3. Pogled usmeren na večnost
"Jer će doći Sin čovečiji u slavi svoga Oca sa anđelima svojim i tada će uzvratiti svakome po njegovom delanju." (Matej 16,27)
Ulice Kaira bile su vruće i prašnjave. Pet i Rakel Trman poveli su nas u jednu uličicu. Vozili smo pored arapskih znakova do kapije iza koje je bilo zemljište obraslo travom. Bilo je to groblje američkih misionara.
Dok smo moja porodica i ja išli za Petom, on nam je pokazao suncem oprljen nadgrobni spomenik na kome je pisalo: "Vilijam Borden, 1887-1913".
Borden je diplomirao na Jejl univerzitetu i bio je naslednik velikog bogatstva. Imajući sve to, on je odbio život udobnosti da bi doneo evanđelje Muslimanima. Odbijajući čak i da sebi kupi auto, Borden je dao stotine hiljada dolara za misiju. Posle samo četiri meseca revnosne službe u Egiptu, dobio je meningitis i umro sa svojih dvadeset pet godina.
Obrisao sam prašinu sa natpisa na Bordenovom grobu. Nakon opisivanja njegove ljubavi i žrtve za carstvo Božje i za muslimanski narod, ovaj zapis je završen rečima koje nikada neću zaboraviti: "Ne postoji drugo objašnjenje za ovakav život osim vere u Hrista".
Bračni par Trman su nas, pravo sa Bordenovog groba, poveli u Egipatski narodni muzej. Izložba predmeta cara Tuta bila je zapanjujuća.
Tutankamon je bio dečak kad je počeo da caruje, a imao je samo sedamnaest godina kad je umro. Sahranjen je sa kočijama od čistog zlata i hiljadama zlatnih predmeta. Njegov mrtvački sanduk od zlata pronađen je u zlatnim grobnicama koje su bile unutar zlatnih grobnica, koje su takođe bile unutar zlatnih grobnica. Mesto gde je sahranjen bilo je ispunjeno tonama zlata.
Egipćani su verovali u život posle smrti - takav život u koji su mogli sa sobom da ponesu zemaljsko blago. Međutim, svo to blago koje je bilo namenjeno večnom uživanju cara Tuta ostalo je upravo onde gde su ga stavili sve dok Hauard Karter nije otkrio njegovu pogrebnu dvoranu 1922. godine. Ovo blago nije bilo taknuto više od tri hiljade godina.
Bio sam zapanjen kontrastom između ova dva groba. Bordenov je bio nepoznat, prašnjav, sakriven podalje od uličice koja izlazi iz ulice sa razbacanim smećem. Tutankamonov grob je blještao od nezamislivog bogatstva. Međutim, gde su sada ova dva mladića? Onaj koji je živeo u izobilju i zvao sebe carem, sada je u večnoj bedi bez Hrista. Drugi koji je živeo skroman život na zemlji u službi jedinog istinitog Boga, uživa u večnoj nagradi u prisustvu svoga Gospoda.
Tutov život je bio tragičan zbog jedne užasne istine koju je prekasno otkrio: svoje blago nije mogao da ponese sa sobom. Život Vilijama Bordena je bio trijumfalan. Zašto? Zato što je on svoje blago, umesto da ga ostavi iza sebe, poslao ispred sebe.
VEČNE NAGRADE
Ako bi zamislio nebo kao mesto gde ćeš svirati harfu u beskrajnoj monotoniji, sigurno bi se užasnuo. Međutim, ako veruješ Svetom pismu, bićeš ispunjen radošću i uzbuđenjem dok željno iščekuješ da stigneš u svoj nebeski dom.
Kao što sam već pisao o tome na drugim mestima, nebo će biti mesto odmora i oslobođenja od tereta greha i patnji, ali takođe i mesto u kome će biti puno učenja, aktivnosti, umetničkog izražavanja, istraživanja, otkrića, drugarstva i služenja.[1]
Neki od nas će vladati sa Hristom (Otkrivenje 20,6). Njegove verne sluge biće postavljene "nad mnogim stvarima" (Matej 25,21-23). Hrist će nekima od svojih sledbenika dati vlast nad gradovima, srazmerno njihovoj službi na zemlji (Luka 19,12-19). Sveto pismo pominje pet različitih kruna govoreći o pozicijama u vođstvu. Mi ćemo čak vladati nad anđelima (1. Korinćanima 6,3).
Sve ove večne nagrade date su nam zbog dobrih dela koja činimo (Efescima 6,8; Rimljanima 2,6-10), zbog istrajnosti u progonstvu (Luka 6,22-23), zbog sažaljenja prema ljudima u potrebi (Luka 14,13-14), kao i zbog dobrog postupanja prema našim neprijateljima (Luka 6,35).
Bog nam takođe daruje nagrade za velikodušno davanje: "Idi, prodaj svoje imanje i daj siromašnima i imaćeš blago na nebu" (Matej 19,21).
Isus vodi evidenciju čak i o našim najmanjim dobrim delima: "I ko napoji jednoga od ovih malih samo čašom sveže vode, zato što je moj učenik, zaista vam kažem, neće izgubiti nagrade svoje" (Matej 10,42).
Bog beleži sve što činimo za Njega, uključujući naše davanje: "Pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovu" (Malahija 3,16).
Zamisli da postoji jedan pisar u nebu koji na svitku beleži svaki tvoj poklon ljudima: bicikl koji si poklonio detetu svog komšije, knjige koje si dao zatvorenicima, novac koji svakog meseca daješ crkvi, misionarima i organizaciji za borbu protiv abortusa - sve to biva zapisano. Takvi svici su napravljeni za čitanje. Radujem se mogućnosti da čujem priče o tvom davanju i da upoznam one koji su bili dotaknuti onim što si im ti dao.
Isus je rekao: "Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinito bogatstvo? I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše?" (Luka 16,11-12). Ako verno upravljaš Njegovim novcem, Hrist će ti dati stvarno bogatstvo - ono koje večno traje.
Držeći se onoga što nije naše, mi se odričemo mogućnosti da nam bude dodeljena svojina u nebu. Međutim, velikodušnom raspodelom Božje svojine na zemlji, mi postajemo vlasnici svojine na nebu!
U nebu ćemo primiti mnoge nagrade zbog našeg sadašnjeg davanja. Nakon što je govorio o želji lukavog sluge da iskoristi zemaljska sredstva "da bi me primili u svoje kuće kada budem uklonjen sa uprave" (Luka 16,4), Isus govori svojim učenicima da koriste "svetsko bogatstvo" (zemaljska sredstva) da "steknu prijatelje" (tako što će im pomoći u životu na zemlji). Koji je razlog tome? "Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva, da bi vas primili u večne stanove - kad ono nestane [kada se život na zemlji završi]" (stih 9).
Naši "prijatelji" u nebu biće oni na čije smo živote uticali na zemlji, oni koji će imati svoje "nebeske stanove". Izgleda da se u Luki 16,9 govori o tome da su "večni stanovi" naših prijatelja mesta gde ćemo boraviti i imati zajedništvo, verovatno dok se budemo kretali kroz nebesko carstvo. Novac koji dajemo kao pomoć ljudima na zemlji otvoriće vrata za zajedništvo sa njima u nebu. To je nešto zbog čega sada treba da se radujemo!
Džon Banjan je napisao knjigu "Put hrišćanina" dok je bio u zatvoru u Engleskoj. On je ovako rekao: "Koje god dobro delo uradiš za Njega, ako je urađeno prema Njegovoj Reči, ono je sačuvano za tebe kao blago u kovčezima i sanducima, da bi ti bilo dato kao nagrada pred ljudima i anđelima, za tvoju večnu utehu".[2]
Da li je ovo biblijski princip? Apsolutno. Pavle je govorio o darežljivosti filipljana, objašnjavajući: "Ne kao da ja tražim dar, nego tražim plod koji se množi na vaš račun" (Filipljanima 4,17). Bog za nas ima otvoreni račun u nebu, tako da svaki dar koji dajemo Njemu na slavu predstavlja depozit na taj račun. Ne samo Bog, ne samo drugi ljudi, nego i mi smo korisnici našeg davanja. Da li ti redovno ulažeš?
Međutim, zar nije pogrešno biti motivisan nagradom? Ne, nije. Da je bilo pogrešno, Hrist nam to ne bi predložio kao motivaciju. Nagrada je Njegova ideja, a ne naša.
Naš instinkt je da dajemo onima koji će nam nešto dati zauzvrat. Međutim, Isus nam je rekao da dajemo onima koji su "siromasi, kljasti, hromi, slepi": "I bićeš blažen što ne mogu da ti uzvrate; uzvratiće ti se o uskrsu pravednih" (Luka 14,13-14). Ako dajemo onima koji ne mogu da nas nagrade, Hrist garantuje da će nas On lično nagraditi u nebu.
Davanje je kao jedna džinovska poluga postavljena na ovom svetu kao tačka oslonca, omogućavajući nam da premestimo planine u svet koji dolazi. Zbog toga što dajemo, večnost će biti drugačija - za druge i za nas.
SRCE NA PRAVOM MESTU
Da li ste ikada čuli pesmu Reja Bolca "Hvala ti (što si dao Gospodu)"? Ona opisuje naše susrete sa ljudima u nebu koji objašnjavaju kako je naše davanje promenilo njihove živote. Bez obzira da li smo bili njihov učitelj veronauke u crkvi ili smo im dali novac kao dobrovoljni prilog, ovi ljudi će nam jednog dana izraziti svoju zahvalnost za ono što smo im darovali.
Bog nam obećava velikodušne nebeske nagrade u prekrasnom Novom Nebu i Novoj Zemlji, gde neće biti prokletstva ni patnje (Otkrivenje 21,1-6). Mi ćemo zauvek biti sa osobom za koju smo stvoreni, u mestu koje je stvoreno za nas.
Ipak, mnogi hrišćani strahuju od pomisli da će napustiti ovaj svet.
Zašto je to tako? Zato što su mnogi od njih nagomilali svoje blago na zemlji, a ne na nebu. Svakog dana mi smo bliže smrti. Ako je tvoje blago na zemlji, to znači da si svakoga dana sve bliži trenutku kada ćeš izgubiti svoje blago.
Džon Vesli je jednom prilikom putovao kroz ogromno imanje jednog ponosnog vlasnika plantaže. Satima su jahali na konjima i videli samo delić njegovog poseda. Na kraju dana seli su da večeraju. Plantažer je nestrpljivo pitao: "Dakle, gospodine Vesli, o čemu razmišljate?"
Vesli mu je odgovorio: "Mislim da će ti biti jako teško da ostaviš sve ovo".
Nedavno sam razgovarao sa Lavern, ženom koja ima metastazu raka. Ona je plakala - ne zbog toga što će umreti, već zato što sam želeo da sa njom razgovaram o davanju. Rekla je kroz suze: "Tako sam ganuta davanjem! Zapanjuje me činjenica da je Bog izabrao mene da dajem. Neće proći dugo vremena i videću Ga licem k licu. Ja samo želim da Ga čujem kako mi govori: "Dobro, slugo dobri i verni".
Iznenada, Lavern se nasmejala. "Mislim, šta je drugo važno?", rekla je. "Zašto bih se ja brinula za nešto drugo?"
Lavernino srce je fokusirano na nebesko bogatstvo. Zbog toga što ona sakuplja blago na nebu, svakim danom ona je sve bliže tom blagu.
Isus je rekao, "Jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje" (Matej 6,21). Ovo je drugi ključ principa bogaćenja:
PRINCIP BOGAĆENJA - KLJUČ BR. 2
Moje srce uvek ide tamo gde ulažem Božji novac.
Time što nam govori da naša srca slede naše bogatstvo, Isus kaže: "Pokaži mi tvoju čekovnu knjižicu, tvoj bankovni izveštaj i tvoje fiskalne račune, pa ću ti pokazati gde je tvoje srce".
Zamisli sada da si kupio akcije kompanije General Motors. Šta se zatim dešava? Ti odjedanput počinješ da se sve više interesuješ za General Motors. Listaš stranice o finansijama.
Ugledaš članak o General Motorsu u jednom časopisu i čitaš svaku reč, dok bi samo mesec dana pre toga to jednostavno preskočio.
Zamisli da daješ novac za pomoć afričkoj deci koja su zaražena sidom. Kad god vidiš neki članak na tu temu, on pleni pažnju. Ako šalješ novac za osnivanje crkava u Indiji i zemljotres zahvati Indiju, ti ćeš onda da gledaš vesti i da se vatreno moliš.
Koliko je sigurno da je strelica na kompasu usmerena ka severu, toliko je sigurno da će tvoje srce biti usmereno ka tvom blagu. Novac vodi, srce ga sledi.
Čuo sam ljude kako kažu: "Želeo bih da imam srce za misiju". Ja uvek odgovaram: "Isus ti jasno kaže kako da ga dobiješ. Ulaži svoj novac u misiju - i u tvoju crkvu i za potrebe siromašnih, a tvoje srce će to slediti".
Da li želiš da imaš veće interesovanje za večne stvari? Onda premesti nešto od tvog novca, a možda i veći deo tvog novca, od privremenih stvari na večne stvari. Zatim gledaj šta će se dogoditi.
Bog želi tvoje srce. On ne traži samo "donatore" za Njegovo carstvo, one koji stoje izvan događanja i nepristrasno razmišljaju o delima čovekoljublja. On traži učenike koji su predani onome u šta ulažu. On želi ljude koji su toliko ispunjeni vizijom za večnost da ne žele ni da sanjaju o tome kako ne ulažu svoj novac, vreme i molitve tamo gde će one najviše značiti.
Naravno, davanje nije jedina dobra stvar koju možemo učiniti sa našim novcem. Mi treba da hranimo, oblačimo, obezbedimo smeštaj i prevoz našoj porodici. Međutim, kada su osnovne potrebe podmirene, zašto ne bi ostatak bio uložen u blago na nebu?
Mojsije je ostavio egipatsko bogatstvo, jer "imao je, naime, u vidu uzvraćanje nagradom" (Jevrejima 11,26).
Onaj koji sakuplja blago na zemlji, provodi svoj život udaljavajući se od svog blaga. Za takvog čoveka, smrt je gubitak.
Onaj koji sakuplja blago na nebu, raduje se večnosti. On se svakodnevno kreće prema svom blagu. Za ovakvog čoveka, smrt je dobitak.
Onaj koji provodi svoj život udaljavajući se od svog blaga, ima razlog da očajava. Onaj koji provodi svoj život krećući se prema svom blagu, ima razloga da se raduje.
Da li ti očajavaš ili se raduješ?
