3. Bog opravdava grešnike
Čuj kratku propoved. Naći ćeš ovaj tekst u Poslanici Rimljanima 4:5:
"A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu".
Obrati pažnju na ove reči: "Onoga koji pravda bezbožnika" (tj. grešnika). Ja mislim da su ovo predivne reči.
Zar nisi iznenađen što postoji ovakav izraz koji smo našli u Bibliji: "Koji pravda grešnika"? Ja sam upoznao ljude koji mrze doktrine o krstu, jer optužuju Boga da spašava grešnike i prima najgrešnije od njih. Pogledajte kako Sveto Pismo prihvata tu krivicu, i jednostavno je objašnjava! Iz usta Božijeg sluge, Pavla, koji je bio inspirisan Svetim Duhom, On uzima na sebe ime "onoga koji pravda bezbožnika". On pravda one koji nisu pravedni, oprašta onima koji zaslužuju da budu kažnjeni i daje milost onima koji to ne zaslužuju. Ti si mislio, zar ne, da je spasenje namenjeno dobrim ljudima? Da je Božija milost za one koji su čisti i sveti, koji su bez greha? Možda ti je palo na pamet da ako si dobar da će te Bog nagraditi. I možda si mislio da, pošto nisi dostojan toga, onda nikako ne možeš dobiti Njegovu milost. Možda si bio malo iznenađen kada si pročitao ovaj tekst: "onoga koji pravda bezbožnika". Ja se ne čudim što si se iznenadio, jer se ja i dan danas čudim tome iako sam toliko upoznat sa ogromnom milošću Božijom. Zaista zvuči začuđujuće, zar ne, da sveti Bog može opravdati onoga ko nije svet? Mi, po prirodnom zakonu našeg srca, uvek govorimo o sopstvenoj dobroti i vrednostima, tako da se tvrdoglavo držimo toga da mora postojati nešto u nama što bi privuklo Božiju pažnju. Međutim, Bog, koji vidi sve obmane, zna da nema ni trunke dobrote u nama. On kaže da: "ni jednoga nema pravedna" (Rim. 3:10). On zna da je: "sva naša pravda kao nečista haljina" (Isa. 64:6); i zbog toga, Isus Hristos nije došao na svet da traži dobrotu i pravednost među ljudima, već da donese dobrotu i pravednost sa sobom i da ih podari ljudima koji to nemaju. On je došao, ne zbog toga što jesmo pravedni, već da nas učini pravednima: On pravda bezbožnike.
Kada advokat dođe na sud, ako je pošten čovek, on želi da izloži slučaj nevinog čoveka i opravda ga pred sudom za stvari za koje je lažno optužen. Cilj advokata bi trebao biti opravdanje nevine osobe i on ne bi trebalo da pokušava da štiti krivca. Čovek nema tu moć niti pravo da opravda krivca.
Ovo čudo je namenjeno samo Gospodu. Bog, bezgranično pravedan Vladar, zna da ne postoji ni jedan pravedan čovek na zemlji koji čini dobro i ne greši. Zbog toga, bezgraničnim suverenitetom svoje božanske prirode i bogatstvom neopisive ljubavi, on započinje delo, ne toliko da opravda pravedne već da opravda bezbožne. Bog je stvorio načine i sredstva da učini da nepravedni stanu pravedni i da budu prihvaćeni pred Njim: On je stvorio način kojim savršenom pravednošću može tretirati okrivljenog kao da je celog života bio bez prestupa, i takođe ga može tretirati kao da je u potpunosti bezgrešan. On opravdava bezbožnika.
Isus Hristos je došao na svet da spasi grešnike. Ovo je veoma iznenađujuća stvar - trebalo bi da joj se dive, pogotovu svi oni koji najviše uživaju u grehu. Ja znam daje za mene, sve do današnjeg dana, najveće čudo za koje sam ikada čuo, da Bog ikada može opravdati mene. Ja se osećam kao bezvredna masa, pokvarena gomila greha, odvojena od Njegove uzvišene ljubavi. Ja zasigurno znam da sam opravdan verom koja je u Hristu Isusu i da sam tretiran kao da sam bio savršeno pravedan, učinjen sam Božijim naslednikom i sunaslednikom sa Hristom. Ali ipak, po prirodi moje mesto je sa najgrešnijima. Ja sam, iako sam toliko nezaslužan, tretiran kao da sam to zaslužio. Voljen sam tolikom ljubavlju kao da sam oduvek bio pobožan, iako sam još pre vremena bio bezbožnik. Ko može ostati ravnodušan prema ovim stvarima? Zahvalnost za ovu milost leži presvučena u čudo.
I pošto je ovo veoma iznenađujuće, ja želim da vi vidite koliko to čini evanđelje dostupnim za tebe i mene. Ako Bog opravdava bezbožnike, onda, dragi moj prijatelju, On može opravdati tebe. Zar ovo nije to što ti jesi? Ako nisi obraćen u ovom trenutku, ovo je istinita slika o tebi: živeo si bez Boga, suprotno pobožnosti; jednom rečju, bio si i ostao bezbožnik. Možda čak i nisi išao u crkvu nedeljom, već si živeo ne obraćajući pažnju na Božiji dan, crkvu, ili Reč - ovo sve dokazuje da si bio bezbožnik. Ono što je još tužnije od ovoga je da si se ti možda trudio da sumnjaš u postojanje Boga, i otišao si toliko daleko da kažeš da si to i mislio. Živeo si na ovoj ugodnoj zemlji, koja je prepuna pokazatelja Božijeg prisustva, a ti si sve vreme držao oči zatvorene prema jasnim dokazima Njegove moći i postojanju Boga Oca. Zaista, bilo bi ti veoma drago da si mogao sa sigurnošću dokazati da Bog ne postoji. Možda si ovako živeo mnogo godina, tako da si sada prilično siguran u šta veruješ, ali za Boga tu nije bilo mesta. Označen kao BEZBOŽNIK bi bilo isto kao kada bi more označili kao slanu vodu. Zar ne?
Možda si druga vrsta osobe. Redovno si izvršavao sve vrste spoljnih oblika religije, ali to nisi radio iz srca, već si zaista bio bezbožnik. Iako si se sastajao sa decom Božijom nikada sam nisi upoznao Boga. Pevao si u horu, ali u srcu nisi proslavljao Boga. Živeo si bez trunka Božije ljubavi u srcu, ili držanja Božijih zapovesti u tvom životu. Dakle, ti si baš tip čoveka kome je ovo Evanđelje namenjeno - Evanđelje koje kaže da Bog opravdava bezbožnike. Zaista je divno i sa radošću ti je ponuđeno. Baš tebi odgovara. Zar ne? Kako bih ja želeo da ga prihvatiš! Ako si osećajan čovek, videćeš predivnu milost Božiju koja je to darovala tebi takvom kakav si, i reći ćeš sebi: "On opravdava bezbožnike! Zašto onda da i ja ne budem opravdan, i to odmah?"
Sada, pogledaj dalje, da to mora biti tako - da je spasenje Božije za one koji to ne zaslužuju i koji se nisu spremali za to. Veoma je razumno da se ova izjava nalazi u Bibliji; jer, dragi moj prijatelju, nikom drugom nije potrebno opravdanje nego onima koji sami to ne mogu učiniti. Ako je bilo ko od mojih čitalaca savršeno pravedan, oni ne žele opravdanje. Ti osećaš da svoje dužnosti savesno obavljaš, kao da si najsavesniji čovek na svetu. Šta će onda tebi Spasitelj, ili milost? Šta će tebi opravdanje? Moja knjiga ti je već dosadna, jer ti nije interesantna.
Ako je bilo ko od vas ovoliko ponosan, saslušajte me još samo malo. Ti ćeš biti izgubljen dokle god budeš živ. Ti si pravednik čija je pravednost u tvojim sopstvenim delima i varaš se puno; jer Sveto Pismo kaže: "Nijednoga nema pravedna". U svakom slučaju, ja nemam Evanđelje koje bih mogao da propovedam samopravednima, - ne, nemam ni jednu reč da im kažem. Sam Isus Hristos je došao, ne da pozove pravedne i ja neću raditi ono što On nije činio. Da sam te pozvao, ti ne bi došao i zbog toga te neću zvati pod tim okolnostima. Ja ti savetujem da bolje pogledaš tu svoju pravednost dok ne shvatiš da je to samo varka. Nije ni približno stvarna, kao paukova mreža. Završi već jednom sa tim! Beži od toga! Dragi ljudi, jedini ljudi kojima je potrebno opravdanje su oni koji nisu pravedni. Njima je potrebno nešto da se za njih učini da budu pravedni pred Božijim sudom. Shvati, Gospod čini samo ono što je zaista potrebno. Bezgranična mudrost nikada ne radi ono što nije neophodno. Isus nikada ne radi ono što je suvišno. Učiniti pravednim onoga ko je već pravedan nije posao za Boga - to bi bio posao za budalu. Ali, učiniti pravednim onog koje nepravedan - to je posao za bezgraničnu ljubav i milost. Opravdati nepravednog - to je čudo jedino Boga dostojno. I to je zaista tako.
Sada, pogledaj. Ako bilo gde u svetu postoji doktor koji je otkrio siguran i tačan lek, kome je taj doktor poslat? Onima koji su savršeno zdravi? Ne verujem daje tako. Stavite ga tamo gde nema bolesnih ljudi i on će se osećati da mu tamo nije mesto. On nema posla tamo. "Zdravi ne trebaju lekara nego bolesni". Zar nije dovoljno jasno da su uzvišeni lekovi milosti i otkupljenja za one koji su bolesni u duši? Oni ne mogu biti pravi jer takvim ljudima oni ne koriste. Ako ti, dragi prijatelju, osećaš da si duhovno bolestan, Doktor je došao na svet za tebe. Ako si upropašten svojim grehom, ti si osoba kojoj je namenjen plan spasenja. Ja kažem da je Gospod ljubavi upravo imao na umu baš takve kao što si ti kada je pravio plan milosti. Zamisli da neki darežljivi čovek odluči da oprosti dug svim dužnicima. Jasno je da se ovo može primeniti samo na one koji mu zaista duguju. Jedan čovek mu duguje hiljadu funti; neki drugi mu duguje pedeset funti. Svima je dug oprošten, a priznanice pocepane. Ali i najdarežljivija osoba ne može oprostiti dugove onima koji mu ništa ne duguju. Nije moguće oprostiti onima koji greha nemaju. Oproštenje je za one koji su krivi. Oproštenje je za one koji su grešni. Bilo bi zaista apsurdno govoriti o oproštenju onima kojima oproštenje nije potrebno - oprostiti onima koji ništa nisu skrivili.
Da li misliš da moraš biti izgubljen ako si grešnik? Ovo je razlog zašto ti možeš biti spašen. Zato što duguješ sebi da budeš grešnik, ja ti savetujem da veruješ da je milost namenjena takvim kao što si ti. Jedan pesnik je napisao ovo:
Grešnik je sveta stvar;
Duh Sveti ga je učinio svetim.
Ovo je zaista tako, Isus traži i spašava izgubljene. On je umro i stvorio istinsko pokajanje za prave grešnike. Kada se ljudi ne igraju rečima, ili nazivaju sami sebe Jadnim grešnicima" kao komplimentom, ja sam zaista željan da ih upoznam. Zaista bi mi bilo drago da celu noć razgovaram sa njima, takozvanim "bona fide - dobro-vernim" grešnicima. Vrata hotela milosti nisu zatvorena ni jednog dana niti nedeljom. Naš Gospod Isus nije umro za izmišljene grehe, već je krv iz Njegovog srca prolivena da opere velike mrlje krivice, koje ništa drugo ne može da skine.
Onaj koje crni grešnik - on je vrsta ljudi za koje je Isus došao da ih učini belim. Propovednik Evanđelja je jednom prilikom propovedao poruku: "Sada je takođe sekira postavljena na korenu drveta". I propovedao je na tu temu, kada mu je jedan slušalac rekao: "Neko bi pomislio da ste propovedali kriminalcima. Vi ste trebali da propovedate u zatvoru". "O, ne", rekao je propovednik, "da sam propovedao u zatvoru, ja ne bih propovedao iz ovog teksta. Tamo bi trebalo da propovedam: 'Ovo je istinita reč, i svakoga primanja dostojna, da Isus Hristos dođe na svet da spasi grešnike'". Tako to biva. Zakon je za samopravedne, da ponize svoju ponos: Evanđelje je za izgubljene, da se otkloni njihov očaj.
Ako ti nisi izgubljen, šta želiš od Spasitelja? Da li pastir treba da ide za onim ovcama koje nisu zalutale? Zašto bi žena čistila svoju kuću kako bi tražila zlatnik koji nikada nije izgubila? Ne, lek je za bolesne. Sahrana je za mrtve, oproštenje je za krivce; oslobođenje je za vezane; otvaranje očiju je za one koji su slepi.
Ja bih želeo da pojednostavim ovo. Nadam se da sam bar malo uspeo do sada; ali, iako je to dovoljno jasno, samo Gospod može učiniti da čovek to vidi. Isprva je probuđenom čoveku zaista predivno da je spasenje namenjeno njemu, jer je kriv i izgubljen. On misli da to mora biti za njega jer se on kaje, zaboravljajući da je pokajanje samo deo njegovog spasenja. "O", kaže on, "ali ja moram biti to i to" - sve je ovo istina, jer će on biti ovo i ono kao rezultat spasenja; ali će spasenje njemu doći pre bilo kakvog drugog rezultata spasenja. Doći će mu, u stvari, dok samo zaslužuje samo ovaj prosjački, osnovni, užasan opis "bezbožnik". To je sve što je on kada Božije Evanđelje dođe da ga opravda.
Zato bih ja želeo da posavetujem sve one koji nemaju dobrih stvari u sebi - one koji misle da nemaju čak ni osećaj dobrote, ili bilo šta što bi ih dovelo do Boga - da počnu čvrsto da veruju da je naš milostivi Bog sposoban i voljan da ih primi bez ičega dobrog, i da im sam od sebe oprosti, ne zato što su oni dobri, već zato što je On dobar. Zar On ne čini da Njegovo sunce sija zlu isto kao i dobroti? Zar On ne daje plodove, i šalje kišu i sunce na vreme i najbezbožnijim narodima? Čak je i u Sodomi sijalo sunce i Gomora je imala rosu. O prijatelju, prevelika milost Božija prevazilazi moja i tvoja shvatanja i ja ti govorim da si ti vredan toga. I koliko je nebo visoko od zemlje, toliko visoko su Božije misli iznad naših. On može obilno praštati. Isus Hristos je došao na zemlju da spasi grešnike: oproštenje je za one koji su krivi.
Ne pokušavaj da uzdigneš sebe i da napraviš nešto od sebe što u stvari nisi; već dođi takav kakav si Onome koji opravdava bezbožnike. Jedan poznati umetnik je slikao deo grada u kome je živeo, i želeo je, iz istorijskih razloga, da naslika određene likove koji su bili veoma poznati u tom gradu. Čistača, neočešljanog, neobrijanog, pocepanog, prljavog, su svi znali, imao je odgovarajuće mesto na slici. Umetnik je rekao ovom pocepanom i neuglađenom čoveku: "Dobro ću ti platiti ako dođeš do mog studija da te naslikam". On je došao kod njega ujutro, ali je vrlo brzo poslat nazad svom poslu, jer je oprao svoje lice, očešljao je svoju kosu i obukao je pristojnu odeću. Umetniku je trebao pros" jak, a ne neko drugi. Takođe, Evanđelje će primiti tebe tamo gde pripadaš ako dođeš kao grešnik, a ne kao neko drugi. Ne čekaj promenu, već odmah dođi po spasenje. Bog opravdava grešnike, a to si ti gde si sada: nalazi te u najgorem stanju.
Dođi u tvojoj nesposobnosti - takav kakav si. To jest, dođi tvom nebeskom Ocu sa svim gresima i sa tvojom grešnošću. Dođi Isusu baš takav kakav si, gubav, prljav, go, niti spreman za život ni za smrt. Dođi, jer se jad nadvila nad tobom, pritiskajući tvoje grudi kao užasna noćna mora. Dođi i pitaj Gospoda da opravda još jednog bezbožnika. Zašto da ne? Zaista dođi; jer je ova predivna milost Božija namenjena takvima kao što si ti. Govorim ti kao što kaže u tekstu i ne mogu naglasiti više od ovoga: sam Gospod Bog uzima na sebe ovo uzvišeno ime, "Onaj koji opravdava bezbožnike". On opravdava, čini da oni koji su po prirodi bezbožnici budu tretirani kao pravednici. Zar ovo nije predivna vest za tebe? Čitaoče, nemoj ustajati sa stolice dok ne razmisliš o ovome.
