6. Kako preobražaj dolazi u tvoj narod
Reč "reformacija" (latinski: reformer) znači transformacija, promena, napredak, ponovna izgradnja onoga što je tu izvorno bilo. "Reformator" je osoba koja stvara nešto novo, osoba koja reformira ili ponovo formira nešto i poboljšava stvari.
U rečniku se reči "reformator" i "reformacija" koriste posebno u odnosu na crkvu i društvo. I to je upravo ono što je mnogim narodima potrebno, reformacija - preobražaji u crkvi i drugde u društvu.
KAKO DOLAZI DO PROMENA
Preobražaj počinje sa Božjim narodom. Crkva je svetlo i so, pa je ona zato ključ za promenu jednog naroda. Verujem da se ova promena odvija u tri značajne oblasti:
Prvo kroz molitvu. Probuđenje ili buđenje molitve je početak svakog preobražaja. Bog deluje kroz molitvu, i molitva treba da prethodi svemu što Bog radi. Pokret molitve je već otpočeo u mnogim narodima i rašće i širiće se u vremenima koja dolaze. Bog želi probuđenje molitve u svom narodu i u svim hrišćanskim zajednicama.
Drugo, ljudi se moraju osloboditi da evangeliziraju i da urade "službu vernika" (Marko 16:15-20). Pod "službom vernika" podrazumevam da ljudi svedoče o Isusu, da se mole za bolesne, za oslobođenje od zlih duhova i da pokazuju Božju ljubav i silu u svakodnevnom životu.
Kada Božji narod hrabro ustane i počne da dotiče svoje sunarodnike životom Isusa Hrista, nešto se u narodu desi. Moramo se vratiti na originalnu formu hrišćanstva kakvu pronalazimo u Bibliji, u Delima apostolskim.
Tu vidimo kako su silom Duha Svetoga bili ispunjeni i opremljeni prvi hrišćani za službu. Bilo je i probuđenja i preobražaja. Celi gradovi i sela su se menjali kroz Evanđelje.
Sila Duha slama sve zidove izolacije i oslobađa ljude da služe Bogu.
Treće je socijalna odgovornost. Obnovljeno osećanje društvene odgovornosti mora da se javi kod Božjeg naroda. Ovo znači da treba razviti svest u odnosu na političke i društvene stvari.
MOLITVA STVARA PUT PROMENAMA
Verujem da će silan pokret molitve da se širi svuda po svetu, a da je već započet. Sve vidljive pobede imaju svoj početak u duhovnom svetu. Zato je molitva važnija od svega.
"Molim, dakle, pre svega da se vrše moljenja, molišve, molbe, zahvaljivanja za sve ljude, za kraljeve i sva poglavarstva, da miran i tih život provedemo u svakoj pobožnosti i čestitosti. Ovo je dobro i ugodno pred Bogom, našim spasiteljem, koji želi da svi ljudi budu spaseni i da dođu do poznanja istine. Jer Bog je jedan i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos." 1. Tim. 2:1-5
Pavle nas veoma silno podstrekava da se molimo za sve ljude. Molićemo se za sve ljude u narodu, u svim kategorijama, svih profesija, svih starosnih doba, itd.
Ukratko: molićemo se za naš narod, ali i za druge narode, naravno. Pavle je još specifičniji, pa kaže: "(molite se) za kraljeve i sva poglavarstva (za sve koji su na vlasti)." Zato je veoma važno da se molimo za one koji upravljaju i vladaju, jer to što oni rade od značaja je za sve nas.
Pre svega, imaćemo tih i miran život, i tako najbolje uslove življenja kada se molimo za one koji su na vlasti.
Drugo, pobožnost i poštovanje će doći u narod, a treće - to je povezano sa spasenjem naroda. Čitamo: "koji želi da svi ljudi budu spaseni". Tako, ove Pavlove reči se direktno odnose na probuđenje jednog naroda i na preobražaj u zemlji. Kada se crkva moli, Bog dotiče narod i ljudi se spasavaju.
Bog je ovo snažno stavio u moje srce. Molitveni pokret je neophodan. Božji narod mora ustati i verovati onome što Božja Reč kaže o značajnoj ulozi koju vernici imaju u narodu.
HRIŠĆANI SVETLOST SVETU
Verujem u svakodnevni hrišćanski život. Potpuno živeti za Hrista u svakodnevnom životu je naš najveći izazov. Nacionalno probuđenje i preobražaj nisu samo neki slogani, poput onih što se čuju u političkom programu u vreme izbora. Ne, reč je o nacionalnom pokretu ljudi koji su susreli Isusa Hrista i čiji je život promenjen.
Norveškoj su potrebni hrabri hrišćani koji ustaju za Isusa i Evanđelje i hrišćanski život žive prirodno i svakodnevno. Ovo je najbolja vrsta evangelizacije koja postoji. Bolja je od bilo koje akcije i organizovanih evangelizacijskih kampanja, i bolja je od kampanja sa dobro poznatim propovednicima probuđenja.
Ne govorim da postoji bilo kakva kontradikcija, nego jednostavno želim da ukažem na to da je lično svedočanstvo uvek najsnažnije i najplodnije. Mi smo pozvani da narod dotaknemo ljubavlju Isusa Hrista.
Mi moramo da budemo so i svetlo tu gde živimo. A pozvani smo da budemo so i svetlo i na radnom mestu. Mi predstavljamo Isusa Hrista među našim prijateljima, kao i njegov život i silu. Ovo ne znači da ćemo se ponašati kao da smo važniji od drugih, ili da ćemo se nekako čudno ponašati, na neprirodan način. Jednostavno, moramo biti među ljudima, i moramo biti svesni toga ko smo i kome služimo.
"Ljubav je kod nas došla do savršenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnji dan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu." 1. Jn. 4:17
Kada hiljade hrišćana svuda budu ustali sa obnovljenom hrabrošću, ceo narod će biti dotaknut ljubavlju i silom Isusa Hrista.
NOVA ODGOVORNOST ZA DRUŠTVO
Važno je da budemo svesni naše društvene odgovornosti u narodu i društvu čiji smo deo. Nažalost, mnogi hrišćani imaju pasivan stav. Neki su zauzeti samo pričanjem o tome kako je sve u svetu loše, ali ništa u vezi sa tim ne preduzimaju.
Najvažnije je imati ispravan stav. Ne smemo živeti u našem malom svetu, gde smo zabrinuti samo za sebe, nego naš način života mora biti motivisan time da smo blagoslov i za ljude i za našu zemlju. Jednostavno rečeno, hrišćani treba da budu dobri građani.
Oni treba da budu primer u načinu života i u stavovima. Bolje je da dolazimo na posao ranije, nego da kasnimo. Kao dobri građani, treba dobro i tačno da obavljamo naš posao. Ne volimo lenjost; nasuprot njoj mi imamo snažnu želju da radimo.
Mi ne razmišljamo samo o našoj plati, ili o tome kako da osiguramo naš život i obezbedimo sebi mnogo slobodnog vremena i vremena za provod, nego imamo jasnu sliku o našem radnom mestu, gradu, lokalnom društvu i celom narodu.
Ne smatram da ovo treba da bude na štetu porodičnog života, jer je porodica vitalni deo društva, i o njoj moramo ozbiljno brinuti. Ali u isto vreme, porodica mora imati viziju koja nije ograničena samo na sebe!
Jaki brakovi i porodice sačinjavaju jake crkve i blagoslovene nacije. Poštenje je još jedan deo koji nedostaje u današnjem društvu. Mnogi svetovni poslodavci veći naglasak stavljaju na poštenje i vernost, nego na obrazovanje. Kad god poštenje nedostaje u motivima i akcijama, kompanije i poslovi strašno trpe.
POLITIČKA SVEST
U vreme izbora, mi treba da budemo vrlo određeni u tome kome ćemo dati naš glas.
Nažalost, još uvek je mnogo onih koji glasaju na osnovu starih, partijskih političkih linija. Mi naš glas treba da dajemo političarima koji se boje Boga i koji u svom životu poštuju Božju Reč. Politika je briga svih nas, sve dok živimo na ovom svetu. Mi ne treba da ostanemo kod kuće i budemo pasivni kada je u pitanju budućnost naše zemlje za koju izlazimo na izbore, odnosno kada biramo zakonodavna tela.
Takođe, verujem da je važno da se iskreni i pošteni hrišćani uključe u politički život i da bivaju izabrani u različite uprave vlasti i u parlament. Danas smo u potrebi za jasnim proročkim glasovima u narodu. Ljudi koji ustaju za istinu i koji to čine bez kompromisa i snažno.
NOVA RADNA MESTA
Sa preobražajem dolazi i nova želja za poduhvatima. Božja crkva je sačinjena od ljudi koji su ispunjeni Svetim Duhom, i među njima treba da bude mnogo onih koji stvaraju nove kompanije i radna mesta radi dobrobiti pojedinaca, porodica i celog naroda.
Verujem u novu vrstu hrišćanskih poslovnih ljudi, koji posao ne obavljaju samo radi karijere, nego koji osećaju i uzvišeniji poziv. Oni će služiti svojoj crkvi isto kao i svom narodu sa onim najboljim što imaju.
Oni su kreativni "novi mislioci" koji stvaraju radna mesta i zarađuju finansijska sredstva za Božje delo, za probuđenje i misije. Crkva će se zauzeti za njih, a kroz Svetoga Duha oni će imati Božju mudrost, a upravo je mudrost najpotrebnija u poslu.
CRKVA PREUZIMA ODGOVORNOST
Crkva, takođe, treba da preuzme društvenu odgovornost na novi način. Dobar deo društvenog posla u našoj zemlji je urađen poslednjih godina, na primer, u službi za mlade i u rehabilitaciji alkoholičara i narkomana.
Život crkve sam po sebi je i preventivan i za opštu dobrobit. Poslednjih godina, sve više crkava u Norveškoj otvara obdaništa i hrišćanske škole, a to će još značajnije biti u budućnosti.
Budućnost će, takođe, zahtevati da se Božja crkva više angažuje u mnogim oblastima, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, društvena pitanja, briga za stare ljude, pomoć mentalno obolelim licima itd. Na ovaj način, Božja Reč će moći da prodre u društvo i da utiče na promene.
CRKVA NIJE BEZ POKRETA
Kao što smo već u ovoj knjizi videli, verujem da je važno da se crkva Božja ne sagledava kao nešto nepokretno, ili "bez pokreta". Ako ljude u crkvi vide kao one kojima se ništa ne sviđa, onda nešto nije u redu. "Da životu" je naš slogan.
Isus je došao da da život i izobilje. U ovoj knjizi sam već ranije dotakao ravnotežu između suprotstavljanja onome što uništava društvo i činjenice da je naša poruka nevernicima poruka vere, nade i ljubavi. U ovome, naravno, nema kontradiktornosti.
Mi se suprotstavljamo i borimo sa svim onim što uništava ljude, a borimo se za sve one stvari koje izgrađuju i koje su kreativne. Zato je važno da se hrišćani, kao pojedinci, kao i crkve, uključe - govoreći istinu i govoreći jasno o pitanjima vezanim za društvo, i radeći na tome da se postignu i vide pozitivne promene. Naša poruka je više od reči. Naše poruke su aktivna dela.
Crkva koja pokazuje ljubav, koja pomaže ljudima u potrebi, daje alternativu današnjoj omladini i stvara nova radna mesta, pa će je slušati kada bude jasno govorila o ljudima koji žive nevenčano, o abortusu, pornografiji, drogama, alkoholu i drugim stvarima koje uništavaju našu zemlju i našu budućnost.
Mi nismo "neljudi". Mi ne želimo da oduzmemo radost ni od koga. Nas ne zanima da ljudima život učinimo što je moguće neprijatnijim. Mi želimo najbolji život za hrišćane, i za nehrišćane.
Bog daje da sunce sija i pravednima i nepravednima. Ne govorim o tome da ljude treba prisiljavati da postanu hrišćani; govorim o podizanju standarda čistote, poštenja, vernosti što se može naći u svačijoj savesti. Ove kvalitete treba ponovo probuditi, ako naš narod hoće da zadrži Božji blagoslov, i ako ne želi dublje da tone zbog greha i bezakonja.
MI ĆEMO GRADITI NARODNU SVEST
Sada je vreme da se nacija ponovo izgradi. Potrebni su nam ljudi i žene svuda, koji mogu da preuzmu odgovornost u društvu i u molitvi. Prorok Nemija je plakao kada je video kako su uništeni jerusalimski zidovi. Bog je u njegovo srce stavio poziv da ponovo izgradi zidove. Nemija je ovako govorio narodu:
"Zato im rekoh: vidiše u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem; dajte da zidamo zidove jerusalimske, da više ne budemo rug. I kazah im kako je dobra ruka Boga mojega nada mnom i reči careve koje mi je rekao. Tada rekoše, ustanimo i zidajmo. I ukrepiše im se ruke na dobro." Nem. 2:17-18
Neki ljudi su bili podrugljivi i bilo je protivljenja, ali je Nemija ohrabrivao narod:
"A ja im odgovorih i rekoh: Bog nebeski daće nam sreću a mi sluge njegove ustasmo i zidamo, ali vi nemaše dela ni prava ni spomena u Jerusalimu." Nem. 2:20
I mi danas moramo imati isti stav. Nemija je bio reformator koji je ponovo gradio ono što je jednom u prošlosti već postojalo. Mi smo takođe pozvani da učinimo isto u našim zemljama danas.
Srce naroda će se okrenuti ka Bogu, i zid oko naroda će ponovo biti izgrađen. Biće borbe i otpora protiv duhovnih sila koje su zauzele društvo poslednjih godina, ali Bog nebeski će učiniti da budemo uspešni.
Isti stav nalazimo kod cara Ase. Govorio je Judi i rekao:
"I reče Judi: da sazidamo ove gradove i da ih opašemo zidom i kulama i vratima i prevornicama, dok je zemlja naša; jer tražismo Gospoda Boga svojega, tražismo ga i dade nam mir od svuda. I tako zidaše i biše srećni." 2. Dn. 14:7
Zadatak koji je stavljen pred nas neće biti lak. To neće biti pobeda lako zadobijena. Mnogi kvaliteti i stavovi su već srušeni. Ljudima je potrebno da se spasu, zakone treba promeniti, a ispravne stavove ponovo izgraditi.
SADA JE VREME DA OBUČEMO NAŠA "RADNA ODELA" I DA POČNEMO PONOVO DA IZGRAĐUJEMO NARODNU SVEST!
