Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Poreklo ljudskih rasa

Ivan Kuhačić

Biblija nam ne daje direktno poreklo različitih ljudskih rasa ili boje kože čovečanstva. Ustvari, ona nigde ne deli ljude "na rase". Ona vidi samo jednu rasu - čoveka: "I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih." (1. Moj. 1:27 RDK)

Neki kažu da kada je Bog pomešao jezike kod Vavilonske kule (1. Moj. 11:1-9), da je isto tako uspostavio i rasne razlike. Ne, ovde se govori o drugim jezicima a ne o različitim rasama.

Bog je pomešao jezike i time uzrokovao da se čovečanstvo podeli lingvistički, a zatim su se njihovom seobom na druga geografska (podneblja) aktivirale neke genetske razlike - promenili su se u izgledu kao grupa. Ovo je bilo nužno, da bi oni na tom novom području i preživeli. Naravno, ovo je samo pretpostavka, jer ne postoji direktna biblijska osnova za ovako tumačenje. No, očigledno je da se "rase", tj. boja kože ljudskog roda se nigde ne spominju u kontekstu Vavilonske kule.

Dakle, kako se svaka porodica i svako pleme selilo iz Vavilona, ne samo da su razvijali svoju vlastitu kulturu, već su takođe razvijali različite fizičke i biološke karakteristike. Budući da su se ljudi mogli sporazumevati jedino sa članovima svoje porodice, nije bilo nikakve mogućnosti da se žene izvan svoje porodice. Stoga je bilo potrebno stvoriti nove porodice sačinjene od veoma bliskih rođaka za barem nekoliko generacija. Jasno je genetski utvrđeno da se među stanovništvom sastavljenim od malog broja članova koji se žene međusobno promene događaju veoma brzo, a među mnogobrojnim stanovništvom, gde se ne žene međusobno, promene se događaju veoma sporo. Što se tiče ovog drugog slučaja, samo dominantni geni će naći zajednički izraz u spoljašnjim fizičkim osobinama stanovništva, odražavajući više ili manje prosečne osobine, iako su genetski faktori za posebne razlikujuće osobine skrivene u zajedničkom fondu gena stanovništva.

Današnja saznanja iz oblasti genetike, veoma lepo potvrđuju biblijsku činjenicu da u stvarnosti postoji samo jedna ljudska rasa. U okviru ljudske rase postoji mnogo razlika u boji kože i fizičkim karakteristikama. Ove razlike potiču od genske varijabilnosti, i da nije tako svi ljudi bi bili isti, "k'o jaje jajetu".

Šta je genetička varijabilnost? Imamo gen A, B, C, D i E. Gen A ima samo jedan oblik - on je monomorfan. Gen B ima dve alternativne forme - on je dimorfan. Gen D, recimo, ima tri alternativne forme, to su "aleli". Alternativne forme postojanja jednog te istog gena jesu "aleli". Gen koji je najmanje dimorfan, za njega kažemo da je polimorfan. Znači, polimorfni gen može biti najmanje u dve alternativne forme.

I sad, pogledamo populaciju "A": gen A monomorfan, gen B monomorfan, gen D monomorfan, sve u istom obliku. Dakle, nema varijabilnosti u ovoj populaciji.

A imamo drugu populaciju: gen A dimorfan, gen B monomorfan, gen C polimorfan. Ovde je varijabilnost veoma izražena.

Doprinos pojedinih gena kod kvantitativnih osobina je kumulativan ili sabiran, i mi ćemo krenuti od jednog intermedijarnog (srednjeg) stanja A/a B/b, što je realna pretpostavka za Adama, pošto je on napravljen od zemlje, jer reč "Adam" znači "od crvene zemlje". Mi grešimo kada mislimo da je Adam bio kao mi. Opet, crnci misle da je bio crn, a Kinezi misle da je bio žut. No, Adam je bio napravljen od crvene zemlje,a ovo može sugerisati to da je Adam bio neki središnji tip.

Ta osnova polimorfnosti je bila usađena u prvobitne oblike. Ako je Adam bio "A/a B/b", a Eva takođe "A/a B/b", kao srednji, intermedijarni tip, koje vrste gameta oni mogu da daju? AB, Ab, aB i ab. Četiri vrste gameta imamo ovde. Ženski pol daje iste te gamete.

Kada znamo koje oni mogu da dati gamete, onda iz toga možemo da vidimo kakve sve i jedinke oni mogu dati.

Dejstvo gena za kvantitativne osobine je aditivno ili sabirno. I sada, kada posmatramo dete koje nastaje iz ovog braka, imamo mogućnost "AA BB". Znači, maksimalni doprinos, maksimalna pigmentacija, i takav je crn da ne može da bude crnji. No, imamo i jedinku "aa bb". Znači, ovaj je beo sa minimalnom pigmentacijom. On ima malo pigmenta, ali nije albino. Albino nema pigment.

Dalje imamo: "aa BB". Kakav je on? Neki srednji tip. Imamo takođe i "AA bb". Znači, on je isti kao i prethodni, ako je doprinos "A" i "B" gena identičan (nije doprinos svakog gena identičan). I tako možemo za svaku kombinaciju.

Ono što je sada značajno, jeste to, da ako bi došlo do izolacije crnih, oni bi dali samo crne. Ako izolujemo bele, oni daju samo bele. Ako izolujemo središnje, i to "AA bb", šta oni daju? Daju samo središnje "AA bb". Znači, postoji kategorija središnjih koja daje samo središnje.

Opet, na kraju, postoji kategorija središnjih koja daje celokupnu varijabilnost. To je "Aa Bb". Dakle, početna kombinacija.

Dakle, najbolje i najlogičnije objašnjenje je da su Adam i Eva posedovali gene da daju crno, žuto i belo potomstvo (i sve druge između). Ovo je slično tome kao kad par iz mešovitog braka često ima decu koja su vrlo različite boje kože nego oni. S obzirom da je Bog očigledno želeo da se čovečanstvo razlikuje po izgledu, logično je da bi Bog dao Adamu i Evi sposobnost da rađaju decu različite boje kože. Kasnije, jedini preživeli posle Potopa su bili Noje i njegova žena, Nojeva tri sina i njihove žene, osam ljudi ukupno (1. Moj. 7:13). Možda su žene Sima, Hama i Jafata, bile različitih rasa. Moguće je da je Nojeva žena bila različite rase od Nojeve. Možda su svi osmoro bili "različitih rasa", što bi značilo da su posedovali gene da izrode decu veoma različitog izgleda (boje kože, kose, crta lica i sl.).

Znamo da je veća ukupna genetička varijabilnost u okviru svake grupe populacije, nego međugrupno. To je vrlo važno. Znači, mi dobijamo ukupnu veću varijabilnost među crncima, nego između crnaca i belaca. Ove moguće genetske promene kod ljudi, je Bog osmislio da bi im pomogao da prežive u različitim ekološkim uslovima, kao što su Afrikanci bolje "opremljeni" genetički da prežive visoke temperature u Africi.

Činjenica da u malobrojnom stanovništvu, određeni par gena koji može biti prisutan među članovima, iako recesivan u brojnijem stanovništvu, imaće mogućnost da pod tim okolnostima postane jasno izražen i čak dominantan. Tako bi za nekoliko generacija ženidbama bliskih rođaka razlikujuća svojstva boje kože, visine, kvalitete kose, crta lica, temperamenta, prilagođavanje okolini i druga svojstva, mogla postati karakteristična za određena plemena i narode. Budući da je stanovništvo na Zemlji još uvek bilo relativno mlado i da je pre Potopa postojao minimum radijacije iz okoline (zahvaljujući debelom vodenom pokrivaču koji je obavijao zemljinu atmosferu) koja bi proizvela genetske mutacije, nije bilo genetske opasnosti koju bi uzrokovalo rodoskrvnuće. Nakon mnogih vekova, gomilanje mutacija i s time povezana opasnost od urođenih mana uzrokovali su da Bog rodoskrvne brakove proglasi nezakonitim (3. Moj. 18:6-14). Kao što se moglo i očekivati, tokom vremena narodi su učili jezike jedni drugih, brakovi su se počeli mešati te je tako proces postao obrnut.

Zaključak

Biblija daje izveštaj o razvitku od pojedinca do porodice, od porodice do naroda i od naroda do nacija. Nalazimo to zapisano u prvim poglavljima Prve knjige Mojsijeve, a posebno u popisu naroda u desetom poglavlju. Izveštaj o "eksploziji" stanovništva u prvim poglavljima Prve Mojsijeve pisan je krajnje selektivno; autora zanima jedino rodoslovlje Božjih ljudi koji su živeli u vreme sve veće moralne pokvarenosti.

Čitamo, na primer, da su u vreme Kajina i Avelja živeli i drugi ljudi koji su se mogli osvetiti Kajinu. Izračunato je da je do Adamove smrti (Adam je živeo 930 godina) na Zemlji moglo živeti i više od jedne milijarde ljudi (vidi "Kajinova žena"). Može se naslutiti da je rodoslovlje u Prvoj knjizi Mojsijevoj (glave 1-12) pisano veoma selektivno (deset imena od Adama do Noja, deset imena od Noja do Avraama), da su pomenuti samo najvažniji pojedinci.

Adam je, rekli smo, bio intermedijarni (srednji) tip, to je nedvosmisleno, jer reč "Adam" znači "od crvene zemlje". On ne može biti crn, a unutra, genetički, izgledati kao belac. Dakle, on je bio fenotipski središnjeg tipa i imao je, naravno, odgovarajući genotip. Eva je bila identične genetičke strukture, pošto je formirana od Adama (1. Moj. 2:21-23), a u spoju kao takvi, oni su mogli da dati maksimalnu raznovrsnost potomstva. Da je, recimo, Eva bila različita, odmah bi se smanjio potencijal mogućih varijacija. Prema tome, budući da je Stvoritelj stvorio prvobitni ljudski par onako kako je stvorio, On je omogućio da se ljudska vrsta razgrana u maksimalnu različitost i neponovljivost!

Na kraju, koje bi bile moralne implikacije ovog čudesnog saznanja?

Implikacija je takva da ona treba iz korena da promeni naš način razmišljanja, treba da prihvatimo činjenicu: da smo svi mi "braća", da imamo jedno zajedničko poreklo, jednog i istog predka, da ne postoji vrednija ili manje vredna grupa ljudi - "viša" ili "niža" rasa, i najvažnije da smo stvoreni od istog Boga, i svi smo stvoreni sa istom svrhom.

Pri pisanju ovog članka korišćeni brojni izvori sa Interneta.
"Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu."
- Jovan 8:34

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 563
Ukupno: 2335956
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/poreklo_rasa.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.