• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.

Zaista, ako svi potomci ljudske rase potiču od Adama i Eve, odakle onda žena za Kajina?


Potomstvo Adama i Eve

Znamo da Adam i Eva pored Kajina i Avelja (1. Moj. 4:1-2) su imali još dece, jer u Prvoj Mojsijevoj 4:25 se spominje i Sit. Iako su ova tri muškarca posebno (po imenu) spomenuta, Biblija još jasno spominje da su Adam i Eva imali i drugu decu osim ove trojice, tj. mnogo dece.

U Prvoj Mojsijevoj 5:4 čitamo izjavu koja sažima život Adama i Eve: "A rodiv Sita požive Adam osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri." Dakle, tokom svoga života, Adam i Eva su imali mnoštvo muških i ženskih potomaka - sinova i kćeri. U stvari, jevrejski istoričar Josif (Josephus Flavius) je napisao da je "broj Adamove dece, kao što kaže stara tradicija, bio trideset i tri sinova i dvadeset i tri kćeri."

Svakako, Biblija nam nigde ne govori o tačnom broju dece koje se rodilo Adamu i Evi, ali uzimajući u obzir njihov dugačak životni vek, jer je Adam živeo 930 godina (1. Moj. 5:5) bilo bi logično pomisliti da ih je bilo mnogo. Takođe, bilo im je zapoveđeno i sledeće od Boga: "Rađajte se i množite se" (1. Moj. 1:28). A ovo nam takođe može sugerisati da je poseban Božji blagoslov i briga bila usresređena na proces naseljavanja Zemlje, na rast ljudske populacije, da je Bog ljude obdario (blagoslovio) da budu vrlo plodni.

U Prvoj Mojsijevoj takođe saznajemo i činjenicu da je Adam posle Setovog rođenja "poživeo još 800 godina". Tokom ovih 800 godina njemu se rodilo još sinova i kćeri. Ustvari, u rodoslovlju datom u Prvoj Mojsijevoj 5, su dati potomci od Adama do Lameha. No, stoji još opaska "drugi sinovi i kćeri", a što znači da lista nije kompletna i da je bilo još potomaka pored ovih, koji su predstavljali glavnu liniju loze Adamove. Kajinovu liniju loze (kainiti, 1. Moj. 4:17-24) i Setovu liniju (1. Moj 5:1-29) od koje su nastali hebreji.

Dalje, kada se uzme u obzir dužina životnog veka prvih ljudi (1. Moj. 5), i ako se uzme u obzir da su oni bili u stanju da rađaju "sinove i kćeri" barem pola svoga životnog veka. Onda se otvara mogućnost za pravu eksploziju populacije. Kada je Adam umro u svojih 930 godina na Zemlji je moglo živeti i do par milijardi ljudi. Računajući prema Prvoj Mojsijevoj 5, prosečni životni vek ljudi koji su živeli od Adama do Noja je iznosio 912 godina, i za svakog pojedinca (patrijarha) piše da je imao "druge sinove i kćeri". Na osnovu ovoga se može napraviti gruba statistika koja bi prikazala rast populacije tokom prvi 900 godina Adamovog života.

Ova tabela se temelji na:
- životnoj dobi od 900 godina,
- rođenju prvog deteta u 50 godini,
- mogućem periodu rađanja (plodnosti) od 500 godina,
- po jedno dete na svakih 5 godina (unutar perioda rađanja).

Godina	Broj parova	Potomci		Populacija
0	1		0		2
50	1		0		2
100	1		10		12
150	6		30		42
200	21		100		142
250	71		352		494
300	247		1210		1704
350	852		4180		5884
400	2942		14.450		20.334
450	10.167		49.892		70.226
500	35.113		172.358		242.584
550	121.292		595.378		837.962
600	418.980		2.056,530	2.894,492
650	1.447,245	7.103,862	9.998,364
700	4.999,176	24.538,536	34.536,930
750	17.268,444	84.762,338	119.299,368
800	59.649,613	292.790,780	412.090,500
850	206.045,003	1.011,374,120	1.423,465,830
900	711.732,063	3.493,544,650	4.917,014,660

Prema ovoj jednostavnoj matematičkoj šemi ako se Kajin oženio sa samo svojih 200 godina, on je već tada mogao da bira između desetine žena za sebe. Naravno, ova statistika je samo nagađanje, ali ukoliko je i delimično tačna, to je već više nego dovoljno i imate odgovor na svoje pitanje.

No, ovde je dobar trenutak da postavimo jedno drugo pitanje vezano sa svim ovim, a to je: "Koga se Kajin to plašio, od koga se "krio? "Ko ga je to mogao ubiti?"

Ako tada na Zemlji nije bilo mnogo ljudi, pored par Adamovih i Evinih potomaka, tada najverovatnije da se Kajin ne bi trebao plašiti tih par ljudi koji bi ga hteli ubiti (iz osvete) zato što je on ubio Avelja. No, Kajin se "krio", osećao se veoma nesigurno po pitanju svoga života, i Bog je na njega stavio "znak" da ga zaštiti od onih koji bi tražili njegov život (1. Moj. 4:14-15). Dakle, od kojih to ljudi Kajin je trebao biti zaštićen? Zar samo od par ljudi?

Znamo da je Sit rođen kada je Adamu bilo 130 godina (1. Moj. 5:3), a Eva ga je videla kao "zamenu" za Avelja (1. Moj. 4:25). Prema tome, vremenski period od Aveljeve smrti do Kajinove ženidbe može biti i sto i više godina - dopuštajući dovoljno vremena da se ostala Adamova i Evina deca požene i da imaju potomke. Do trenutka kada je Avelj ubijen, mogao je biti priličan broj Adamovih i Evinih potomaka koji obuhvataju nekoliko generacija. Dakle, jedan od razloga zašto bi bilo ko želeo da naudi Kajinu jer je ubio Avelja bio bi taj zato što su možda Aveljevi bliski rođaci već tada bili brojni.


Kajinova žena

Ko je bila Kajinova žena? O njoj možemo samo nagađati, jer Biblija o tome ne kaže ništa.

Moguće je da je Kajin sebi za ženu uzeo neku od svojih sestara ili bliskih rođaka, tj. Adamovih i Evinih unuka, jer u početku kada je postojala samo jedna generacija ili par generacija, to je bio jedini način da se populacija i dalje širi, da se ljudi žene i udaju.

Bog je zabranio brak među bliskim članovima porodice tek mnogo kasnije kada je na Zemlji bilo dovoljno ljudi i nije bilo potrebe za brakovima unutar porodice (3. Moj. 18:6-18). Razlog da incest obično uzrokuje genetske deformacije kod dece je taj, da kada dve osobe slične genetike (npr. brat i sestra) imaju decu - genetske deformacije se javljaju češće, jer oba roditelja imaju iste genetske nedostatke. Kada ljudi iz različitih porodica imaju decu - malo je verovatno da oba roditelja imaju iste genetske mane.

Znamo da dobar gen teži k tome da nadjača loš gen, tako da se deformiteti (ona ozbiljna, svakako) ne pojavljuju. No, od tada do danas se celo čovečanstvo polako deformiše kako se greške u genima nagomilavaju generaciju za generacijom. Tokom vekova ljudski genetski kod je postao veoma "zagađen", jer su se genetski nedostatci umnožavali, povećavali i prenosili sa generacije na generaciju.

Adam i Eva kao originalno stvoreni ljudski par nisu imali nikakvih genetskih nedostataka (loš gen), što im je omogućilo da u prvih nekoliko generacija njihovi potomci imaju mnogo bolje zdravlje i fizičku formu nego mi danas. Dakle, za njihove potomke nije bilo opasnosti da se oni međusobno venčavaju, i da bi im deca onda bolovala od nekih deformiteta. Možda ovo nama danas izgleda čudno ili čak odvratno, kada pomislimo da je "možda" Kajinova žena bila njegova sestra. No, u početku, s obzirom da je Bog započeo sa jednim čovekom i jednom ženom, druga generacija nije imala izbora nego da se venčava među sobom.

Na sve ovo bi još dodao sledeće: Ako je teorija evolucije tačna, onda ona ima čak i veći problem. Naime, kako je moguće da se živa bića, pa i čovek razvija (evoluirao) k savršenstvu i to preko mutacija (greškama u genima), budući da bi ovaj proces učinio da potomci budu sve više i više deformisani? Zar to ne bi bila evolucija na niže, a ne u nešto više? Međutim, sama činjenica da su bliski srodnici mogli da rađaju potomstvo koje nije u velikoj meri deformisano jeste dokaz u prilog Stvaranja, a ne za teoriju evolucije.


Zaključak

Mnogi ljudi odmah odbijaju prihvatiti zaključak da su se Adamovi i Evini potomci međusobno ženili pozivajući se na Mojsijev zakon protiv braka između brata i sestre, tj. rođaka (3. Moj. 18:6-20). Međutim, treba razumeti da ovaj zakon koji zabranjuje da se bliski rođaci međusobno žene je dat tek posle oko 2.500 godina.

Kada su prvi ljudi stvoreni, oni su bili savršeni: "Sve što je Bog stvorio bilo je veoma dobro" (1. Moj. 1:31), kaže Biblija. To znači da su njihovi geni bili savršeni - nije bilo nikakvih grešaka. Ali, kada je greh ušao u svet (1. Moj. 3:6), Bog je prokleo svet, tako da je savršena tvorevina onda počela da se izopačuje, to jest, da trpi smrt i raspadanje (Rim. 8:22).

Tokom dužeg vremenskog perioda ova izopačenost bi rezultirala u razne vrste grešaka koje se pojavljuju u genetskim materijalima živih bića. Međutim, Kajin je bio u prvoj generaciji dece koja su ikada rođena. On (kao i njegova braća i sestre) nisu primili nesavršene gene od Adama i Eve. Takođe, uticaj i posledice greha (prokletstva) su u njihovom slučaju bile minimalne, deformacija gena je bila zanemarljiva. U takvoj situaciji, bliski rođaci su mogli da se žene između sebe, jer nije bilo opasnosti da izrode deformisano potomstvo. No, do Mojsijevog vremena (oko 2.500 godina kasnije), degenerativne greške bi se nagomilale u tolikom stepenu u čovečanstvu (jevrejskoj naciji) da je bilo neophodno da Bog donese zakone koji se zabranjuje brak između brata i sestre i bliske rodbine (3. Moj. 18:6-20).

Jedan od razloga zašto mnoge zbunjuje odgovor na pitanje o Kajinovoj ženi jeste zbog toga što oni naginju o tome da razmišljaju kroz današnje običaje. Teško im je prihvatiti i razumeti ondašnju biblijsku istoriju sveta, ali i promene koje su nastale zbog greha od tada do danas, i tako čine da mnogi jednostavni odgovori postanu sakriveni.

Pozdrav.