2. Srce naroda
Svaka osoba ima srce. Ne mislim na organ koji pumpa krv kroz ljudsko telo, nego na naš unutrašnji život. Biblija puno govori o našim srcima. Važno je da pazimo da imamo čisto i spremno srce. Na neki način, svaka crkva takođe ima srce.
Srce ispoljava kvalitet unutrašnjeg života crkve. Nedavno mi je Bog veoma snažno govorio o činjenici da nacija - koju sačinjavaju ljudi - takođe ima srce. Već smo videli da se duhovno stanje srca otkriva u strahu Božjem i poštovanju Njegove Reči, kao i kroz vlasti.
Moja zemlja, Norveška, je stvorena kao zemlja sa nacionalnim identitetom oblikovanim kroz ranija probuđenja. Iako nisu svi Norvežani lično doživeli spasenje, naša zemlja je ipak i dalje bila formirana kroz Reč Božju. Zato je srce Norvežana visokog kvaliteta.
PROBUĐENJE JE UOBLIČILO NAŠU NACIJU
Svaki narod i svaka zemlja ima svoju istoriju. Norveška ima jaku i uzbudljivu istoriju. Pogledaćemo nekoliko jednostavnih stvari koje su učinile da je naša zemlja danas postala tako napredna. Hrišćanstvo je u Norvešku stiglo otprilike pre hiljadu godina. Irski hrišćani su se trudili da pređu preko Severnog mora u otvorenim čamcima da bi u Norvešku doneli, kako su to oni zvali, "Belog Hrista". U to vreme, vreme Vikinga, ljudi su imali neku staru religiju koju su zvali "noron religija"; ona je podrazumevala i spaljivanje udovica, prinošenje ljudskih žrtava i mnoge druge forme paganizma.
Ali, u našu zemlju je stiglo hrišćanstvo promenilo te običaje. Mnogo bi se negativnih stvari moglo reći o vikinškoj formi hrišćanstva. "Olaf sveti" je mačem pokrstio zemlju. Ovo sigurno nije primer koji treba slediti.
Nama nije potrebna nacija u kojoj će ljudi biti primorani da postanu hrišćani. Ne, Bog je ljubav i svaka osoba ima slobodnu volju; ali gledano iz istorijske perspektive, hristijanizacija naše zemlje je bila značajna. Veliki deo paganizma je iskorenjen, a da hrišćani nisu došli u Norvešku, mi bismo još uvek živeli u mraku i obožavali idole kao što su Tor i Odin.
Godine 1500. reformacija je prošla Evropom. Monah Martin Luter se pobunio protiv mraka katoličke crkve koja je prodavala indulgencije, kao i protiv dela zakona. Luter je otkrio da opravdanje pred Bogom nastaje isključivo verom. Ovo novo poimanje je napravilo revoluciju u Luterovom životu i dovelo do onoga što mi danas nazivamo Reformacijom.
U toj Reformaciji nije sve bilo dobro i ispravno, a po mom mišljenju, promene su morale ići mnogo dalje u smeru biblijskog hrišćanstva. Posle svega, Reformacija je otvorila put za buduća evanđeoska probuđenja u hrišćanstvu do današnjeg dana. Ona je ponovo otkrila ključnu tačku hrišćanstva: opravdanje verom. Reformacija je stigla i do Norveške, pa iako promene koje je donela nisu bile tako duboke kao što je bilo potrebno, razvoj naše nacije je nesumnjivo promenjen nabolje.
"HOGIJANSKO PROBUĐENJE" JE PROMENILO NAŠU NACIJU
Vrlo dobar primer toga kako probuđenje može da utiče na jednu zemlju, jeste "Hogijansko probuđenje" početkom 1800. godine. Godine 1796, Hans Nilsen Hog, sin poljoprivrednika, bio je ispunjen Svetim Duhom i postao je nosilac preobražaja i probuđenja u našem narodu. Norvežani su u to vreme bili pod pritiskom i vladavinom Danske i to je trajalo nekoliko stotina godina.
Bilo je malo vere, i ljudima je nedostajala bilo kakva inicijativa za neki poduhvat ili preduzimljivost. Ali, "Hogijansko probuđenje" je na našu zemlju došlo kao prolećna kiša. Ljudi su se spasavali i u njima se rodilo novo uzbuđenje vezano za budućnost.
Poduhvati su pokretani, novi poslovi su stvarani i ponovo je cela nacija bila ohrabrena. Godine 1814. u malom gradu Eidsvolu, okupila se grupa ljudi koja je napisala novi ustav Norveške. Neki od njih su pripadali "Hogijanskom probuđenju" a na mnoge od njih je to probuđenje ostavilo traga. Ovi ljudi su sačinili norveški ustav koji se zasnivao na Bibliji.
Nema sumnje da je ovo probuđenje znatno doprinelo "Novoj Norveškoj". Iste godine, Norveška je bila oslobođena od dominacije Danske, a povezala se u slobodniji savez sa Švedskom. Ali, 1905. Norveška dobija potpunu nezavisnost. Ovo se dogodilo u vreme kada su se mnoga probuđenja dešavala po zemlji.
POBUĐENJA SU PODIGLA SRCE NARODA
Probuđenja su formirala srce Norvežana. Tokom 20. veka, Norveška je ponovo i ponovo doživljavala doticaj Božji. Pentekostno probuđenje sa silom i vatrom Svetoga Duha na početku dvadesetog veka je uticala na celu naciju.
Norveška je takođe u toku tridesetih godina ovog veka doživela mnoga probuđenja. Švedski propovednik Frenk Mangs je bio oruđe koje je Bog upotrebio, posebno u glavnom gradu Oslu. Ovo probuđenje se produžilo na mnoge godine i hiljade ljudi je bilo spaseno. Mnogi iz starije generacije u različitim crkvama u Oslu bili su spaseni u tom probuđenju. Čak i tokom Drugog svetskog rata (1940-1945.) bilo je mnogo probuđenja, a ljudi su po celoj Norveškoj tražili Boga.
MOLITVA JE NAŠ NAROD SAČUVALA OD TRAGEDIJE
Za vreme Drugog svetskog rata, Norvežani su se ponovo približili Bogu. Po celoj zelji, ljudi su se molili i vapili Bogu. Tražili su ga u crkvama u toku tog teškog vremena za našu naciju, kada je sloboda bila ugrožena i kada su bezbožni nacistički sistem i ideologija okupirali zemlju. Ali Bog je čuo molitve i sloboda je došla 1945!
Sećam se da su u vreme mog detinjstva, posle rata, stalno dolazila proroštva o opasnosti od novog rata i okupacije. Mnogi propovednici su prorokovali da će komunizam preovladati u narodu, pa su ljudi bili izazvani na molitvu. Proroštva nisu tek tako dolazila i prolazila, i ne mislim da su bila lažna, nego verujem da je Bog zbog molitve promenio situaciju. Verujem da su anđeli čuvari bili postavljeni na granice naše zemlje.
"I reče Judi, da sazidamo ove gradove i da ih opašemo zidom i kulama i vratima i prijevornicama, dok je zemlja naša; jer tražismo Gospoda Boga svojega, tražismo ga i dade nam mir od svuda. I tako zidaše i biše srećni." 2. Dn. 14:7
Bog je zaštitio naš narod, jer su vernici bili budni i molili se. Zbog toga još uvek imamo zemlju koja je samostalna.
BOG BLAGOSILJA NARODE
Bog blagosilja narode. Postoje tri institucije koje je Bog dao, da bi ljudi bili sigurni i srećni. To su porodica, crkva i nacija. Crkva se sastoji od nanovo rođenih vernika, a naciju čine ljudi istog porekla koji žive u jednoj zemlji. Brak je dobar način života i za hrišćane i za nehrišćane. Važno je da se shvati da su Božji zakoni i propisi za život dati da bismo mi živeli najbolji mogući život. Božji zakoni za brak nisu isključivo za hrišćane vernike, nego svim ljudima daju najsmisaoniji život.
Bog takođe želi da svi ljudi žive bezbedno unutar granica jednog naroda. Ljubav prema otadžbini je duboko usađena u srce ljudi. Ne mislim na ekstremni nacionalizam, nego na zdravo, snažno i pozitivno osećanje nacionalnog identiteta. Na formiranje nacije utiču kultura, jezik i druge zajedničke osobine i geografski uslovi.
Postoji identitet koji spaja ljude u jednu naciju. Istorija je puna tragičnih primera koji pokazuju da unije i snažni politički blokovi ne služe ljudima na najbolji mogući način. Bivši Sovjetski Savez i Jugoslavija su primeri nasilno načinjenih saveza koji nisu sledili prirodne granice ljudi i kultura. Danas su te države u kolapsu, a za sobom ostavljaju velike probleme. Ovakvi blokovi sile samo daju više moći svojim "vladajućim gospodarima", a ne predstavljaju blagoslov za narod.
Zato smo mi srećni što je Norveška rešila da ostane izvan Evropske unije. Ovo dokazuje da je želja za nezavisnošću snažnija u srcima Norvežana od bilo kog političkog vetra koji duva nad Evropom. Vreme će pokazati da će izbor da se ostane izvan Evropske zajednice biti veoma važan za probuđenje i preobražaj u našoj zemlji. Norveška ne zavisi od Evropske zajednice, nego od Božjih blagoslova. Danas čujemo da Norvešku zapažaju kao "drugačiju zemlju", po mom mišljenju to je pozitivna karakteristika. Kao "drugačija" zemlja, sazidana na hrišćanskom temelju i sa bogatim izvorima, naša nacija može pozitivno da sarađuje sa ostalim zemljama.
"On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanja, da traže Boga - ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije šako daleko ni od jednog od nas." Dela 17:26-27
"I reče Judi, da sazidamo ove gradove i da ih opašemo zidom i kulama i vratima i prijevornicama, dok je zemlja naša; jer tražismo Gospoda Boga svojega, tražismo ga i dade nam mir od svuda. I tako zidaše i biše srećni." 2. Dn. 14:7
Sada je vreme da ponovo našu zemlju izgradimo i duhovno i moralno. Norveška će još više postati zemlja blagoslov za Evropu i za ceo svet. Molimo se da se srce Norveške okrene ponovo Bogu. On ima plan za sve narode. Kada se srce naroda obrati Bogu, Njegov blagoslov će teći u taj narod, a onda će blagoslov teći iz naroda dalje.
SRCE LJUDI SE VRAĆA BOGU
Biblija nam govori da se u Ilijino vreme srce naroda odvratilo od Boga. U zemlji su vladali greh i idolopoklonstvo. Ali na Gori Karmel je bio Božji prorok Ilija koji je izazivao Valove proroke koji su svoja srca odvratili od Boga. Nebo se zatvorilo, pa u Izraelu nije bilo kiše, a narod je strašno patio. Ali Ilija je izazivao ove lažne proroke i da bi se videla njihova prava priroda.
Narod je uspeo da uvidi da je izraelski Bog stvaran, živi Bog koji odgovara na molitvu tako što je poslao vatru. Verujem da crkva Božja u ovom vremenu i dobu treba da ustane u duhu i sili Ilijinoj, da izazove sile tame i pokaže silu živog Boga. Ilijina molitva je danas i naša molitva:
"Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si ti Gospode Bog kad opet obratiš srca njihova." 1. Car. 18:37
Bog je na ovu iskrenu i žarku molitvu odgovorio vatrom. Ceo narod je glasno vikao: Gospod je Bog, Gospod je Bog, On je Bog!" (1. Carevima 18:39). Verujem da i ti danas imaš isti teret i istu molitvu za tvoj narod. Kroz molitvu i rad možemo postati sudeonici u obraćanju naroda - u vraćanju naroda Bogu.
NAŠ BOG JE I DANAS ISTI, KAO I U VREME KADA JE ILIJA ŽIVEO!
