5. Pravednik i onaj koji opravdava
Videli smo opravdane bezbožnike, i razmotrili smo uzvišenu istinu da samo Bog može opravdati bilo kog čoveka. Sada idemo korak dalje i pitamo se: Kako pravedan Bog može opravdati krivog čoveka? Ovde se susrećemo sa potpunim odgovorom u Pavlovim rečima, u Rimljanima 3:21-26. Pročitaćemo šest stihova iz ove glave kako bi videli o čemu ovaj tekst govori:
"A sada se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka. A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju;jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božiju, i opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista, kojega postavi Bog očišćenje verom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha; U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme daje on pravedan i da pravda onoga koji je od vere Isusove."
Ovde me kopka da vam ispričam jedno sopstveno iskustvo. Kada sam bio pod rukom Svetog Duha tokom ubeđivanja o krivici, imao sam jasan i oštar osećaj za pravdu Božiju.
Greh, bilo šta da predstavlja drugim ljudima, meni je postao nepodnošljivi teret. Nije da sam se toliko plašio pakla koliko sam se plašio greha. Znao sam da sam strašno grešan da se sećam da sam se osećao da ako me Bog nije kaznio za greh, to bi svakako trebao da uradi. Ja sam osećao daje Sudija cele planete trebalo da osudi ovakve kao ja. Sedeo sam na optuženičkoj klupi, i osudio sam samog sebe na smrt; jer sam priznao da kada bih ja bio Bog ništa drugo ne bih mogao da učinim nego da pošaljem krivo stvorenje, gde sam i ja bio, dole u najgori pakao. Sve vreme sam imao na umu duboku zabrinutost za čast Božijeg imena, i integritet Njegove moralne vladavine. Osećao sam da neću umiriti svoju savest kada bi mi nepravedno bilo oprošteno. Greh koji sam počinio mora biti kažnjen. Ali onda, pitao sam se kako Bog može biti pravedan, a da ipak može opravdati mene koji sam toliko kriv. Pitao sam svoje srce: "Kako On može biti pravedan i onaj koji opravdava?" Bio sam zabrinut i potišten ovim pitanjem, i nigde nisam mogao naći odgovor. Sigurno, nikada ne bih mogao da izmislim odgovor koji bi zadovoljio moju savest.
Nauka o ispaštanju za greh je za mene jedna od najsigurnijih dokaza božanskog nadahnuća Svetog Pisma. Koje mogao ili hteo da pomisli da pravedni Vladar može umreti za nepravedne pobunjenike? Ovo nije učenje neke ljudske mitologije, san ili neka pesnička slika. Ova metoda ispaštanja krivice je ljudima poznata samo zato što je to činjenica: mašta to nije mogla smisliti. Sam Bog je to naredio: to nije stvar koja bi mogla biti izmišljena.
Slušao sam o planu spasenja žrtvom Isusovom još od ranog detinjstva; ali nisam ništa znao o tome u duši kao da sam bio i ostao Hotentot (Divljak sa krajnjeg juga Afrike). Svetlo je postojalo, ali sam ja bio slep: bilo je neophodno da mi sam Gospod razjasni ovu stvar. To mi je bilo kao novo okrivenje, sveže kao da nikada nisam čitao u Svetom Pismu da je Isus proglašen pomirenjem za greh kako bi Bog bio pravedan. Ja verujem da bi to trebalo doći kao otkrivenje svakom nanovorođenom detetu Božijem kada god On to želi - mislim na uzvišenu doktrinu zastupničke smrti Isusa Hrista. Ja sam shvatio da je spasenje moguće kroz pobedonosnu žrtvu. Ta zamena je stvorena još za vreme planiranja takve vrste zamene. Ja sam uvideo daje On koji je Božiji Sin, jednak, večan kao i Otac, još je od davnina postavljen na čelo izabranih ljudi, kako bi mogao patiti za njih i spasiti ih. Iako naš pad nije bio naš lično u početku, jer je sagrešio naš predstavnik, prvi čovek Adam, omogućeno nam je da budemo spašeni uz pomoć našeg drugog predstavnika, čak iako je
On bio na čelu svojih ljudi, tako da je postao njihov drugi Adam. Uvideo sam da sam u stvari i ja zgrešio padom mog prvog oca; i radovao sam se činjenici da mi je omogućeno zakonom da se podignem uz pomoć drugog predstavnika. Adamov pad je ostavio izgovor za bekstvo; drugi Adam je popravio ruševine koje je prvi napravio. Kada sam se brinuo kako mi pravedni Bog može oprostiti, razumeo sam i video uz pomoć vere da je Sin Božiji postao čovek, i uzeo je moj greh na svoje telo tamo na drvetu. Ja sam video da je kažnjavanje mog mira stavljeno na Njega, i da sam Njegovim ranama izlečen. Dragi prijatelju, da li si ti ikada uvideo ovo? Da li razumeš kako Bog može u potpunosti biti pravedan, bez ukidanja kazne i tupljenja mača, a da je ipak tako bezgranično milostiv da može oprostiti bezbožnicima koji se okrenu Njemu? To je zato što je Sin Božiji, uzvišeno veličanstven u neuporedivoj osobi, preuzeo odgovornost da odbrani zakon noseći krivicu zbog mene, kako bi Bog mogao da prođe mimo mojih greha. Zakon Božiji je odbranjen Hristovom smrću bolje nego da su svi krivci poslati u pakao. Jer je patnja Božijeg Sina veličanstvenije postavljanje Božije vladavine, nego li što bi se to desilo kada bi cela ljudska rasa morala da ispašta.
Isus je poneo smrtnu kaznu umesto nas. Divnog li čuda! On je visio na krstu! Ovo je najlepši prizor koji ćete ikada videti. Božiji i Čovečiji Sin, visi tamo, podnoseći nepodnošljivu bol, pravednik za nepravednike, kako bi nas doveo Bogu. O, kako je taj prizor predivan! Nevin je kažnjen! Svetac je osuđen! Blagosloveni je proklet! Bezgranično uzvišen umro je sramotnom smrću! Što više gledam patnje Sina Božijeg, sve sam sigurniji da to mora biti dovoljno. Zašto je On patio, ako to nije učinio da otkloni kaznu od nas? Ako je On to otklonio svojom smrću, onda je to otklonjeno i oni koji u Njega veruju ne trebaju se plašiti. Mora biti tako, jer kada je ispaštanje učinjeno, Bog može praštati bez ikakvih posledica na Njegov tron ili u najmanju ruku prljanje zakonika. Savest dobija potpuni odgovor na svoje strahovito pitanje. Gnev Božiji protiv pogrešaka, šta god one bile, mora biti užasan van svakog razumevanja. Mojsije je dobro rekao: "Ko zna moć njegovog gneva?" Ali, kada čujemo Gospoda slave kako vapi: "Zašto si me ostavio?" i vidimo kako predaje duh, onda osećamo kako je Božija pravda primila zadovoljavajuću pobedu kroz tako savršenu poslušnost i tako užasnu smrt tako božanske osobe. Ako se sam Bog klanja pred sopstvenim zakonom, šta se još može učiniti? Više vredi Isusovo ispaštanje nego što vrede zasluge cele ljudske rase. Veliki ambis Isusovog ljubljenog samožrtvovanja može progutati planine naših greha, sve njih. Zarad beskrajne dobrote ovog čoveka predstavnika Gospod će sa naklonošću gledati na ljude,ma koliko oni bili nedostojni toga. To je zaista čudo nad svim čudima, da je Gospod Isus Hristos stao umesto nas:
"U podnošenju onoga da mi nikada ne podnesemo, pravedan gnev Njegovog Oca."
Ali je On to učinio. "Svršeno je". Bog će poštedeti grešnika zato što nije poštedeo svog Sina. Bog može proći mimo tvojih greha zato što je On stavio te grehe na svog Jedinorodnog Sina pre dve hiljade godina. Ako veruješ u Isusa (a u tome je stvar), onda je tvoje grehe odneo Onaj koji je bio žrtveno jagnje za svoj narod.
Šta treba verovati? Nije dovoljno samo reći: "On je Bog i Spasitelj", već mu moramo verovati potpuno i u celosti i uzeti ga za spasenje od sada pa do večnosti - tvoj Gospod, tvoj Gospodar, tvoje sve. Ako želiš da primiš Isusa, On je tebe već primio. Ako veruješ u Njega, ja ti govorim da ne možeš ići u pakao, jer bi to onda učinilo ovu žrtvu nedelotvornom. Ne može se desiti da je žrtva prihvaćena, a da duša, za koju je ta krivica učinjena, umre. Ako duša koja veruje može biti osuđena, šta će nam onda žrtva? Ako je Isus umro umesto mene, zašto onda i ja da umrem? Svaki vernik može tvrditi daje žrtva u stvari učinjena za njega: verom on je postavio svoje ruke na nju, i učinio je svojom, i zbog toga može biti siguran da neće nikada umreti. Gospod neće prihvatiti ovo umesto nas a onda nas osuditi na smrt. Gospod neće pročitati naše oproštenje napisano krvlju svog Sina i onda nas pogubiti. To je nemoguće. O, kada bi se sada smilovao datom milošću da pogledaš na Isusa, i da počneš od početka, čak od Isusa, koji je izvor milosti čoveku krivcu!
"On pravda bezbožnike". "Bog koji pravda", zato, i samo iz tog razloga to može biti učinjeno, i On to čini kroz zastupničku žrtvu svog božanskog Sina. Zato to može biti pravedno učinjeno - tako pravedno da niko ne može posumnjati - tako precizno da poslednjeg dana, kada će nebo i zemlja proći, niko neće moći da porekne zakonitost opravdanja. "Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je sa desne strane Bogu, i moli za nas?Ko će optužiti izabrane Božije? Bog koji pravda" (Rim. 8:33-34)
Odmah jadna dušo! Hoćeš li doći u čamac za spasavanje, takav kakav si? Ovde je spasenje za potonule! Prihvati sigurno izbavljenje. "Nemam ništa kod sebe", možda ćeš reći. Niko ti ništa ne traži da doneseš sa sobom. Ljudi koji se bore za život će ostaviti čak i svoju odeću. Uskoči u njega, baš takav kakav si.
Reći ću ti ovu stvar o sebi da te ohrabrim. Moja jedina nada za nebom leži u potpunoj žrtvi na Golgotskom krstu za bezbožnike. Ja se čvrsto oslanjam na to. Nemam ni trunku nade u bilo šta drugo. Ti si u istom stanju kao i ja. Jer ni jedan od nas nema ništa vredno u sebi kao osnovu za veru. Hajde da sklopimo ruke i zajedno stanemo ispred krsta, i poverimo naše duše jednom zauvek onome koji je prolio svoju krv za krivce. Spašće nas jedan i isti Spasitelj. Ako ti umreš verujući u Njega, onda ću i ja zajedno sa tobom. Šta više mogu učiniti da ti dokažem moje poverenje u Evanđelje koje sam ti predstavio?
