• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Pazite i čuvajte se svakog lakomstva, jer u izobilju ničiji život ne počiva na njegovom imanju." (Luka 12,15)

Znamo da nam Hrist zapoveda da dajemo. Takođe znamo da nam On nudi velike nagrade za davanje. Zašto je onda toliko teško davati.

Postoje brojne barikade na putu davanja: nevera, nesigurnost, ponos, idolopoklonstvo, želja za moći i kontrolom. Pobesnela bujica naše kulture, a takođe i naših crkava, plivanje uzvodno čini jako teškim. Smatra se "normalnim" da za sebe zadržavamo daleko više nego što dajemo

Međutim, ubeđen sam da je najveće zastrašujuće sredstvo protiv davanja ovo: iluzija da je zemlja naš dom. Ovo nas vodi do narednog ključa principa bogaćenja:

PRINCIP BOGAĆENJA - KLJUČ BR. 3
Nebo, a ne zemlja, je moj dom.

Biblija kaže da smo mi putnici, stranci, došljaci na ovoj zemlji (Jevrejima 11,13). Mi smo ambasadori koji predstavljaju našu pravu državu (2. Korinćanima 5,20). "Naše carstvo je, međutim, na nebesima" (Filipljanima 3,20). Mi smo državljani jedne bolje države - nebeske države (Jevrejima 11,16).

Od našeg shvatanja gde je naš dom umnogome zavisi gde ćemo izabrati da skladištimo naše blago.

Zamisli da je tvoj dom u Francuskoj, a da si u poseti Americi na tri meseca. Odsedaš u hotelu. Rečeno ti je da na povratku kući, u Francusku, možeš sa sobom da poneseš sve što želiš. Međutim, pošto imaš priliku da zaradiš novac, imaš i mogućnost da ga pošalješ u svoju banku u Francuskoj.

Da li bi napunio svoju hotelsku sobu skupim nameštajem i stvarima koje se kače o zid? Naravno da ne bi. Poslao bi svoj novac tamo gde ti je dom. Potrošio bi samo onoliko koliko ti je potrebno za privremeni boravak, a poslao bi svoje blago kući da te tamo čeka.

Obe naše ćerke su se nedavno udale. Rođaci i prijatelji su otkazali svoje isplanirane poslove i doputovali iz svih krajeva zemlje. Kada dođe dan Careve svadbe, ceo svemir će se klicajući zaustaviti (Otkrivenje 19,7-9). Ništa drugo se neće naći na nebeskom kalendaru. Mladoženja iz Nazareta i Njegova ljubljena nevesta biće u centru pažnje.

Svakog dana ovoga života mi putujemo prema tom venčanju - našem venčanju! Ono nam je bliže danas nego što je bilo juče.

Naš Mladoženja, Tesar, gradi mesto za nas u nebu. Sve što pošaljemo ispred sebe, čekaće nas tamo. To je naš dar Njemu, ali u svojoj velikodušnosti On će to blago vratiti nama.

Isus je graditelj po zanimanju. On je takođe sveznajući i svemoćan,a to su kvaliteti koji itekako vrede kada je u pitanju projekat izgradnje! Zar ne mislite da je dom koji On gradi za nas u poslednjih dve hiljade godina nešto izuzetno?

Paradoksalno, naš dom je mesto u kome još nikada nismo boravili. Međutim, to je mesto za koje smo stvoreni, mesto koje je stvoreno za nas.

Ako bismo dopustili sebi da konačno shvatimo ovu realnost, ona bi zauvek promenila način na koji razmišljamo i živimo. Tada bismo prestali da gomilamo naše blago u zemaljskim hotelskim sobama, a počeli bismo da šaljemo više u naš pravi dom.


NAJVIŠE IGRAČAKA

Pođi na vožnju sa mnom. Posle nekoliko kilometara, skrećemo sa puta, prolazimo kroz kapiju i upadamo u zastoj iza teretnih kamiona. Vozila ispred nas su napunjena kompjuterima, stereo-uređajima, nameštajem, električnim aparatima, priborom za pecanje i igračkama.

Penjemo se putem sve više i više sve dok ne stignemo na jedno parkiralište. Tamo vozači istovaruju svoj teret. Pun radoznalosti, posmatraš čoveka koji podiže jedan kompjuter. Tetura se do ivice parkinga, a onda baca kompjuter niz liticu.

Ti izgaraš od želje da saznaš šta se tu dešava. Istrčavaš iz auta i gledaš u ponor. Na dnu litice je ogromna rupa ispunjena... stvarima.

Konačno si razumeo. To je otpad, đubrište - konačno počivalište za stvari iz našeg života.

Pre ili kasnije, sve što posedujemo završiće tamo. Božićni i rođendanski pokloni. Automobili, brodovi i đakuziji. Odeća, stereo-uređaji i roštilji. Dragocenosti oko kojih su se deca prepirala, zbog kojih su prijateljstva bila izgubljena, iskrenost žrtvovana i brakovi slomljeni - sve te stvari završiće tamo. (Preporučujem Vam da povedete vašu porodicu na izlet do otpada. Biće to snažna pouka za sve.)

Da li ste ikada videli nalepnicu na automobilima sa rečima koje glase: "Onaj koji umre sa najviše igračaka, pobeđuje". Milioni ljudi se ponašaju kao da je ovo istina. Tačnija izreka glasi: "Onaj koji umre sa najviše igračaka, ipak umire - ali nikada ne ponese svoje igračke sa sobom". Kad umremo, nakon što smo posvetili svoje živote sticanju raznih zemaljskih stvari, mi ne pobeđujemo - mi gubimo. Selimo u večnost, a naše igračke ostaju iza nas, puneći đubrišta. Reči nalepnice na autu su, dakle, potpuno netačne.

Ja o tome razmišljam kao o primeru "tačke i linije". Naši životi imaju dve faze: Jedna je kao tačka i druga je kao linija koja se pruža iz te tačke.

Naš sadašnji život na zemlji je ta tačka. On počinje. On se završava. Kratak je. Međutim, iz te tačke pruža se linija koja se nikada ne zaustavlja. Ta linija predstavlja večnost koju će hrišćani provesti u nebu.

Upravo sada živimo u toj tački. Međutim, za šta mi živimo? Kratkovida osoba živi za tačku. Osoba koja pravilno sagledava stvari živi za liniju.

Ova zemlja (kao i moje vreme na njoj) je ta tačka. Moj voljeni Mladoženja, predstojeće venčanje, veliki susret i moj večni dom u novom nebu i novoj zemlji - sve je to na liniji. Ovo je ujedno i naš sledeći ključ:

PRINCIP BOGAĆENJA - KLJUČ BR. 4
Ne treba da živim za tačku, već za liniju.

Osoba koja živi za tačku, živi za blago na zemlji koje će završiti na đubrištu. Osoba koja živi za liniju, živi za blago na nebu koje nikada neće propasti.

Davanje znači živeti za liniju.

Svi ćemo se mi rastati od svog novca. Jedino pitanje je kada će se to dogoditi. Mi nemamo izbora po pitanju da li ćemo se, ili ne, od njega rastati kasnije, ali imamo izbora da li ćemo se, ili ne, od njega rastati sada. Zemaljsko bogatstvo možemo da zadržimo na trenutak i možda čak izvučemo neko privremeno zadovoljstvo iz njega, ali ako ga podelimo sa drugima uživaćemo večno bogatstvo koje nikada neće biti uzeto od nas.

To je ono o čemu je Džim Eliot govorio, rekavši: "Nije lud onaj koji daje ono što ne može da zadrži da bi dobio ono što ne može da izgubi." Ako čuješ ove reči i pomisliš: "O, on je bio jedan od onih super duhovnih misionara koji nije razmišljao o dobitku", onda si promašio čitav smisao. Čitaj ponovo. Dobitak je upravo ono o čemu je Džim Eliot razmišljao! On je samo želeo onu vrstu dobitka koju nije mogao da izgubi. On je želeo da ima blago na nebu.

Živi za liniju, a ne za tačku!


OBUZETOST MATERIJALNIM STVARIMA

Televizijski program PBS, pod imenom Bogatitis, govori o onome što zovemo "materijalizam kao savremena pošast". Ovaj program tvrdi da:

- Prosečan Amerikanac nedeljno provede šest sati u kupovini, a samo četrdeset minuta igrajući se sa svojom decom.

- Do dvadesete godine života, mi odgledamo milion reklama.

- Nedavno je više Amerikanaca proglasilo bankrotstvo nego što ih je diplomiralo na fakultetima.

- U devedeset procenata svih razvoda, svađe oko novca igraju značajnu ulogu.

Ono što me užasava kod ovog programa je da ne dovodi u pitanje materijalizam na moralnoj osnovi, već na praktičnoj: materijalno bogatstvo nas ne čini srećnima. Slušajte samo šta su rekli neki od najbogatijih ljudi svog vremena:

- "Briga o dvesta miliona dolara je dovoljna da ubije čoveka. U tome nema zadovoljstva." B.H. Vanderbilt

- "Ja sam najjadniji čovek na zemlji." Džon Džejkob Astor

- "Zaradio sam mnogo miliona, ali mi oni nisu doneli nimalo sreće." Džon D. Rokfeler

- "Milioneri se retko osmehuju." Endru Karnegi

- "Bio sam srećniji dok sam radio kao automehaničar." Henri Ford

Verovatno ste čitali priče o dobitnicima premije na lutriji koji su nesrećniji nekoliko godina posle dobijanja tog novca nego što su bili pre toga. Bogatstvo o kome su sanjali i mislili da će im doneti sreću, nije im donelo. Čak ni blizu.

Hju Meklelan Mlađi je jednom prilikom na aerodromu ugledao svog poznanika koji je izgledao zabrinut.

"U čemu je problem?", upitao ga je Hju. Čovek je uzdahnuo. "Mislio sam da ću konačno moći da imam jedan vikend odmora, ali sad moram da idem da nadgledam popravke na mojoj kući u Floridi". Sav utučen, sedeo je čekajući da njegov privatni avion uzleti.

Ovde vidimo čoveka koji ima sve što mu je potrebno, sve o čemu većina ljudi sanja; pa i pored toga on nije mogao da se opusti i uživa čak ni za vreme tog vikenda. On je bio zarobljen svojom imovinom. Mi mislimo da posedujemo našu imovinu, ali veoma često ona poseduje nas.

Ništa ne čini jedno putovanje napornijim od teškog ranca napunjenog finim, ali nepotrebnim stvarima. Putnici ne treba da nose puno stvari.


TIRANIJA MATERIJALNIH STVARI

Nensi i ja živimo u našoj kući već dvadeset tri godine. U prvih devet godina imali smo ružan, narandžasti tepih. Nikada nismo strepeli da će mu se nešto desiti. Na dan kada smo, konačno, stavili novi tepih, neko je upalio sveću. Šibica je pala na tepih i, progorevši ga, napravila rupu.

Samo jedan dan ranije mi ne bismo marili za tako nešto. Sada smo bili uznemireni. Da li smo bogatiji posedujući ovu finu, novu stvar?

Sa svakim novim predmetom koji kupimo imamo jednu stvar više o kojoj ćemo razmišljati, razgovarati, koju ćemo čistiti, popravljati, preuređivati, uzrujavati se zbog nje i zameniti je kad se pokvari.

Zamislimo da dobijem besplatno televizor.

Šta se dešava nakon toga? Priključim antenu ili uplatim pretplatu za kablovsku televiziju. Kupim novi video rekorder ili DVD plejer. Iznajmim filmove. Kupim čitav sistem za ozvučenje. Kupim i fotelju sa osloncem za noge tako da mogu udobno da se smestim i gledam TV. Sve ovo je skupo. Takođe oduzima i mnogo vremena, energije i pažnje.

Vreme koje posvetim mom TV-u i njegovim dopunskim uređajima znači manje vremena za porodicu, za čitanje Božje Reči, molitvu, primanje gostiju ili službe ljudima u potrebi.

Dakle, koja je prava cena mog "besplatnog" televizora?

Sticanje imovine može me navesti na pogrešno postavljanje prioriteta. Ako, recimo, kupim čamac, moraću da opravdam moju kupovinu time što ću koristiti taj čamac, a to može značiti učestalo odsustvo od porodice ili crkve preko vikenda, čineći me nedostupnim da idem na košarkašku utakmicu moje ćerke, da predajem veronauku ili da radim sa decom u crkvi.

Problem nije u čamcu niti televizoru. Problem je u meni. Ovo je zakon života, tiranija materijalnih stvari.


TAŠTINA

Solomun je sastavio seriju mudrih izreka u svojoj knjizi (Propovednik 5,10-15). Prepričaću svaki od ovih stihova na moj način:

- "Ko ljubi novac, neće se nasititi novca" (10. stih). Što više imaš, to više želiš.

- "Ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega" (10. stih). Što više imaš, sve manje si zadovoljan.

- "Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu" (11. stih). Što više imaš, to je više ljudi (uključujući državnu vlast) koji će doći po tvoje bogatstvo.

- "Kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim očima" (11. stih). Što više imaš, sve više shvataš da ti to ne donosi dobro.

- "Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati" (12. stih). Što više imaš, imaš više stvari o kojima ćeš brinuti.

- "Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je" (13. stih). Što više imaš, više možeš da povrediš sebe držeći se čvrsto onoga što imaš.

- "Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom" (14. stih). Što više imaš, imaš više stvari koje možeš da izgubiš.

- "Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svojega da ponese u ruci svojoj" (15. stih). Što više imaš, više ćeš ostaviti iza sebe.

Kao najbogatiji čovek na zemlji, Solomun je shvatio da ga obilje nije zadovoljilo. Sve što je ono učinilo njemu bilo je da mu je dalo veće mogućnosti da juri više iluzija. Ljudi imaju sklonost da potroše novac pre nego što iluzija nestane, pa se tako drže mita da bi ih zadovoljile one stvari koje ne mogu sebi da priušte. Zalihe Solomunovog novca nikad nisu nestale. On je probao sve i rekao: "Što god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svojemu kakoga veselja" (Propovednik 2,10).

Koji je Solomunov zaključak? "A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu i nema koristi pod suncem" (11. stih).

Zašto nastavljamo da budemo prevareni? Zato što naša srca žude za bogatstvom ovde i sada.

Mi smo pod iskušenjem da zamišljamo kako su zemaljska blaga koja vidimo oko sebe originalne stvari, a ne samo senke istinskog blaga.

Međutim zemaljska bogatstva mogu da postanu nebeska. A.V. Tozer je rekao: "Prosta stvar koliko novac često jeste, on ipak može biti pretvoren u večno blago. On se može pretvoriti u hranu za gladne i odeću za siromašne; može obezbediti sredstva za život jednom misionaru koji aktivno dovodi izgubljene k svetlu evanđelja.

Na taj način novac biva pretvoren u nebeske vrednosti. Svaka privremena svojina može da se pretvori u večno blago. Šta god da je predato Hristu, odmah je dotaknuto besmrtnošću."^[3]

Ako je bogatitis bolest, šta je lek? Ako je materijalizam otrov, šta je protivotrov? Pavle nam nudi odgovor: "Bogatima na ovom svetu nalaži da ne budu oholi i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga koji nam sve daje izobilno za užitak, da čine dobro, da se bogate u dobrim delima, da budu darežljivi na opštu korist, sabirajući tako sebi blago kao temelj za budućnost, da dostignu pravi život" (1. Timoteju 6,17-19).

Primetimo kako nas Pavle upućuje upravo na princip bogaćenja. Kad govori o davanju: "sabirajući tako sebi blago kao temelj za budućnost", on bez sumnje misli na Hristove reči u Evanđelju po Mateju, 6. poglavlju.

U novčaniku uvek nosim jednu malu čestitku. Na jednoj strani piše: "Bog je vlasnik svakog blaga. Ja sam upravitelj Njegovog kapitala." Ispod toga su ispisana tri stiha iz Svetog pisma. Na drugoj strani je napisano: "Bog želi da koristim zemaljsko blago da bi time sakupljao nebesko blago." Ispod toga su Hristove reči iz Evanđelja po Mateju, 6. poglavlja i Pavlove reči iz 1. Timoteju, 6. poglavlja. Čuvanje ove čestitke blizu novca pomaže mi da ostanem snažno osvedočen o istini.^[4]

Pavle kaže da nam biti "darežljiv" i "voljan da deliš sa drugima" i biti "bogat u dobrim delima" dopušta da "dostignemo pravi život". Nasuprot čemu? Drugorazrednom, takozvanom, materijalističkom "životu". Ovo nas vodi do petog ključa principa bogaćenja:

PRINCIP BOGAĆENJA - KLJUČ BR. 5
Davanje je jedini protivotrov materijalizmu.

Čin davanja je snažan podsetnik da je Bog centar svega, a ne mi. To znači da nisam ja svrha, nego On. Ne postoji On radi mene. Ja postojim radi Njega. Božji novac ima viši cilj nego što je moje bogatstvo. Davanje je radosno prepuštanje većoj osobi i većem planu. Davanje potvrđuje Hristovu vlast. Svrgava mene sa prestola i uzvisuje Njega. Ono lomi okove mamona koji želi da me zarobi.

Sve dok nešto posedujem, ja verujem da je to moje vlasništvo. Međutim kada to dam nekome, odričem se kontrole, moći i prestiža. U trenutku kad dajem, svetlo se pali. Magična čarolija je slomljena. Moj um se bistri. Ja prepoznajem Boga kao vlasnika, sebe kao slugu, a druge ljude kao planirane korisnike onoga što mi je Bog poverio.

Davanje mi ne uskraćuje ličnu korist. Umesto toga, prebacuje moje lične interese sa zemlje na nebo - od mene na Boga.

Naravno, novac nije sve što mogu da dam. Vreme, mudrost i stručnost su predivni darovi. Davanje u bilo kom obliku slama groznicu bogatitisa. Davanje me oslobađa od sile gravitacije novca i imovine. Davanje me prebacuje u novi centar gravitacije - nebo.


KULE OD BLATA U SIROTINJSKOM KVARTU

Posle prikazivanja laodikejskog duhovnog siromaštva, sakrivenog pod njihovim bogatstvom, Isus im je ponudio pravo bogatstvo: "Savetujem ti da kupiš od mene zlata žeženog u ognju - da se obogatiš" (Otkrivenje 3,18).

Kad Hrist ponovo dođe, "nebesa će uz snažnu huku proći, a zažarene stihije će se raspasti i zemlja će izgoreti sa svim delima koja su na njoj" (2. Petrova 3,10). Da li to zvuči deprimirajuće? Da, bilo bi deprimirajuće ukoliko bi ovaj svet bio naš dom. Međutim, on to nije! Bilo bi deprimirajuće ukoliko ne bismo mogli da upotrebimo naš život i naša sredstva da ostvarimo promenu za večnost. Međutim, mi to možemo!

K.S. Luis je to ovako izrazio: "Mi smo bezvoljna stvorenja koja se glupiraju sa pićem, seksom i ambicijama u vreme kad nam je ponuđena bezgranična radost. Ponašamo se kao neuko dete koje želi da nastavi sa pravljenjem kula od blata u sirotinjskom kraju, jer ne može ni da zamisli šta znači dobiti na dar raspust na obali mora. Zadovoljimo se isuviše lako."^[5]

Čak su se i mnogi hrišćani pomirili sa životom materijalnih dobitaka koji ne donosi zadovoljenje, kao što je to pravljenje kula od blata u nekom sirotinjskom kvartu.

Postoji nešto mnogo bolje od bilo čega što ovaj svet može da ponudi: večno blago i neverovatna radost.

Ti želiš ovo blago i ovu radost, zar ne? Možda imaš neka praktična pitanja o davanju ili nisi siguran odakle da počneš.

Nastavi da čitaš.