. Isus Hristos, koji je zbog mene učinjen grehom, je bilo ono što sam video, i taj prizor mi je dao mira. Kada su oni, koje je opasna zmija ujela u pustinji, pogledali u zmiju od mjedi, bili su isceljeni istog momenta; i takođe sam i ja bio isceljen kada sam pogledao raspetog Spasitelja. Sveti Duh, koji me je osposobio da verujem, dao mi je mir kroz verovanje. Ja sam se osećao tako sigurno da mi je oprošteno isto kao što sam pre toga bio siguran da sam osuđen. Ja sam bio siguran u svoju osudu zato što Reč Božja to kaže, a moja savest je bila svedok. Ali kada me je Gospod opravdao bio sam siguran u to iz istog izvora. Reč Gospodnja u Bibliji kaže: "Onaj koji u njega veruje ne sudi mu se" (Jovan 3:18), i moja savest svedoči da sam poverovao i da je Bog, koji mi je oprostio, pravedan. Zbog toga imam svedoka Svetog Duha i sopstvenu savest, a ove dve stvari se slažu kao jedna. O, kako bih želeo da ti koji ovo čitaš primiš Božije svedočanstvo o ovome, a onda uskoro posle toga i sam svedočiš o tome!

Ja se usuđujem da kažem da grešnik koga je Bog opravdao stoji na čvršćem i sigurnijem tlu nego li pravedan čovek opravdan sopstvenim delima, ako tako nešto može biti. Mi nikada ne možemo biti sigurni da smo učinili dovoljno dela: savest neće nikada biti mirna, jer ako ne bi uspeli u tome onda nas očekuje samo strepnja o presudi što je pogrešno: ali kada sam Bog opravda, a Sveti Duh donese svedočanstvo davši nam mir sa Bogom, zašto se onda osećamo tako sigurno i smireno, i nalazimo mir? Nijedan jezik ne može izreći dubinu te smirenosti koja obuzme dušu koja je primila mir Božiji, koji prevazilazi svaki ljudski um. Prijatelju, potraži ga ODMAH.

"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja."
- Psalam 19:1-2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 888
Ukupno: 2557759
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/blagodat/004.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.